Poštovani predsedniče, gospodine ministre, da me i gospodo narodni poslanici, mi smo danas po hitnom postupku u subotu, dobili četiri zakona iz oblasti pravosuđa.
Ubeđivanja svih koji su pravdali razloge zašto to danas radimo, ovako na brzinu, bez ozbiljne mogućnosti da amandmanima utičemo na ove zakonske predloge i da ih popravimo, odgovor je bio da se to radi kako bi se borba protiv kriminala i korupcije učinile efikasnim.
U tom smislu, svi poslanici su pravom očekivali da će ministar u onome što je uredno pročitao kao obrazloženje, koje smo između ostalog i mi dobili, pa smo mogli i sami da pročitamo, i zato smo očekivali da dobijemo nešto više od tog obrazloženja, očekivali smo da dobijemo odgovore na pitanje, šta se ovim konkretnim izmenama postiže u stvaranju institucionalnih mehanizama za organizovanu borbu države protiv svakog oblika kriminala i korupcije?
Uvek je, kada je u pitanju borba protiv kriminala uvek se postavlja pitanje – da li zakon sve stavlja u jedan položaj? Dakle, da nije prethodni zakon nekog stavljao u povoljniji položaj, pa je sada neophodno da ovim izmenama zakona, izjednačimo svakoga pred zakonom, kako niko ne bi izmakao pravdi?
Iz svih ovih predloženih izmena zakona, mi ne vidimo odgovor na to pitanje. Dakle, nema ni jedne izmene zakona za koju bi se moglo reći da je ispravljena greška u prethodnom zakonu i time omogućeno da ono što je bila privilegija nekih, a što je bila sudbina nekih drugih da odgovaraju pred zakonom, da se to otklanja, što nama daje za pravo da verujemo, da su zakoni koji su doneti u prethodnom periodu, u tom smislu bili nedvosmisleno jasni i da je svako odgovarao jednako pred zakonom.
Druga stvar koja je takođe presudno važna, kada je borba protiv kriminala i korupcije, koja je sada prepuna, dakle korupcija je sada glavna tema, imam utisak da svi oblici kriminala polako prestaju da bivaju važni i da je korupcija samo ta protiv koje treba da se borimo, da je način da se država bori protiv toga, između ostalog i da pooštravanjem kaznene politike, adekvatno kažnjava počinioce krivičnih dela s jedne strane, a sa druge strane, da time odvraća svakog mogućeg potencijalnog počinioca krivičnog dela.
Ako pogledamo Krivični zakonik, onda ćemo videti da se odredbe, koje se tiču kaznene politike, zapravo idu na ruku počiniocima krivičnih dela, da se sve kazne smanjuju, da stvaraju uslovi da se kazne otpisuju i počiniocima najtežih krivičnih dela i tada se zaista postavlja opravdano pitanje – šta je smisao ovih izmena?
Dakle, mi možemo da sada napravimo, bilo bi logično da je Vlada, odnosno ministarstvo, napravilo čak nekakvu simulaciju, kojom bi nam pokazala, kako će primena ovih odredbi da se odnosi na najteža krivična dela i na počinioce najtežih krivičnih dela, jer bismo mi tada mogli da vidimo da li i u kojoj meri ovaj zakon, zapravo kažnjava na najstrožiji mogući način počinioci teških krivičnih dela.
Svako društvo se bori protiv kriminala, tako što kažnjava počinioce. Svako društvo se bori protiv povratnika, tako što primerenim kaznama za počinioce, odvraća svakog ko je već jednom počinio krivično delo i onog ko bi eventualno to ubuduće činio.
Dakle, ako pogledamo ovaj zakon, onda ćemo videti da u članu 4. ovog zakona se predviđa obaveza suda da nakon izdržane dve trećine kazne, izrekne uslovni otpust. Obaveza suda, u odnosu na prethodno rešenje, u kome je sud mogao da procenjujući mnoge okolnosti, izrekne otpust. Sada sud po automatizmu izriče uslovni otpust, nakon dve trećine kazne. Šta to konkretno znači? Ako simuliramo na konkretne slučajeve, onda to ovako ispada: ako uzmemo primer Sretena Jocića, on će odslužiti kaznu od sedam i po godina zatvora, jer se na njega primenjuje i obavezni uslovni otpust, ali i amnestija. Na taj način se potpuno derogira svaki smisao kažnjavanja najtežih krivičnih dela.
Bez obzira što je ministar pričao kako zakoni nemaju ime i prezime, ministarstvo mora da vodi računa, odnosno vladajuća većina mora da vodi računa o tome kada donosi zakone, kakve posledice taj zakon zaista ima po ono što je pravo, a na neki način i pravda?
Po ovom zakonu, ako se ovaj zakon usvoji ovakav kakav je sada, počinioci ubistva Brisa Tatona, koji su prvobitno bili osuđeni na kaznu od 30 godina, pa im je ona preinačena na 15 godina, biće pušteni nakon 10 godina, itd. Mogli bismo mnoge počinioce najtežih krivičnih dela, kada ih stavimo u primenu ovog zakona, da vidimo da je on zapravo pisan u njihovu korist. Dakle, izgleda kao da su njihovi advokati napisali ovaj zakon, jer ovaj zakon ide u prilog njihovim branjenicima.
Dakle, treba napomenuti još nešto. Ova odredba odnosi se, takođe, i na, bez obzira na to da li će kasnije biti izmena, sve koji će od primene ovog zakona i ubuduće na koje će biti primenjen ovaj zakon. Tako isto Miroslav Mišković, ako bude osuđen, sud će obavezno doneti rešenje o otpustu nakon izvršenja kazne od dve trećine izrečene kazne.
Dakle, ovim zakonom se potpuno relativizuje uslovni otpust. Dakle, nemoguće je da se ustavni otpust nameće kao obavezan nakon isteka kazne. Sud mora da procenjuje u kojim slučajevima može i treba to da uradi, a ne da se to radi po automatizmu.
U članu 7. stav 1. Predloga zakona predviđeno je da se briše stav 2. člana 57. Krivičnog zakonika. To je brisanje postojeće zabrane ublažavanja kazne za određena krivična dela. Ovim zakonom predviđeno je da će se, nakon usvajanja ovog zakona, ublažiti kazna za krivična dela otmice, silovanja, obljube nad nemoćnim licima, nedozvoljenog prelaska državne granice, krijumčarenje ljudi, trgovine ljudima, obljube nad detetom, neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga. Dakle, prethodni zakon je isključivao mogućnost da se ublažava kazna za ova najteža krivična dela. Ovim zakonom bismo opet mogli da izvučemo iz sudskih arhiva imena i lica na koje će se ovo odnositi, pa da vidite da tu ima silovatelja koji su povratnici nekoliko puta, da ima zlostavljača dece koji su unesrećili čitave porodice i da će im, po ovom vašem predlogu zakona, moći biti ublažena kazna zatvora.
Dakle, možda sva ova krivična dela nisu iste težine. Ako ste hteli da napravite nekakvu distinkciju u odnosu na to koja krivična dela obavezno moraju da budu izuzeta iz mogućnosti ublažavanja kazne, onda ste to morali da uradite, a ne jednim potezom da izbrišete sva krivična dela na koje se ne odnosi ublažavanje kazne.
Ovaj zakon ide na ruku okrivljenima, odnosno opet ovo izgleda kao dokaz da su ovaj zakon pisali advokati koji brane svoje štićenike. Oni su, moram reći, uradili odličan posao. Ovaj zakon je fantastičan sa stanovišta svakog advokata koji brani najteža krivična dela.
Ovim zakonom se takođe predviđa ukidanje krivičnog dela komentarisanja sudskih propisa. Mogla bih da pozdravim to, s obzirom na to da najviši državni funkcioneri, počev od potpredsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade, najčešće komentariše krivična dela, pa sada izgleda da se ovo ukida da ne bi on morao da odgovara po ovom zakonu do sada. Dakle, sada može da komentariše sudske procese do mile volje, da najavljuje hapšenja, da određuje presude pre nego što je sud odlučio i da za to ne može niko nikog da pozove na odgovornost. Pretpostavljam da je ovaj član zakona menjan upravo iz takvih ili sličnih razloga.
U članu 13. predviđeno je brisanje stava 3. člana 138. Krivičnog zakonika, kojim se predviđa da je kvalifikovani oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti ukoliko je oštećeni predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, itd. nosioci javnih funkcija, između ostalog i novinari. Dakle, predlažete da se briše kvalifikovani oblik krivičnog dela i sada se postavlja pitanje ko ima koristi od ovoga? Da li imaju građani koristi od toga kada zabranjene organizacije prete sudijama Vrhovnog suda? Da li imaju građani koristi od toga kada se preti novinarima i medijima i oni koji prete ostaju nekažnjeni? Da li koristi imaju od toga pripadnici nevladinih organizacija kojima se preti smrću i ostaju nekažnjeni? Dakle, ovim ste učinili uslugu zabranjenim organizacijama, svim ekstremnim organizacijama, ali to možda ne čudi pre svega zbog činjenice da ste i sami stajali na čelu protesta tih organizacija. Dakle, možda razumemo vašu motivaciju da se ovakav član nađe u predlogu ovog zakona, jer očigledno smatrate da organizacije, koje izriču najteže pretnje nosiocima državnih funkcija, ne trebaju krivično da odgovaraju. To je nešto što možemo da kažemo da je vraćanje unazad, da je anticivilizacijski, da je promašaj i da je zaštita onih koji narušavaju ne samo ustavni poredak, nego i elementarna ljudska prava drugih i mogu za to da ostanu potpuno nekažnjeni.
Naravno da u ovom zakonu ima i dobrih rešenja, jer mnogo dobra rešenja preneta su iz teksta zakona koji je pripremila još prethodna vlada. Kada gledamo koliko tih rešenja ima, onda shvatamo da je to veliki procenat tih rešenja. Po tome, mi bismo možda mogli da podržimo zakon, ali zbog ovoga o čemu sam sada govorila, mislim da niko ko je odgovaran i niko ko zaista želi da se bori protiv kriminala i korupcije ne može da podrži ove zakone koji na ovaj način zapravo izbijaju institucijama iz ruku mogućnost da se efikasno bore protiv kriminala i korupcije.
Dakle, priča o tome da ovi zakoni jesu po ubrzanoj proceduri, na prečac, po hitnom postupku, bez mogućnosti da se na njih adekvatno odgovori, poslat je ovde da bi se omogućila efikasnija borba protiv kriminala i korupcije, zapravo nije tačna. Ovde jedino možemo da zaključimo da advokati počinilaca najtežih krivičnih dela najviše dobijaju, pa samim tim i počinioci krivičnih dela. Hvala vam.