Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Vlade, kolege poslanici, i ja sam inspirisan govorom gospodina Đelića i profesora Mićunovića. Ono što je najbitnije od svega jeste da ta inspiracija nije samo naša, ovde, nego i ohrabrenje i motivacija za sve naše mlađe kolege koji žele da se bave naukom. Ovo je poruka od nas poslanika da imaju maksimalnu podršku, da imaju otvoren put kako bi mogli da se bave onim što stvara mnogo veće vrednosti.
Ako je prilika da se govori o ljudima koji su doprineli da se Srbija brže razvija, imamo veoma široku listu mladih ljudi koji su negde po svetu odneli odavde dobru poruku i dobro znanje. Sigurno imamo ljude s imenom i u "Volvou" i u "Nokiji", imamo ljude koji su sticali znanje vani, pa su došli u Srbiju, da od toga građani Srbije imaju koristi. Najbolji je primer gospodina Stojkovića u Leskovcu, Centar za veštačku oplodnju, jer je taj centar preporodio mnoge porodice, uneo radost u kuće i dao nadu mnogim majkama.
Ako pogledamo celu lepezu zakona koji su danas i narednih dana pred nama ovde, da sam u bilo kojoj političkoj partiji, a član sam Sandžačke demokratske partije u okviru DS-a, ovi zakoni bi od mene lično i od mojih kolega imali podršku. Oni po prvi put, ne znam koliko godina unazad, daju strahovito dobru podršku i nadu ljudima koji žele da se usmere i fokusiraju u oblast nauke. Davno nije bio usmeren novac za opremanje naučnih institucija, davno nije bilo toliko novca usmereno za rešavanje i stambenih problema ljudi koji žele da se bave naukom. Možda ovih 200 miliona nije dovoljno, ali je prvi korak, a svi ti manji ili veći koraci će ohrabriti naše ljude da u tom pravcu krenu i da to znanje daleko više oplodimo nego što se u to ulaže.
Nekad se u šali govori da je Srbija mnogo veću finansijsku donaciju Švedskoj dala, zato što je oko 163 lekara u Švedskoj trenutno, a školovanje svakog lekara košta oko milion dolara. Nisu samo u Švedskoj naši ljudi, po celom su svetu. Da ne govorim o celoj lepezi koristi koje smo mi imali, a hteo sam da se fokusiram na zakon o geografskom poreklu naših proizvoda.
Svi naši ljudi, bilo gde u svetu, nose oznaku geografskog porekla. I sportisti su odneli i znanje i oznaku geografskog porekla. Ti naši mladi ljudi su odneli i nose sa sobom oznaku geografskog porekla. Mi poslanici koji smo došli iz unutrašnjosti ovde nosimo i sve naše dobre i loše osobine i navike, a najiskrenije mislim da svih 250 nas nosimo dobre namere da učinimo život građanima u Srbiji boljim, ovakvim i sličnim zakonima koje smo donosili.
Ako bismo u ovoj skupštini napravili švedski sto, ili sofru, i svi mi koji smo sa strane došli poneli ono što je najbolje iz naših krajeva, pa pozvali naše Beograđane da donesu nešto iz kraja odakle su došli u Beograd, na tom stolu bi bilo i sjeničkog sira, i njeguške pršute, i užičke pršute, i sjeničke stelje, ovčije pršute, kosovskog crnog i banatskog rizlinga, svrljiškog sira i homoljskog meda, užičkog kajmaka, i sve to bi predstavljalo ono što je za nas, za Srbiju, najznačajnije. Ta multietničnost i ta multikulturalnost jeste ono što bi Srbija, kao brend, mogla i može da prezentuje i sada, i u prošlosti, i u budućnosti.
Ako je prilika da se kaže onima koji žele da usmere svoj novac da se fokusiraju na ovakvu vrstu proizvoda, postoji višestruka korist. Njihovi proizvodi, proizvodi s ovakvim posebnim poreklom, geografskim poreklom, pre svega, povlače lojalnost kupaca, tj. potrošača. Ljudi se vezuju za takve proizvode osećanjem i vraćanjem na prostor i vreme gde su nekad živeli ili voleli da budu, na trenutke kad su bili u porodičnom krugu i u krugu svojih prijatelja.
Lokalne samouprave, regioni treba da se zajedničkim snagama i finansijskim sredstvima fokusiraju na takve proizvode, da to bude afirmacija i područja i mesta odakle potiču proizvodi i ljudi koji to stvaraju. Na taj način se očuva i rasa životinja, na taj način se čuva biljno poreklo i oni svi čine nekakav sastojak u tim proizvodima.
Ako je ikad nešto za naše građane podsticajno učinjeno, to su ovi zakoni i ovaj način pravne zaštite tog znanja koji se akumulira kroz proizvode koji se plasiraju na tržištu. Iz svih razloga koje sam napomenuo, iz onih zakona koje smo u oblasti poljoprivrede doneli, pa smo ih po procedurama zaštitili, da bi to bilo korisno i zdravstveno za naše sugrađane, da može da bude ovog trenutka zaštićen i u Srbiji i negde u EU, kod institucija, ovakav proizvod otvara vrata ovoj državi i svima nama, bez vize, da svaki proizvod može da putuje bez problema.
Vama hvala, u svakom slučaju, ovo je nešto što otvara brži put prema Evropi, prema evropskim standardima.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, vezano za ovaj zakon o stečaju, hteo sam da istaknem korisnost ovog zakona. Radio sam 23 godine u privredi; znamo da je u poslednjoj deceniji Srbija postala raj za dužnike. Neplaćanje je postala kultura u privredi. Poslodavci su svojim zaduživanjima, svojim obavezama i odugovlačenjem stečajnog postupka odvodili i mnoge svoje poverioce sa sobom u sunovrat.
Ovaj zakon je lek za privredu Srbije. Ovaj zakon je u sebi sakupio pet godina iskustva ovog prethodnog zakona. Hteo sam na ovaj način da istaknem da su u kreiranju ovog zakona sa ispravkama, sa iskustvom učestvovale, pored naših stručnjaka, i međunarodne institucije, kako bi se iskustva okolnih zemalja koje su u tranziciji, koja nosi sa sobom određenu problematiku u funkcionisanju privrede, pretočila u ovaj zakon.
Rezultat ovog zakona može da bude ubrzanje i efikasnije poslovanje naše privrede, da se vrati poverenje i sigurnost našim privrednicima i našim investitorima. Stvara se ambijent u kome će ljudi, privrednici među sobom stvarati jasnije poslovne odnose. Ono što je najvažnije, stečajni proces će biti kraći; stečajni postupak će biti jeftiniji; stečajne institucije će imati veću odgovornost.
Momenat u kojem nastupa ovaj zakon poklapa se sa reformom pravosuđa, i to je ono što je najbitnije za ovaj zakon. Nadam se da će ovaj zakon sa reformom pravosuđa, sa novim sudijama, dobiti svoju punu važnost i svoju punu ulogu.
Želim da se izvrši revizija rada dosadašnjih stečajnih upravnika, kako su radili, zbog onih koji treba da se biraju i koji će sprovoditi zakon koji je ovde parlament usvojio.
Mislim da je ovaj zakon nešto najkorisnije što će ovaj parlament u 2009. godini usvojiti i da će imati najveći efekat.

Poštovani predsedavajući, uvaženi profesore Škundriću, kolege poslanici, hteo sam samo da iznesem jednu tehničku sugestiju povodom Zakona o rudarstvu, u smislu transfera ovih, da kažem, fifti-fifti, 50% ide lokalnim samoupravama i 50% ostaje Republici. Do sada nismo imali prilike da imamo jasan uvid u sve to, nemamo tačnu predstavu o svim tim sredstvima; nije bilo zainteresovanosti u tom pravcu. Međutim, u međuvremenu se dešavaju stvari sa kojima ta sredstva imaju smisao, imaju veću svrhu.
Ukupna sredstva koja budu u tom pravcu usmerena namenjena su zaštiti životne okoline tamo gde se koriste rudna bogatstva i minerali. Ako se u zakonu predviđa da se negde na kraju bilansa uspeha posebnom knjigovodstvenom stavkom iskaže korišćenje rudnih bogatstava i to po osnovu iskorišćenosti tone, proći će godinu dana pa ćemo na osnovu tog ukupnog iznosa utvrditi koliko je sredstava namenjeno, odnosno potrebno da se izdvoji po osnovu naknade, da neko kao proizvođač, korisnik takvih minerala, rudnika to uplati na račun Ministarstva energetike.
Verovatno da postoji negde u pravilniku, ali ako nema, dobro bi bilo da taj pravilnik reguliše tok, krug prenošenja tih sredstava kako bi lokalne samouprave na vreme mogle da se definišu prema tim sredstvima i da donose svoje strategije i mere zaštite i onog prostora koji se upotrebljava za distribuciju, skladištenje svih minerala, zato što ovaj zakon omogućava veću eksploataciju, veću dinamiku. Investicije u državi se uvećavaju, tako da se pravi prostor za jedan takav pravilnik koji će bliže urediti način prenosa sredstava, pogotovo zato što imamo prerađivače, pravna lica koja već dugo godina to rade, a sada smo ovim zakonom omogućili i drugim pravnim licima i preduzetnicima.
Proširili smo opseg ljudi koji tim poslom mogu da se bave. Oni koji su se do sada bavili verovatno imaju prosek dve, tri, pet godina unazad, koliko su se bavili; njima može da se odredi da ne čekaju bilans stanja, da to bude kvartalno, mesečno, po nekoj sukcesiji, po nekoj dinamici uplate. Za one koji tek počinju neka ostane ono što je predviđeno – da se nakon godinu dana korišćenja u bilansu to iskaže.
To govorim zato što imamo područja (govorim konkretno, dolazim iz tog kraja), kao što su Novi Pazar, Sjenica, Pešterska visoravan, tamo postoji rudnik Štavalj, gde većina stanovništva živi od stočarstva i poljoprivrede. Ako oni koji to budu koristili ne budu na vreme... Pored tog rudnika, znam pouzdano, i oni novi koji koriste minerale, glinu, škriljac, kamen, nisu se obezbedili finansijski tako da mogu da obezbede okolinu od štetnih posledica iskorišćavanja toga. Ako se na vreme ta sredstva predvide, lokalne samouprave imaju obavezu da usmere ta sredstva direktno u zaštitu te okoline.
Ako znamo da to područje živi od poljoprivrede i stočarstva, a znamo da smo članica CEFTA, znamo da naš izvoz hrane, mesa zavisi od sertifikata, HASAP-a i drugih laboratorijskih nalaza kontrole, moramo na vreme nekako taj krug da utvrdimo, kako bismo omogućili onima koji žive od poljoprivrede, stočarstva i drugih delatnosti... Potrebna je ta zaštita, ta sredstva bi trebalo na vreme usmeriti i stvoriti obavezu prema lokalnim samoupravama da kompletna sredstva koja se budu vraćala iz Ministarstva na račune lokalnih samouprava u tom pravcu usmeravaju, da ta povezanost Ministarstva i lokalnih samouprava, sa obavezom zaštite, postoji.
Znam da to može da bude sporo, ali može da ukoči neke druge delatnosti, od kojih većina stanovništva živi. To je nešto što u praksi doživljavamo svakodnevno.
Druga stvar, ovo je više molba i sugestija, s obzirom na to da je taj rudnik „Štavalj“ na Pešterskoj visoravni, na nadmorskoj visini preko 1000 metara, da su tamo ekstremni uslovi za život stanovnika, a da mi u Srbiji imamo grejnu sezonu šest meseci (od 15. oktobra do 15. aprila), tvrdim vam, a mnogi od vas su bili na tom području i znaju da grejna sezona na tom području, Pešter, Tutin, Sjenica, traje devet meseci (od septembra, pa do maja meseca), ako je tri meseca više nego što je normalno, a postoji taj rudnik uglja tamo i cena je oko 4.020 dinara, u odnosu na drvo to je sasvim normalno, bilo bi korisno, bilo bi normalno, bilo bi pošteno da se domaćinstvima ove dve opštine (obe su na nadmorskoj visini preko 1000 metara) daje određena subvencija, podsticaj ili da im se olakša u vidu mesečne, tromesečne nadoknade po određenoj količini uglja, kako bi ljudi živeli normalno, kao i svi ljudi u Srbiji. Taj izdatak je višak u odnosu na nešto normalno što se troši u Srbiji.
Vi znate da Sjenica i Tutin spadaju u najsiromašnije opštine u Srbiji; spadaju u opštine koje imaju ispod 2% putne mreže prve kategorije, u odnosu na neke druge okolne gradove. Na primer, Kraljevo ima 24% u odnosu na ukupnu količinu putne mreže. Nadam se da ste me razumeli, da ste shvatili poentu.
Nadam se da će ići jedan dopis od lokalnih samouprava Sjenice i Tutina, sa svim ovim obrazloženjima, dokazima i argumentima Hidrometeorološkog zavoda Srbije, da bi se to našlo u proceduri Vlade i vašeg ministarstva, kako bi se izašlo u susret ovim građanima. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, kolege poslanici, moj amandman je konceptualno bio usmeren u smislu pristupa rešavanja sa strane ljudi koji će upravljati CIK u stručnom smislu. Zato sam predložio da, pored članova saveta CIK od tri člana, postoje nezavisno od toga sekretar i zamenik sekretara koje će imenovati ministar, po vokaciji pravnici, da bi toj jednoj aktivnosti koja započinje u jednom periodu, u periodu od četiri godine, dalo se na značaju sa stručne strane.
Nadovezujući na aktivnosti odnosno na predlog Vlade, to je u stvari drugi koncept. Predloženo je da izbor komisije predlažu nacionalni saveti, odnosno nacionalne manjine, a ovde je dat koncept da sekretar i zamenik sekretara imenuje ministar samo da se da na značaju te stručne strane.
Znači, i jedan i drugi, odnosno amandman koji je Vlada predložila i amandman koji sam predložio su sasvim konceptualno usmereni prema jednom istom cilju, da stručna lica obave izbore na najbolji mogući način.
U tu svrhu želim samo da kažem da je zakon dobar, da će SDP i poslanici podržati ovaj zakon u danu za glasanje i da našim predlozima, i gospodina kolege Šehovića i drugih poslanika i nacionalnih manjina, jeste namera da ovaj zakon dobije samo operativniju i funkcionalniju mogućnost primene.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, dve stvari sam hteo da napomenem na reči kolege, pre svega Martinovića iz SRS koji je, govoreći o zakonu... molim vas, tražio sam reč po Poslovniku, vezano za dve stvari za koje ste me prozvali. Gospodin Šormaz me je direktno prozvao i mislim da je red da odgovorim na ovo što je tražio. (Dragan Šormaz, sa mesta: Već je zaključena rasprava.)

Meni je potpuno jasno i mislim da je svima namera da se stvari završavaju korisne i za nas i za građane. I zakoni koji jesu tu u startu, kada smo se  odlučili na 23 zakona, mi koji smo ovde predložili da se do 1. avgusta završe, kako bi počeli radove u ovoj skupštini.
Sve je, da kažem, usmereno u korist i građana i nas ovde u parlamentu. To je smisao zašto nisam hteo da reagujem u onom momentu kada su dobacivali neprimereno naši poslanici ovde.
Druga stvar, molim vas, kolega Markićević, ako ikad postoji prilike da se kaže nešto vezano i za forum poslanika i za to kako se piše Novi Pazar na bosanskom ili na srpskom, i njegov predsednik gospodin Ilić i sam Markićević bili su u Pazaru, na tabli opštine piše i ćirilicom i latinicom – Opština Novi Pazar. To je i bosanski i srpski. Dovoljno je. Kako će se pisati – Novi Pazar ili bilo koji drugi grad u Srbiji, regulisano je mnogo ranije u ovoj državi, čime se mi ponosimo.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, pre nekoliko dana sam s ove govornice, na osnovu napisa u dnevnoj štampi o problemu proizvođača sjeničkog sira, stupio u kontakt s Ministarstvom poljoprivrede i nadležnima koji su zaduženi za tu oblast.
Namera mi je da obavestim o jednoj široj akciji Ministarstva poljoprivrede i ljudi koji su u toj oblasti zaduženi, koji su već pokrenuli akciju kako bi se taj problem, nagomilan sa stotinak tona sjeničkog tradicionalnog sira, rešio, gde su, pre svega, ugroženi poljoprivrednici, ljudi koji na tradicionalan način proizvode taj sir, zbog otežanih uslova izvoza prema Crnoj Gori, gde su ga najčešće prodavali, onako kako su ga i proizvodili, i prema Kosovu, gde je potrošnja tog sira bila veća.
Ljudima je od prošle i ove godine bila ograničena mogućnost prodaje tog nagomilanog sira. Šansa je da se ovim novim zakonima o poljoprivredi, koji su u proceduri u Skupštini, i aktivnostima Ministarstva poljoprivrede taj problem reši na adekvatan način i u naredni četvrtak će u Sjenici s proizvođačima biti utvrđene procedure o tome na koji način mogu da izvoze van Srbije taj sir, kao i da bude dostupan u Srbiji, u trgovinama, ''meraklijama'' za tradicionalan sjenički sir.
Iz tog razloga, zahvaljujem na brzoj akciji ljudima iz Ministarstva poljoprivrede, zahvaljujem dnevnoj štampi koja je prepoznala problem i zahvaljujem svim građanima Srbije koji su podrškom u napisima u novinama i elektronskom podrškom pomogli široku akciju da se ovaj problem što pre reši.
Druga stvar koju sam hteo da napomenem jeste i pitanje Vladi i Ministarstvu finansija. Dana 21.4. upućen je dopis carini u Kraljevu vezan za preregistraciju stranih vozila na domaće tablice, u sklopu svih onih mera koje je Vlada utvrdila. Problem je nastao onog momenta kada carina u Novom Pazaru nije više mogla da radi takvu preregistraciju. Svim carinama u Srbiji je to omogućeno i dozvoljeno, u Novom Pazaru to ovog trenutka još nije moguće.
Hteo bih da napomenem da ako u Vladi imaju nameru da u Srbiji zažive te mere u donošenju odluka kako bi ljudi ravnomerno, ravnopravno, na celom prostoru Srbije, koristili blagodeti i pogodnosti zakona, prilika je da se i u carini u Novom Pazaru preregistruju ljudi iz Pazara, Sjednice i Tutina, tamo ima, mislim, desetak do dvadesetak hiljada vozila s crnogorskim tablicama. Efekat je višestruk. Ljudima će biti smanjeni troškovi za najmanje 300 kilometara do Kraljeva i nazad, za neke od opština koje su u okruženju. To je direktna pomoć našim građanima.
Neki prihodi će se ostvariti od carine u Novom Pazaru. Pošto opština, zbog trenutno loše finansijske situacije, prostor gde ta vozila treba da se smeste nekoliko dana nema novca da asfaltira, na desetak hiljada vozila koja se planiraju da se registruju u Novom Pazaru ostvariće se prihod od 110.000 evra, što je dovoljno da se taj deo asfaltira i uredi onako kako zaslužuje.
Pitanje je koji su to nedostaci carine u Novom Pazaru da ne može da se vrši ta preregistracija i kada, u kom periodu, mogu da se uklone ovi nedostaci? Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, gospođo Čomić, uvaženi ministre, poštovanje vašim saradnicima, kolege poslanici, posle ovolikih pohvala, svaka kritika bi bila mala u svakom slučaju, ali mislim da ovih 15 zakona u oblasti poljoprivrede, i iščekivanja naših građana koji žive od fabrike pod vedrim nebom, dolaze možda u pravom momentu, sad kad se i ta ekonomska kriza sručila i na našu zemlju, i kad smo prepoznali i kad smo počeli da razmišljamo, a gde su negde naše prednosti i gde su naši nedostaci.
Imam utisak dosad, do pre godinu-dve, da su mnogi u ovoj državi rukovodili, a bukvalno nisu znali kako građani ove Srbije žive negde na jugu, istoku. Nisu ni bili svesni da postoje ta brdsko-planinska i ruralna područja i koje probleme ti ljudi imaju.
Možda ovi zakoni sad čine da ljudi prepoznaju i pojedinačne razlike sa kojima se ljudi susreću negde tamo gde su manje obrazovani, tamo gde nemaju prilike da budu konkurentni u odnosu na neke visoko produktivne oblasti u oblasti poljoprivrede, tamo gde su daleko od puteva važnih. I ovo je možda šansa da kroz ove zakone ljudima približimo, i onima koji rukovode ovom državnom i oni koji treba da osete blagodeti.
Hteo bih posebno da se osvrnem na zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Moje kolege su govorile i o drugim zakonima, mi moramo da shvatimo da je ovo jedan paket u kojem treba da se stvori milje ili osnov za ono što je strateški cilj ove države, a to je što pre ulazak, odnosno približavanje EU.
Put, stepenice u tom pravcu jesu oni zakoni koje smo prije desetak dana u oblasti zaštite života okoline usvojili i ovaj drugi paket u oblasti zaštite poljoprivrede, zdrave hrane i zdrave okoline, sve je to jedan paket koji stvara ambijent da naši ljudi bolje žive, da iskažu svoje potencijalne koje imaju u sebi, da nađu ohrabrenje u ovim zakonima, koji na neki način konačno uređuju put, trasu kako da se strateški razvijamo, ne onako kratkoročno od promene vlasti do promene, nego da ovim zakonom, pre svega, u ruralnom razvoju, uređeno je da se strategija u roku od godinu dana donese, koja bi trebalo da bude najmanje na 10 godina, da se određena podzakonska akta koja prate ovo urede u toku ove godine.
Voleo bih da je ovo vreme kad ljudi mogu da čuju, ne verujem da će iko noćas gledati, ali je namera, pre svega, da ljudi shvate poentu i da pošaljemo našim poljoprivrednicima poruku. Ne bi trebali, loše je po njih ako ne koriste pošteno sredstava koja dobiju putem subvencija, putem raznih podsticaja od ove države. Smisao tih, nekad i malih sredstava, jeste da se ljudima da podrška, da se ohrabre do onog trenutka kad bude ova država pristupila tim sredstvima evropskih fondova.
Postoji negde podatak gde se kaže da nekih 250 miliona evra u periodu od 2009. do 2013. godine treba da se dobiju u prvom tom, da tako kažem, nekakvom planu, i još nekih 175 miliona, što bi trebalo da se usmeri na prostor područja ruralnog u ovoj Srbiji.
Nijedan čovek koji rukovodi ovom državom ne bi smeo da izgubi iz vida da u ovoj Srbiji otprilike oko 70% prostora pripada ruralnom nekakvom području, po nekakvoj statistici po nekima čak i više, i da skoro 43% stanovništva živi na tom području. Ljudi moraju da prepoznaju koji su problemi tih ljudi koji žive tamo.
Nije isto živeti na 500 i na 1200 ili 1300 nadmorske visine, kakva je Pešterska visoravan, Zlatibor ili neki drugi krajevi, gde su opštine inače kategorisane kao najsiromašnije opštine u Srbiji. Nije to siromaštvo zato što su oni negde u samom tom brdsko-planinskom području.
Nažalost, ljudi žive po navici, po tradiciji da proizvode onoliko koliko je njima potrebno za zadovoljavanje ličnih potreba i eventualno malo ako mogu da proizvedu da nešto prodaju da bi neke redovne druge namirnice podmirili ili da trampe.
Nema tradicije, kao što to ima u razvijenim produktivnim oblastima kao što je Vojvodina. Ne postoji dovoljno obrazovanja niti ljudi koji imaju tako specijalističko znanje, koji mogu da vide šta je tu kvalitet, koje su tu prednosti, s kojim proizvodima mogu ljudi da budu konkurentni, da bi dao taj zamajac, za šta bi se oni opredeljivali, zašto bi se zadržali na selu da žive i zašto bi jednostavno svoje porodice na neki način objedinjavali da to poljoprivredno porodično gazdinstvo bude temelj na tim područjima.
Prosto, što kažu, hteo bih na jednom primeru koji je ovih dana i u novinama i u štampi isplivao, za koji ni ja nisam bio svestan, iako sam s Pešteri, a to je da ovih dana, kako kažu naši ljudi, kukaju kukavički seljaci s Pešteri, zato što ne mogu da svoj sir, koji su u zadnje dve-tri godine u kacama skupljali u nadi da ga prodaju na pijaci, iz nekoliko razloga, vi morate da razumete zašto ti ljudi s Pešteri ne mogu da to prodaju.
Ne radi se samo o toj tradicionalnoj proizvodnji tog sjeničkog sira. I kakav jeste bio, on se prodavao i u Crnoj Gori i prodavao se negde na Kosovu. Šta se sve ovo izdešavalo sa granicama, nekako se taj prostor zatvorio. Jednostavno prostor, tržište je smanjeno, a proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda sasvim logično je rasla zato što se nagomilavalo iz godine u godinu.
Ako je prilika da i vi kao ministar i vaš tim, za koje znam da su mnogi bili na tom prostoru i ranije, ne samo kao predstavnici Vlade, nego kao stručni saradnici međunarodnih organizacija, prilika je da se ovako timski odvažimo da tim ljudima iznađemo rešenje, da se nađe mogućnost da se taj sir proda, plasira, preradi. Mora da postoji rešenje.
U životu je teško reći da nema rešenja. Ako su ti ljudi dosad mogli da prodaju to, sigurno da postoji način da se nađe i da se tim ljudima pronađe u što kraćem periodu neko rešenje.
Ako postoje u novinama i na sajtu određeni predlozi ljudi koji su se othranili zato što su njihovi roditelji prodavali taj sir, školovali svoju decu, obezbeđivali im studentski džeparac, ljudi nose to u sebi i neće zaboraviti na neki način da se angažuju maksimalno ovih dana da se tim ljudima izađe u susret.
Šta bi značilo da ovako timski pozovemo mnoge vlasnike lanca trgovinskih i da taj sjenički sir ubace? Mislim da Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš mogu da veliki deo te količine pokupe za ovo mesec dana. Mislim da bi bilo fer prema tim ljudima.
Šta može da se desi ako ne izađemo tim ljudima u susret? Verovatno taj sir će, kako oni kažu, u nekoj jami Golubac, to je, da kažem, najmanje, najlošije rešenje, jer odatle će najmanje smrad da se oseća, ali sledeći korak je da će oni morati krave da prodaju da bi vratili kredit ili da prežive. Kad to urade, mi više nemamo seljaka.
Sledeći korak – doći će negde oko Beograda, oko Novog Pazara, Novog Sada, Niša, Kragujevca. Nicaće nekakva nova neuređena naselja, komunalna infrastruktura će biti neuređena, problemi će se uvećavati i to je ono što se izdešavalo devedesetih godina kada se pojavio taj agrarni egzodus. Mnogi su jednostavno, zato što nisu imali podršku, zato što nisu osetili ohrabrenje da mogu od toga da žive što su na selu, zato što njihova deca ne mogu da naslede navike koje mora da se grade životom na selu, pa mi jednostavno sami sebi pravimo probleme.
Ovako sam morao da nastupim prosto kao izazov za one aplauze i pohvale koji su vama upućeni, jer to nije samo pohvala nego i odgovornost, pa vas molim što pre, iz ljudskih, iz moralnih, iz razloga što je Sandžačka demokratska partija uvek uz demokratski blok u ovoj Srbiji bila, zaslužuju oni ljudi tamo da im se obrati pažnja, da se nađe neko rešenje.
Da se pokaže ta pažnja, zato što bi sprečili manipulaciju da ti ljudi mogu da pričaju, da kažu da su oni neke druge vere, neke druge nacije, da su oni negde u zapećku ove države i da niko o njima ne obraća pažnju. Prenosim od srca ono što ljudi razmišljaju, a mislim da imamo šansu da pokažemo tim ljudima da se o njima brinemo i da ti ljudi zaslužuju pažnju i ne samo u tom pravcu.
Ljudi su možda pre dva-tri meseca prosipali mleko, pa smo priskočili pa smo pravili mleko u prahu, koje ima širu upotrebu. I ovde će se naći neko rešenje. Ali, ovo je šansa za sve nas. Vaš tim je obrazovan, imate moć i uticaj. Red je da to zajednički, poslanici i vi iz Ministarstva, završimo. Hvala vama puno.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Kalanović, uvažene kolege poslanici, hteo sam da iskoristim ovu priliku da istaknem one vrednosti i potencijale koji postoje iz kraja odakle dolazim, da zatražim i pomoć od gospođe Kalanović i ministarstava koja su uključena u okviru ovog zakona o turizmu, jer sam turizam, ako nisu sva ministarstva uključena sa svim svojim merama, teško da može da se postigne takav potencijal kakav se očekuje u Srbiji.
Da podsetim da je 90-ih godina Srbija proglašena jednim od najtraženijih turističkih mesta, potencijala. Da nije bilo onih ružnih godina, nemira, ratova u okruženju i svega toga, mislim da je Srbija bila na izuzetnom putu da, pre svega, bude zemlja turističkih regiona.
Iz tog razloga, samo sam hteo da pokažem koliko su i UNESKO i ostale institucije na to računale, pa je urađena jedna karta Jugoslavije, u to vreme, kasnije Srbije, podeljena na turističke kantone. Izrada je urađena od profesora mr Jovana Bukovića. Naglašava se u ovom delu da na prostoru Sandžaka, kao turističkog regiona, postoji preko 300 mesta istorijskog i kulturnog sadržaja, koja su upisana i među njima je veliki broj pod zaštitom UNESKO-a i ostalih istorijskih institucija.
Da li ste čuli nekada za ''Belog anđela''? Da li znate gde se nalazi? Da li je neko od vas imao prilike da vidi gde je? Samo da vas podsetim da je za takvu fresku gospodin istoričar Artur Emans 1883. godine, 1. septembra, u listu "Mančester gardijan" napisao – ništa što je Đoto stvorio ne može se uporediti sa lepotom anđela i srpske kraljevske zadužbine manastira Mileševo.
Hteo sam da vas pitam, ako je neko bio ili ako namerava zna li kojim putem će otići tamo, zna li kakav put treba da prođe, da li treba šest, sedam sati da putuje do Prijepolja. Da li znaju da treba pet ili šest sati da se putuje do Novog Pazara ili drugih gradova u tom delu, uz samu granicu prema Crnoj Gori i Bosni.
– Ono što je za nas neophodno i ono što je neophodno za ostale delove Srbije koji su manje razvijeni jesu saobraćajnice.
I ovaj zakon o turizmu ne možemo samo da posmatramo onakav kakav jeste i hvala Bogu da je došao na red. Sandžačka demokratska partija će ovaj zakon i sve ostale koji su u ovom paketu da podrži, jer oni nas ubrzano vode prema EU, prema fondovima koji mogu da nam obezbede ono što bukvalno nama i treba da bi bilje realizovali ovo što se planira.
Ako nema dobrih puteva možemo tamo da živimo, možemo da se hvalimo sa svim ovim kvalitetima koje posedujemo, ali ako ljudi to ne vide, ako to ne postane vidljivo, ako ljudi ne znaju šta tamo postoji i koliko te vrednosti postoje, kakva je tradicija, kakva kultura, ništa nismo uradili.
Jedan naš lokalni književnik je napisao da Sandžak ima dušu za ''krkanje''; dobra zemlja, zdrava zemlja, zdrava hrana, zdravi ljudi, to je ono što može da se pruži ne samo našim građanima, to je ono što moramo da ponudimo svetu oko nas, to je ono što možemo da ljudima koji imaju novac da ponudimo da dođu, da svoje slobodno vreme i svoj novac namenjen za svoje dobro, za svoj odmor utroše.
Ljudi moraju da znaju, one koje očekujemo da dođu u našu zemlju i da troše novac da oni teško zarađuju novac. On tako zarađen još više vredi i više ga cene i iz tog razloga dobro planiraju gde će svoje slobodno vreme da iskoriste, pažljivo biraju destinacije i planiraju vreme kada će da koriste svoj odmor.
Zato treba da uređujemo svoje mesto primereno, da ljudi koji imaju novac da troše to iskoriste, i da učinimo da smo još bliži po destinacijama, pa gospođu Kalanović i gospodina Dinkića molim da se samo malo zainteresuje za aerodrom u Sjenici i za aerodrom u Ponikvama. Postoje ekonomske studije o opravdanosti ovih aerodroma koji su nekada bili u vojnoj nadležnosti. Sada za njih postoji zainteresovanost da budu tzv. mini turistički aerodromi koji mogu da približe ovaj deo i bez tih magistralnih puteva svim zainteresovanim centrima za taj tzv. vikend – turizam.
Srbija je zemlja gde su manjine brend, a ako mogu ljudi na ovom prostoru u Sandžaku, u Vojvodini, da žive sa svim svojim kulturnim i istorijskim nasleđima i da ta tradicija sa savremenim elementima bude šansa za zajednički život i bolji razvoj, molim vas, pomozite nam da se izvučemo iz ove situacije u kojoj jesu nerazvijeni gradovi, pre svega u celoj Srbiji, a ovi u Sandžaku spadaju u nerazvijena marginalna područja sa nasleđem od prethodnih vlasti.
Samo da kažem da je za Novi Pazar 11 miliona evra jedan ogroman teret, treba nam dugo vremena da se izvučemo iz takve situacije. Sadašnja vlast je prihvatila, tražimo pomoć od države, da to što smo nasledili nekako otplatimo i da se razdužimo. Svakog meseca smo, bar desetak dana, u Novom Pazaru blokirani, zato što stižu sudske presude po osnovu zaostalih neplaćanja iz desetak prethodnih godina i onda se blokiraju računi. Zato što Sjenica ima 431 milion dinara budžet, a vi znate da je prošle godine svega 52% punjenje tog budžeta. Znate da je Sjenica, sa minus 29 u proseku, najhladniji grad u Srbiji, da devet meseci ljudi moraju da lože da bi normalno funkcionisali i živeli. Znate da u Priboju bukvalno nijedna privatizacija nije odrađena kako treba i da se čeka za FAP strateški partner, pa grad koji je imao po broju stanovnika najveći broj inžinjera i bio najpismeniji grad u bivšoj Jugoslaviji, danas bukvalno ništa ne radi.
Molim vas da pogledate malo dalje od Beograda. Znam, gospođo Kalanović, da vi znate celu situaciju, neophodno je da sve vaše kolege, Vlada, ljudi koji su u određenim agencijama, prepoznaju projekte iz ovih krajeva i da nam se pomogne, da nam se pruži stručna pomoć u toj oblasti i da se ohrabre ljudi sa ovih prostora da bismo zajednički isplivali iz ove situacije i da se na neki način oseti, bez obzira na to što smo daleko, pet - šest sati putovanja preko loših puteva, da smo malo bliži srcu, da ne bude, kako kažu, daleko od očiju, daleko od srca. Hvala vam. (Aplauz.)

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i članovi vašeg ministarstva, poštovane kolege, pre svega, želim da izrazim zadovoljstvo radom Odbora za zaštitu životne sredine i saradnjom sa članovima Ministarstva, koji su bili uvek brojni na našem odboru. Rezultat takve saradnje jesu ovi zakoni koji su ovih dana u Parlamentu. Ko čeka – taj dočeka.
Hteo sam da naglasim i svoju ulogu, kao poslanika, kako kažu, da nevidljivo postane vidljivo, da se sav naš rad i trud, u svakom pogledu, može meriti i osećati među našim građanima i u našoj državi, sve ovo što se radi vezano za održavanje čiste vode, čistog vazduha i tla na kojem živimo. Ako nemamo čist vazduh, ako nemamo pitku i zdravu vodu, ako nemamo zdravu hranu, džaba sve drugo što radimo.
Želeo bih da kažem s ovog mesta, kao odgovoran čovek, da su ove moje kolege poslanici, ne samo po imenu, nego i po porodici, zaslužili da budu poslanici, da nose odgovornost, i svako ko je danas i ovih dana govorio znači jedan apel da se u pravcu zaštite naše okoline čini sve kako bi se naš kvalitet života zadržao i povećao.
Ako kažemo da se godišnje u svetu skoro hiljadu milijardi kesa proizvede, to su, bukvalno, svaki dan brda takvih kesa koja nastaju oko nas, ako je proces njihove razgradnje od 500 do 1000 godina, možemo da zamislimo kakva nam se budućnost sprema.
Nedavno je, negde u Tihom okeanu, otkriveno plutajuće ostrvo veličine Teksasa; piše da je 200 vrsta morskih bića stradalo od takvog oblika smeća.
Danas govorimo sve više o medicinskom otpadu, o radioaktivnom otpadu, o raznim vrstama otpada i hemikalija, pa nauka prosto grabi, tj. može li da prati šta se sve izdešava u svem tom otpadu i njihovoj kombinaciji. Bojim se da može postojati mnogo zakona, ali ako sami, lično, ne preuzmemo određenu odgovornost u tom pravcu, to će biti izgubljena bitka u startu.
Hteo bih dobru stranu da naglasim. Trenutno se u Srbiji vodi veoma snažna akcija, odnosno kampanja „Očistimo Srbiju“.
Izvor te kampanje jeste globalna kampanja „Očistimo svet“. Pre toga smo imali kampanju „Milion stabala za Srbiju“. Brojne organizacije u Srbiji su uključene u razne vrste ekoloških pokreta ''zelenih'' i sve te organizacije čine da se na tom našem lokalnom nivou podigne svest naših građana, kako bi oni sami preuzeli deo obaveze u toj borbi za zdravi i čistiji svet i okolinu.
Imam dve stvari koje sam hteo da pošaljem kao poruku. Obećavam i gospodinu Duliću, kao ministru, i vama koji ste uz Dulića kao stručnjaci, sve što ima u Pazaru, u Sandžaku, u tom prostoru, odakle dolazim kao poslanik, da ću prvo vas obaveštavati o tome šta smo sve tamo uradili, a onda ću tražiti od vas pomoć, da zajednički, kao partneri, rešavamo stvari u tom pravcu.
Problematike ima, dovoljno je da pomenem veliki broj filtera koji ne rade dovoljno kvalitetno, ili nisu upotrebljivi u preradi voda iz kamenjara kada se obrađuje džins, a od tih voda koje izađu u reke nema više života u tim rekama.
Druga stvar, lični doprinos ću da dam ovim zakonima, jer ću danas svečano pred kolegama da obećam, pošto sam pušač, da neću više da pušim. (Aplauz.) Hteo bih da mi i vi pomognete. Verovatno to neće biti lako. Mislim da svako od nas može da učini jedan iskorak u tom pravcu. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, hteo sam po članu 225. i 226.
Gospodin Milan Veselinović je izneo, prosto uobličio događaj ili situaciju koja se dešava u Novom Pazaru u prethodna dva-tri dana, ali radi stvarne istine, ne osporavam ono što je gospodin Veselinović pomenuo, ali red koraka je veoma bitan da bi ljudi shvatili šta se u Novom Pazaru dešava kad se ovakav scenario na kraju završi.
Pre svega, nije sukob SDP-a i SDA. Od pre šest meseci u Novom Pazaru vlast vrše Sandžačka demokratska partija gospodina Rasima Ljajića i Srpska lista sastavljena od pet ili šest partija koje predstavljaju srpski korpus na prostoru Novog Pazara.
Svih šest meseci dosad nikakvih problema nije bilo i to je za zadnjih desetak godina prvi period kad su građani osetili da može normalno da se funkcioniše. Znate, do 2000. godine je u Novom Pazaru privreda cvetala, da li ona bila zakonita ili ne, u sivoj zoni ili ne, ali je održalo sve one tekstilce i druge privrednike u Novom Pazaru, kakvo je bilo vreme, i to se tolerisalo i ispred državnih organa, i to su ljudi koristili iz cele Srbije i bilo je korisno za sve građane.
Od 2000. godine, od dolaska Sulejmana Ugljanina i SDA na vlasti, kompletna privreda u Novom Pazaru i u tom širem regionu se urušila, baš zato što je Sulejman Ugljanin sve vreme, na jedan da kažem nasilnički način pokušavao da održi poziciju svoje vlasti, stalno igrajući na igru - zavadi pa vladaj. Ovo je kulminacija pokušaja da se još jednom preokrene situacija vlasti u Novom Pazaru.
Vi znate da je do prije mesec dana Sulejman Ugljanin pokušao i oružjem da brani vlast u Sjenici, iako se formirala u međuvremenu odbornička grupa većinska da preuzme vlast, ljudi su tamo skoro mesec dana oružje držali i čuvali zgradu skupštine. Preuzimali su dokumentaciju iz mesnih zajednica, otimali su to preko noći, ujutru u pet sati, među sobom narod zavađujući.
Za ovaj događaj, kao da ljudi gledaju crtane filmove, kao da gledaju kralja Artura - sa merdevinama, sa štanglama, Sulejman Ugljanin je predvodio masu, rulju ljudi koja je totalno demolirala ovu zgradu u kojoj su oni bili i sedište stranke SDA do osvajanja vlasti.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Dat im je i rok da se isele zvanično iz Gradskog veća. Oni su tri dana pre nego što smo mi preuzeli vlast sami sa sobom napravili ugovor, aneks na četiri godine naredne, da drže i kontrolišu te prostorije, i ne samo te prostorije.
Opštinska uprava funkcioniše na četiri mesta, na četiri lokacije, zato što nema dovoljno prostora. Na pet-šest lokacija opštinskih institucija, prostora smestili su se kao stranka, a to je opštinska imovina i to koriste. Oni pokušavaju jednostavno na silu da sačuvaju te prostorije.
(Predsedavajuća: Više od tri minuta i 30 sekundi. Privedite diskusiju kraju)
Izvinjavam se, ako mogu samo još par reči da zaokružim ono što sam hteo da kažem i neću više da govorim.
(Predsedavajuća:Molim zaista da poštujete odredbe Poslovnika.)
Voleo sam samo vi da znate da nije stvar partijskog sukoba. Radi se da je odluka Gradskog veća, koja postoji još od pre mesec dana, zvanično su obaveštene i institucije MUP-a i upućen zahtev SDA da se isele iz tih prostorija, čak su dva dana pre toga ušli u te prostorije sa policijom i čekali da se po preuzimanju vlasti uz zapisnik izvrši preuzimanje te dokumentacije.
Zašto su oni krenuli na silu? Zašto su imali takve rušilačke namere, to neka MUP preispita.
(Predsedavajuća: Pet minuta. Narodni poslaniče, molim vas da završite. Odredbe Poslovnika važe za sve poslanike.)
Samo još jednu reč. Važi... MUP je odigrao ključnu stvar u smislu zaštite ljudi koji su bili unutra, voleo bih samo to da znaju, jer su unutar spaseni životi, koji su bili bukvalno za odstrel ili pripremljeni za linč. Hvala vam i izvinite.

Neću zloupotrebljavati govornicu i neću se više javljati, ali neću stvarno da dozvolim da se sad dve istine ovde pričaju. Zamolio bih vas i predsedavajuće, ako je moguće, da se nakon ovog izveštaja MUP-a u Novom Pazaru, sazove Odbor za bezbednost u koji će biti pozvani i predstavnici MUP-a, i ministar policije, i gospodin Sulejman Ugljanin, neka na licu mesta pročitaju izveštaj, jer sam juče bio od jedan do tri u MUP-u, znam tačno šta se izdešavalo i tačno znam red koraka od pre tri dana šta se u tim prostorijama dešavalo.
Ceo scenario je bio, ko je taj da sebi dozvoli tu mogućnost da sa povicima ''Alahu ekber'' vodi ljude na rušilački pohod prema tim prostorijama? Gde je tu svest čovek koji vrši ulogu ministra ovde u Vladi?

Ne znam po koji put da se izvinjavam zato što sam rekao da više neću da izlazim, ali nenormalno je da se slušaju neistine i iz tog razloga kažem, voleo bih da Odbor za bezbednost ima priliku i poslanici da prisustvuju, pa da vide taj izveštaj i na licu mesta da znaju od ljudi koji su kompletnu situaciju vodili i da su sprečili da ne dođe do ozbiljnijih posledica, u čemu su bili ugroženi životi ljudi koji su bili unutar prostorija, ovlašćeni od Gradskog veća, ljudi sa zvaničnim dokumentom o preuzimanju tih prostorija.
Na kraju, da znate, te prostorije nisu kompletne u posedu SDA i Sulejmana Ugljanina. To je bioskopski balkon koji su zatvorili skroz za pristup ljudi i građana. Deo tog balkona, tamo jedna prostorija je zaključana gde drže svoju dokumentaciju. U te prostorije se nije ni ulazilo.
Znači, obezbeđenje, ovlašćeno lice nije ni ulazilo u te prostorije gde drže dokumentaciju ljudi SDA.
Tako da ovde su sve iskrivljene priče i ne bih voleo ovu bezveze priču, jer prosto mi je žao da se ružna slika o mom gradu prenosi, a to su samo sekvence koje će brzo proći. Daleko više ima vrednijih, i kvalitetnijih i boljih ljudi nego što se to sa stotinak ljudi dešava ponekad u našem gradu.
Gospodin Esad Džudžević je rekao ovde za te prostorije da se uzurpiraju bošnjačka prava. Gospodin Džudžević je preuzeo prostorije nacionalnog veća i sada na tim prostorijama piše Centar za bošnjačke studije. To je privatna nevladina organizacija. Ko je to preuzeo? Džudžević je vlasnik te nevladine organizacije. Je l' on uzeo svoje pravo Bošnjaka da ih sad prenosi na Vladu i na neke druge institucije? Da li su ''Sandžačke novine'' bošnjačko informativno glasilo? To je glasilo jedne stranke.
To što su napisale "Sandžačke novine" ili što se zovu "Bošnjačka lista", to je zloupotreba manjinskih prava, prava nacionalnih manjina i svih Bošnjaka na tom prostoru, na način kako se oni predstavljaju i na način kako ovde iznose činjenice, odnosno laži.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, gospođo Dragutinović i gospodine Duliću, kolege poslanici, mnogi su podržali ovaj budžet, mnogi su ga osporavali, kritikovali ono što jeste moja uloga kao poslanika iz Novog Pazara, iz kraja gde gravitira šest opština pri graničnom delu prema Crnoj Gori i prema Bosni, da pokušam da građani u tom delu i u Srbiji prepoznaju kakvu korist mogu da imaju od odluka ovog budžeta.
Pre svega, ovaj budžet ima socijalnu komponentu. Znate da smo doneli odluku kojom smo oprostili kamate na dug svim građanima, i preduzećima i preduzetnicima, i fizičkim licima i poljoprivrednicima, ko bude redovno izmirivao obaveze u naredne dve godine.
Voleo bih da i pisani i elektronski mediji svoje građane obaveste kroz kampanju da mogu to da iskoriste i da je to dobra stavka i dobra ušteda za sve nas i za sve građane u svom ličnom budžetu.
Takođe smo doneli odluku o zamrzavanju poreza odnosno doprinosa za zdravstveno osiguranje, sa mogućnošću otpisa ako se od 2009. do 2011. godine redovno izmiruju te obaveze i to je dobar osnov, gde građani mogu da dobiju uštedu u svom budžetu, kako pravna lica tako i fizička lica.
Takođe se oslobađa porez za katastarski prihod za 2009. i 2010. godinu. Oslobađa se za 2009. godinu i porez na štednju građana. Sve su to elementi u kojima Vlada svojim merama pomaže građane da prepoznaju situaciju kako bi se jednostavno lakše iz ovakve situacije izvukli svi. Ono što Vlada odgovorno preduzima u smislu mera da pokaže građanima i odgovornost jeste da se vrše mere i donose odluke koje se odnose na zaštitu građana.
Ovde smo usvojili Zakon o zaštiti štednje građana. Skoro 97% štednje građana je zaštićeno odlukom o povećanju zaštite osiguranja sa 3 hiljade na 50 hiljada evra. Uveden je moratorijum na administrativno zapošljavanje u svim javnim preduzećima. Smanjene su naknade na isplate svih zaposlenih u upravnim odborima na prosek zarada na nivou Republike Srbije, to je oko 34-35 hiljada dinara. To je čak intencija da se i menadžmentu u javnim preduzećima smanje nadoknade i zarade.
U oblasti podsticaja učinjeni su određeni iskoraci u kojima je odvojeno tri milijarde za aktivno zapošljavanje. Učinilo se da se 3,6 milijardi dinara izdvaja za materijalnu nadoknadu svih ugroženih stanovnika Srbije koji imaju tzv. status neosiguranih lica, Roma, raseljenih lica, izbeglica.
Ono što želim da prenesem, to je da građani mogu da crpe i koriste iz svih ovih odluka da se u Srbiji u nerazvijenim opštinama otvaraju kancelarije za ravnomerni i regionalni razvoj, da se otvaraju kancelarije za podsticaj i razvoj i poljoprivrede. Hteo bih da iznesem nekoliko primera dobre prakse, ne da bih se hvalio, nego prosto da motivišem i neke druge koji mogu u svojim lokalnim upravama budžetom i predviđenim stavkama da budu veza i most sa sredstvima koja se predviđaju iz republičkog budžeta.
U Novom Pazaru je doneta odluka o formiranju Fonda za poljoprivredu sa iznosom od 10 miliona dinara. Skromno, ali prvi put veoma značajno, sa mogućnošću da se deo sredstava iz Ministarstva poljoprivrede usmeri prema ovom fondu.
To je po prvi put da poljoprivrednici u ovom kraju dobiju mogućnost da svojim sredstvima, koja su do sada sami ulagali, na osnovu sredstava lokalne samouprave i trećim stubom sredstava iz Ministarstva poljoprivrede dobiju dobar oslonac da prepoznaju šta je to njima prioritet, koji je to osnov da mogu da budu konkurentni sa svojim proizvodima i što je najvažnije, u prethodne dve godine imali smo prilike da naši poljoprivrednici imaju veoma dobru podršku iz Ministarstva poljoprivrede u smislu podizanja nivoa znanja i stimulacije, da prepoznaju šta je to za njih komercijalno gazdinstvo, kako da budu konkurentni i kako da imaju kvalitetan proizvod.
Formiran je i Eko fond sa dva i po miliona kao osnov u saradnji sa Unijom tekstilaca gde se zapošljava preko 52% ukupno zaposlenih stanovnika. Vi znate da je tekstil niskoakumulativna grana, znate da je veoma ranjiva u ovoj situaciji i sama inicijativa Unije tekstilaca jeste da putem Memoranduma sa opštinskom upravom, sa gradonačelnikom, zajedničkim sredstvima i lokalne samouprave i Unije tekstilaca i Ministarstva za zaštitu okoline, učine da se što pre obezbede sredstva kako bi se obezbedili filteri u zaštiti i preradi voda koje se koriste kod tih kamenjara u termičkoj obradi džinsa.
Voleo bih da naši građani shvate da je neophodna inicijativa i samoinicijativa samih građana, kako bi ovu situaciju zajednički prebrodili. Jasno je svima da će biti problema.
Još jedan dobar primer sam hteo da iznesem.
U Novom Pazaru je svega 3% kategorizacije od prve, druge i treće u primarnom nivou, dakle, samo 3%, asfaltiranog puta. Sjenica i Tutin imaju sa 2%. Za paralelno upoređivanje, prvi veći grad do Novog Pazara, Kraljevo ima 24% takvih puteva. Ne govorim da je to posledica ovih godina, to su posledice godina i decenija. U selo Žabren, sjenička opština, pre godinu i po građani su skupili 40 hiljada evra. Mislim da ima stotinak kuća u tom selu. Za, nekih, 7 km su se obraćali i lokalnim vlastima u Sjenici i javnim preduzećima. Do dan-danas se na takav jedan izazov nije odgovorilo, a verujte, takvih inicijativa mislim da ima više. Voleo bih da ljudi prepoznaju da se takve inicijative podrže zato što je potrebno da mi svoje građane ohrabrimo da oni pokažu takvu inicijativu, gde se zajedništvo ljudi u rešavanju određenih problema ohrabruje i podstiče.
Molim vas još da pomognete oko problema FAP-a u Priboju, oko situacije ''Vojin Popović'' i TK ''Raške'' u Novom Pazaru, zato što bi oni bili jedan točak zamajac za razvoj ovih opština.
Da ne zaboravim, da napomenem da su mnoge opštine nasledile iz prethodne vlasti ogromne dugove. Novi Pazar je nasledio oko 11 miliona evra, dug iz prethodne vlasti. Da bi bilo šta moglo da se uradi u pravcu razvoja, u pravcu usmeravanja dobrih aktivnosti prema građanima, neophodna je pomoć ministarstava i države.
Voleo bih da znate da još jedan deo sredstava može da se nabaci u ovaj budžet ako pomognete da se jednom konačno reši problem crnogorskih tablica.
Ovih šest opština koje gravitiraju prema Crnoj Gori i Bosni, preko 60% vozila sigurno su sa crnogorskim tablicama –nešto što je rodbinski vezano, nešto su ljudi osetili kao priliku da mogu jeftinije i lakše da voze, ali ako bi se to rešilo novac bi bio u našem budžetu, ne bi se išlo po Crnoj Gori da se registruje i da se šalju tablice bilo kako. To je dobra prilika, zato što jednostavno trošimo naše drumove i upropašćavamo, a novac je naš.
Svega je bilo što sam rekao, ali neophodno je da napomenem da su u Novom Pazaru stigle tri prestižne nagrade zato što su ljudi bili humani.
Gospodin Jasmin Duštinac je dobio nagradu za humanost u 2008. godini, u akciji "Novosti", Gospođa Slađana Novosel je dobila nagradu kao ličnost godine u 2008. godini u medijima, od OSCE i gospodin Muhamed Đerlek je dobio zlatnu nagradu ''Pjer'' za 2008. godinu. Ovo sam napomenuo da svi imamo šansu, bilo to Bošnjaci, Srbi, Albanci ili bilo ko, ako pokaže ličnu inicijativu i nameru da se bolje živi u ovoj državi.
Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo Malović, kolege poslanici, samo par reči, da se ne ponavljam, povodom amandmana gospodina Hamzagića i gospođe Vjerice Radete, konkretno vezano za Tutin i, u suštini, ne samo za Tutin kao malu opštinu, nego za opštine u Srbiji koje su locirane u pograničnim delovima i koje su siromašne. Mi u Srbiji imamo oko 24 opštine koje su proglašene za najsiromašnije opštine, što na jugu, što na istoku, što u jugozapadnom delu Srbije.
To što se dešavaju razni prekršaji, to što ih ima konkretno u Tutinu 5.000 nerešenih, a da ne govorim o Sjenici ili Novom Pazaru i drugim pograničnim opštinama, nije samo zato što su prekršaji nastali onako, što kažu, pravno ili sudskim procesuiranjem, nego često nastaju zato što je narod u tim opštinama siromašan, zato što su na neki način i manje obrazovani, zato što mreža državnih institucija ne postoji u tim opštinama da bi mogla da da jednu obrazovnu podršku stanovništvu kako bi mogli na vreme da prepoznaju nešto što mogu da spreče, da reaguju državne institucije, da prepoznaju posebnost određenih regiona ili opština.
Iz tog razloga ovog trenutka u Sjenici ne postoji lokalni prevoz. Auto-prevoz u Sjenici je ugašen onog momenta kada je lokalni, odnosno društveni prevoznik otišao u stečaj. Da znate, u bivšoj Jugoslaviji Sjenica je bila prostorno najveća opština. Ako je jedno selo u Tutinu najudaljenije od centra 43 km, u Sjenici ima još udaljenijih. To nije najveći problem. Problem je to što i u Tutinu i u Sjenici od ukupne putne mreže svega 2% čine asfaltirani putevi. Znači, najlošija putna mreža u Srbiji je u Tutinu i Sjenici, u celoj Srbiji.
Ako imate tako lošu putnu mrežu, ako nemate lokalni prevoz pod ingerencijom lokalne samouprave, kako možemo da očekujemo da lokalno stanovništvo u opštinama koje su najsiromašnije (ili među najsiromašnijima) u Srbiji ispoštuje sve ono što zakonom može da se procesuira u sudu?
Žao mi je, ali dešava se da oni koji su siromašni budu još siromašniji i da ih kažnjavamo tako što ne mogu svoje pravo da ostvare ili da se zaštite zato što nemaju novca.
Iz tog razloga, zbog cele situacije u Srbiji, zbog namere da svi budu ravnopravni, odnosno da se pruži šansa svim građanima u Srbiji da koriste svoja prava, zbog specifičnosti određenih opština u celoj Srbiji, ja vas molim da ove specifičnosti i ove razloge uvažite prilikom donošenja odluke o usvajanju amandmana. Hvala.