Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi ostala nekakva sumnja da se ovde sada poslanici dele na one koji su spremni da podrže povećanje primanja u DRI i na one koji imaju rezervu u odnosu na to, i da se to na neki način tumači kao podrška ili izostanak podrške instituciji, želim da kažem sledeće.
Što se nas tiče, zaista smo zainteresovani, i mislimo da je to nemerljiv interes sa stanovišta države i građana Srbije, da DRI preraste u ozbiljnu, samostalnu i odgovornu instituciju. Što se nas tiče, spremni smo da učinimo sve kako bi se to i ostvarilo. Ne želim da sporim nijednu rečenicu od onoga što ste naveli kao važnost te institucije i kao potencijalne dobiti koje ovo društvo i ova država treba da imaju od odgovornog rada ove institucije. Saglasna sam da je sve ono što ste rekli tačno. Verujem da postoji dobra volja da se učini sve kako bismo stvorili takvu instituciju.
Kako se radi o tome da je naša poslanička grupa, odnosno da su predstavnici naše poslaničke grupe predložili izmene zakona koje podrazumevaju povećanje od 30%, imam potrebu da objasnim koje smo sve kriterijume imali na umu.
Jedna od pretpostavki za nezavisnost te institucije i onih koji rade u njoj jeste i visina primanja, tolika da oni koji rade u njoj ne budu skloni korupciji, da ne budu skloni potkupljivanju. Ali, ako samo na taj način posmatramo stvar, onda mislim da ne postoje plate koje bi mogle da spreče pojedinca sklonog korupciji da bude korumpiran u situaciji u kojoj onaj drugi, čiji je interes nemerljivo veći da korumpira, može da ponudi neuporedivo više nego što država ikada može da ponudi ovakvoj instituciji. Zato mislimo da to nikako ne sme da bude jedini kriterijum prilikom stvaranja DRI.
Kako to ne sme da bude jedini kriterijum, podrazumeva se da kriterijum mora da bude stručnost i znanje. Tu smo pošli od toga koja su to realna sredstva za koja može da se angažuje dobar stručnjak koji zna da radi taj posao, ne mereći moralne kvalitete pojedinca i njegovu sposobnost da se sa određenog nivoa plate odupre, a sa nekog nižeg nivoa ne, korupciji i pokušaju da bude korumpiran. Jer, ako bismo pokušali na taj način da vrednujemo, onda ne postoji mogućnost da država plati onoliko koliko neki pojedinci mogu da ponude ukoliko je njihov interes neuporedivo veći.
Ono što je takođe za nas bilo izuzetno važno, polazili smo od toga koliko je to neophodno da bi se mogli obezbediti stručnjaci u toj instituciji. Po svim pokazateljima, analizama koliko ti stručnjaci dobijaju u nekim drugim institucijama, zaključili smo da je ovaj procenat od 30% adekvatan procenat, koji može da omogući da se u DRI zaposle kvalitetni profesionalci koji znaju taj posao.
Istovremeno smo imali na umu i neke druge parametre koji su takođe izuzetno važni i od kojih moramo da pođemo svaki put kada u ime društva pokušavamo da učinimo iskorak u izgradnji jedne institucije. Pošli smo od toga da je podjednako važno da imamo nezavisne stručnjake koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije, pa smo onda upoređivali koliko njih može ova država u vremenu ekonomske krize i teške situacije da plati, očekujući takođe od njih da budu otporni na svaki oblik pokušaja da budu korumpirani, s jedne strane, da budu takođe vrlo hrabri jer se radi o poslu u kojem ne samo da naknadno izveštavaju o zloupotrebama, nego ukazuju na potencijalne zloupotrebe i ukazuju na korupciju, sa namerom i instrumentima da te pojave spreče. Dakle, neophodno je da u toj instituciji takođe rade kvalitetni stručnjaci, ljudi od integriteta, ljudi imuni na pokušaje da budu korumpirani.
Ako uporedimo primanja u Agenciji za borbu protiv korupcije, videćemo da su ona manja od onog što smo predložili za DRI.
Istovremeno, potreba da se društvo izbori sa negativnim pojavama, kriminalom, zloupotrebama, korupcijom itd., podrazumeva da imamo snažno i nezavisno sudstvo. Da bismo imali snažno i nezavisno sudstvo, takođe moramo omogućiti da primaju onoliko para koliko, s jedne strane, država može da plati, a s druge strane da za tu platu dobijete takođe kvalitetne stručnjake. Dakle, ništa manje važan, ništa manje opasan i ništa manje podložan potencijalnoj korupciji nije ni posao sudija. Onda smo uporedili koliko primaju sudije i shvatili smo da je ovo što je naš predlog više od onoga što primaju sudije.
Pošli smo od toga da nije ideja promene ovog zakona da institucionalno korumpiramo jednu instituciju i da krenemo da se nadmećemo u tome ko će više da ponudi toj instituciji, kako bi možda stvorio povoljniju poziciju u mogućim izveštajima DRI. Dakle, vodeći računa o potrebi jačanja te institucije, o potrebi da u tu instituciju dođu najbolji stručnjaci, hteli smo da utvrdimo koja je to, u ovoj ekonomskoj situaciji, optimalna mera.
Ako možemo da dobijemo najkvalitetnijeg sudiju za primanja koja dobija, ako možemo da dobijemo najkvalitetnije članove Agencije za borbu protiv korupcije za sredstva koja dobijaju, ako možemo da dobijemo i na drugim mestima, ako možemo da dobijemo dobre, nekorumpirane policajce za plate koje primaju (njihov posao je takođe rizičan, njihov posao je takođe izložen mogućim korupcijama) i tako dalje, onda je ova mera od 30% optimalna mera, u kojoj stvaramo uslove da se institucija razvija tako što će primiti najkvalitetnije stručnjake iz te oblasti. S druge strane, nećemo pokušati da time stvorimo iluziju (ne stvarnu pretpostavku) da možemo dati dovoljno para, a da on, ako nije kvalitetan, neće biti korumpiran sa mnogo više para. Hvala.