Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da predlagač nije našao za shodno da obrazloži svoj predlog i da kaže koju pozitivnu reč o kandidatu, koji se danas predlaže, govori mnogo više od toga da li oni međusobno jedni drugima veruju i da li veruju da je ovaj predlog najbolji. Dakle, govori o tome da je sve ono što smo govorili prethodnih dana apsolutno tačno, da je vladajuća klika odlučila da pod svoju punu partijsku kontrolu, stavi najvažniju monetarnu instituciju u zemlji.
Kada bi ova rasprava bila rasprava koja sledi nakon konstatacije da je guverneru prestao mandat po sili zakona, da smo ovde imali debatu o odgovornosti guvernera zato što nije poštovao zakon i nije sprovodio zakon na najbolji mogući način i u interesu građana i države i da je ova skupština odlučila da ga zbog toga razreši te dužnosti, mogli bismo da kažemo da imamo jedan normalan politički sled događaja.
Danas imamo na dnevnom redu Predlog za guvernera Narodne banke nakon što je parlamentarna većina, zloupotrebljavajući zakonodavnu funkciju Narodne skupštine, donela zakon kojim je pripremila po sili zakona smenu guvernera Narodne banke i tim činom, zapravo, uspostavila punu kontrolu izvršne vlasti nad nezavisnom institucijom kao što je Centralna banka. Svi oni koji su imali makar i iluziju o tome da će obećanja, koja su davana u izbornim kampanjama i kojima su građani poverovali i zato nekim dali poverenje i isključivo zato, da će nastupiti period depolitizacije, kako je to bilo vrlo popularno govoriti u kampanji, mislim da sada belodano vide da od toga, ne samo da nema ništa, već da sve ono što je bilo prigovarano prethodnoj parlamentarnoj većini i izvršnoj vlasti kao politizacija, izgleda kao imitacija onoga što se dešava sada i to bleda, jedva prepoznatljiva imitacija.
Stavljati na čelo NBS drugog čoveka partije koja je u vlasti, ne samo da ne govori o tome da depolitizacije uopšte neće biti, već govori pre svega nedvosmisleno o tome da postoji jasna namera vladajuće većine i ove izvršne vlasti da uspostavi punu partijsku državu.
Potpredsednik stranke koji čak kaže – neću podneti ostavku na stranačku funkciju dok me ne izaberu, osim što govori verovatno o nepoverenju i nesigurnosti da li će biti izabran ili ne, govori i o jednoj drugoj stvari, o potpunom odsustvu svesti o tome da se na taj način najgrublje krši zakon, čak i ovako izmenjen, kako su ga oni izmenili. Bez obzira na činjenicu što su promenili odredbe koje govore o tome da partijski angažovani ljudi ne mogu doći na čelo Narodne banke, ono što je nezamislivo jeste da najviši partijski funkcioner dolazi na čelo Narodne banke. To, zaista, mislim više ni naivni, pa čak ni oni koji su ostrašćeno bili protiv prethodne vlasti, ne mogu a da ne priznaju da tako nešto, ne da nikome nije palo na pamet u prethodnom periodu, već niko nije ni pomislio da će se tako nešto opet dešavati u 2012. godini u ovoj zemlji.
Deklarativno izjašnjavanje za EU pokazuje nekoliko stvari, da nije dovoljno misliti da građani misle da je bolje u EU, pa zato propagirati tu politiku i nije dovoljno misliti da je možda ipak bolje Srbiji u EU, pa onda zato propagirati tu politiku. Mora se znati šta to u vrednosnom i šta to u sistemskom smislu značenja zaista znači.
Mi smo već dobili reakcije od svih relevantnih međunarodnih institucija, između ostalog i iz EU i, naravno, ono našta smo upozoravali obistinilo se, a to je da je donošenje ovog zakona i ovakav politički udar na nezavisnost i samostalnost Centralne banke predstavlja ogroman korak unazad, da predstavlja antievropsku praksu, da predstavlja potez koji će Srbiju sasvim sigurno dovesti u poziciju da uspori svoj put ka EU, odnosno da će mnoge sumnje koje sada postoje, zapravo ovakvim potezima dobiti čvrste dokaze da ovo nije Vlada koja razume šta znači – mi jesmo za nastavak puta u EU.
Uz sve prigovore koje smo mi imali i oko nekih smo ozbiljno i razmišljali i uvek vodili računa da uzmemo u obzir one koji bi doprineli tome da povlačimo poteze koji će biti u najboljem interesu građana Srbije, zaista nam se nikada nije moglo prigovoriti da ne činimo izrazite napore da gradimo nezavisne institucije u uslovima koji nisu bili jednostavni u zemlji koja nije mnogo sklona takvim institucijama. Svaki put se ta nezavisnost, a to vidimo i sada, proglašavala nekakvom otuđenošću od naroda, pa je sad, tobož, narod nužan i potrebno je da narod sada brani te institucije od te takve otuđenosti, pa će zato sada narod preko svojih izabranika da uspostavi punu političku kontrolu nad takvim institucijama.
Mi nemamo dugu istoriju izgradnje demokratskog društva. Ako smo uspeli da za poslednjih 10, 12 godina da napravimo neke iskorake, utoliko je tragičnije da sada, danas, moramo da govorimo o tome da se čine ogromni koraci unazad, koji zemlju vraćaju u vremena koja, kako god ko bio politički opredeljen, smo svi podjednako jedva preživeli.
Bilo bi normalno da danas možemo zaista da govorimo o kandidatu, o tome kakva će se to monetarna politika voditi sa novim guvernerom, ali mislim da je svaka takva priča i pokušaj da se na tu stranu pokrene ova debata, zapravo suštinski pogrešan, zato što se ovde apsolutno ne radi o tome da se sada traži, i našao se, fantastičan čovek koji će naći fantastične odgovore na sve naše probleme koje imamo, vezano za rad Narodne banke i vezano za stabilnost cena i kursa dinara. Naprotiv, ovde se radi o političkom nasilju kojim se jedna samostalna i ne zavisna institucija stavlja pod partijsku kontrolu stranke, koja ima dominantan uticaj u vladajućoj većini.
Sada se postavlja pitanje, uz svo dužno poštovanje koleginice Jorgovanke Tabaković, da li je ona zaista svesna kakva opasna poluga u rukama izvršne vlasti može da bude i koliko stravična njena odgovornost za posledice, koje mogu da nastanu, može da bude i da li je spremna da preuzme takav rizik? Ili se naivno nada da će biti samostalna, a zna da je na tu funkciju došla tako što je svaka samostalnost te institucije ukinuta zloupotrebom zakonodavne vlasti ovog parlamenta.
Sada ostaje pred svima nama da kažemo – možemo da se nadamo da svi naši strahovi nisu opravdani, ali sve naše iskustvo ukazuje na to da naši strahovi nisu dovoljno veliki kolika je opasnost od ovakvih poteza ogromna.
Ono što je takođe krajnje problematično i diskutabilno, jeste činjenica da i pored toga što nije bilo dovoljno hrabrosti da se cela procedura ukoliko nova vladajuća većina ima i izvršna vlast, imaju nekakav novi koncept vođenja monetarne politike, što je legitimno, nije imala hrabrosti da izađe pred ovaj parlament sa ozbiljnim argumentima koje diskvalifikuju guvernera Šoškića, za posao koji radi, i kvalifikuju nekog drugog za neki drugi koncept.
Mi ovde ne vidimo nikakav koncept. Mi ovde ne vidimo nikakvu ideju, osim što s razlogom možemo da verujemo, da je namera da se uspostavi kontrola nad Narodnom bankom namera da izvršna vlast ima veći upliv, čitaj da lakše raspolaže deviznim rezervama, ponavljam, čak i premijer je rekao da su naše devizne rezerve prevelike. Stižu razne poruke iz stranaka vladajuće većine, o tome kako delove deviznih rezervi treba trošiti na ovo, ili na ono.
Dakle, namera izvršne vlasti, da uđe u devizne rezerve je potpuno jasna. Svi oni koji pokušavaju da to negiraju, tvrdeći kako to nije tačno, mogli bi malo da slušaju svoje predstavnike stranačke, koji o tome vrlo, vrlo otvoreno govore.
Dakle, nema nikakve sumnje da je to jedna od namera. Postavlja se sada pitanje, da li je zaista moguće da je kandidatkinja za premijerku, pošto nije mogla da postane premijerka, toliko insistirala na tome da bude guvernerka, da smo mi morali čitav jedan zakon da menjamo da bi se ostvarila takva jedna ambicija.
Dakle, svi oni kada smo mi tvrdili, ovaj zakon donosite da biste smenili guvernera i da biste postavili vrlo određenu osobu, za koju smo i tada tvrdili da je to gospođa Tabaković. Tada su nam govorili, ma ne, mi hoćemo da uspostavimo narodnu kontrolu nad otuđenom institucijom, hoćemo da poboljšamo položaj građana, vezano za stabilnost deviza, itd, i ko govori uopšte o kadrovskim promenama.
Dakle, ako neko misli da se za tri dana može zaboraviti, mi smo možda zaboravili devedesete, iako iz dana u dan nas strahovito vraćate u njih. Dakle, to sećanje na devedesete raste iz dana u dan. Možda će građani zaboraviti za dve-tri nedelje, ali očigledno je sled događaja je takav da smo mi bili potpuno u pravu. Ono što je ovde rađeno, jeste Zakon kojim je namera bila da se uspostavi puna partijska kontrola nad institucijom Narodne banke i da se skloni čovek koji tome nije bio sklon i koji to nije hteo da prihvati, kako bi se postavila osoba koja će to očigledno prihvatiti, ili možda čak i rado raditi.
Ono što mislim, svim građanima postaje potpuno jasno, da sve ono što su bila obećanja u izbornoj kampanji, o velikim promenama, mislim da su građani sada shvatili da promene mogu biti i na gore. Ta promena o kojoj su tada pričali i obećavali građanima kao čarobni štapić za rešenje svih njihovih problema, pokazuje se jeste ogroman korak unazad.
Pred nama se sada postavlja sledeće pitanje – da li će ova vladajuća većina, ako stvarno misli da je za Srbiju dobro da ide u Evropsku uniju i da je dobro da svoje zakone i svoje institucije gradi na standardima Evropske unije, da li će doći na popravni ispit i reći – izvinite mi smo se prevarili, mi moramo da menjamo ovaj zakon, jer to nije u skladu sa evropskim standardima, što danas neće da priznaju, i što danas im ne odgovara, jer je bitno da mi smenimo jednog čoveka, kako bismo izabrali partijsku ličnost, dakle mi smo prošlog guvernera birali zato što nije član nijedne partije.
Vi danas birate guvernera, samo zbog toga što je visoki funkcioner jedne partije. Dakle, u tome je razlika u razumevanju onoga šta je nezavisna institucija, i šta znači zakonska odredba da na tu funkciju, ne možete postavljati partijske ljude, ukoliko želite da ostvarite samostalnost takve institucije.
Sigurna sam da kada se dođe do pregovora sa MMF, koji će nedvosmisleno reći da ovakvim potezima Srbija nema nikakve šanse da pravi aranžmane sa MMF-om, da kada se o tim kreditima za pomoć budžetu koji mogu da se dobiju iz Svetske banke, kada takođe Svetska banka kaže – ne možete tako da računate na podršku Svetske banke, ne možete da računate ni na podršku nijedne međunarodne institucije, ne možete da računate na podršku Evropske unije, zato što ono što radite, nije u skladu sa demokratskim principima i demokratskim standardima.
Verujem da će tada doći u ovu skupštinu i tražiti da razumemo zašto, eto sada, to što su nas ubeđivali da je tako fantastično u najboljoj nameri građana, sada nije tako fantastično i trebalo bi ga menjati, jer će sada to nešto drugo, što se menja biti tako fantastično i u najboljem interesu građana Srbije.
Ostaje, dakle, svima nama, da ukazujemo na ono što jesu opasnosti ovakvih poteza. Dakle, mogli ste i drugačije to da radite, mogli ste da radite tako što ćete poštovati zakone, što ćete poštovati dostignute demokratske standarde i samostalnosti nezavisnosti institucija, možete šta hoćete, ali ono što ne možete i ne smete da vršite nasilje nad pravom, i nasilje nad institucijama, koje su nezavisne u meri u kojoj je to bilo moguće do sada izgraditi. Možete svojom voljom, da postavite za šefa svega što je bezbednost svog šefa partijskog, možete da postavite njegovu zamenicu za direktora Narodne banke, možete sve zato što imate većinu. Ali, morate da znate posledice toga su takođe nešto, ne što možete, nego što ćete morati. Hvala vam.