Poštovana predsednice, sada koristim vreme šefa poslaničkog kluba, iako želim da ukažem na zaista najgrublje kršenje Poslovnika koje je ovde, ovom prilikom, bilo dopušteno. Dakle, ne samo da je dopušteno da se priča o nečemu što nema nikakve veze sa temom, nego je dopušteno da se na najgrublji način vređaju ljudi koji niti imaju veze sa ovom temom, niti imaju ikakve veze sa onim za šta su ovde optuživani.
Zaista vas molim da, poštujući Poslovnik, omogućimo da čak i ovako besmislena rasprava o zameniku sekretara teče u tonu i sa rečima koje ne krše Poslovnik. Ovde je, naravno, iskorišćena prilika da se, zloupotrebljavajući Poslovnik, optužuju ljudi za stvari sa kojima nemaju nikakve veze. Želim samo da kažem da je Zoran Đinđić svoju spremnost na to da se obračuna sa organizovanim kriminalom platio životom i mislim da svakako ko ima bar malo pristojnosti u sebi nikada ne bi govorio ovako nešto kao što je upravo sada ovde izgovoreno.
Možda se time pokušava prikriti nešto drugo. Možda se pokušava prikriti odgovor na pitanje kako je moguće da je Srbija 2000. godine bila minsko polje kada je organizovani kriminal u pitanju, pre svega zbog toga što su državne strukture i razni delovi državne vlasti bili ne samo upleteni u kriminal, već su bili nosioci tog istog kriminala.
Mislim da je to zapravo očajnički pokušaj onih koji nemaju političku temu, koji nemaju argumentaciju da nametnu temu koja u ovom društvu nalazi odgovore tako što se sa organizovanim kriminalom ova država bori uspešnije nego što se ikada do sada borila, i to po priznanju validnih međunarodnih institucija.
Možda je to ono što neke, koji su politički protivnici ove vlasti, tišti i boli, jer ukoliko ova zemlja dobija priznanja za ono što radi, onda je to očigledno onima koji bi da ovu zemlju predstave kao najgorom na svetu ne ide u prilog, jer tako im izmiče ono što je jedini argument u njihovoj jalovoj političkoj priči. A ko će koga da pobedi, pokazuju svi ponovljeni izbori. Dakle, svi ponovljeni izbori pokazuju da ova vladajuća većina ima podršku građana Srbije, a da oni koji tvrde da su ubedljivi u svojoj argumentaciji ne prelaze cenzus. To je možda najbolji odgovor građana.
Čisto zbog nekih stvari koje su ovde iznete potpuno neargumentovano, a koje sekretar ne može da brani jer nema pravo da govori, želim da kažem nekoliko stvari.
Dakle, Skupština ima obavezu da izabere zamenike sekretara. Bilo kakva racionalizacija ne podrazumeva ukidanje mesta zamenika sekretara, jer je nužno da Skupština ima zamenike s obzirom na obim rada i nadležnosti koje generalni sekretar ima, ne samo u organizovanju sednica i vođenju skupštinskih aktivnosti, već i u organizovanju i vođenju službi. Prosto imam potrebu to da kažem, da ne bi ispalo da ovde neko, ne vodeći računa o potrebi da se racionalizuju troškovi, predlaže nešto što nije neophodno. Ovo jeste neophodno.
Kad se već govori o racionalizaciji, želim samo da podsetim da smo mi racionalizaciju, između ostalog, izvršili tako što smo raskinuli ugovore koji su pravljeni sa pojedinim partijskim prijateljima koje smo zatekli ovde. Samo ću jedan trošak navesti. Jedan od tih savetnika po ugovoru je za mesec dana potrošio 10.000 evra za mobilni telefon. U vreme vlade Vojislava Koštunice, pre nego što smo mi ušli u ovu skupštinu i preuzeli kontrolu i odgovornost, jedan jedini saradnik je potrošio više na službena putovanja nego sve skupštinske delegacije zajedno.
Dakle, mi smo to prekinuli. Izvršili smo potpunu kontrolu nad svim troškovima, racionalizovali smo sve troškove, ukinuli sve nepotrebne troškove, između ostalog i reprezentacije koje su bile enormne i nekontrolisane itd. Racionalizaciju ne možemo vršiti nauštrb rada ove institucije i svako ko pokušava da to pretvori u nešto što je nepotreban trošak, zapravo pokušava da umanji značaj ove institucije.
Ovde je takođe izrečena jedna notorna neistina, odnosno namerno su zamagljene činjenice iznoseći navodne podatke o tome da je 2000. godine u Srbiji u administraciji bilo zaposleno 9.000 ljudi (to sad ponavljam, neću da se bavim time da li su cifre tačne), a da ih sada ima 28.000.
Ali ono što namerno neko previđa jeste da Srbija nije imala Vojsku, a sada je ima, da Srbija nije imala spoljne poslove, a sada ima, da Srbija nije imala Carinu, a sada ima, da nije imala Poresku upravu, a sada ima. Dakle, da je Srbija tada bila deo savezne države i da mnoge nadležnosti, pa samim tim i mnoge organe koje tada nije imala, danas ima.
Istina je da smo mi u ovoj skupštini zatekli vaše rođake i političke prijatelje, ali nismo otpustili ni jednog jedinog profesionalca. Svi koji su stručno radili posao, i danas su u ovoj istoj skupštini. I, ako nađete bilo čijeg rođaka od nas u ovoj skupštini, slobodno nam recite. Tvrdim vam, ni jednog jedinog rođaka, ničijeg, u ovoj skupštini nema, niti će, dok smo mi odgovorni za Skupštinu, da ih bude.
Što se tiče pitanja borbe protiv organizovanog kriminala, želim da kažem da sam i ja, kao i vi, tražila odgovore na pitanja vezana za privatizaciju "Luke Beograd" i "Večernjih novosti". Pretpostavljam da ste i vi dobili odgovor, kao što sam i ja dobila odgovor, da je u toku pretkrivični postupak. Dakle, zaista očekujem da će sve činjenice izaći na videlo i potpuno sam sigurna u to da će svi odgovarati za sve ono što ima elemenata za odgovornost i što budu utvrdili nadležni organi.
Ako nam neko ovde zamera da smo onemogućili opoziciji da radi, da se nekako uvek na radikalima prekine prenos, pa zapitajte se, možda je to zbog toga što od ukupnog vremena koje se ovde priča više od dve trećine vi govorite, pa nekad na vama mora da prekine zato što, objektivno, najviše pričate. Ako je prekid, onda se na vama prekine zato što ponekad jedino vi pričate, niko drugi i ne priča. Tako da nikakve namere u tome nema.
Činjenica je da ne samo da nismo suzili nijedno pravo opozicije, već smo, naprotiv, učinili da opozicija u ovom parlamentu ima sav mogući prostor za političko delovanje. Kad god opozicija pokaže konstruktivan pristup i spremnost da zajedno sa nama poboljšava rešenja koja su pred nama, mi smo to pokazali, ne samo debatama i raspravama, već i usvajanjem mnogih amandmana i podrškom mnogim amandmanima kad god su oni doprinosili boljim zakonskim rešenjima.
Želim samo da zamolim nešto. Ako nemate političku temu, ako ne znate šta biste poručivali građanima, nije u redu da poručujete neistine. To je prva stvar.
Drugo, nije u redu da optužujete ljude koji ne mogu da se brane. Ovde ste prozivali čoveka koji ni kriv ni dužan nije u celoj toj priči. Nije u redu da pravite neprijateljstvo prema ljudima koji nikakve veze nemaju osim što, čini se, vama mogu dobro da posluže da biste navodno pravili nekakvu političku platformu. Bez ozbiljne političke ideje, nema ni ozbiljne političke debate. Hvala vam.