Poštovane kolege, poštovani predsedavajući, hteo bih samo da skrenem pažnju na iznošenje činjenica gospodina Krasića malopre.
Pre svega, nije tačno da je gospodin Rasim Ljajić stomatolog. On je doktor medicine. Neki drugi je stomatolog, za kojeg vi bolje znate. Ni druge stvari nisu tačne, pre svega, o finansiranju haških optuženika. Gospodin kojeg ste spomenuli se sam, dobrovoljno, javio, a to što je karta finansirana, ili nije, najiskrenije da kažem, ne znam. I da jeste, neka je, i treba za naše ljude.
Mislim da se vi borite od početka za to da se svim ljudima koji su na nekoj listi optuženi i treba da dokazuju nevinost pomogne i tim ljudima je dodeljena kompletna finansijska pomoć, i porodici i njima, da mogu da se časno brane.
Molim vas, zbog svih nas ovde, pogotovo zbog nas koji se tretiramo kao nacionalne manjine, nije svejedno izgovoriti s ove govornice, za te ljude, da li su to ljudi koji poštuju državu, zakon i mesta na kojima brane ovu državu i ministarstva.
Mislim da nije u redu da se odavde, na taj način, prozivaju ljudi koji su časno u ovoj državi, otpočetka, branili dostojanstvo i interes građana ove zemlje.
Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, hteo sam samo da iskažem svoju nameru kao podnosioca ovog amandmana. Uvažavam prof. dr Zorana Mašića, koji je inače predsednik Odbora za poljoprivredu, a bio je i u prethodnom sazivu, ali ne bih mogao u suštini da se složim da je ovo bez konsultacija sa ljudima koji poznaju ovu problematiku.

Namera pre svega jeste da se kroz Generalni inspektorat ostvari ono što predstoji vezano za konkurentnost poljoprivrede u Srbiji, za sredstva koja se očekuju iz evropskih fondova, preko evropskih zakona koji treba da se prevode, za standardizaciju i sve ono što nam predstoji kako bismo poboljšali poljoprivrednu sliku u Srbiji.

To je mogućnost da se sa stručne strane sačuvaju uprave kakve jesu i poboljša im se kvalitet, a da se, s druge strane, tim Generalnim inspektoratom pokuša nametnuti jedna sigurnost u onome što oni sa stručne strane rade i ono što pokušavaju da negde na terenu sprovedu. A znamo šta se dešavalo u prethodnim periodima, da se i pored tih subvencija, premija i dotacija, kojima se pokušalo koliko-toliko pomoći ljudima, često nailazilo na zloupotrebe i nestručnost.

S obzirom da je važno da smo jedini priliv, prihod u budžetu Republike Srbije imali iz poljoprivrede, od naših poljoprivrednih proizvoda, dat je naglasak kroz Generalni inspektorat i na ono što je bilo dobro u prethodnom ministarstvu kroz uprave. To je bila cela suština ovog amandmana. Nadam se da će ovaj amandman učiniti da se poboljša rad Ministarstva poljoprivrede i stručnih tela. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, hteo sam da kažem u vezi sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i zakonom o podeli besplatnih akcija da naše građane najviše interesuje ovaj zakon o podeli besplatnih akcija. Cela javnost, stručnjaci, mediji, štampa govore o tome. Zato je neophodno da se građani u tom pravcu što bliže upoznaju sa mogućnostima i time šta na kraju dobijaju.
Pre svega, dobro je da se donosi odluka da se sa 2008. godinom završava kompletna privatizacija, da se jednom zna ko je vlasnik svih ovih preduzeća koja su ostala, a koja su sa društvenim, odnosno državnim karakterom vlasništva.
Zakonom o podeli besplatnih akcija građani dobijaju deo od 15%, dobijaju svi koji su stariji od 18 godina, oni koji rade u prosveti, u policiji, u državnim institucijama, dobijaju domaćice, penzioneri, studenti, dobijaju i poljoprivrednici. Neće dobiti samo oni koji su dobili akcije u nekom procesu privatizacije do sada. Skoro četiri miliona građana ove države dobija besplatne akcije i pitanje je koliko će te akcije da vrede.
Vrlo jednostavnom računicom može se doći do podatka koliko akcije nominalno mogu da vrede. Ukupna vrednost ovih šest preduzeća koja se privatizuju, 15% od te vrednosti, podelite sa ukupnim brojem građana u Srbiji koji imaju pravo i dobiće se neka nominalna vrednost.
Razni ekonomski analitičari govore o vrednosti akcija od 250 do čak 1.000 evra koje bi trebalo građani da dobiju po glavi, kako se kaže, ali to je pitanje, pre svega, opšteg okruženja i naše države i situacije, jer smo mi podložni raznim kriznim situacijama, pre svega političkim i ekonomskim, i svim onim zakonima koji na neki način treba ovu državu da vode prema stabilnosti, prema poverenju građana u ovu državu i države prema građanima.
Drago mi je da je gospodin Đelić tu i voleo bih da građanima razreši tu dilemu koliko će oni dobiti u vrednosti i koliko će ta akcija da vredi. Ono što je najvažnije, znam po sebi i drugima sa kojima smo pričali, da obrazovanje naših ljudi u svetu finansija, bankarstva, nije na takvom nivou da će za godinu dana prepoznati koliko će da vredi neka akcija, da li je to momenat kada mogu na berzi da reaguju i dobiju pravu vrednost.
Neophodno bi bilo da ovako dobra ideja, ovako dobar zakon, ima tako dobru podršku od državnih institucija da sve naše građane prati u razmišljanju kada je taj momenat da dobiju najveću vrednost i kada akcije mogu da imaju najveći efekat. Jer i jeste namera ovog zakona da ljudi ovim akcijama dobiju najveću vrednost, određenu ekonomsku i socijalnu zaštitu.
Ako se setimo da su se prošle godine, kada je najavljen ovaj zakon, u mnogim medijima pojavljivala razna udruženja koja su pozivala na razne upise akcija, znam da su u Pazaru određena udruženja naplaćivala po 600 dinara jedan običan papir gde su ljudi upisivali akcije, to znači da će od danas, od usvajanja ovog zakona, početi razne spekulacije. Tako da svi nadležni, svi oni koji na neki način svojim likom i delom zastupaju ovaj zakon, moraju biti organizovani da zaštite sve u tom pravcu da ljudi dobiju ispravnu informaciju, da znaju u koju instituciju i na koje mesto da se jave da dobiju pravu informaciju.
Takođe, znamo da svako od nas ko se bude upisivao mora da ima izvod iz knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, znam da svako mora da ima lični dokument, znam da svaki taj dokument košta 300-600 dinara. Hteo sam samo da podsetim da smo mi ovde usvojili sporazum o reintegraciji naših građana i da se barata sa cifrom da ih ima negde u inostranstvu još od pedeset do sto hiljada, a da nemaju ovde prebivalište, čak ni dokumentaciju mnogi ne poseduju. Ima i taj momenat u ovom procesu donošenja i evidencije svih tih građana Srbije, bez obzira ko su i šta su.
Sve sam to napomenuo da bih rekao koliko se ovim zakonom uvodi jedna dinamičnost u funkcionisanju naše države. Dobro su ovde kolege poslanici napomenuli koje će sve institucije da se pokrenu ovim, koliko će ovde biti aktivnosti, koliko će morati ljudi da se angažuje da bi se sve ovo na jedan normalan i dobar način završilo.
Samo da podsetim, u ovoj skupštini su doneti izuzetno dobri zakoni koji vode u tom pravcu. Podaci govore da je dohodak po glavi stanovnika negde početkom 2000. godine iznosio ispod 1.000 dolara a danas je negde skoro 5.000 dolara, da su plate tada bile 50 evra, a sada su oko 300 evra u proseku.
Ako govorimo da smo napravili izvoz u EU, da smo dobili preferencijale u tom pravcu, ako smo potpisali sporazum CEFTA gde imamo tako dobre odnose i skoro 50% izvoza u zemljama, u razmeni sa ovih osam zemalja koje su u Sporazumu, ako govorimo da je od 2000. godine do septembra ove godine rast štednje u našoj državi iz godine u godinu sve veći, da je negde u septembru zabeležena oko 341 milijarda štednje u Srbiji, naših građana, to pokazuje da se poverenje građana vraća u ove institucije, u vlast, u Vladu, u ljude i u sve one koji vode ovu državu.
To je veoma bitno jer često ljudi govore negativno i sa dozom straha o svim zakonima koje mi kao parlament podržavamo i korigujemo našim amandmanima.
Hteo sam da zamolim gospodina potpredsednika Đelića, u celom ovom rastu postoji strahovita disproporcija, raskorak između razvijenih i nerazvijenih. Imate opština 15 puta razvijenijih u odnosu na najsiromašniju opštinu. Imate mesnu zajednicu 45 puta razvijeniju od neke najsiromašnije.
Imate ulaganja u razvijene krajeve Srbije, u gradove, gde se vrši takva koncentracija kapitala, takva koncentracija radne snage, da se ulaže u Vojvodinu, u Beograd, jer pored onog osnovnog principa, osnovne trgovinske razmene, ljudi uzimaju tu privrednu strukturu.
U Vojvodini jednostavno kažu da je privredna struktura veoma bogata poljoprivrednicima, da su razvijena mala i srednja preduzeća, da je razvijeno zanatstvo, što je veoma važno. Na toj skali principa se nalazi na tako dobrom i značajnom mestu da se obaveze građana prema komunalnim obavezama redovno izmiruju, građani su sposobni da redovno izmiruju svoje obaveze. Oni koji žele da ulažu koriste takve terene, takav prostor, tu se u svakom momentu nalaze i strani ulagači, ljudi se ohrabruju da pokrenu i svoje potencijale i svoj novac.
Nažalost, govorim za prostor Novog Pazara, koji nije najnerazvijeniji – prema podacima u strategiji za borbu protiv siromaštva postoje krajevi u Srbiji koji su još siromašniji, a to su Novi Pazar, Tutin, Sjenica itd. – osnovni pokretači '90-ih godina u Pazaru su bili Tekstilni kombinat Raška i Obuća. Tekstilni kombinat Raška je zapošljavao skoro 5.000 radnika, a Obuća je zapošljavala oko 3.000 radnika - ni jedna ni druga danas ne rade.
Postoji i jedan uspavani gigant koji bi mogao da se pokrene i da bude osnovni zamajac, točak pokretač u razvoju u Novom Pazaru, a to je ''Vojin Popović''. Imovina je tako zaokružena, proces proizvodnje tako definisan, postoje ljudi sa menadžerskim i kvalitetnim potencijalima za posao koji je do sada ''Vojin Popović'' radio, da je neophodno da se taj uspavani gigant pokrene. Jednostavno zato što je to jedino preduzeće koje ima zaokruženu svoju celinu na skoro 1.000 hektara vrednosti, sa procesom proizvodnje koji je zaokružen i izvozom koji je do pre tri godine kompletno obezbeđen u inostranstvo.
Nažalost, trenutno je zbog raznih nezakonitih radnji ''Vojin Popović'' u stečaju, ali najiskrenije - imovina je tu, ljudi su tu, može sve da se trpi, a ono što je bitno jeste da se nađe strateški partner, neko ko želi da taj posao pokrene i razvija. Koliko znam, već ima zainteresovanih.
Molim vas, ako budete našli vremena, postoji ekipa, tim pravnih savetnika koji bi mogli sve svoje potencijale da obrazlože, da prikažu i da se takva jedna opština, siromašna po privredi a bogata po broju ljudi, pokrene i razvije.
Još samo jednu stvar. U procesu dinamičnosti postoji samo par zakona koji bi strahovito mogli da pomognu državi Srbiji i građanima da svakog dana u svakom pogledu sve više napreduju. Potreban je zakon o regionalnom razvoju. Postoji u okviru Ministarstva ekonomije i taj sektor regionalnog razvoja, ali ne postoje standardi kako to da se mi merimo zašto je neko razvijeniji od nekog drugog. Kako to možemo da pokažemo da smo razvijeniji, osim da izvrnemo džepove i da pokažemo?
Neophodan je zakon o regionalnom razvoju, neophodan je zakon o restituciji, odnosno vraćanju imovine građanima i neophodan je zakon o određivanju imovine lokalnih samouprava.
Ovo bi pokrenulo takvu dinamiku da bi se probudili potencijali u našim građanima. Omogućilo bi da se pre svega privreda i ekonomija nađu na prvim stranicama i u vestima, a ne nešto drugo. Prosto bi uticalo na to da ljudi razmišljaju ekonomski, da razmišljaju o svom radnom vremenu, da znaju ujutru, kada ustanu, gde idu, da znaju da ih posao čeka. Mislim da je to najveći patriotski zadatak ove vlade i svih nas 250 koji ovde predstavljamo građane. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovani ministre, hteo bih samo vezano za razdeo 14 u okviru budžeta za poljoprivredu. Potvrđujem i ono što gospodin Zoran Mašić kao stručan čovek govori i što kao predsednik Odbora za poljoprivredu radi i čini u ovoj oblasti. Mislim da postoji i ona druga strana koja može u poljoprivredi da pokrene mehanizam i zapošljavanja našeg stanovništva sa potencijalima koje mi posedujemo u Srbiji.
Ono na šta sam želeo da ukažem gde je naša snaga, jeste da skoro 17% radno sposobnog stanovništva u Srbiji je od ukupnog stanovništva vezano za selo, za agrar.
Radi poređenja, to je negde od ukupnog radnog stanovništva tri posto u Francuskoj, devet posto u Mađarskoj. Gde je produktivnost? U Francuskoj je negde osam do devet puta veća produktivnost nego što je to kod nas. U Mađarskoj je negde dva do tri puta veća produktivnost nego kod nas.
Po nekakvim analizama, negde do 2010. godine u Srbiji bi moglo oko 200 hiljada ljudi da se uposli, da od svoje plate, od svog rada, od svoje zemlje dobro i normalno žive, gde mogu farmeri, poljoprivrednici, seljaci da budu jedan strahovito jak točak razvoja u ovoj našoj državi.
Ono što je loše jeste da negde u 2005. godini nije budžet maksimalno iskorišćen, pa je to trpela odluka o budžetu u 2006. godini, pa je manje nego što su to potrebe i zahtevi bili, i na osnovu tog budžeta za svega skoro 1,7 milijardu je uvećan u 2007. godini.
Za nas, za one ljude, za građane Srbije koji zavise od zemlje, dobro je da je u 2006. godini dobar osnov stvoren, pre svega, stvoreni su strahovito dobri preferencijali prema zemljama EU i prema zemljama članicama CEFTA. To smo ovde našim propisima i zakonima omogućili prema zemljama EU, osim dva-tri proizvoda, mi imamo bescarinski izvoz omogućen, a sa mesom i šećerom je ta kvota ograničena.
Skoro 46 uredbi je doneto u okviru Ministarstva poljoprivrede, što je dobra šansa, dobra prilika da naši ljudi znaju da ima novca za njih. Potrebno je samo da se organizuju i mislim da je Ministarstvo poljoprivrede učinilo u ovoj godini i započelo, nadam se da će takvu jednu kampanju da vode i da se zemljoradnici, seljaci udružuju putem zadruga, putem unija, kako bi mogli što više tog novca da privuku na zajedničkim projektima.
Ovo što sam rekao, želeo sam da usmerim i prema mojim zemljacima od Pazara do Prijepolja, kojima je jedino zemlja ostala od čega žive. Oni treba da znaju da su potpuno ravnopravni sa svim ljudima u Srbiji, da su svih 46 uredbi bile prema svima okrenute ravnopravno i da su mnogi iskoristili, a mnogi su mogli da iskoriste mnogo više. O tome se radi.
Strahovito mnogo ima potencijala. Mislim da je uloga svih nas 250 poslanika da odavde uputimo poruku našim građanima da postoji mogućnost, da postoji šansa, da smo spremni da u tom pravcu učinimo sve da ljudi iskoriste, i da ih ohrabrimo da te stvari na neki način sa svojim potencijalima i svojim mogućnostima iskoriste. U tom smislu, mislim da je Ministarstvo poljoprivrede učinilo dosta, može i mnogo više, uz razumevanje Vlade i onih koji o tome odlučuju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, dame i gospodo, moja replika nije namera da izazovem nešto što je rečeno suprotno ili nešto što nije istina. Namera je da upozorim sve one koji pokušavaju da iznesu određene stvari a što se tiče Novog Pazara i drugih gradova u Sandžaku ili u Raškoj oblasti.
U prošli četvrtak je bio okrugli sto u Novom Pazaru i napomenuto je da se dešava jedna vrlo perfidna teza, da posle Kosova dolaze na red Sandžak i Vojvodina. Na osnovu toga se dešavaju mnoge izjave, mnoga razmatranja, pa čak i nekakve političke analize koje donose uznemirenje građana na području sa koga dolazim. Iz tog razloga sam hteo da zamolim kolege da tom problemu oprezno, pažljivo pristupe i svojim izjavama i onim što se dole dešava.
Tvrdim vam, to može da proveri svako ko se bavi istorijom, da Bošnjaci iz Sandžaka nikad nisu imali dijasporu van one bivše Jugoslavije i sad Srbije koja je bila usmerena protiv Srbije i protiv Srba, ni u Turskoj, ni na Zapadu. To može da se proveri i to je jedna veoma važna stvar. Ali, nemojte nam zabraniti da govorimo o teškoj ekonomskoj situaciji u Novom Pazaru.
Postavljanjem granice prema Crnoj Gori, sa nekakvom administrativnom granicom prema Kosovu, Novi Pazar i gradovi uz Bosnu i uz Crnu Goru postali su lakat, korner u ovoj državi. Bili su veoma siromašni, bili su veoma zapostavljeni, danas su još više. Zbog onih građana u Novom Pazaru i u drugim gradovima, da ne bi bilo da me sutra neko tapše po ramenu šta sam rekao, u Srbiji postoje krajevi koji su i siromašniji i nerazvijeniji i sa manje potencijala nego što je to naš kraj. I tamo treba da se pomogne.
Otvaranje konzulata je za mene novina, a drago bi mi bilo, smatram samo kao gest, da se na tom području stvaraju uslovi da se bolje živi, da se stvaraju uslovi da neko dođe sa stranim kapitalom, da se ta zona jednom konačno obeleži, da postoje uslovi da se društvene firme ne prodaju putem stečaja, nego da se nađe neko ko želi to tenderom, neko kao strateški partner, da se pokrene nešto u našim krajevima. To je ceo smisao.
Naši ljudi, privrednici, potencirali su da se otvori i bugarski konzulat ili neko privredno predstavništvo, zato što veoma mnogo ljudi putuje, a čekaju najmanje po 10-15 dana za neku vizu koja bi im omogućila da posluju i da rade.
Iz tog razloga namera, želja ili bilo koje moje obraćanje odavde jeste da upozorim da se prosto shvati da tamo žive i Bošnjaci i pravoslavci i drugi narodi i nacionalne manjine i da se uslovi života stvaraju i za jedne i za druge potpuno isto, i sve što tamo loše funkcioniše na sve se odražava. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, dame i gospodo, poštovani ministre, hteo sam da iskoristim priliku da obavestim potpredsednika Vlade i ministre o holding preduzeću "Vojin Popović" u Novom Pazaru, koje je već duže vreme u stečajnom postupku. Postoji dokumentacija da je ovo preduzeće nezakonito dovedeno u stečaj i želim da ukažem koliko je ono važno za opštinu Novi Pazar.
Pre svega, gotovo sva preduzeća u Novom Pazaru su otišla u stečaj, radnici su ostali bez svojih akcija, bez socijalne nadoknade, oko 24.000 radnika se nalazi na zavodu za nezaposlene, a najviše je onih radnika koji su ostali bez posla u procesu stečaja.
Radnici preduzeća "Vojin Popović" već osam meseci štrajkuju glađu. Potpuno su zapostavljeni od onih koji su nadležni da se reaguje u ovoj situaciji.
Neko privatno obezbeđenje je pokušalo 5. oktobra da ih izbaci, a tek kada su se radnici koji štrajkuju glađu tamo polili benzinom, onda su radnici tog nekog obezbeđenja napustili to mesto. I dan-danas radnici štrajkuju glađu, mediji ih ne prate, lokalna samouprava ne prati i nijedna državna institucija nije reagovala u ovom slučaju.
Ovde imam kompletnu dokumentaciju, koju sam hteo da podelim prisutnima, iz koje se tačno vidi da je preduzeće otišlo nezakonito u stečaj. Imam dopis Odboru za privatizaciju i molbu u ime svih tih radnika da gospodin potpredsednik Đelić i ministar ekonomije gospodin Dinkić prime delegaciju, i moje prvo pitanje je: Kada mogu da prime delegaciju predstavnika preduzeća "Vojin Popović" i njihove pravne zastupnike?
Drugo pitanje je u ime udruženja građana koje vodi evidenciju koliko ima vozila u Srbiji sa crnogorskim tablicama registrovanim do odvajanja Srbije i Crne Gore. Pitanje je: Da li će se dozvoliti da se u Srbiji registruju vozila koja su uvezena dok su Srbija i Crna Gora bile u zajedničkoj državi? Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto me je gospodin Bajram Omeragić prozvao da sam komšija i da sam rođen par ulica od gospođice Zejnepe Kavrajić, mala ispravka: rođen sam u senci livada blizu Novog Pazara. Ono što bih hteo da vi znate, pre svega, kolege poslanici, ono što želim da gospođica Zejnepa Kavrajić čuje jeste da su je i gospodin Bajram Omeragić i gospodin Esad Džudžević obmanuli i prevarili. Oni su njoj obećali da će ona biti sigurno član, jedan od ovih deset kandidata, izabran među onih pet koji će biti sudije Ustavnog suda, pod garancijom. Nisu joj pokazali kako treba da uradi biografiju koja bi mogla da je dovede na ravnopravan nivo sa drugim kandidatima koje ovde vidimo.
Primera radi, gospođica Zejnepa Kavrajić ovo sigurno gleda, kandidat vojvođanske grupe jeste profesor doktor Agneš Kartag-Odri.
Izvinjavam se ako sam pogrešno pročitao, ali njena biografija je na dve gusto kucane strane. Biografija kandidata Liste za Sandžak, odnosno manjinske grupe, koju je predložio gospodin Balint Pastor, jeste u tri reda. Ako bi kojim slučajem ove dve dame bile piloti ove skupštine, molim vas, a moramo da se vozimo, birajte u koji ćete avion i birajte ko će nas voziti, ko će pilotirati tim avionom. Ne verujem ni da bi Bajram Omeragić, ni Esad Džudžević u taj avion ušli. To je jedna stvar.
Druga stvar, ono nevidljivo što treba da bude vidljivo, ono što se dešavalo od petka do juče i danas, svaki dan, pogledajte kako se poziva gospodin Bajram Omeragić na zapisnike sa ove govornice, da u svakom obraćanju, u svakom javnom nastupu, u svim novinama pre svega nisu nikad pomenuli gospođu Zejnepu Kavrajić, ali su pozivali policiju, državne institucije da reaguju prema islamskoj zajednici u Novom Pazaru, koju predvodi gospodin Muamer Zukorlić. Tu je kvaka. Juče je gospodin Bajro, ili Esad, oprostite, izjavio da treba da izaberu Bošnjaka sudiju da bi branio islamsku zajednicu. Koju islamsku zajednicu? Koju oni islamsku zajednicu zastupaju dole? Tu je poenta. Dole su zakuvali i sad ne znaju kako da se izvade. Dajte Zejnepu Kavrajić da guramo, ona će da brani ovu instituciju.
Ne samo to, da nevidljivo bude vidljivo, molim vas, Bajram Omeragić je ovde nekoliko puta izašao, nekoliko rečenica je veoma bitno. Zašto?
On proziva nas iz Sandžačke demokratske partije da mi govorimo govorom mržnje. To je nekoliko puta ponavljao. Takve rečenice završi i kaže – gospođa Nada Kolundžija je izašla odavde i potvrdila da Demokratska stranka treba da potvrdi i potvrdiće listu deset kandidata. Ove dve izjave će večeras biti na regionalnoj televiziji u Novom Pazaru ponavljane milion puta kako bi građani u Novom Pazaru i oni koji gledaju regionalnu televiziju, pripadnici, navijači Liste za Sandžak, rekli – aha, ova trojica su protiv Bošnjaka, Demokratska stranka nas štiti, odbacila je njih. Cela poruka je u tom pravcu i na to se svodi.
Da znate, niko od opozicionih partija u Novom Pazaru nema pristup regionalnoj televiziji i zato se odavde šalju ovakve poruke, jer mi nemamo mogućnost da kažemo i da bilo šta osporimo što ovde izgovorimo. Zato se ovakve poruke sa ove govornice šalju.
Meni je stvarno žao da bilo kao Bošnjak, bilo kao građanin Srbije uzurpiram ovu govornicu na način kako to manjine, nažalost, juče i danas pre svega Bošnjaci, uzurpiraju i naglašavaju svoj problem, ali nije mi žao stvarno zato što se od početka Sandžačka demokratska partija, naš predsednik gospodin Rasim Ljajić oglasio u cilju pomirenja i rešavanja sukoba dole.
Nažalost, mnogi odavde danas kažu da neće da se mešaju, a debelo su se umešali pa bi sad hteli da peru ruke.
Stalo mi je, moji roditelji dole žive, moji roditelji su hadžije, moji prijatelji, moji drugovi, moja rodbina, svi oni koji dole žive to su moja i vera i moji prijatelji, bez obzira; jednostavno, ne možemo da zaboravimo i da prepustimo da dole ljudi sami rešavaju. Ako se odavde neke stvari dolivaju na vatru koja postoji, red bi bilo i nas 250 da pružimo na neki način pomoć, potrebna je pomoć kad je teško, trebalo bi da se pomogne. Ljudi su odavde ovde imali priliku da pokažu parlamentu da li se mešaju ili ne.
Molim vas, koliko god da mislite da se ova govornica uzurpira od manjina, da shvatite da je dole problem ozbiljan. Meni je stalo zato što dole živim, meni je stalo, i postoji odgovornost svih nas pojedinačno. Očekivao sam i sebe sam doživljavao kao nekog ko može da oplemeni sa ove govornice sve ljude u Srbiji, da malo dotakne svakog u srce kako bismo dali jedni drugima pozitivnu energiju da idemo napred.
Žao mi je, stvarno ne mogu da dozvolim da se odavde stalno plasiraju informacije koje se u Pazaru sasvim drugačije prezentuju, dobijaju drugačiji naboj i dole se to strahovito reflektuje, a ovde u Beogradu i u državnim institucijama kažu da nećemo da se mešamo. Ta dva aršina ne bi trebalo da postoje. U tom slučaju Bošnjaci bilo koje navijačke, što kažu, strasti drugačiju sliku dobijaju. Želim ovo sad da vam napomenem da znate, drugačija se informacija i smisao razmišljanja Bošnjaka u tom pravcu odvija. Ljudi jednostavno kažu da se odavde zakuvava, sa tezom - zavadi pa vladaj. Unese se nemir između jednih i drugih, pa se onda dole to reflektuje, odavde se diriguje, a dole su ljudi nezadovoljni.
Kome treba sad u ovoj situaciji u Srbiji takav problem? Iskreno sam ubeđen, ovu poruku Bošnjacima šaljem dole, ne postoji sa dva posto Bošnjaka u Srbiji vladin interes da nešto zakuvava dole i da pravi problem. Postoje određeni lični interesi pojedinaca koji se dole zbog privrednih interesa, zbog onoga što je gospodin Zukorlić uspeo da odbrani kao islamsku instituciju i vrednosti, pojave kao lokalni tajkuni, da organizuju celu hajku u tom pravcu i da zakuvaju.
Ali, kažem vam, verujte mi, odričem se svog poslaničkog imuniteta za sve što vam kažem, da postoje argumenti, da ih ovde posedujem, celu dokumentaciju o svemu što se događa i u samoj Skupštini od onog momenta kad se u samom lokalnom parlamentu donosi odluka da se osniva predstavništvo u Alžiru. Da li ima u Srbiji neki grad da osniva predstavništvo u Alžiru ili van ove države? Redom, da ne govorim o mnogim manipulacijama koje se dešavaju dole, do ovih ovde koje pokušavaju da se predoče građanima Srbije i dole svojim navijačima u Sandžaku. Nemojte zatvarati oči, molim vas, nemojte se praviti da ne postoji problem, nemojte jednostavno dozvoliti da se dole napravi mnogo veći problem koji postoji, jer uz suvo i sirovo gori.
Molim vas, obratite pažnju koliko je sad važno kako će se reagovati. Spona ovog predloga i svih tih stvari postoji, neverovatno bliska i dobra. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, građani Srbije će steći utisak, koliko se predstavnici nacionalnih manjina javljaju sa ove govornice, da Srbija bez nacionalnih manjina ne može ni da diše, da bez nacionalnih manjina nema kud u Evropu. Imam dobar predlog, obzirom da je kandidat nacionalnih manjina ispred Liste za Sandžak, odnosno predstavnika manjina iz Novog Pazara, gospođa Zejnepa Kavrajić, mogli su da predlože jednog Roma, jednog Mađara, jednog Egipćanina, pa ovih 10 neka budu sve nacionalne manjine. Verovatno bi Srbija sutra bila u Evropi.
Sa ove govornice se koristi prilika da se ucenjuje i da se ne vraćaju na izbore od 2000. godine, kada su i gospodin Esad Džudžević, i gospodin Bajram Omeragić, uz podršku Demokratske stranke bili jedan dan i jednu noć u okviru Demokratske stranke, a sutradan, kada su bili u situaciji da biraju dali da budu narodni poslanici ili državni sekretari, prekršen je Ustav, pa su bili i jedno i drugo jedan dan, i izašlo je to u "Službenom glasniku Republike Srbije", pa im se sve to progledalo i oni su danas tu gde jesu. Danas se sa ove govornice ucenjuje i Demokratska stranka, i gospodin Tadić u negativnom smislu spominje i dolazi se do toga da nacionalne manjine počinju da ucenjuju - mi smo glasali, sada nas treba neko da zastupa, pogotovo u takvoj instituciji koja treba da bude vrh, krem ove države.
Ono što mogu da kažem ispred Sandžačke demokratske partije, mi jesmo na listi Demokratske stranke, drago mi je, želim odavde da poručim, i kažem građanima Srbije, i onima koji su glasali za Sandžačku demokratsku partiju, da smo podržali i bili na listi Demokratske stranke samo zato što smo procenili da je Demokratska stranka lider među demokratskim partijama, da je gospodin Tadić lider među predstavnicima demokrata i da je to šansa da što pre budemo u Evropi.
Činjenica da je pre neki dan parafiran Sporazum pristupa Evropskoj zajednici pokazuje da smo na pravom putu. Činjenica je da je ovo šansa da biramo najbolje i ti najbolji će najbolje braniti interese i nacionalnih manjina, i drugih naroda u ovoj državi.
Nezavisno od svega toga, mislim da je ono što bi trebalo kod nacionalnih manjina da bude temelj jeste da podržimo sve te ljude koji brže vode Srbiju u Evropu, zato što ćemo u takvoj konkurenciji imati bolju šansu da pokažemo ko je sposobniji, ko je veštiji, ko je obrazovaniji, da dobijemo status da se u jednom takvom velikom sistemu merimo, gde će nacionalne manjine meriti se ne zaštitom, nego onim čime su sposobne, i to je za nas šansa.
Još jedan deo, izvinjavam se. Onaj drugi deo, javiću se ponovo po Poslovniku, jeste na šta su se i gospodin Bajro Omeragić i gospodin Esad Džudžević sve vreme na početku obraćali sa ove govornice, pre svega ljudima u Sandžaku dole, u Novom Pazaru, svojim biračima, kao zaštitnici Bošnjaka i zaštitnici Islamske zajednice. Molim vas da mi dozvolite, ako ne sada, onda posle po Poslovniku ću se javiti.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, uvaženi gospodine ministre, javljam se po članu 225. i 226. Dobio sam dopis od Udruženja povratnika reintegracije iz Novog Pazara. Hteo bih po tom osnovu par informacija koje su javnosti već poznate, ali bih hteo da napomenem zbog čega je bitno da se, pored usvajanja ovog sporazuma, obezbede određeni uslovi za ljude koji su već proterani iz zemalja Evropske zajednice i oni koji bi trebalo da budu na neki način isporučeni Srbiji.
Po podacima koji postoje, zvaničnih nema, ali iz sigurnog sektora, iz Udruženja procenjuje se da je oko 50 hiljada povratnika već smešteno na prostoru od Novog Pazara do Prijepolja, u tih šest opština Sandžaka. Među njima je oko 87 posto Bošnjaka, 8 posto Roma, a ostali su Srbi i Goranci. Pravi podatak jedino trenutno je dala Luksemburška organizacija, zajedno sa Crvenim krstom u Novom Pazaru, oko 20 hiljada, od čega je 82 posto Bošnjaka, oko 8 posto Roma, a ostali su Srbi i Goranci.
Ono što se desilo sa ljudima koji su već tu, postoji problem u njihovoj integraciji na samom prostoru. Zna se da su oni od 1992. godine pa do danas bili van naše države, bili su van sistema, to je 14 godina – to je već osoba koja je završila osnovnu školu, čija su deca završila osnovne škole u inostranstvu i imaju probleme u prilagođavanju, u mestu gde dolaze. Poznato je da od momenta njihove prijave, kao zajednice domaćinstva gde su nekada prebivali, do momenta prijave Nacionalnom zavodu za zapošljavanje, iznos novca za svako lice je oko 3 hiljade dinara; od 900 dinara koliko koštaju uverenja o zajedničkom domaćinstvu pri Republičkoj upravi javnih prihoda, pa preko uverenja o državljanstvu, preko uverenja o rođenju, pa i za svako dete, oko 1800 dinara.
U Novom Pazaru ima oko 23 hiljade nezaposlenih lica, molim vas da me pustite do kraja da kažem, jer su ovo jako bitni detalji, veliki broj nezaposlenih lica, sa velikim brojem ljudi koji su deportovani iz zemalja zapadne Evrope, sa niskim obrazovanjem, mislim da će još biti velikih problema sa ovim licima koja budu dolazila, ako se ne bude napravio program i ako se možda jedino rešenje, kao što je ovaj Nacrt strategije, koji ste vi pohvalili, gospodine ministre, ne bude zvanično usvojio, da to bude program usvajanja i da bude neka institucija koja će se njima baviti. Mislim da je to važno u situaciji kada u ovoj državi ima oko milion nezaposlenih lica.
Molim vas da obratite pažnju i da uvidite neke stvari, na nepravilnosti koje se dešavaju u Pazaru, a vezano za sam proces smeštaja ljudi koji se deportuju iz inostranstva...

Gospodine predsedavajući, gospodine Šajn, ja nijednog trenutka nisam odvojio u svom govoru da li se radi o Bošnjacima ili o Romima muslimanske ili islamske ili srpske, bilo čega u tom pravcu. Moja namera jeste bila kada sam pomenuo procente, od 82 do 95, govorio sam samo na osnovu tačnih statističkih podataka koje sam mogao da dobijem po osnovu dopisa, koji ću vam dostaviti, od Udruženja reintegracije.
Ceo smisao onoga što sam govorio jeste da iskoristim priliku, ovde imamo gospodina ministra, da napomenem u kakvoj su situaciji ljudi koji su već do sada na terenu, ono što znam, što je provereno; da ljudi imaju problem od momenta prijave, da čekaju i do pet meseci kako bi mogli da dobiju status lica koja mogu da koriste zdravstveno osiguranje. Znači, ako je dete bolesno, mora da plati privatno lečenje. Ako je u pitanju majka, porodilja, mora da plati, da bi sve to na neki način, ako treba dokumenat, pomenuo sam samo koliko košta, da li je to Rom, Bošnjak ili bilo ko drugi, radi se o problemima koji se tiču svih ljudi u tom pravcu.
Ceo smisao jeste da se, ako je moguće, formira bilo kakva institucija u okviru Ministarstva, u okviru drugih ministarstava koja mogu da pomognu zbrinjavanju skoro 50 hiljada ljudi koji su na prostoru Sandžaka, dole, i skoro 150 do 200 hiljada ljudi koji treba u narednom periodu da budu u Srbiju vraćeni. To je problem zbog čega sam reagovao i napomenuo koje probleme trenutno imam, kao građanin Srbije, da se nagomilavaju na prostoru određenih gradova.
Pomenuo sam da Novi Pazar ima veoma veliki broj nezaposlenih lica. Ako se u skorije vreme deportuje toliki broj ljudi, automatski se problemi nagomilavaju. O tome se radi.
Znači, neophodno je da se utvrdi program, da se utvrdi dinamika kojom će se ljudi vraćati u procesu readmisije. Ceo smisao je u tome. Drugi deo politike je, ono što svaka politička partija ima, šansa da se na prostoru Srbije, bez obzira gde, kojoj naciji imamo priliku da se obratimo, da ponudimo svako svoj program. Ne postoji ograničenje. Hvala vam.

Član 226. Poslovnika.
Hteo sam samo da napomenem vezano za aktivnosti u smislu donošenja odluka, subvencija, premija i svih podsticaja u okviru Ministarstva poljoprivrede iz samo jednog jedinog razloga. Skorije, od momenta kada sam postao poslanik pa do neke aktivnosti vezano za to kako to ljudi u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Pešteru, Sandžaku, koriste sredstva koja država kroz razna ministarstva, kroz razne fondove omogućava da ih koriste.
Prosto sam bio iznenađen koje su mogućnosti, a za one ljude koji bukvalno nemaju vremena ni da čitaju, ni da se informišu, niti imaju prilike da dobiju u pravom momentu informaciju šta mogu da koriste, ovom prilikom želim da istaknem aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, i to ne iz razloga zato što je ministar iz DS, nego zato što su sve ove subvencije i premije uticale da ljudi osete da postoji šansa da se ličnim angažovanjem, da one svoje potencijale maksimalno iskoriste i unaprede ono čime se bave i olakšaju sebi život.
Iz tog razloga hteo sam da napomenem da su sigurno najmanje stotine poljoprivrednih proizvođača iz Sjenice, Novog Pazara i Tutina iskoristile subvencije i podsticajna sredstva. Znam da su sada podneli zahteve za subvencije koje su nedostajale u ovome da bi se iskoristile za 2008. godinu. Iz tog razloga voleo bih da ljudi znaju iz našeg kraja da imaju šansu i da imaju mogućnosti za sva ova sredstva koja se omogućavaju iz Ministarstva poljoprivrede.
Znam i ovih dana iz Ministarstva kulture da država Srbija omogućava ljudima, bez obzira da li su to Bošnjaci ili Srbi na tom prostoru, da je veoma važno da su ta mesta proglašena marginalnim područjem i da imaju izuzetnu priliku da posebno, kao ruralna i nerazvijena područja, koriste.
Iz tog razloga, svi oni koji su učinili da ti ljudi koji žive dole, gde više od 60 posto ljudi živi od poljoprivrede, svojih imanja, imaju šansu i mogu mnogo bolje i lakše da žive. Znači, nezavisno od toga, kako ste vi rekli, ko je ministar u kojem ministarstvu, bitno je da imaju šansu i da imaju ljudi maksimalno da koriste.

Nije namera, čovek sam može sebe da brani i svako o sebi zna ko je kakav. Ovo je samo potvrda za ono što ste vi rekli.
Hoću da vam kažem da sam zadnja dva meseca obišao dole i deževski kraj, i Požegu, i Lukare, i pešterski kraj, nezavisno od toga da li je neko Srbin ili Bošnjak u tom području, u nameri da promovišem ono što je ponuđeno od strane jednog ili drugog ministarstva.
Samo sam hteo da prenesem, koliko god mi želeli da neko bude načitan, da dobije informaciju, najbitnije je koliko čovek reaguje sam i prikupi i uzme to što mu se pruža, i moja uloga u tom pravcu je ovo što ste istakli. Nezavisno da li pripada jednoj ili drugoj partiji, sa Milanom sam obilazio, bez problema, taj kraj, gde je trebalo da se istakne važnost, nešto što tom čoveku treba da olakša.
U tom našem području, sve što dođe od Ministarstva poljoprivrede daleko veći značaj za naše građane nego od nekog drugog, zato što više ti ljudi osete blagodet od toga i to je namera.
Samo je poenta da se istakne važnost i ovo što ste vi rekli, i to je isticanje važnosti ovog ministarstva. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, malopre je teška optužba izrečena protiv predsednika partije u kojoj sam, Sandžačke demokratske partije, gospodina Rasima Ljajića, u smislu pozivanja da se ne meša u život, u problematiku Roma u našoj državi.
Ono što bih hteo da gospodinu Đuriću odgovorim jeste da je važno koliko je svako od nas učinio za bilo koga u ovoj državi da bolje živi. Da li će neko od nas to da prihvati srcem ili da zasuče rukave i da to praktično pokaže, to zavisi od toga koliko je ko u nekoj zajednici organizovan i koliko ima u svom nekom programu zacrtano u kom pravcu će da ide. Za nas je bitno da ljudi koji imaju godina svoje iskustvo, sa ove govornice, prenesu svim građanima u Srbiji, da ih ohrabre da mogu da iskažu ko su, šta su, sa kojom namerom i kako žele da žive ovde.
I gospodin Rasim Ljajić je, mislim, u vreme mandata ministra u Saveznoj skupštini, pokazao koliko su Romi svoju političku svest iskazali. U to vreme su se formirale dve, odnosno tri nove partije, i to je bio znak buđenja političke svesti kod Roma. U to vreme započeta je ''Dekada Roma'', u to vreme su Romi, i kao predstavnici zajednica, i kao predstavnici nevladinih organizacija, obišli mnoge institucije u Evropi i iskazali ono što su ovde, na području Srbije i bivše Jugoslavije, imali kao problem.
Mislim da bi u tom kontekstu, ako već govorimo da smo razočarani nekim ljudima, dobro bilo da iskažemo i neku dobru i neku lošu stranu određenih ličnosti. Iz tog razloga, voleo bih da to odavde motivaciono, buđenjem nade, utiče, pogotovo kod nacionalnih manjina, jer mi, u stvari, moramo na taj način da prikažemo naš život u Srbiji i moramo da jedni druge ohrabrimo. Odavde, ovih 250 ljudi, mi poslanici, predstavljamo Srbiju bez obzira na to da li smo došli kao predstavnici nacionalnih manjina ili iz nekog većinskog bloka. Zajedničko nam je ono što odavde izgovorimo, zajednički šaljemo poruku.
Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane  kolege, hteo sam samo da skrenem pažnju da kolege poslanici vode računa o podacima koji se iznose o institucijama koje su, pre svega, važne i za državu i za građane.
Berza od pre par meseci kotira i akcije privrednih lica, odnosno preduzeća. To se tiče veoma velikog broja građana, odnosno radnika. Gospođa Jorgovanka je iznela dve činjenice koje su u suprotnosti. Berza je, prosto, iznošenjem određenih činjenica, napravila problem da više građani nemaju sigurnost kako to Berza funkcioniše. Na drugoj strani, tvrdim da Berza ne zavisi od onoga što se dešava od ponedeljka do danas.
Veoma je bitno da predsedavajući skrene pažnju poslanicima da se tako važne institucije, bez činjenica, za ovom govornicom ne komentarišu. Ako postoje određene nepravilnosti u radu takvih institucija, mislim da postoji drugačiji red i postupak kako da se reaguje prema tim institucijama i ljudima koji rade u njima.
Druga stvar koja je za mene važna, kao i za Bošnjake iz Sandžaka, jeste, ako se već govori o tome kakvu Srbiju danas žele jedni ili drugi, kako kolege poslanici iz DSS i NS vide Srbiju u ovo vreme, u ovom momentu, zato što su zdušno podržavali Sulejmana Ugljanina i Listu za Sandžak pre izbora i sad, a znamo kako su oni postupali prema Bošnjacima i prema nama koji smo u Sandžačkoj demokratskoj partiji sa Rasimom, zato što su takve stvari iznosili protiv nas. Ovde je šansa, ovde je prilika da se to kaže. Otkud ta ljubav sada premijera i drugih koji su bili ranije i kako oni vide Srbiju od danas nadalje?
Hvala.