Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7205">Radoslav Milovanović</a>

Govori

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, samo na početku da pitam, koliko je ostalo vremena našoj poslaničkoj grupi?
(Predsedavajući: Imate 16 minuta na raspolaganju.)
Hvala.
Kolega Obradović je podneo amandman koji poboljšava kvalitet srednjeg obrazovanja. U Predlogu zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju u članu 4. stav 2. posle reči: "u specijalizovanoj gimnaziji" dodaje se zapeta i reči: "tehničkoj gimnaziji".
U obrazloženju kolega kaže da obrazovni program tehničke gimnazije je jednako vredan programu opšte gimnazije. Posebnost nastavnog plana je u tome što učenik uz opšte obrazovne predmete bira tehničke predmete iz područja elektrotehnike, elektronike, računarstva, mehatronike, robotike. Posebnost je u tome da se ti predmeti predaju kroz laboratorijske vežbe i da se na taj način objedinjuju teorija i praksa. Mi imamo puno predmeta koji bi trebalo da se menjaju u srednjem obrazovanju i koji su manje potrebni učenicima, a potrebno je imati hrabrosti i napraviti jedan iskorak u srednjem obrazovanju i obrazovati ovakve stručne škole koje bi poboljšale i unapredile kvalitet znanja.
Podsetiću da četiri hiljade đaka u Srbiji ide godišnje u privatne srednje škole i da su cene od 1.000 do 12.000 evra. Nažalost, one ne pružaju adekvatan kvalitet u obrazovanju i profesor Stojković je u uvodnom izlaganju napomenuo kako su rangirani univerziteti naši najpoznatiji u Srbiji.
Predlažem, gospodine ministre, da prihvatite ovaj amandman jer on je korak napred.
Poštovana predsedavajuća, drago mi je da vas vidim na tom mestu i nadam se da će u budućnosti to da bude češće.
Vrlo mi je drago što sam bio deo Skupštine koja je donela Zakon o zabrani diskriminacije, pre par godina. Sada se vidi koliko je to važno. Ponosan sam što sam član DS koja razume probleme u društvu i koja ne samo deklarativno da se zalagala za pristupanje EU, već razume i evropske vrednosti. Neki su ukrali naš program, pa sada misle da je to dovoljno da bi shvatili sve probleme u društvu koje imamo.
Ja te iste podsećam da će ono prvo, kada pobedimo na Vidovdan, prvo što treba uraditi jeste memorandum o socijalnoj uključenosti i zato treba podržati ovaj amandman mojih koleginica, Maje Videnović i Gordane Čomić, jer je to vrlo važno da se shvati u društvu kakvi su problemi ljudi koji se bave ovom oblašću i zašto je potrebno sprečavati diskriminaciju na svakom koraku. Hvala.
Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, podržao bih amandman mog kolege Dušana Obradovića na član 24. iz prostog razloga što se ovde javne škole stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na privatne škole, sa jedne strane.
Sa druge strane, ovaj amandman se odnosi na talentovane učenike, ako se zna da se u obrazovanje u ovoj državi ulaže samo 5,6%, a u nauku 0,3% budžeta ili 108 miliona evra, što je najmanje u Evropi, izuzetno je važno voditi računa o talentima, stipendijama i svemu onome što to prati.
Dakle, četiri hiljade đaka u Srbiji ide godišnje u privatne škole, što se tiče osnovnog i srednjeg obrazovanja, gde je školarina od 1.000 evra do 12.000 evra. Do ne znači da se time dobija kvalitetno obrazovanje. problem obrazovanja u Srbiji je akutan, da kažem propadanje obrazovanja je akutno godinama i DS tu ne može preuzeti odgovornost, jer je za 23 godine od kada je višestranačje u Srbiji, bila samo dve godine u mogućnosti da upravlja ovim možda najvažnijim resorom u Srbiji.
Nažalost, ovo što se desilo juče je sumrak u obrazovanju u Srbiji i neko za to treba da odgovara i ja smatram da je i moralno pravo, kao što se to svuda u svetu dešava, da ministar prosvete podnese ostavku. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, podržao bih amandman kolege Dušana Obradovića, jer se on odnosi pre svega na mlade talente. Praksa je pokazala da se o ovim stvarima ne vodi računa.
Ponovo ću, baš zbog prisutnog ministra, pomenuti učenika Teodora Fon Burga, koji nažalost nije nastavio školovanje u Srbiji. Ako su zaslužni sportisti mogli da dobiju stan, zašto Fon Burg nije mogao da dobije i stan i odgovarajuću stipendiju?
Što se tiče mladih talenata vezano za muzičku školu, mislim da je amandman smislen i da treba još jednom razmisliti o njegovom prihvatanju. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predstavniče predlagača, kolega Srđane Mikoviću, na početku da kažem da ću glasati za ovu rezoluciju, jer je ona korak napred u skupštinskom delovanju u Srbiji.
Raduje me što je nadležni skupštinski odbor napisao tekst ovog dokumenta, što se u tome učestvovali i pomagali i preko javne rasprave i svojim stručnim konsultacijama dr Radoje Cerović, prof. dr Dobrosav Milovanović i menadžer Dragana Ćurčija.
Gotovo ceo svet u ovom trenutku karakteriše intenzivno preispitivanje regulatornih politika. Nastoji se da se prevaziđu krupni problem proistekli iz nedelotvornih mera. Poslednja rezolucija na ovu temu u Skupštini Srbije je doneta pre 45 godina u nešto drugačijem okruženju nego što je to danas.
Zakonodavni plan ne odražava u potpunosti strateške prioritete Vlade Republike Srbije, ne objavljuje se i dosledno se ne sprovodi. Pojedine strategije ne ispunjavaju predviđene standarde i nisu međusobno usklađene. Hitan postupak se koristi i kada za to ne postoje opravdani razlozi. Najbolji primer su Zakon o Narodnoj banci i set poreskih zakona.
Nažalost, od 1. aprila do 15. maja ove godine, dakle u periodu od 45 dana Narodna skupština Republike Srbije je radila svega osam dana, a posle toga je usvojila šest zakona po hitnom postupku bez javne rasprave, maksimalno zloupotrebljavajući Poslovnik.
Kada su u pitanju aktuelne teme, kao što je katastrofalna ekonomska situacija u zemlji, koju je pokrenula DS, od pet sati predviđenih za raspravu našoj političkoj organizaciji je pripalo samo 10 minuta, na tako jednu važnu temu. Pojedini zakoni se ne sprovode u potpunosti i to ometa ostvarivanje prava i obaveza, usporava privrednu aktivnost i stvara dodatne troškove.
Napravljene su velike razlike u pravnim režimima, tako da to dovodi do neravnopravnog položaja istog privrednog subjekta u različitim opštinama i gradovima. Koji su to razlozi za ovakvo stanje? Nedostatak političke volje, po meni, česta promena propisa, nema dovoljno znanja i veština, loša baza podataka. Koji su ciljevi ove rezolucije, koju pozdravljam? Unapređivanje zakonodavnog procesa, jačanje pravne sigurnosti, usklađivanje javnih politika, pa sve do borbe protiv korupcije. Koja su načela rezolucije? Načelo javnosti, odgovornosti, ekonomičnosti. Koje su mere rezolucije? Analiza efekata propisa, prelazne i završne odredbe koje obezbeđuju pravnu sigurnosti, obrazloženja treba da objasne razloge donošenja rešenja i naravno kontinuirano stručno usavršavanje.
Još jednom ću ponoviti da ćemo mi podržati ovu rezoluciju i ono što je važno, da je ona korak napred uopšte u skupštinskom delovanju. Hvala.
Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je predlog osam zakona, a ja ću se u ovom kratkom periodu koliko je ostalo DS osvrnuti na tri zakona – Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Predlog zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o obrazovanju odraslih.
Na početku ću samo da pomenem da je DS, što se tiče Ministarstva prosvete, u ovih prethodnih 12 godina bila na čelu Ministarstva prosvete samo dve godine, i to u vreme Vlade Zorana Đinđića, tako da ne možemo da preuzmemo odgovornost za stanje u obrazovanju u državi Srbiji u ovom trenutku.
Što se tiče spomenutih privatizacija, ovih spornih, koje je Evropska komisija inicirala Srbiji, u ovih 24 privatizacija i tu nema DS. Takođe, i tu su neke druge političke organizacije odgovorne za loše sprovođenje privatizacije.
U veoma kratkom periodu dobili smo set važnih zakona iz oblasti obrazovanja. Pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih prava. Ulaganje u obrazovanje, kulturu i zdravstvo se smanjuju iz godine u godinu, a povećavaju se ulaganja u nelikvidne državne firme, plate funkcionera, automobile, telohranitelje, reprezentaciju, u kupovinu aviona, 132 agencije koje potroše 750 miliona evra godišnje. Zato nema novaca za prosvetu, nema novaca za zdravstvo i nema novca za kulturu i to treba da znaju građani naše države.
Umesto štednje u državnoj upravi, uvode se novi porezi građanima Srbije. Koliko država ulaže u obrazovanje? Pet posto BDP, a u nauku 0,3%. U poslednjim godinama broj učenika se smanjio za 120.000 u osnovnim školama, a u srednjim za 12%. U istočnoj i južnoj Srbiji, ja dolazim iz istočne Srbije, više od 50% stanovnika ima samo osnovnu školu. Nedovoljno je ulaganje u istraživanje. Nema obaveze uvođenja profesionalne prakse, vannastavne aktivnosti. Ranije su se to zvale sekcije, u načelu su bez obaveze, kao što su fizičke aktivnosti, borba protiv nasilja, narkomanije, vođenje e-dnevnika, dopunska nastava.
Zašto nije bolje rešen prevoz učenika? Evo, u mom kraju odakle dolazim, u Kučevu upravo je to jedan veliki problem, postoje područna odeljenja. Odredba od četiri kilometra, da podsetim još jednom, važi od 1929. godine. Treba je smanjiti bar na dva kilometra. Ovo je vrlo važno kažem za kraj iz koga ja dolazim, gde su područne škole sa malim brojem učenika. U Nemačkoj postoje odeljenja sa tri učenika. Potrebno je smanjiti broj učenika u odeljenjima a ne broj nastavnika. Bilo je govora i o smanjenju nastavnog osoblja. Potrebno je povećati plate nastavnog osoblja. Potrebno je usavršiti i poboljšati obrazovanje.
Ne sme se nikada više ponoviti slučaj Teodora Fon Burga, znači, stipendirati kvalitetne učenike. Udžbenici moraju biti besplatni kao u Beogradu. Podsetiću, u Beogradu su za sve osnovce besplatni udžbenici i to u po dva primerka.
Treba vratiti afirmativnu akciju za upis dece u škole, besplatnu užinu, toaleti u školama. I tu je bila jedna izvanredna akcija koju moram pohvaliti, akcija kancelarije bivšeg predsednika Republike Srbije Borisa Tadića. U mom kraju su sve škole područne opremljene toaletima i kompjuterima. Internet u svim školama, posebna pažnja za decu ometenu u razvoju i Romsku populaciju, uvođenje pripremne nastave, da nastavno osoblje i škola za učenike sa smetnjama u razvoju organizuje pripremu svojih učenika za prelazak u redovan sistem obrazovanja. Deca siromašnih, manjina, Roma, zaslužuju posebnu pažnju.
Takođe, postoji velika potreba za obrazovanjem odraslih iz najsiromašnijih grupa jer 71% njih nije završilo osnovnu školu ili od obrazovanja imaju samo osnovnu školu.
Vi ste imali dobru volju, ali mislim da ovaj set zakona ne može odgovoriti vremenu u kome sada živimo i neće unaprediti obrazovanje u našoj državi. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, podržao bih amandman mog kolege Dušana Milisavljevića. Navešću i razloge zbog čega.
Prava pacijenata su ugrožena ne samo postupanjem medicinskog osoblja koje radi u zdravstvenim ustanovama, već i neadekvatnom opremom, neodgovarajućim platama zdravstvenih radnika, ovom nestašicom lekova, plaćanja lekova čak i starijih pacijenata i dece.
Dobar primer imamo kroz instituciju Zaštitnika građana koja je jedno potpuno nezavisno telo i na koje se ne može politički uticati. Šta je pitanje? Da li će taj savetnik za zaštitu pacijenata biti nezavistan? Neće. Mi ipak živimo u partijskoj državi i svedoci smo u proteklim mesecima promene lokalne vlasti u čitavoj Srbiji. Nezavisno od rezultata izbora menjale su se lokalne vlasti onako kako je formirana i Vlada. Sada je pitanje da kada zaposlite nekog savetnika građana, bez obzira na njegove stručne kvalitete on je i zavistan od lokalne samouprave, tačnije od predsednika opštine.
Kakvu kontrolu nad tim savetnikom ima Ministarstvo? To je pitanje koje postavljam. Kakva će biti njegova saradnja sa drugim savetnicima u lokalnim samoupravama, na primer okruga? Imate primere dobre prakse iz nekih zemalja gde postoje zaštitnici pacijenata, regionalni i okružni. Mislim da bi tu negde bilo možda dobro rešenje u ovom zakonu.
Koliko će to koštati lokalne samouprave? Imamo 150 opština i 24 grada. Da li će pacijenti biti adekvatno zaštićeni? Kome će odgovarati ovi saradnici koje postavlja lokalna samouprava i da li će se oni menjati? Mi imamo problem u Srbiji. Nismo Švajcarska, nismo Nemačka. Da li će se oni menjati nakon svakih lokalnih izbora? Mi smo u ozbiljnim problemima i kakav će njihov uticaj biti prema lekarima, na primer u jednom domu zdravlja gde je pola lekara iz jedne stranke, pola iz druge, da li će tu biti umešana politika?
Ono što je za vas pitanje jeste kakav će uticaj Ministarstvo imati na njihov rad? Ako oni samo odgovaraju lokalnim samoupravama, ima mnogo primera u Srbiji, naročito u malim sredinama kao što je govorio moj kolega, gde je ozbiljno mešanje vlasti rad u opštini, pa čak i u domove zdravlja.
Još jedno pravo pacijenata koje je u mojoj opštini ugroženo jeste pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Pacijenti iz moje opštine, opštine Kučevo overavaju upute za lečenje u zdravstvenim ustanovama van Kučeva, u Petrovcu na Mlavi. Podsećam vas da ne postoji autobuska linija od Kučeva do Petrovca na Mlavi i kada će to pitanje biti rešeno. Ono je vrlo važno i to je jedno od ugrožavanja prava pacijenata. Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, reklamiram član 106. i 109. Poslovnika Narodne skupštine.
U članu 106. se kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, a u članu 109. se kaže da se opomene izriče narodnom poslaniku koji, pored i upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanjima koja nisu na dnevnom redu.
Tokom čitavog dana se, osim o priči o amandmanima, govori o temama šta se nekada događalo. Prosto, svi imamo osećaj da je tek dolaskom SNS na vlast počela nova era. To je prosto nedopustivo i nadam se da ćete vi u narednom periodu korektnije voditi ovu sednicu. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, DS nije upravljala resorom zdravstva od prvih višestranačkih izbora u Srbiji, tako da su mnogi poslanici i poslanice govorili o problemima zdravstva i tu se DS ne može prepoznati.
Ono što je bitno, bitno je da se i na to pitanje konačno odgovori – ko je odgovoran za ovakvo stanje u zdravstvu? Najpre ću se kratko osvrnuti na Predlog zakona o pravima pacijenata, tačnije na pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, član 6. stav 2. koji kaže – u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, ponavljam – mesto stanovanja, vrstu oboljenja i vreme pristupa zdravstvenoj službi.
Pre više meseci sam postavio poslaničko pitanje, a vezano je za opštinu odakle ja dolazim, opštinu Kučevo, gde pacijenti upute overavaju u Petrovcu na Mlavi? Ne sumnjam u stručnost komisije, tamo nadležne, u Petrovcu na Mlavi, ali prosto je neprimereno da pacijenti iz moje opštine idu i tamo overavaju upute pored dobrog rada doma zdravlja i vrlo kvalitetnih lekara koji se nalaze u mom mestu i molim vas da se oko toga angažujete da se bar ta komisija vrati u moje mesto.
Ono što je za mene sporno jeste član 42. ovog zakona, koji precizira savet za zdravlje u lokalnoj samoupravi. Savetnik koji bi radio na ovim poslovima bio bi sigurno zavistan od nekog predsednika opštine ili od vladajuće koalicije u kojoj se nalazi, s obzirom da je sve tako u našem društvu i mislim da bi neki centralizovaniji organ po ovom pitanju bio mnogo funkcionalniji i mogao bi ovo pitanje da reši na pravi način.
Druga stvar, drugi zakon kojim ću se ja baviti je Predlog zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Ne postoji tačan podatak o broju ovih lica a statistički podaci pokazuju da ih ima oko 3% u populaciji. Broj ovih lica je znatno veći i u stalnom je porastu. Ono što nije obuhvaćeno ovim zakonom, a po meni je vrlo važno, jedan problem koji se malo i skriva, malo su se neke ustanove i bavile time, jeste postratni sindrom ili tzv. "vijetnamski sindrom".
Prema procenama stručnjaka sa VMA u Beogradu oko 400.000 je bilo učesnika rata iz Srbije na prostoru bivše Jugoslavije. Procenjuje se da je su skoro 35.000 ovih ljudi žrtve posttraumatskog stresnog poremećaja. Ova populacija ljudi ima strašno osećanje krivice zbog onoga što su radili na ratištu, kao i da se osećaju odbačeno, izmanipulisano, a svoju mirnodopsku okolinu doživljavaju otuđeno.
Ovaj predlog zakona nažalost, iako je bilo dobre volje da se ovakva jedna stvar odradi, nije reformski jer se njegovom primenom isključuje veliki broj ljudi. Zakon tretira, po meni isključivo osobe koje se nalaze u zdravstvenim ustanovama, a isključuje osobe koje se ne nalaze.
Zakon se oslanja na postojeće institucije sistema – azilarne ustanove koje su loše rešenje u tretmanu ovakvih osoba. Dobra volja Ministarstva zdravlja je pitanje prinudne hospitalizacije i primene fiksacije i izolacije. Dobro rešenje je pojačanje uloge suda i pojednostavljenje procesa smeštaja, pojačavaju se ovlašćenja psihijatra. Loše rešenje, po meni je, što je do sada bilo potrebno mišljenje dva veštaka psihijatra, a sada je potrebno mišljenje samo jednog.
Primer dobre prakse je centar za mentalno zdravlje u zajednici u Nišu, gde se ovakve osobe nalaze u prirodnom okruženju. Drugi dobar primer je saradnja Vlade AP Vojvodine sa psihijatrijskim službama italijanskog grada Trento, sa ciljem deinstitualizacije i transformacije psihijatrijskih ustanova u Vojvodini. Dom zdravlja u Inđiji se uključio u ovaj projekat. Cilj ovog projekta je da se život osoba sa mentalnim smetnjama ne odvija u četiri zida.
Uostalom, treba uvažiti sugestije Zaštitnika građana u ovoj tematici. Dakle Nacrt zakona se bavi, po meni, isključivo medicinskim aspektima a zanemareni su ili su manje tretirani aspekti zaštite ljudskih prava. Da bi se ove primedbe otklonile, potrebno je angažovanje drugih ministarstava, pre svega Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
S obzirom da bi i centre za mentalno zdravlje preuzeli domovi zdravlja, smatram da se tu ne bi odvijala adekvatna zaštita mentalno obolelih lica, pogotovo teških hroničnih i psihijatrijskih pacijenata.
Prepreka je i ta što se po sadašnjim normativima na 30 do 40.000 stanovnika organizuje delatnost doma zdravlja u oblasti psihijatrije. To je veliki problem za opštine sa manjim brojem stanovnika. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici priključujem se podršci ovog amandmana koji je i te kako potreban.
Mi smo u prošlom sazivu imali koleginicu osobu sa invaliditetom. Podsećam da u Srbiji prema podacima ima 700.000 osoba sa invaliditetom i od toga je samo 13% zaposlenih. Što se tiče poverenice za rodnu ravnopravnost treba znati da je 50% zahteva njoj upućenih od osoba sa invaliditetom. Ovaj amandman koji se odnosi na personalnu asistenciju i te kako ga treba prihvatiti. Pomoći će osobama sa invaliditetom da se zaposle i da budu ravnopravne sa ostalim osoba koje rade.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je predlog nekoliko sporazuma. Tu nije ništa sporno da svaki ovako važan međunarodni sporazum podrže i predstavnici DS. Za mene je najznačajniji Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Isto tako je važno i kada se pišu ovakvi zakoni, da obrazloženja budu jasnije precizirana. Samo ću pročitati obrazloženje Sporazuma o saradnji, u kome kaže da je zasnovan na zbližavanju i harmoniji sa zajedničkim uverenjem rukovodstva obe zemlje u principe miroljubive koegzistencije među narodima i nacijama sveta i potreba za zajedničkom saradnjom između zemalja radi postizanja međunarodnog mira itd. To me podseća na neke konvencije iz nekih ranijih perioda.
Što se tiče samih sastanaka, svedoci smo da ministri putuju po svetu, da dogovaraju sporazume. Zanima ko sve učestvuje u tim dogovaranjima? Da li su u takvim razgovorima učestvovali predstavnici AP Vojvodini, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici Privredne komore?
Ono što nedostaje Srbiji, to je ono što imaju zemlje u okruženju, a pre svega Hrvatska, to je nacionalna strategija stranih ulaganja.
Sledeća važna stvar je šta to Srbija može ponuditi potencijalnim investitorima. To je, pre svega, prerada drveta, biomasa, izvoz hrane, izvoz vode.
Vrlo je interesantno da dolazim iz kraja gde postoji fabrika kisele vode "Duboka", koja proizvodi kiselu vodu i to je i te kako interesantan i važan proizvod za arapske zemlje. Ne znam da li je to neko od predstavnika delegacije spomenuo u razgovorima.
Ono što mene interesuje jeste čime je delegacija bila opredeljena da ponudi ova dva kombinata koja ste spomenuli, gospodine ministre, da li je to bila želja predstavnika Emirata ili je to ponuda Vlade?
Šta nedostaje u ovom zakonu koji je danas pred poslanicima? Pre svega, ima puno stvari koje nama nisu jasne. Prva je ono što su rekle moje kolege, a to je koliko će ljudi biti zaposleno, koji su prateći dokumenti, koji će naši privredni subjekti sarađivati sa arapskim firmama, svi međunarodni ugovori moraju biti transparentni i dostupni javnosti.
Šta je još za mene u ovim sporazumima važno i šta mene interesuje, jeste – šta konkretno dobijaju poljoprivrednici? Šta konkretno dobija država Srbija? Šta konkretno dobijaju lokalne samouprave? Otvaranje banke, pod kojim uslovima? Kada će biti donet novi zakon o zadrugama, to smo već čuli. Kakva će biti sredstva od Fonda Abu Dabija? Pod kojim uslovima? Koji će biti grejs period? Kolika će biti kamata? Da li će kamate biti 4%, 5%? Da li to odgovara našim privatnim preduzetnicima?
Saradnja u sportu, Ujedinjeni Arapski Emirati su poznati u golfu, i ne znam koliko Srbija tu može da parira njima. Saradnja u oblasti medija – koji mediji? Istraživački centri u zdravstvu – u kojim oblastima? Šta nudimo Emiratima što se tiče radnika?
Plašim se, a naravno pohvaljujem investiciju "Fiata", ali ono što je zanimljivo za sve naše privatne preduzetnike, to je da je tamo subvencija po radniku bila 10.000 evra. Spomenuću jednu opštinu u Vojvodini koja se zove Kula i gde ima 1.200 privatnih preduzetnika - zamislite da njima damo 10.000 evra po radniku, imali bi 1.200 više zaposlenih lica, skinuli bi sa evidencije zapošljavanja veći broj ljudi.
Svaki ovakav sporazum, svaki zakon je povezan sa drugim, i ako se zna da je situacija u Srbiji što se tiče preduzetnika jako loša, da je samo 0,6% preduzeća koja spadaju u tzv. velika preduzeća, a da su sva ostala mikro, mala i srednja, mislim da država, pored stranih ulaganja, mora dovoljno pažnje da posveti našim ljudima koji se bave ovom delatnošću. Ponavljam, za sve njih je, kao i za strance koji ulažu, vrlo važno da se subvencionišu radna mesta, da kako se vodi računa o mladim ljudima koji se zapošljavaju, tako i o srednjoj generaciji koja je žrtva tranzicije – da li će tu biti nekih subvencija? Naravno, važne su i kamatne stope. Nije isto ako je kamatna stopa 1%, ili 4% do 5%. Hvala.
Uvaženi gospodine ministre, mislim da nema potrebe za nervozu. Jedan sam od vrlo konstruktivnih poslanika koji je postavio neka pitanja, ali niste mi na sva odgovorili.

Osim pokrajinske administracije, spominjao sam i lokalne samouprave, spomenuo sam i predstavnike Privredne komore. Pored toga, ono što mene zanima zašto su baš izabrana ta dva kombinata. Ako se zna da ima puno propalih zadruga u Srbiji i ako ima dosta državne zemlje. Znači, ko je odredio da to budu baš ta dva kombinata. Prosto, to je jedno pitanje na koje imam pravo i na koje svaki narodni poslanik pa čak i po Zakonu dostupnosti informacijama ima pravo. Kako su tekli ti razgovori? Kako se došlo do toga? Šta su garancije da će ovaj sporazum uspeti? Ko će biti odgovoran ako nešto propadne u ovom sporazumu?

Konačno, mislim da je u Srbiji vreme za odgovornost. Znači, ako se nešto obeća i ako to stoji u stenografskim beleškama u Skupštini, neko i treba i da podnese odgovornost posle par godina ako neki projekta propadne. Hvala
Još samo na jedno pitanje mi niste odgovorili, a ono je vezano za nacionalnu strategiju. Kada će biti doneta nacionalna strategija ulaganja, jer ćemo mi da čekamo na putovanja ministra, predstavnika Vlade koji će nam dovoditi investitore ovde. Znači, da li postoji jasna nacionalna strategija? Šta je to što Srbiji treba? Šta je to što Srbija nudi? Koji su to mogući potencijalni investitori koji mogu doći ovde. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, ja podržavam amandman kolege Dušana Obradovića i odmah postavljam pitanje – koje su to druge stručne i naučne institucije? Jedino ako se ne misli na neke fakultete koje pod znacima navodnika koje su neki završili.
Zašto je ovo važno? Ulaganje u nauku u Srbiji je minimalno. Ono je prema zadnjem budžetu 0,3%. U Sloveniji je na primer 1,5%. Više novca troši se na agencije i troškove Uprave. Počeci nastave iz oblasti građevinarstva na ovim prostorima vezuju se za davnu 1846. godinu, kada je Knjaz srpski sa ovim ukazom osnovao Indžinisku školu u Beogradu. Godine 1863. osnovana je velika škola sa tri fakulteta na koje je jedan bio Tehnički sa katedrom Nauka o građevini na suvu i na vodi. Na otvaranju univerziteta 1905. godine istaknuti naučnik Sima Lozanić kaže – naše nekadašnje verovanje da će se srpstvo ujediniti ne bukvarom već oružjem, bilo je kobno po našu misao.
Da nam je prosveta bila naprednija sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije, pa i uspešnije. Koji su to poznati stručnjaci sa Građevinskog fakulteta u Beogradu i zašto je ovo važno? Akademik Nikola Hajdin, profesor doktora Milan Đurić autor mosta "Gazela", Ljubomir Jeftović, jedan od projektanata novog železničkog mosta u Beogradu. Sve ide u prilog da se ovaj amandman usvoji. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre i potpredsedniče Vlade, uvaženi predstavnici ministarstva, kolenice i kolege narodni poslanici, govoriću o zakonu o potvrđivanju Konvencije međunarodne organizacije rada broj 181. o privatnim agencijama za zapošljavanje.
Demokratska stranka će glasati za ovu konvenciju. Ono što je meni samom bilo sporno ovde, očekivao sam i Predlog zakona o privatnim agencijama za zapošljavanje ili bar nacrt predloga. Mislim da bi se jedno sa drugim uklopilo, jer je ovo vrlo važna problematika u našoj državi.
Generalna konferencija međunarodne organizacije rada u Ženevi je 19. juna 1997. davne godine, donela ovu konvenciju. Stručnjaci smatraju da će Srbija zauzeti prvo mesto u Evropi po broju nezaposlenih lica. Mi smo čuli da trenutno ima 760 hiljada nezaposlenih lica. Ovaj podatak nije siguran jer se radi samo o licima koja su se prijavila Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da bi se time ostvarila zdravstvena zaštita, socijalna pomoć ili neka druga usluga. Ne zna se tačan broj registrovanih i neregistrovanih privatnih agencija za zapošljavanje.
Došao sam do nekih podataka o broju agencija za zapošljavanje u nekim gradovima u Srbiji. U Beogradu ima 56 agencija, u Jagodini tri, u Kragujevcu sedam, u Kraljevu tri, u Kruševcu tri, u Nišu tri, u Novom Sadu 21, u Užicu tri. Ne postoji tačna zakonska regulativa o delatnostima kojima se bave ove agencije, a postoje agencije koje imaju više vrsta delatnosti pa im je zapošljavanje jedna od delatnosti. Znači, u Beogradu ima Agencija za bračno posredovanje, a bavi se i problemom zapošljavanja.
Tema nezaposlenosti je uvek vezana za rad mikro, malih i srednjih preduzeća. To su povezane teme i prosto, ja sam očekivao veći doprinos u poslednjem budžetu Republike Srbije, ali do toga nažalost nije došlo. Podsetiću da u Srbiji ima 90 hiljada privatnih firmi. Najviše ima mikro 86%, malih ima 11, srednjih tri, a velikih svega 0,6%. Računa se da ima oko milion i 50 hiljada zaposlenih ljudi. Kada se to uporedi sa 760 hiljada nezaposlenih to je ozbiljan problem sa kojim se suočava država Srbija.
U svo uvažavanje vašeg zalaganja za jedno ovako osetljivu tematiku koju bih pohvalio postoji rešenje da se dođe do ovih sredstava koja su neophodna mikro, malim i srednjim preduzećima, vrlo važna, jer ovoliko koliko ih ima kada bi svako od njih zaposlio po četiri, pet, radnika imali bismo manji procenat nezaposlenosti.
Jedno od rešenja je predizborno obećanje nekih stranaka da će ukinuti državne agencije u Srbiji ih ima 130 i po tome je Srbija rekorder u Evropi. Postoji Agencija za hemikalije, naprimer, koja naplaćuje naknadu za registraciju šampona koji iznosi 10.000 evra godišnje.
U državi kakva smo mi i da su paradoksi na svim stranama, tema zapošljavanja je jedna od ključnih i prosto sam iznenađen da je malo prisustvo poslanika vladajuće koalicije, osim iz vaše stranke koji bi bili posvećeni ovoj temi. Šta je dobro u ovoj konvenciji, zašto je treba podržati?
U članu 1. Konvencije precizira se izraz privatne agencije za zapošljavanje i tačno se definišu usluge koje pruža ova agencija. U članu 2. se preciziraju kategorije radnika. U članu 5. se zabranjuje svaki vid diskriminacije. U članu 6. se definiše poštovanje ličnih podataka radnika. U članu 7. se definišu tačni troškovi. U članu 9. se definiše zabrana dečijeg rada, a u članu 11. se obezbeđuju mere za odgovarajući zaštitu, slobodom udruživanja, kolektivnim ugovaranjem, minimalnom zaradom, radnim vremenom i drugim uslovima rada, socijalnom zaštitom, osposobljavanju bezbednosti na radu, nadoknade u slučaju povrede na radu i profesionalnih bolesti, nadoknadom u slučaju stečaja, zaštite potraživanja radnika i roditeljskim dodatkom.
Vratiću se na još jednu ustanovu značajnu u državi Srbiji, a tiče se ove problematike. Radi se o Fondu solidarnosti. To je ustanova koja je pomogla 50 hiljada radnika u Srbiji. Njima su isplaćene zarade za devet meseci i za devet meseci penziono i socijalno osiguranje. Mislim da se u prošlom budžetu nije našlo dovoljno sredstava ni za jednu ovakvu ustanovu, koja je takođe značajna za državu Srbiju. Verovatno bi taj broj radnika koji je prošao ovu nadoknadu bio mnogo veći, ili dupliran. Mislim da nema ni dovoljno sredstava ni u Fondu za razvoj Republike Srbije.
Što se tiče privatnih preduzetnika i njima su uslovi otežani. Kada sa njima danas razgovarate teško da razmišljaju o zapošljavanju. Više razmišljaju o opstanku svojih firmi. Uglavnom se radi o velikim zaduženjima, velikim nametima i malom mogućnošću za dobijanje kredita.
Da bi neko ostvario kredit za proizvodnju ili za bilo koju drugu delatnost, on mora da ispuni jako teške uslove. Jedan od uslova je da ima dobar bonitet, a to znači da ima veliki promet, koji je mnogo veći od kredita koji traži. Drugi od uslova je da ima hipoteku koja je negde čak i duplo ili troduplo veća od iznosa kredita koji traži. Taj koji ima taj novac nije mu ni potrebna ni subvencija, ni kredit od države.
Mislim da je vreme za socijalni dijalog u društvu koje je siromašno kao što smo mi, vreme za otrežnjenje i vreme za donošenje kvalitetnih zakona koji će poboljšati zapošljavanje. Sprečavanje zloupotreba ovakvih agencija, sećate se raznih slučajeva iz prošlosti, gde su davani oglasi za rad na platformama nafte u okeanima, za rad u poljoprivrednoj proizvodnji u inostranstvu. Mnogo je ljudi koji su oštećeni i trebalo bi da neko i odgovara za to.
Još jednom ponavljam da će DS podržati ove konvencije i svaku vašu nameru da novijim zakonskim predlogom poboljšate ovakvu jednu oblast koja je vrlo značajna za našu državu. Hvala.