Poštovani narodni poslanici, gospođo ministarka, gospođo predsednice, želim samo vrlo kratko da kažem da će poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' i DS sa zadovoljstvom glasati za ovaj set zakona koji predstavljaju zakonodavno zaokruženje jednog vrlo važnog pitanja, a tiče se sprovođenja nacionalne strategije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Moram da vam kažem da interes Srbije jeste da se izbori sa korupcijom, jer tu imamo svi nepodeljeno mišljenje da je korupcija ogromno zlo koje nagriza same temelje demokratskog društva, pa i ekonomije, i mislim da oko toga nismo imali nikakvih razlika. Razlike su se pojavile oko toga na koji način to može da se radi.
Mi mislimo da zaokruženjem ovog prostora adekvatnim zakonima stvaramo osnov za borbu, ozbiljnu borbu, protiv te pošasti u ovom društvu i ne krijemo da je jedan od razloga, takođe, usaglašavanje našeg zakonodavstva i u ovoj oblasti sa standardima Evropske unije kao pretpostavka za naše priključenje Evropskoj uniji. Istovremeno, ne krijemo da nam je bilo važno da ove zakone usaglasimo sa tim standardima i oni su u tom smislu usaglašeni i usvajanjem ovih zakona pravimo jedan važan korak ka ubrzanju evropskih integracija.
U raspravi u pojedinostima verujem da će biti prostora da se razmatraju pažljivo amandmani i da se prihvatanjem nekih amandmana tekstovi ovih zakona poprave.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, razloga za objedinjavanje rasprave, po mom osećaju, ima više.
Dakle, potreba da ove zakone što pre usvojimo, činjenica da s njima kasnimo, bio je početni razlog da se objedinjavanjem rasprave ubrza ceo ovaj posao. Zatim, činjenica da neka od ovih pitanja regulišu zakoni još iz sedamdeset i neke i osamdesete godine, da prelaskom nadležnosti sa savezne države na republičku državu, zapravo, nema ni organizacije ni institucije koja se time bavi. Dakle, postoje unutrašnji razlozi zbog kojih je neophodno u što kraćem roku doneti ove zakone. Naravno, postoje i razlozi koji su vezani za evropske integracije.
Ove dve grupe zakona, zakon o granici i zakon o strancima, jesu dva zakona koja su uslov za ostvarivanje uslova za belu šengen listu. Paket antikorupcijskih zakona je, takođe, vezan za nastavak puta Srbije ka evropskim integracijama, i to su bili ključni razlozi zbog čega sam ovo predložila, polazeći od toga da je načelna rasprava, zapravo, samo, da kažem, argumentacija za poslaničke grupe i poslanike koji se izjašnjavaju zbog kojih razloga su protiv ili za ove zakone u načelu, kao i da o amandmanima svaka poslanička grupa ima mogućnost da raspravlja 15 minuta; u proseku, po svakom ovom zakonu ima oko dvadeset amandmana, što znači da svaka poslanička grupa ima po pet sati konkretne rasprave o konkretnim rešenjima koja su vezana za ove zakone.
Dakle, ako se sabere ukupno vreme koje svaka poslanička grupa i svaki poslanik ima, mislila sam da je moguće predložiti ovakvu raspravu. Naravno, moglo je doći do predloga s vaše strane, a ne da se ukupno vreme rasprave poveća i da se na taj način dobije još vremena.
Naravno, ukoliko i dalje postoji taj osećaj da je premalo vremena, onda sva moja argumentacija vama ne može da reši taj problem.

Poštovana predsedavajuća, javljam se po članu 103, u vezi sa članom 48. i nadležnostima odbora. Ovde je traženo da predsednik Odbora za pravosuđe bude ovlašćeni predlagač. Samo sam htela da pojasnim da Odbor za pravosuđe... Zaista, mi smo pozvali Boška Ristića da dođe, ukoliko postoji potreba da se da neki odgovor, naravno. Ne sporim da on treba da bude tu. Samo hoću da objasnim da ove predloge ne utvrđuje Odbor za pravosuđe. Dakle, među ovim predlozima odluka za razrešenje neki su doneti na lični zahtev; tu su odluke koje su doneli Republički javni tužilac, Veliko personalno veće, koje je utvrdilo razloge za razrešenje, dakle, odluku o tome je donelo Veliko personalno veće, pa opet Veliko personalno veće, zatim, Visoki savet pravosuđa...
Dakle, postoje nadležne institucije koje donose odluke o razlozima prestanka dužnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Ne radi to skupštinski Odbor za pravosuđe, iako će zaista Boško Ristić, kao predsednik Odbora, biti prisutan.

Javljam se po čl. 100, 101. i 103.
Volela bih da ovo što radi SRS zaista ima veze sa nama i da ima uopšte veze sa ulogom parlamenta i sa onim što mi treba i možemo da uradimo. Nema nikakvog spora da ovo nema nikakve veze sa tim, jer da je vama zaista ključna tema mandati, onda biste vi pokrenuli proceduru. Zna se kakva je procedura da bi se utvrdilo kome pripadaju mandati i koje su institucije koje će nakon toga da donesu o tome odluku. To ova govornica nije.
Vi ovde ne rešavate problem, vi ovde raspravljate svoje međusobne odnose, a to nikoga nije briga, ni građane koji su glasali za vas, a najmanje građane koji nisu glasali za vas. Dakle, ono što vi ovde hoćete jeste da problem koji imate preseče neko mimo zakona i Ustava, ko za to nema apsolutno nikakva ovlašćenja.
Ako vi imate problem koji se rešava na sudu, zna se kakva je procedura. Pokrenite proceduru i lepo rešite taj problem. Ako imate problem koji se rešava pred Administrativnim odborom, dostavite nam papire za Administrativni odbor, da Administrativni odbor može da kaže - da, postoje papiri na osnovu kojih se jasno vidi da mandati pripadaju tome i tome.
Dakle, vi znate da je ovo što radite samo izgovor. Prosto, građani Srbije sada već jasno vide i meni je samo jako čudno kako vi ne vidite da ovim ne činite samo štetu građanima Srbije, nego činite štetu i sebi. Ali, ja vas neću spasavati od toga.
Dakle, to šta ste vi i koga stvorili, u šta se neko pretvorio, pa to je vaš problem. Mi smo vam to i ranije govorili. Ali, problem građana Srbije je da vi taj problem rešavate sami sa sobom. To se ne tiče nikoga sem vas.
Još jednom vas molim - vi ovde nemate pravo da uzurpirate čitavu jednu instituciju zato što vi mislite da ste vi jedini naslednik bračne tekovine. To vi sa sobom razrešite i u institucijama koje su za to nadležne.
Još jedanput vas molim - ovo nije mesto na kojem smete da zloupotrebljavate i da razarate čitavu jednu instituciju zbog toga što vi imate problem. Taj problem vi rešavajte sami sa sobom. Vi nemate pravo da opterećujete čitavu Srbiju, da je držite kao taoca zbog svog problema.
Još jednom molim, ako smo mi nadležni i dostavite nam dokaze da mi u našoj nadležnosti treba nešto da rešavamo...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam. Onda nam lepo dostavite, pa da raspravljamo. Ovo nemate pravo da radite.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista osećam strašnu neprijatnost što treba da političku sudbinu ove zemlje delim sa ljudima koji nemaju nikakvu argumentaciju ni za šta, sem da vređaju i da pokušavaju da diskvalifikuju ljude.
Javila sam se po članu 103. i 101, i zaista opet ponavljam, oni koji to rade govore o sebi, a ne o onima kojima je to upućeno. Dakle, meni je jasno ko ste vi, jer vi nam ovde demonstrirate neprestano ko ste i kakvi ste. To sada više nije moj problem.
Ono što je problem svih nas, a pre svega građana Srbije, jeste potreba da se zbog ovakvog uskog inaćenja jedne političke grupacije, koja smatra da joj pripada nešto zato što oni hoće da im to pripadne i zbog toga blokira ceo rad parlamenta, i zbog toga blokira sve ono što stoji pred ovim parlamentom, možda se vi radujete što građani Srbije neće doći na belu šengen listu. Možda se radujete što pitanje puta u Evropsku uniju jeste ogroman posao koji podrazumeva strašno mnogo rada, između ostalog, i ovog parlamenta.
Možda se vi radujete što možete da doprinesete sprečavanju da na tom putu budemo brži. Sve je to možda deo vašeg političkog programa, drugi vaš politički program ne vidim.
Ali, ono što ne smete da radite jeste da sprečite građane da predstavnici koje su oni izabrali da taj posao završe taj posao završe. I ono što takođe nemate pravo da radite, nemate pravo da vređate i pojedince i instituciju u kojoj predstavljate građane Srbije, jer time vređate građane Srbije.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 103. stav 1, gde kaže da narodni poslanik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu. Želim da kažem da poslanici SRS već danima najgrublje zloupotrebljavaju Poslovnik pozivajući se na povredu Poslovnika, dakle prosto znam da oni to znaju, ali hoću da građani razumeju do koje mere se radi ovde o zloupotrebi.
Pravo da se poslanik javi po povredi Poslovnika i da dobije reč pre svih drugih, bez obzira šta je na dnevnom redu i o čemu se raspravlja, jeste ona poslovnička mogućnost koja omogućava da se u slučaju povrede procedure zaustavi dalji tok sednice kako odluka, koja bi bila na taj način donesena, ne bi bila doneta na osnovu pogrešne procedure. Pozivanje na član 225. i 226. je zloupotreba Poslovnika, jer su ti članovi u Poslovniku u odeljku koji se zove prava i dužnosti narodnih poslanika.
Onda kaže da je narodni poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine, pa da narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Srbije je dužan da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici.
Dakle, 225. i 226. je deo korpusa prava i obaveza narodnih poslanika. Po tom članu niko ne može da dobije pravo da se javi i da dobije prvenstvo za obraćanje Skupštini.
Molim vas da to prestanemo da dopuštamo kao praksu koja se pretvara u jedno zlostavljanje čitave zemlje.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 103. stav 1. Narodni poslanik je dužan da govori o tački dnevnog reda. Tačka dnevnog reda nisu odnosi, sukobi i problemi unutar bilo koje političke partije. Tačka dnevnog reda nije da li je neko ko je bio najveći patriota za nekoga sada najveći izdajnik, to nas ne zanima.
Ono što mi ovde očekujemo i tražimo, da ne zloupotrebljavate Poslovnik i da na najgrubljem kršenju Poslovnika zapravo onemogućavate rad ove skupštine. Vi očigledno pokazujete da zloupotrebljavate Poslovnik i ne krijete da zloupotrebljavate Poslovnik, ne krijete da blokirate rad Skupštine. To je sada potpuno očigledno.
Ono što vi tražite jeste miraz koji ste uneli i hoćete da vam ga mi damo. Mi za to niti smo nadležni, niti hoćemo da se u to mešamo, niti je nas baš briga za to. Dakle, ako vi to hoćete da razrešite, imate institucije koje to razrešavaju i zaista mislim da nemate prava i da moramo stati na put ovome što se sada dešava.
Dakle, ako vi mislite da imate 78 mandata, dokažite da ih imate. Ako mislite da je istekao mandat nekome pre roka, dokažite da je istekao mandat i zamenite toga kome je istekao mandat po bilo kom osnovu. Ali, nemojte da kinjite sve građane ove zemlje zbog toga što vi imate problem jer ne znate da je neko ko je juče bio nešto danas nešto drugo ili vi tvrdite da je taj nešto drugo. To da treba da se vrati neko da bi nama rekao šta treba da uradimo, to je verovatno zbog toga što vama iz Haga stalno daju naloge, pa mislite da se nalozi dobijaju iz jedne kancelarije, iz jednih usta. Ono za šta ne može niko da nam da nalog jeste da dopustimo da se krši Poslovnik, ne može niko da nam da nalog da arbitriramo u unutrašnjim stvarima stranaka i niko ne može da nam da nalog da vi od nas tražite da mi uradimo nešto za šta nismo nadležni.

Uvažena predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi, nažalost, opet postajemo žrtva rešavanja jednog problema koji s ovom skupštinom nema nikakve veze. Isterivanje nečijeg kaprica i raščišćavanje nekakvih unutrašnjih odnosa, koji sa Skupštinom i sa dnevnim redom nemaju nikakve veze, a, posebno, to nema veze s onim što je interes građana Srbije, a to je – da ova skupština usvoji zakone koji su jako važni za ostvarivanje cilja –stavljanja na belu šengensku listu.
Dakle, radi se o tome da se od nas traži da se umešamo u jednu brakorazvodnu parnicu i da za jednu stranu obezbedimo pripadanje svega što je stečeno u tom braku.
Mi to niti hoćemo da radimo, niti hoćemo da se mešamo u to. Za nas je to unutrašnja stvar. Za nas je činjenica da u ovom parlamentu postoji još jedna parlamentarna grupa i, kao što smo poštovali svaku parlamentarnu grupu, tako poštujemo činjenicu da postoji još jedna parlamentarna grupa, da je broj poslanika u SRS-a sada manji nego što je bio i da je postojao osnovni princip po kom smo se dogovarali kada su odbori u pitanju.
Još jednom ću ponoviti. Ceo današnji dan ne možemo da mrdnemo po dnevnom redu zato što je SRS odlučila da pokaže sopstvenu pobedu u odnosu na drugi deo radikalne stranke, time što će uzeti ono što oni tvrde da im pripada. Da bih objasnila kako smo dolazili do svih dogovora, reći ću sledeće.
Na sastanku šefova poslaničkih klubova, mi smo se dogovarali o tome koliko, procentualno, predsednika odbora daje opozicija, koliko pozicija i koji su odbori za koje predsednike daje pozicija, a koji su odbori za koje predsednike daje opozicija. Unutar opozicije su se dogovarali oko toga ko će, iz koje partije, biti na čelu kog odbora, a unutar vladajuće koalicije – ko će, iz koje stranke, biti na čelu kog odbora.
Sada od nas traže radikali, ceo dan nam ne daju da mrdnemo po dnevnom redu, da uzmu odbore koje oni hoće, tvrdeći da im to pripada.
Dakle, mi ne sporimo da ti odbori pripadaju opoziciji, ali ne pristajemo na to da budemo neko ko će u tome arbitrirati. Znači, nudili smo da se postigne dogovor – nećete da se postigne dogovor. Nudili smo da međusobno nađete rešenje – nećete ni to. Rekli smo vam – hajte, onda, idite na Odbor, pa neka Odbor odluči. Vi ne možete da tražite od nas da mi donosimo odluku u koju se nikada do sada nismo mešali i da zbog toga blokirate rad Skupštine.

Uvaženo predsedništvo, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 103, u kome se kaže da je narodni poslanik dužan da se drži tačke dnevnog reda.
Mi nismo ovde na Centralnoj otadžbinskoj upravi i apsolutno nas ne interesuje ni Šešelj, ni Toma Nikolić u vašim unutrašnjim raspravama. Dakle, mi smo ovde zato što imamo vrlo jasne tačke dnevnog reda i ja vas molim, gospođo predsednice, da strogo počnete da primenjujete Poslovnik.
Mi nećemo reklamirati povredu Poslovnika, tražeći da se o tome izjašnjavamo, zato što znamo da vam je vrlo teško da u ovakvim okolnostima vodite ovu skupštinu. Imamo puno razumevanje za vaše napore, ali vas molim, jer to od nas očekuju građani Srbije, da radimo po dnevnom redu, a oni koji imaju partijske rasprave i moralne rasprave o tome da li je neko bio do juče najbolji a danas je najgori, to se nas ne tiče niti se to tiče građana Srbije.
Dakle, molim vas, Poslovnik je vrlo jasan, poslanici moraju da govore o dnevnom redu, sem ukoliko je povređena procedura. Sve što se danas dešava ovde, teška je zloupotreba Poslovnika i, zapravo, zloupotreba procedure koja je propisana Poslovnikom. Još jednom vas, u ime građana Srbije, molim, i vas i sve narodne poslanike, da radimo ono zbog čega smo ovde, a vas, gospođo predsednice, da strogo primenjujete odredbe Poslovnika. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Za evropsku Srbiju glasaće za zakone kojima se ratifikuju ovi finansijski aranžmani i zbog ogromnog interesovanja javnosti i zbog mnogih, da kažem, pritisaka javnosti da se ovi aranžmani što pre ratifikuju. Mislim da nema potrebe posebno pričati o njihovom značaju i o važnosti svih onih projekata koji će se ovim sredstvima realizovati.
Ono što, istine radi, želim da kažem jeste da su svi ovi zakoni bili na dnevnom redu u martu mesecu. Dakle, nije tačno da nije postojalo razumevanje tadašnje poslaničke većine, to izgleda neki zaboravljaju ili namerno drugačije tumače, da se ovi zakoni nađu na dnevnom redu, ali je tadašnji, sada bivši, premijer smatrao da je važnije vratiti mandat narodu, iako smo mi molili da završimo tu sednicu, da ratifikujemo ove međunarodne aranžmane, a onda ko šta hoće.

Javljam se po Poslovniku, član 101. Izvinjavam se gospodinu Peleviću, ali mi imamo jedan problem koji još nismo uspeli da razrešimo. Nekim poslanicima koji su bili članovi Odbora prestao je mandat poslanika, a još uvek nismo izvršili zamene i to je razlog zašto se taj odbor nije sastao. Nadam se da ćemo ubrzo, jer i u drugim odborima imamo slične probleme, taj problem rešiti. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je tema Kosova i Metohije najvažnija tema, jedna od najvažnijih tema za Vladu Republike Srbije i za sve građane Srbije, upravo zbog toga što je to tema za koju postoji izražena potreba da se čuju različita mišljenja i da se usaglase stavovi kako bi se postigao što veći stepen saglasnosti oko onoga što jeste državna politika vezana za to pitanje. Po ovom pitanju mi od samog početka ove sednice imamo nekoliko spornih situacija od kojih su neke nastale greškom, propustom, neke su nastale iz nekih drugih razloga.
Dakle, zbog potrebe da se povodom ove teme obavljaju konsultacije, zbog činjenice da postoji inicijativa narodnih poslanika sa istom temom, neophodno je da se o ovoj temi sednica pripremi na način koji će zadovoljiti interese i potrebe države Srbije da se o ovako važnom pitanju postigne saglasnost koliko god je moguće, s jedne strane, i da se, sa druge strane, prevaziđe problem koji je nastao zbog činjenice da deklaracija grupe narodnih poslanika nije stavljena na dnevni red.
Molim vas da razumete da ovo nije zanemarivanje teme, da ovo nije pokušaj da se izbegne rasprava. Naprotiv, ovo je pokušaj da se u raspravu uđe, uz maksimalan napor da se prethodno o tome vode razgovori kako bi se, kao što je to i do sada činjeno, oko ovog pitanja postigla maksimalna saglasnost. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo, gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DS, Sandžačke demokratske partije i SPO glasaće za ratifikaciju sporazuma o naftno-gasnom aranžmanu Srbije sa Ruskom Federacijom.
Kada god su ugovorne obaveze u pitanju, uvek se postavlja pitanje interesa što se nas tiče, a ne nekih drugih kategorija koje izlaze izvan onoga što je procena interesa Srbije koja potpisuje ovaj sporazum.
Sa stanovišta interesa uvek se postavlja pitanje interesa obe strane i mogućnosti - šta koja strana ima da ponudi. Taj ugovor, kao i svi ugovori, kao i onaj o kome smo juče raspravljali, imaju prednosti i nedostatke. I tu se takođe razlikujemo - ko gleda pretežno nedostatke ili ko gleda pretežno ono što su prednosti ili kako meri te dve stvari.
Sa našeg stanovišta, merili smo ne šta je trenutni interes, već šta je strateški interes Srbije, i na osnovu toga smo se opredeljivali i na osnovu toga nemamo nikakvu dilemu da ono što možda trenutno ne izgleda kao najpovoljniji aranžman, strateški gledano, kroz dugi niz godina pred nama, jeste dobar aranžman za Srbiju.
Ono što je za nas takođe važno jeste - s kim se sklapa, opet sa stanovišta interesa Srbije, ovaj ugovor. Sklapa se sa jednom zemljom koja je Srbiji strateški važna, ne samo po ovom pitanju, nego i u političkom smislu i u ekonomskom smislu ima posebnu važnost za Republiku Srbiju.
S druge strane, kad razmišljamo sa kojom kompanijom sklapamo ovakav sporazum, takođe je od presudne važnosti da sklapamo sa jednom od najmoćnijih kompanija na svetu. Dakle, ovo nisu ugovorne strane koje su igrači 3, 4, ili 5. reda. Mi ovde pravimo aranžman sa nekim koji je jedan od najvažnijih ili najvažniji igrač na sceni Evrope kada je u pitanju energija.
Zašto je za nas takođe u geopolitičkom smislu važan ovaj sporazum. Između ostalog i zbog toga što ovo nije samo aranžman koji se tiče Rusije i Srbije. Ovo je jedan evropski projekat i on nama daje šansu da se i na ovaj način uključimo u nešto što je izuzetno važan evropski projekat za koji su zainteresovane one zemlje sa kojima mi, sa druge strane, sklapamo jedan ugovorni odnos kroz pristupanje EU.
Naravno, svima je jasno da ekonomija svake zemlje zavisi od energije. Zemlja koja nema energetsku stabilnost i sigurne izvore energije ne može da planira svoj ekonomski rast i samim tim ne može da planira ni standard svojih građana i u tom smislu mislim da je za svakoga nesporno da je obezbeđivanje energetske sigurnosti i sigurnosti izvora energije za Srbiju od posebne važnosti, i to je ono što smo takođe merili, opredeljujući se da glasamo za ratifikaciju ovog sporazuma.
Za nas je takođe od posebne važnosti da ovim sporazumom omogućujemo Srbiji da pokaže da, braneći svoje interese, tražeći ostvarenje svojih interesa, ima sposobnost da bude otvorena za saradnju sa svim zemljama koje su važne u toj saradnji, ne birajući prema sentimentu i prema nekakvom obožavanju ili idolopoklonstvu, polazeći pre svega i jedino od onoga što su interesi Srbije.
Opet, za one koji kažu da je nešto premalo, kada god su drugi govorili da je nešto bilo prodato za premalo para, uvek smo odgovarali - za onoliko za koliko je bilo moguće.
Mislim da smo u ovom slučaju, praveći jedan širi aranžman koji se ne tiče samo NIS-a, nego je mnogo značajniji strateški, zapravo napravili dobar izbor za Srbiju. Hvala.

Javljam se po čl. 101, 103. i 104.
Zaista neću polemisati sa onim što narodni poslanici govore. Postoje očigledne razlike u našem viđenju ovog važnog pitanja i mi zaista smatramo da nije umesno da polemišemo sa svakim od argumenata koje iznose oni koji smatraju da ovo nije dobar aranžman za Srbiju. Prosto, mislimo da je to pravo svakog poslanika i da nije čak ni pristojno komentarisati svačiji stav o tome.
Razlog zbog kog sam izašla je nešto što je izrečeno i što je, osim što je neistina, u suštini vrlo opasno. Dakle, izašla sam da reagujem na činjenicu da je neko optužio nas, da je naša policija ubila čoveka. Hoću da kažem da smo mi tu policiju nasledili i da ćemo upravo zbog toga vršiti reformu policije kako nikada nikoga policija ne bi povredila, a naročito ne ljude koji demonstriraju i iskazuju svoje stavove, da smo upravo zbog toga insistirali na tome da se dobije pun izveštaj o odgovornosti svakog policajca, da se utvrde krivci i da se izreknu najoštrije mere.
Ne kažem da je bilo ko kriv, da je bilo ko odgovoran za to što se desilo, mi samo tražimo da policija više nikada ne bude takva da može da zloupotrebi ili prekorači silu ili povredi bilo kog građanina koji ispoljava svoje stavove.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista nemam nameru da polemišem ni sa čim što je ovde izgovoreno. Hoću samo da kažem da je naš interes da se utvrdi puna istina o svemu što se dešavalo, da je važno za ovu zemlju da Srbija ima policiju koja će štititi građane, a ne policiju koja će građane kažnjavati ili koristiti silu.
Mi možemo da imamo društvo u kome generali neće slati tenkove na mirne demonstrante, već će demonstracije biti pravo građana da iskažu svoj politički stav, svoje nezadovoljstvo, da iskažu nekakve svoje zahteve. Mi ćemo na izgradnji takvog društva raditi i dalje, kao što smo radili i sada. Zbog toga očekujemo da će vrlo brzo stići odgovor na to šta se tačno dešavalo tih dana.
Mi se razlikujemo u viđenju te stvarnosti. Ja zato o svom viđenju ne želim da govorim. Tražim da nadležne institucije utvrde činjenice oko kojih neće biti moguće različito gledati na istu stvar.
S ove govornice upućene su neverovatne uvrede, kletve, kvalifikacije. Dakle, ne želim da polemišem s tim, zato što se, prosto, pristojnost svaki put povuče kada nepristojnost tako nagrne. Svaki put kada nasilje provali, oni koji su za toleranciju povuku se što dalje od tog nasilja, kako ne bi bili ni odgovorni, ni saučesnici u tome.
Ja iskreno hoću da verujem da vi tražite odgovore na pitanja, da ne tražite odgovor koji će zadovoljiti vas, nego odgovor koji će biti istina. U tome imate našu podršku.