Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, predstavnici Ministarstava i Vojske Srbije, poslanička grupa ZES u danu za glasanje glasaće za predloge zakona koje danas imamo na dnevnom redu.
Danas mi raspravljamo o četiri predloga zakona, iako naravno najveću pažnju privlači jedan zakona, a to je zakon koji kolokvijalno možemo nazvati zakon o ukidanju obaveze služenja vojnog roka. Ona jeste suštinski najvažnije pitanje.
Svaki put kad se u Srbiji, posebno u parlamentu, razgovara o nečemu što podrazumeva suštinsku reformu društva, mi uvek dođemo u situaciju da se ovde nađu oni koji kažu, a tradicija, nemojte da menjamo i na nešto smo navikli. Nađu se i oni drugi koji kažu, ne vi to ne radite zbog nas, vi to radite zbog nekog drugog. Nađu se oni treći koji kažu, ne iza svega toga stoji nekakva međunarodna zavera.
U ime poslaničke grupe ZES želim da čestitam Ministarstvu i Vojsci na reformi koja se po svim međunarodnim kriterijumima ocenjuje kao najuspešnija reforma u srpskom društvu, jer smo mi 2000. godine građanima Srbije obećali da ćemo izvršiti korenitu, suštinsku reformu celog srpskog društva.
Ne želim da navodim sve razloge koji su bili obavezujući i zbog kojih je tu reformu trebalo izvršiti. Ne želim da govorim do koje mere je Srbija bila devastirana država 90-tih godina i do koje mere je razoren ceo njen unutrašnji poredak i sistem. Upravo zbog toga mislim da je reforma vojske jedan od ključnih elemenata reforme društva. To jeste i političko pitanje.
To je političko pitanje zbog toga što ne možete reformisati društvo ukoliko jedan segment društva koji je kroz svoju istoriju imao različite uloge i različit odnos prema tom istom društvu, vrlo često bivao otuđeni centar moći, vrlo često je bivao neko ko je nametao volju građanima.
Ako hoćete da gradite demokratsko društvo, onda ne možete taj vrlo važan segment društva da ostavite izvan suštinskih političkih reformi. Zato je pitanje profesionalizacije vojske jedan od elemenata reforme vojske i ukidanjem obaveze služenja vojnog roka zapravo se zaokružuje proces profesionalizacije vojske.
Ovde se, naravno, opet pojavljuju oni koji kažu, koji hoće da tvrde da 18-godišnjak koji dođe sa obukom na dva meseca može bolje da brani državu od profesionalca koji je obučen da primenjuje sve nove tehnologije, koji je obučen da zna šta su vojne strategije, doktrine itd.
Ima naravno i onih koji to hoće da dovedu u vezu sa patriotizmom i sa spremnošću da se na taj način pokaže patriotizam i da se na taj način odgovori, kako to neki ovde kažu, osećanju moralne obaveze. Osećanje moralne obaveze, sada prelazimo na jedan drugi važan aspekt kada je u pitanju reforma sektora odbrane i reforme vojske, to je da je to između ostalog i demokratsko pitanje.
Demokratsko pitanje je zbog toga što vojska ne sme da bude neko ko građaninu nameće pravila po kojima će on morati da odgovori da bi dokazao da jeste patriota i da je spreman da brani vojsku. Samo onaj ko dobrovoljno hoće da učestvuje u tome na najbolji mogući način pokazuje da jeste patriota.
Demokratsko je i zbog toga što sistem bezbednosti definitivno mora, i to je jedan od velikih iskoraka koje je uradilo ovo ministarstvo, da je samo predložilo akta koja ima uspostavljena civilna kontrola nad snagama bezbednosti. Na taj način mi smo izvršili možda najsnažniji preokret od 2000. godine upravo zbog toga što je otuđenost bezbednosnih snaga najveći problem 90-tih godina. Dakle, oni su bili potpuno otuđeni centri moći na koje civilno društvo nije imalo apsolutno nikakvog uticaja.
Istovremeno, naravno, reforma sistema odbrane i vojske jeste i spoljnopolitičko pitanje. Ono je spoljnopolitičko i zbog toga što položaj zemlje, njen kredibilitet, podršku koju ima u svetu, između ostalog, kreiramo i tako što oni koji su spolja čitaju kakve su naše poruke, da li su naše namere jasne, da li mi u svom sistemu odbrane gradimo nešto što će biti deo jedinstvenog sistema odbrane u interesu svih.
Upravo je zbog toga važno da one ocene koje dolaze iz najrelevantnijih međunarodnih činilaca jesu ocene o tome da je ovaj segment našeg društva izvršio i po dubini i po širini reformu koja zaslužuje poštovanje i respekt.
Naravno, kao što je i ministar govorio, jedan od aspekata ove reforme jeste i ekonomski aspekt i tu najbolje govore pokazatelji. Dakle, mislim da tu ne treba da se prepuštamo nekakvim ličnim osećajima, to da li mislimo da je nešto efikasnije li nije efikasnije.
Još jednom želim da kažem da sa posebnim zadovoljstvom možemo da kažemo da smo ovim ne samo zaokružili jedan važan segment profesionalizacije vojske, nego da smo ispunili jedno izborno obećanje koje smo građanima dali 2000. godine, koje je izuzetno važno, zato što su građani to od nas očekivali.
Za razliku od nekih ovde političkih predstavnika, građani razumeju smisao ove reforme, podržavaju je mnogo više nego što njihovi politički predstavnici ovde to mogu da razumeju, i građani sa puno poverenja koje iskazuju upravo time kakav je odziv u vojne škole i na vojne akademije, pa i odziv za pristupanje vojsci, pokazuju da je poverenje u ovu instituciju u velikoj meri podignuto.
Između ostalog, podignuto je i zbog toga što ova institucija jeste pokazala ogroman kapacitet da se iznutra reformiše, da se uskladi sa modernim standardima, da pokaže da pripada jednom demokratskom društvu u kom ima svoje mesto, u kom zna kakav je odnos institucije i građanina i kakav je odnos institucije i civilnog društva.
Još jednom pozivam sve, bez obzira na to što su uvek skloni da traže razloge za kritiku, iako iz svega što je do sada rečeno nismo videli ni jedan ozbiljan razlog zbog kog za ovaj zakon ne bi glasali svi koji su u ovom parlamentu. Jer ako hoćete da kažete da hoćete da imate nešto što je bolje, onda sigurno to podrazumeva da treba da bude profesionalno. Ako hoćete da kažete da hoćete da imate nešto što je efikasno, onda to opet znači da to mora biti profesionalno.
Amaterizam možda samo u politici negde uspeva, ali u instituciji kakva je vojska, koja je zaista ozbiljna institucija, mislim da je profesionalizam suštinska pretpostavka za uspeh. Hvala vam.