Koliko je ostalo vremena mojoj poslaničkoj grupi?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 36 sekundi poslaničkoj grupi.)
Koleginice i kolege, uvaženi gospodine ministre, u vreme prezaduženosti države, siromaštva, nezaposlenosti, korupcije i kriminala, postratnog sindroma, 30.000 ljudi boluje od toga, svakog dana je neko ubistvo u Srbiji, kada država ne može da osigura bezbednost građana, kada se za nauku ulaže 0,2% godišnje iz budžeta, kada nije rešen problem izuzetno talentovanog studenta Teodora fon Burga, nama dolazi jedan ovakav zakon i imamo branioce BIA i one druge koji su protiv BIA, tako će građani verovatno protumače ovo što se danas događalo u Skupštini.
Nedopustivo je da u jedan ovakav zakon, koji se tiče studenata i njihovog položaja, dođe jedan ovakav predlog. S pravom opozicija ukazuje na sve ono što se događalo u prošlosti i zašto se plaši da se jedan ovakav zakon usvoji. Voleo bih da čujem od vas kakvo je vaše obrazloženje o svemu ovome. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre Krstiću, koleginice i kolege narodni poslanici, u Srbiji postoji, gospodine Krstiću, preko 1.400 raznih državnih društvenih javnih preduzeća. Ne znam da li ste se suočili sa time, da li vam je neko to rekao. Gubici tih preduzeća su milijardu evra. Poštovani građani Srbije, neplaćeni porezi u tim preduzećima su preko 150 miliona evra. Ta preduzeća su izvor finansijske nediscipline i korupcije. Septembra 26. 2011. godine je donet ovaj zakon čije su izmene sada na dnevnom redu. Da li će neko od direktora javnih preduzeća, nadao sam se da će to doći u obrazloženju ovog zakona, odgovarati zato što nije na vreme ispunio svoju zakonsku obavezu. 
A koje su zakonske obaveze? Pa prva je izvod iz evidencije da je preduzeće nosilac prava svojine. Druga je saglasnost osnivača, treća je izmena osnivačkog akta, četvrta je prijava iz Direkcije za imovinu. Ko to nije ispunio? To je trebalo biti u obrazloženju ovog zakona zašto se predlaže promena.
Šta ćemo da radimo sa 70.000 privatnih preduzeća u Srbiji, malih, mikro, srednjih i velikih? Kako oni moraju da ispune zakonsku obavezu, da prijave imovinu na osnovu koje konkurišu kod banaka ili Fonda za razvoj ili pretpristupnih fondova za neki kredit? Da li znate za podatak da dva radnika u privatnom sektoru finansiraju jednog državnog činovnika, a ima ih 550.000 u Srbiji? To su ozbiljni problemi sa kojima smo se mi suočili. Voleo bih da mi odgovorite na neka od pitanja, gde su najveći problemi u kojim javnim preduzećima u Srbiji i šta planirate od mera da uradite. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je predlog novog zakona o legalizaciji koji će nažalost usporiti proces rešavanja problema objekata bez građevinske i upotrebne dozvole zato što uvodi obavezu podnošenja dodatne dokumentacije. Ova dodatna dokumentacija za građane i privredu znači novi trošak.
Zakon takođe sadrži niz konfuznih članova koji bi mogli da stvore probleme u primeni zakona. U Predlogu zakona se navodi da će svi koji žele da legalizuju objekat morati da podnesu dva nova dokumenta. Prvi je projekat izveden od objekta, drugi je dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje zemljišta.
Za izradu projekta, poštovani građani, izvedenog objekta, moraćete da angažujete stručne osobe i firme, što će predstavljati za vas novi trošak iako je do skoro bilo obećanje da će legalizacija biti besplatna.
Šta je neprecizno u Predlogu zakona? Organ nadležan za organizaciju legalizacije dužan je da od podnosioca zahteva zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može da bude duži od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. To znači da ako zakon stupi na snagu na primer 15. oktobra ove godine, svi građani moraju da dopune dokumentaciju do 15. oktobra 2014. godine.
Gde može nastati problem ovde? Ako recimo nadležni organ pošalje obaveštenje građanima tek u septembru sledeće godine, u tom slučaju će građani imati kratak rok da prikupe dokumentaciju. Ovom lošom formulacijom nadležnim institucijama ostavljeno je na volju kada će da urade svoj deo posla.
Agencija za borbu protiv korupcije iznela je mišljenje o ovom zakonu i na član 10. ovog zakona iznela je mišljenje da su utvrđeni kriterijumi odredbama ovog člana trebali da budu konkretniji kako bi merila koja se donose bila ujednačena i na taj način svi vlasnici bespravnih objekata bili u istom položaju.
Odredba koja daje mogućnost jedinicama lokalne samouprave da propišu umanjenje naknade treba da predstavlja izuzetak od pravila da svi vlasnici objekata plaćaju nadoknadu i da važi za sve vlasnike objekata koji ispunjavaju uslove iz odredbi člana 10. stav 4, bez obzira u kojoj jedinici lokalne samouprave imaju izgrađen objekat. Na ovaj način bi svi koji imaju pravo na umanjenje naknade mogli da ostvare svoja prava bez obzira gde imaju izgrađeni objekat.
Član 11. obavezuje jedinice lokalne samouprave da u određenom roku donesu opšti akt koji će bliže urediti merila za određivanje naknade, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja te naknade.
Agencija u svom mišljenju o proceni rizika od korupcije smatra da treba odrediti uslove pod kojima se ostvaruje pravo na umanjenje naknade, a ne opšti akt jedinice lokalne samouprave. Na navedeni način bi svi koji ispunjavaju navedene uslove ostvarili svoja prava na jednak način i ne bi zavisili od volje jedinice lokalne samouprave.
Moje pitanje za vas je da li je u izradi ovog zakona izvršeno usklađivanje sa sličnim zakonima u zemljama u regionu?
Navešću jedan dobar primer Poljske gde je izvršena besplatna legalizacija poljoprivrednih objekata. Šta je efekat takve legalizacije? Poljska danas ima jednu od najrazvijenijih poljoprivreda u Evropi. S obzirom da smo čekali šest meseci na rekonstrukciju Vlade i da je ministar malo pre priznao šta je razlog da se kasni sa donošenjem ovog zakona, postavljam na kraju završno pitanje - ko će snositi posledice ako efekti ovog zakona budu loši po naše građane? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, podržavam amandman kolege Ivana Karića i slažem se sa prethodnim kolegama koji su rekli, zašto ne bi mogao biti stečajni upravnik ministar privrede ako je već bio stečajni upravnik u 14 preduzeća.
Šta znači pojam rekonstrukcije? To je obnova ponovnog uspostavljanja nekadašnjeg stanja, preuređenja na novim načelima. Da li će posle pada ove Vlade da se to ponovo desi? Ja u to ne verujem i smatram da neznanje i ono što je odlikovalo ovu Vladu prethodnih godinu dana i dovelo do ovakve katastrofalne situacije u kojoj se naše društvo nalazi.
Pored toga, smatram da je ovo najgora Vlada koja je formirana u Srbiji od 2000. godine do danas, a posledice ćemo snositi i u narednim godinama.
Zašto je potrebno formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine i zašto je to važno? To je, pre svega, važno iz nekoliko razloga. Prvi razlog je, zato što je ukinut fond za zaštitu životne sredine i ne možemo da ispratimo koliko se sredstava ulaže u zaštitu životne sredine i da li se meri kvalitet vazduha, vode, zemljišta i hrane? Ovo može imati veoma opasne posledice po zdravlje građana i dece na prostoru Srbije.
Broj ljudi obolelih od raznih vidova respiratornih, srčanih i drugih oboljenja je u stalnom porastu.
Da li ima ovog ministarstva u zemljama EU? Da, od Nemačke pa do zemalja u okruženju, Slovenija ima to ministarstvo, ima ga BiH, Hrvatska i druge zemlje.
Kolika je uloga i kolika je krivica DS u svemu ovome što se dešavalo prethodnih godina? Samo onoliko koliko je bila u vlasti, a bila je samo sedam godina.
SPS je bio 15 godina u vlasti, URS je bio 13, SNS tri plus četiri godine podržavanja Slobodana Miloševića. Mislim da treba prestati više sa spominjanjem DS, jer jednostavno, danas i u petak je tema pad Vlade i ono što je Vlada uradila u prethodnoj godini.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženo zakonsko rešenje daje pravo i licima koja su završila specijalističke strukovne studije u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine da dobiju licencu prvog reda. Ovo nisu akademske, niti osnovne studije. Ovim članom se daje pravo licima koja su završila specijalističke strukovne studije u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine da vrše projektovanje iz oblasti geodezije.
Gledano iz ugla Inženjerske komore, a to se može i proveriti, da samo lica geodetske struke sa diplomskim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine mogu vršiti projektovanje i izvođenje geodetskih radova, odnosno mogu dobiti projektantsku izvođačku licencu, a lica geodetske struke sa osnovnim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno osnovnim strukovnim studijama u trajanju od tri godine, u koja spadaju i specijalističke strukovne studije u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine iz člana 6. stav 1. mogu vršiti samo izvođenje geodetskih radova, odnosno mogu dobiti izvođačku licencu.
Opet se pravi presedan u inženjerskoj hijerahiji. Opet se nagrađuje neko ko je manje vremena proveo u školi.
Za zakonska rešenja u inženjerskim poslovima nam ne trebaju norme iz EU. To može da se reši i to treba da bude konstanta i bez gledanja na te norme, a da ovakva rešenja ne budu po hitnom postupku. Ovo ne da nije prema normama EU, nego je van svih normi u oblasti bilo koje vrste inženjerskog posla. Da su bar prepisali neka rešenja iz zakona članica EU.
U radu na Predlogu o izmenama i dopunama zakona su sigurno učestvovala lica sa licencom prvog reda, pa mi i dalje nije jasno zašto se degradiraju, ne samo sebe već i svoju struku, školu? Iza svega ipak nije problem propust u postojećoj zakonskoj regulativi, već da neko lobiranjem pokušava da ostvari prava koja mu ne pripadaju. Cilj je da se ispune želje ili data obećanja.
Najgore u svemu tome je što ovaj predlog izmena i dopuna ulazi na mala vrata, jer stručna javnost nije sa ovim upoznata a nije prošla ni javnu raspravu, što pored EU neće promaći. Da je negde javno prikazano, nikada ne bi došlo na Vladu. Sve vreme se koriste reči – investicija, brže dobijanje građevinske dozvole, brže stizanje do podataka, ažuriranje, standardizacija, nemamo stručnjake, neće da rade, odlaze. Da li je baš tako i da li sa ovim predlogom dobijamo rešenja? Mislim da ne. Hvala.

Podržao bih amandman mojih kolega. Šta se kaže u ovom amandmanu? U članu 24. stav 1. posle reči: "Zakona o visokom obrazovanju" dodaju se reči: "osnovnim akademskim studijama u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine" i posle reči: "položenim državnim stručnim ispitom" dodaju se reči: "propisanim za to obrazovanje".
U obrazloženju se kaže dodavanje reči: "osnovnih akademskih studija u trajanju od najmanje četiri godine" ima isto obrazloženje kao i kod ranijih amandmana, a dodavanje reči: "propisanim za to obrazovanje" precizira se nivo položenog državnog ispita, jer se isti razlikuje za različite nivoe geodetskog strukovnog obrazovanja".
U obrazloženju Vlade stoji da je ovaj amandman u suprotnosti sa osnovnim konceptom zakona, što ja ne razumem.
Nigde u svetu, da se ne ponavljam, u okruženju i u EU, firma koja se bavi inženjerskim poslom, a ovo je inženjerski posao i govorim u ime inženjera, ne može obavljati posao bez da ima zaposleno lice sa odgovarajućom licencom, da li projektantskom ili izvođačkom, u zavisnosti čime se bavi i u skladu sa zakonom.
U Nemačkoj, na primer, je nosilac poverenih poslova iz oblasti državnog premera i katastra neko ko je završio visoku školu, fakultet, akademske studije iz oblasti geodezije i zove se javni geodetski stručnjak. To se, naravno, može proveriti.
Sledeća stvar koja je važna ovde da se kaže, šta ćemo sa 400 geodetskih organizacija koje su se preregistrovale i prilagodile zakonskoj regulativi i pri tome preregistracija je koštala? Da li bi zaposleni u RGZ sebi dozvolili da se izjednači srednja i viša škola, viša i visoka škola? Naravno da ne bi. Verovatno bi bio štrajk i tražili bi svoja prava.
Privatne geodetske organizacije, nažalost, ne mogu da štrajkuju. Postoji jedna ružna izreka za nekoga ko je završio fakultet ili višu školu, a svojim znanjem, radom, povećava produktivnost ustanove, državnog organa, preduzeća – ko ti je kriv što si učio? Tu degradaciju moramo konačno zaustaviti. Hvala.

Uvaženo gospođo ministar, DS nije podnela ni jedan amandman na ovaj zakon iz prostog razloga što se ovakav tekst zakona ne može ničim promeniti. Ako se ovo pretvara u javni dug i ako će građani to plaćati, za tako nešto ne može da glasa DS i ne znam kako bi se to uopšte popravilo, bilo čime.
Druga stvar je što mi pred nama imamo ministarku za evropske integracije, nemamo ministra saobraćaja, nemamo nikoga iz "Puteva Srbije". Sa kim ćemo pričati o ovoj ozbiljnoj temi koja i ovako urušava već oronuli budžet Republike Srbije.
Da li ćemo u EU ući sa ovakvim problemom, sa nezavršenim restrukturiranjem državnih firmi, sa direktorima koji su, blago rečeno, vrlo problematični.
Da li će taj Drobnjak konačno snositi posledice za ovako nešto? Zašto je ovaj deo duga od PDV, zašto se ovaj deo pretvara u javni dug?
Ponavljam, za ovaj novac se može napraviti najmanje dve bolnice i najmanje 66 vrtića.
Od reprezentacije koje je napravilo ovo javno preduzeće, može se napraviti jedan vrtić. Zamislite tu bahatost u ovom javnom preduzeću.
Druga stvar je što je putarina najskuplja u Evropi, mislim na Srbiju.
Sledeća stvar koja je vrlo važna ovde, a to je, utrošak sredstava koja se naplati od putarine, da li to ide u budžet i kako se koriste ta sredstva? Izveštaj revizora najbolje pokazuje kako su poslovali "Putevi Srbije".
Dolazim iz istočne Srbije, gde se odavno priča o nekom polu auto-putu koji će ići od Požarevca, Kučeva, Majdanpeka do Negotina.
Zar u rebalansu budžeta nije bilo para makar za plansku dokumentaciju za taj put, koji je od vitalnog značaja za ljude koji tamo žive, već ima novca za ovako nešto.
Da li ćemo se ponovo kreditno zaduživati, pošto je nova Vlada napravila zaduženje od 4,5 milijardi evra, najavljuju se zaduživanja za kupovinu aviona i radarskih sistema i mislim da nam je sada to najpotrebnije. Ima para za estradu, ima para za reklame, a nema za povećanje penzija, za porodilje, za dečije dodatne i za ostalo. Lokalne samouprave su u teškom položaju i pre neki dan je bila sednica lokalne samouprave u Kučevu i nema dovoljno para.
Nema para za prevoz đaka, nema para za porodilje, nema para za vantelesnu oplodnju, a ima para za...
Molim vas da omogućite red, da mogu da govorim na sednici.
Dakle, ima para za dodatna zaduživanja.
Demokratska stranka nije učestvovala u upravljanju "Puteva Srbije", DS nije učestvovala u privatizacijama koje se sada ispituju, DS je učestvovala u onome što vi sada radite, gospođo Grubješić – pripremala je teren da Srbija dobije datum, strpljivo i godinama. Nije joj bilo lako tada sarađivati sa Haškim tribunalom, nije bilo lako doći do sporazuma SSP, nije bilo lako doći do početka pregovora. Sve je to uradila DS koja je bila stožer prethodne Vlade, ali, nažalost, o tome se sada ne govori.
Drugo što bih još rekao a što je vezano za ovaj amandman u kome se kaže –briše se, to je da ovakvi zakoni prosto ne treba da dolaze u skupštinsku proceduru. Mislim da je to nešto što gotovo da nije ni za jedan skupštinski odbor, a kamoli za sednicu Skupštine. Znači, ono što se dodatno zadužuju građani, ako znamo da je za godinu dana 40 hiljada ljudi ostalo bez posla a mi i dalje finansiramo javna preduzeća, nije u redu. Mi još uvek nemamo jasno definisan program za mikro, mala i srednja preduzeća. Šta će da urade te firme ako upadnu u dugove? Da li će dobiti sredstva iz budžeta kao što se to dešava sa javnim preduzećima? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, govoriću o načinu da se reši ovaj problem, povezano sa članom 1. koji je podnela koleginica Judita Popović. U tu svrhu je i pitanje ministarki koja je ovlašćeni predstavnik danas.
Zanima me – da li je preduzeće "Putevi Srbije" mimo tendera napravilo ugovor sa firmom "Tehnokop"? Vezano je za elektronsku naplatu putarine. Ono što je meni poznato jeste da je za radnike te firme obezbeđena subvencija od 4.000 evra po radniku i da je to uradio ministar finansija, ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Sve zajedno je bilo, bila je i ekonomija i regionalni razvoj.
Druga stvar je ono što je evidentno i uvek je to napad na DS. Samo ću podsetiti da je dolaskom ove Vlade smenjeno čak 3.000 ljudi funkcionera, da su smenjeni direktori galerija, pa čak i funkcioneri "Sigurne ženske kuće" i Ustanove za izradu tapiserije, zamislite poštovani građani.
U rebalansu budžeta smo videli da je za Kancelariju za brze odgovore koja je, naravno, neophodna, predviđeno 8,8 ili 9 milijardi dinara. To je jedan ogroman iznos iz budžeta. Ta kancelarija ima tri puta veći budžet od budžeta Skupštine Republike Srbije. Trebalo bi da se malo smanji taj budžet te kancelarije, pa da se smanji budžet ovih 132 agencije, koliko ih postoji u Srbiji, pa da se smanje malo troškovi ekonomskih ambasadora, mogli bi da se na neki način pokriju ovi dugovi, a da ne dođe do daljeg zaduživanja.
Podsetiću još jednu stvar građane Republike Srbije, da je zadnja izgradnja pruga u dužini od 150 km u Srbiji bila u vreme Vlade Zorana Đinđića, a da je most koji je urađen u Beogradu i koji je stalno napadan ovde u Skupštini - prvi novi most te veličine sagrađen u Srbiji, još iz vremena Tita. Sve ono što je dobro urađeno i što je radila DS ovde se kritikuje, a zaboravlja se da 60% Vlade u prošlom sazivu sada čini Vladu Republike Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, i u ovom amandmanu se kaže – briše se. Demokratska stranka, ponavljam, nije podnela amandmane iz razloga što je ovaj zakon potpuno u suprotnosti sa svim pravnim i moralnim normama, a i zato što nije ni trebao da bude u skupštinskoj proceduri. Radi istine, treba nešto reći i o odgovornosti lica u "Putevima Srbije".
Naime, Zoran Drobnjak je postavljen 2007. godine, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, a na predlog Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije. U maju 2010. godine, na pitanje – da li će biti smenjen, Drobnjak je rekao da se tadašnji ministar Mrkonjić samo šali i da od toga nema ništa. Na novu najavu za njegovu smenu, koju je podneo vršilac dužnosti ili bivši pomoćnik ministra saobraćaja, Saša Mirković, Drobnjak takođe ne vidi ni tu svoju krivicu.
Šta je još važno reći? Važno je reći da se preduzeće "Putevi Srbije", pored ovoliko gubitaka, ponašalo i onako kako nije u skladu sa zakonom. Signalizacija i bezbednost na putevima je ugrožena. Na autoputu Beograd-Novi Sad zbog loše signalizacije dogodilo se nekoliko saobraćajnih nesreća. Ministarstvo saobraćaja je ove godine naložilo zaustavljanje radova na jednoj traci autoputa od Batočine prema Kragujevcu, iz razloga što nisu postojali svi papiri i nije bilo građevinske dozvole.
Šta je još važno reći? Osim ovoga što je DS protiv da se ovo prebaci u javni dug, potrebna je i odgovornost. Nadam se da će najavljena rekonstrukcija Vlade upravo odneti te ljude iz ministarstava, direktore javnih preduzeća koji su odgovorni za ovako nešto. Ovde zaista nema odgovornosti u DS. Hvala.

Poštovana potpredsednice, uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o dva zakona – Zakonu o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije" i Zakonu o izmenama Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama.
Započeću svoje izlaganje sa stanjem u društvu i koliko je u tome odgovorna DS. Demokratska stranka je za ove 23 godine nešto manje od sedam godina u vlasti. Procentualno, da bi to razumeli građani, ima samo 30% odgovornosti za stanje u društvu. Sve ostale političke stranke zajedno imaju 70% odgovornosti za ovo što se danas dešava u Srbiji. U prošloj Vladi DS je imala samo 40% ministara, a 60% su bili predstavnici drugih političkih stranaka. Nikada ni u jednom izlaganju ovde u Skupštini, ni na jednoj sednici nisam čuo da neko priča o toj drugoj odgovornosti. Znači, DS je sa 40% bila odgovorna. Gde je tih 60% odgovornosti drugih političkih stranaka koje su činile tu vladu, katastrofalnu, kako svi kažu, Mirka Cvetkovića?
Kada govorimo o javnim preduzećima i dugovima, o tome se stalno priča, a malo se priča o mikro, malim i srednjim preduzećima. Moram da spomenem, ne radi reklamiranja neke uspešne naše firme koja se malo pojavljuje na televiziji, da li oni plaćaju PDV? Da li firma "DIS", najveći trgovinski lanac, plaća PDV? Da li mi ovde u Skupštini neki njihov dug treba da pretvorimo u javni dug? Da li "Nektar", da li "Polipak" iz Batočine, neke sjajne firme koje plaćaju poreze državi?
Šta znači obaveza JP "Putevi Srbije" za naše građane? Znači ponovo zavlačenje ruke u džepove građana. Ponovo ćete, poštovani građani, morati porezima, doprinosima i svim ostalim da pomažete "Putevi Srbije", firmu za koju je delom odgovorna DS, ali vrlo malo, ali odgovorne su i druge političke stranke, koja je napravila to što je napravila. Nije uplaćivan PDV. Taj dug je 1,35 milijardi koji treba da se pretvori u javni dug. Šta to znači? Šta je to 1,35 milijardi? To je, poštovani građani, 66 vrtića ili pretvoreno u bolnice, dve bolnice sa punom opremom. Koliki su troškovi reprezentacije tog preduzeća? To je 12,4 miliona. To piše u izveštaju. To vam je skoro jedan vrtić za decu.
To ne da je javašluk, to ne postoji ni u jednoj državi u svetu, a mi uzimamo kredite za železnice, za aerodrome, za "Galeniku", zemlja se i dalje zadužuje, dok u tim preduzećima vlada neverovatan javašluk i neodgovornost.
Koliki su troškovi putovanje, sekretarica, vaučera, letovanja i svega ostalog? Privilegije koje imaju direktori javnih preduzeća, oni su sto puta veći od privilegija koje imaju narodni poslanici. Svi mi narodni poslanici znamo koliko smo izloženi medijskim hajkama koje su nam sve privilegije, kakve su nam plate i šta je sve bilo u prethodnom periodu. Biti direktor javnog preduzeća sa ovakvim privilegijama je fenomenalna stvar. Daj Bože da uspeju ti konkursi, voleo bih da to uspe, i da se konačno političke stranke ne upletu u to, ali kako sada idu stvari, mislim da to ponovo ide u istom pravcu, nažalost.
Sledeća stvar o kojoj sam hteo da govorim je predlog ministra da se poveća putarina. To je neverovatno. To je isto jedno od besmislenih rešenja. Sada ću da kažem koje su cene putarina u Evropi, u poređenju sa nama. Na primer za Beograd-Niš je putarina 6,5 evra, a u Austriji je vinjeta za 10 dana 7,9 evra. U Češkoj je vinjeta za 10 dana 12,5 evra. U Slovačkoj je vinjeta za sedam dana sedam evra. U Sloveniji je vinjeta za sedam dana 15 evra, a u Bugarskoj je za pet dana vinjeta sedam evra, i da ne čitam dalje.
Moraju se prvo utvrditi razlozi zbog kojih je došlo do stvaranja tolikog duga prema putarskim preduzećima, a na osnovu toga i odgovornost za povećanje javnog duga, konačnu odgovornost. Da li je Vlada budžetom predvidela nedovoljna sredstva za održavanje puteva koja se transferišu "Putevima Srbije"? Da li su "Putevi Srbije" zaključili ugovore sa putarskim preduzećima koji su veći od sredstava predviđenih programom poslovanja, što bi predstavljalo nenamensko trošenje sredstava? Da li su nerealno projektovani prihodi "Puteva Srbije", kako bi se omogućilo zaključivanje ugovora sa putarskim preduzećima koji su veći od realnih finansijskih kapaciteta "Puteva Srbije", ili postoji neki drugi razlog?
Jednostavno, ne možemo prelaziti preko ovakvih stvari po sistemu – desilo se, jer u uređenom sistemu ne bi smelo to da se desi. Javni dug preuzimaju i plaćaju građani Srbije i prema njima imate odgovornost da objasnite kako i zašto je došlo do ovolikih obaveza i kako ste obezbedili da se u budućnosti to ne desi.
Što se tiče drugog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama, zašto Vlada nije proverila o kolikom iznosu duga se radi, nego je prvo donela zakon, usvojila ga u Skupštini, povećala javni dug zemlje i tek kada je krenula da izmiruje obaveze, utvrdila je da su one skoro tri puta manje? Pri tome, ne radi se o razlici vrednoj osam hiljada dinara, već o osam milijardi dinara. Da li ste svesni koliko je to para? Lako je vama kada ste se zadužili 400 milijardi dinara, da tako olako obećate da ćete isplatiti tričavih 13 milijardi, a da ne proverite kolike su stvarne obaveze.
Nestašica lekova je sve ono što ugrožava naše ljude. Imate lek za cirkulaciju koji se zove "Trental". Njega ne možete kupiti u Srbiji, već samo u Mađarskoj. To je lek koji je neophodan pacijentima. To su sve ozbiljni problemi.
Kada govorimo o javnim preduzećima, moram ponovo da ih uporedim sa mikro malim srednjim preduzećima. U Srbiji postoje samo 104 hiljade likvidnih mikro malih i srednjih preduzeća i ona su srce privrede Srbije. Tim ljudima treba pomoći. Od toga je 86% mikro preduzeća. Gde su za njih subvencije? Kako o njima misli država - ako samo misli o ovakvim propalim firmama, kako misli o firmama koje se ovoliko zadužuju, kako misli o firmama koje su gotovo dva puta teme u toku jedne kalendarske godine u Skupštini? Šta će se preduzeti prema neodgovornim direktorima i ministrima?
Mnogo očekujem od rekonstrukcije Vlade. Nadam se da će najbolji ministri ostati, a da su ovi koji su radili šta su radili vezano za maturu, za puteve i sve ostalo, konačno biti smenjeni. Hvala.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih podržao amandman moje koleginice, Branke Karavidić, iz razloga zato što je amandman smislen. Drugi razlog je što ja dolazim iz opštine Kučevo koja takođe pripada istočnoj Srbiji, a treći razlog je što samo podaci sa poslednjeg popisa pokazuju da u istočnoj Srbiji ima 15% manje stanovništva nego što je bilo pre 10 godina.
Druga stvar, istočna Srbija je bogata i rudnim bogatstvima, a i drvnim bogatstvima. Kako ćete nekog investitora da dovedete u istočnu Srbiju, bilo da se radi o Kučevu, Majdanpeku, Negotinu, Boru, ako nema dobre infrastrukture.
Obrazloženje je da para nema, a para ima. Evo na primer, Kancelarija za brze odgovore će potrošiti 8,8 milijardi dinara. Zamislite, duplo više nego što je budžet Skupštine Srbije. Kancelarija za održivi razvoj za nedovoljno razvijena područja pola milijarde. Avio-služba Vlade ni manje – ni više nego 358 miliona: Kabineti ministra su od 15, 25, do 50 miliona dinara. Mislim da za ovakvu namenu para treba naći. Istočna Srbija je granično područje, spomenuo sam njen privredni potencijal i u ime svih onih koji žive tamo, smatram da bi Vlada trebala da prihvati ovaj amandman. Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine Radoslave Sretenoviću, gospođo Tatjana Babić, drago mi je što su danas na dnevnom redu godišnji izveštaji o radu Agencije za borbu protiv korupcije i radu DRI.
O uređenosti, Srbija se nalazi na 82-om mestu, a podsećam da su na prvom i drugom mestu Finska i Švedska.
Godine 2007. izabrana je DRI, gospodine Sretenoviću i da li vam je poznato ko je za to glasao, a ko je bio protiv u ovoj skupštini.
Godine 2009. je izglasana Agencija za borbu protiv korupcije, gospođo Tatjana Babić i da li je i vama poznato ko je podržao formiranje ove agencije.
Vi ste, gospodine Sretenoviću i vi gospođo Babić, institucije koje predstavljate, brana samovolje pojedincima i državnim institucijama vlasti i zadnji bedem očuvanja demokratije. Nije dovoljan potpis na Briselski sporazum, pa da uđemo u EU.
Građani nezavisnih institucija i poštovanje ljudskih prava, uređenost zemlje, sprečavanje diskriminacije su preduslovi za to.
Vaše institucije, gospodine Sretenoviću i gospođo Babić moraju odoleti svim političkim pritiscima i moraju ostati nezavisne.
Morate uspeti da izgradite svoj kredibilitet i za to ćete uvek imati podršku onih koji su glasali da se ustanove ove institucije. Imaćete uvek podršku DS za tako nešto.
Nemojte dozvoliti da vas disciplinuju, kao neke druge nezavisne institucije, a ja ću samo spomenuti Fiskalni savet i pritisak na njega u tabloidima.
Ministri u Vladi Republike Srbije, to smo čuli danas, vređaju i omalovažavaju narodne poslanike, to rade na skupštinskim odborima. Narodni poslanici stožerne stranke u Vladi su juče povredili, vređali poverenicu za zaštitu ravnopravnosti građana.
DRI treba povećati kapacitet, odnosno broj revizora koji će hrabro, a ne kao ministri u Vladi selektivno kontrolisati nove lokalne vlasti u Srbiji, rad državnih preduzeća i ustanova, pre svega "Srbijegasa", Aerodroma "Nikola Tesla", "Putevi Srbije", "Telekoma", "Železnice Srbije", izvršiti kontrolu svrsishodnosti javnih nabavki.
Što se vas tiče, direktorko Agencije za borbu protiv korupcije, vrlo je važno da vidimo ko je u sukobu interesa, ko je od direktora javnih preduzeća i ustanova, ko to ima veliki broj funkcija, koliko ljudi su članovi nadzornih odbora, a istovremeno su na nekim drugim mestima?
Vrlo je bitno i ja podržavam vaše izlaganje od danas, a to je kontrola rada političkih stranaka i tu ćete imati i moju podršku i podršku DS.
Treba, pre svega, ustanoviti kako su štampani oni listići koji su se nalazili u džakovima na prethodnim izborima, ko je prodavao kobasice, odnosno delio građanima za vreme izbora u Zemunu, Kosjeriću i Zaječaru, kako su kupljene naočare i deljene kratkovidim osobama i mnogo drugog materijala, korišćenih i zloupotrebljenih. Zato ćete imati bezrezervnu podršku i ja vas molim, da zajedno sa Zaštitnikom građana, Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, hrabro sačuvate bedem demokratije, jer to nije samo puki uslov da bismo mi ušli u EU. Mi moramo, pre svega, da uredimo ovo društvo, da nezavisne institucije budu potpuno nezavisne od vlasti, da sarađujete sa Narodnom skupštinom i nadležnim odborima, da imamo punu saradnju mi kao narodni poslanici sa vama, da vam ukazujemo na propuste koje viđamo na terenu kada obilazimo mnoge sredine i da jednom za sva vremena uredimo ovo naše društvo i tako spremno dočekamo ulazak u EU.

Samo mi recite koliko je vremena ostalo mojoj poslaničkoj grupi?

Hvala.
Poštovana Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poštovani Zaštitniče građana i predstavniče institucije poverenika za informacije od javnog značaja, veoma mi je drago da je ova tema na dnevnom redu i da su podneti izveštaji o vašim aktivnostima u prethodnom periodu.
Kada se pažljivo pročitaju ovi izveštaji, oni upravo odslikavaju u kakvom se stanju nalazi naše društvo. To i jeste slika društva u ovom trenutku i slika svih problema koji tište građane Srbije. Činjenica je da se nama obratilo čak 20.000 građana, dovoljno govori o problemima koji trenutno zaokupljuju naše društvo.
Ono što ste naveli, a ja sam pažljivo zapisao pad ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana, stagnacija poštovanja vladavine prava, banalizovanje borbe protiv korupcije, nedostatak depolitizacije, snižavanje slobode medija, curenje osetljivih informacija u medije, vladavine prava, vladavina prava je u senci političke volje, ogroman spisak neizvršenih preporuka Zaštitnika građana i naravno ministri koji vode borbu protiv korupcije, umesto da to rade inspekcijski organi.
Spomenuli ste koliko ima inspekcijskih republičkih institucija koje treba da rade ovaj posao. Inspektori nažalost, kao što ste rekli nemaju dovoljan autoritet i ovlašćenja. Ministri treba da obezbede samostalni rad državnih inspekcija. Sistemski propusti i 22% ispravljanja grešaka. Nema kancelarije za brze odgovore. Ono što bih zamolio vas, a vrlo pozitivno ocenjujem vaš rad i osuđujem ovakvo ponašanje u Skupštini, ako je okrenuto prema nezavisnim regulatornim telima, a to je da jedan podatak koji je vrlo zabrinjavajući u Srbiji, a to je da polovina građana ne koristi internet. Moja molba za vas je da probate da predstavnici vaših institucija obiđu pojedine opštine u Srbiji, da na licu mesta se uvere kako funkcionišu lokalne samouprave.
Podsećam vas da čak 15% lokalnih samouprava nema elektronsku obradu podataka, što se tiče aktivnosti u samoj lokalnoj samoupravi. To su ozbiljni problemi. Diskriminacija je na svakom koraku. Ona se ogleda i prema medijima i prema ženama, i prema Romima i prema gej populaciji, mislim da je vreme da se tome stane na put.
Gospodine Jankoviću, ovo treba da znate, za vaše imenovanje i za vaš izbor u Skupštini 2007. godine glasalo je samo 144 od 250 poslanika. Meni je drago da sam bio jedan od tih. Što se tiče poverenika za informacije od javnog značaja, isti je bio slučaj. Posle ove sednice verovatno će poslanici glasati za vaš izveštaj. To je veliki pomak, i to je dokaz da je Demokratska stranka bila u pravu, a neki koji su preuzeli njen program, tj. ukrali, njen program nisu u stanju da ga sprovedu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću samo pročitati ovaj  stav 1. iz člana 68. Zakona – učenik koji je nastanjen na udaljenosti većoj od 4 km od sedišta škole, ima pravo na besplatni prevoz.
Moj kolega Dušan Obradović je podneo amandman, u kome kaže – u članu 68. stav 1. menja se i glasi: " učenik javne, osnovne, muzičke ili baletske škole, koji je nastanjen na udaljenosti većoj od 2 km, od sedišta škole, ima pravo na besplatan prevoz".
U obrazloženju – udaljenost od 4 km je prevelika, posebno za učenike nižih razreda, uzimajući u obzir i tešku ekonomsku situaciju u zemlji, ovo je olakšica roditeljima na seoskim područjima, a nije veliko opterećenje za budžet.
Prevoz nije regulisan dosadašnjim zakonom od strane lokalne samouprave, pa deca iz udaljenih mesta dalje od 4 km, koja žive na teritoriji opštine, na kojoj se nalaze muzičke i baletske škole, nisu imala prava na naknadu, što ih dovodi u neravnopravan položaj, odnosno skraćuje mogućnost školovanja te vrste.
U obrazloženju Vlade kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga što je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predviđeno da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od 4 km od sedišta škole.
Mi dobro znamo da je setom novih poreskih zakona su ozbiljno ugrožena održavanja lokalnih samouprava, posebno u nerazvijenim opštinama, iz jedne dolazim i ja.
Šta je važno još reći. Treba spomenuti, osim moje opštine Kučevo, seoske sredine u okolini Leskovca, Vranja, zatim Sjenicu, jug Srbije, gde ima dosta đaka pešaka.
Samo u Trgovištu imate 120 đaka pešaka, to su uglavnom deca iz siromašnih porodica. Još jedan veliki problem da bi se unapredilo obrazovanje, a nalazi se u svim studijama, kaže da na prelazu iz četvrtog u peti razred, došlo je do povećanja broja učenika koji napuštaju škole.
Mislim da, ako hoćemo da unapredimo osnovno obrazovanje, da je neophodno prihvatiti ovaj amandman i ako je Vlada socijalno odgovorna, treba to i da pokaže.