Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kolega Ivan Jovanović je podneo amandman na član 6. u kome kaže – u članu 6. stav 2. reč "pet" zamenjuje se rečju "šest". U obrazloženju - broj ispitnih rokova u školskoj 2013-2014. godini treba da bude šest, jer to ne utiče na smanjenje kvaliteta i efikasnog nastavnog procesa. Praktično se vraćam na onu temu koju smo imali malopre u diskusiji.
U obrazloženju Vlade kaže da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je postepeno smanjenje broja ispitnih rokova sa šest na četiri, počev od školske 2014-2015. godine predloženo u cilju stvaranja uslova da visokoškolske ustanove težište u organizaciji studija usmere na obezbeđenje i povećanje kvaliteta i efikasnosti nastavnog procesa.
Tema obrazovanje je vrlo aktuelna i naravno da smo čuli vrlo kvalitetne diskusije danas. Država je uvela bolonjski sistem. Ako hoćete da podignete kriterijume, morate preuzeti i odgovornost i za svoj deo obaveze, poštovani ministre. Ne treba smanjivati broj ispitnih rokova i ovih dana smo to čuli od rukovodstva studentskog parlamenta. Bolonjski sistem predlaže da se ispiti mogu položiti i kroz kolokvijume i druge predispitne obaveze. Za sada se to sprovodi, na moju radost, u Novom Sadu i na svega dva-tri predmeta na svakom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Kada pokrenemo ovo pitanje, trebamo uzeti u obzir još neke stari - da studenti uče na nekim fakultetima iz zastarelih knjiga, da je neuređen sistem bodovanja, da imamo problem i sa profesorskim kadrom i da 10% predmeta gde je prolaznost ispod 30%. Malo ću odudariti od teme, ali vrlo je interesantno i to moram da kažem, koristiću vreme svoje poslaničke grupe, dobro je što je stan dobila naša sportistkinja koja je osvojila zlatnu medalju na Olimpijadi, ali nije dobro što je jedan veliki uspeh koji je ostvario jedan matematičar, prokomentarisan u medijima u gotovo nekoliko rečenica. On se zove Teodor fon Burg i najbolji je matematičar na svetu. Osvojio je četiri zlatne medalje. Zar ne bi trebalo da i taj dečko dobije stan?
Još nešto da kažem, što je vrlo važno, a to je da kada sam ja studirao Šumarski fakultet, vlade Kanade i Švedske su davale stipendije da bi po završetku fakulteta naši ljudi, šumarski inženjeri, radili u tim zemljama. To govori o kvalitetu obrazovanja koji je bio u tom periodu, a to je bilo od 1981. do 1985. ili 1986. godine. Mislim da taj nivo treba da se popravi. Da ima politike na fakultetima, ima, da se politički biraju rektori univerziteta, da. Da ima fakulteta u svakom selu, što je takođe veliki problem i da je ulaganje u nauku jedan dugoročni proces. Ako se ulaže u onoliko agencija, koliko imamo u Srbiji, ako imamo nepotrebne rashode u javnim preduzećima i ustanovama, onda treba jedan dobar deo izdvojiti i u nauku.
Za kraj, reći ću samo još da ću podržati, osim ovog amandmana svog kolege, i prethodni amandman koji se praktično bavi diskriminacijom, a u Zakonu o sprečavanju diskriminacije se kaže da iako se donese neki akt koji ne sprečava diskriminaciju, je činjenje diskriminacije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, podržaću amandman na član 1. stav 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalnim kasama, koji je predložio moj kolega Janko Veselinović, iz više razloga.. Prvi razlog je što se time pravi diskriminacija između privatnih preduzetnika. Nekima se ukida, nekima se ne ukida i, bez obzira na ovakvo obrazloženje, razgovarao sam sa nekim zanatlijama koji nisu zadovoljni ovom meru.
Sledeća stvar je – najmanja cena ulaganja u fiskalne kase je bila 250 evra, plus 150 evra za terminal i 300 dinara za trake. Nisu svi koristili subvencije, neki su otvarali i firme posle 2005. i 2006. godine. Neki su plaćali po 1.000 evra. Ako se taj novac ne vrati tim ljudima, čini se nepravda prema tim ljudima.
Druga stvar sa kojom se ne slažem su ove mere za jačanje malih i srednjih preduzeća i privatnih preduzetništva. Mislim da su one tanke da bi pomogle tim ljudima. Oni su ionako diskriminisani.
Za domaće firme je neki iznos subvencija koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje je otprilike 1.500 evra. Sa strane je to mnogo veći iznos. Ako hoćemo tim ljudima na pomognemo, onda moramo po svakom radnom mestu dati veći novac, moramo smanjiti kamate, kao što sam i prošli put rekao, sa 5 na 1 ili 2%, moramo olakšati tim ljudima koji žele kredite. Na žalost sadašnjim stanjem i kod banaka i u Fondu za razvoj samo uspešne firme, znači one koje imaju dobre bilanse i one firme koje imaju imovinu da mogu da garantuju vraćanje kredita, mogu da dobiju kredite.
Što se tiče start ap kredita, oni su samo do 50.000 eura. Treba se vratiti, iako je bilo zloupotreba u ranijem periodu, ali na onaj deo koji se odnosi da se može opremom garantovati da se dobiju krediti. Treba omogućiti izvozne olakšice i to su prave mere. Ovako mislim da ove mere su neadekvatne, premale su da bi moglo da se pomogne tim ljudima koji su oslonac naše privrede u ovom trenutku. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika član 27. i zamolio bih vas da napravimo pauzu dok ministar ne dođe da bismo kvalitetno mogli da raspravljamo o amandmanima na ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, podržavam ovaj amandman koleginice Milice Radović. Mislim da je on smislen i da je vrlo koristan za ovo društvo. Reći ću samo neke podatke zbog čega ovo treba uraditi.
Godišnje količine koje bi zadovoljile trenutni nivo zdravstvenog sistema Srbije definišu se kao 40 davanja na 1000 stanovnika, odnosno 4% davanja u toku godine ili oko 300.000 davanja. Trenutni nivo je 2,95%. Broj saobraćajnih nesreća u Srbiji u 2011. godini je bio 42.354, a broj povređenih osoba je 19.254. Od leukemije godišnje oboli tri na 100.000 stanovnika, od čega 300 dece godišnje, a samo operacija srčanih zalizaka je 1.500 godišnje, tako da je ovo izvanredan predlog. Podržaću ovaj amandman i glasaću za njega.

Samo jedno pitanje. Koliko je minuta ostalo mojoj poslaničkoj grupi?

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri, poštovane kolege poslanici, koleginice poslanice, na dnevnom redu je rebalans budžeta, najvažniji zakon koji se donosi ovde u Skupštini i red bi bio da se osvrnemo na analizu zašto se došlo do rebalansa budžeta i šta je ono što je po mom mišljenju nešto za šta ne bi trebalo glasati.
Aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić, meni je žao što on sada nije tu, jer sam imao nekoliko pitanja da mu postavim, je saopštio građanima da Srbiji preti bankrot i da će mere koje je predložila Vlada Republike Srbije i rebalans budžeta omogućiti praktično preživljavanje. Krivac je DS. Znači direktan krivac za ovakav položaj građana Srbije je DS i ona sada nije u vlasti.
Kako se došlo do deficita u budžetu. Sada ću samo da vam pročitam šta je rekao Fiskalni savet, a ministar je juče rekao da Fiskalni savet nije u pravu. Kada je trebalo da se donese Zakon o finansiranju lokalnih samouprava Fiskalni savet kaže – ocenjujemo da bi predloženi model fiskalne decentralizacije rezultovao povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara u 2012. godini. Predlog tog zakona nije podnela DS.
Šta kaže Fiskalni savet o Predlogu izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu? Primena predloga da prihodi o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u budućnosti pripadaju isključivo lokalnim samoupravama imala bi za posledicu gubitak prihoda u budžetu Republike Srbije od oko 1,1 milijardu dinara i gubitak budžeta AP Vojvodine od oko 1,4 milijarde dinara.
Šta kaže MMF o rebalansu budžeta? Možda i on ne razume našu situaciju, kao ni Fiskalni savet. MMF smatra da sam rebalans budžeta za ovu godinu, koji planira Srbija, nije dovoljan za fiskalnu konsolidaciju, kao i da je potrebno dodatno obuzdavanje potrošnje pre usvajanja ovog rebalansa u Narodnoj skupštini Srbije.
Ono što je moja primedba kod rebalansa budžeta i ono o čemu je trebalo voditi računa, već i u medijima, a i ministri su najavljivali preispitivanje nekih privatizacija, jeste da se povede jedna briga, u prošlom sazivu Skupštine sam podneo amandman na tu temu, a vezano je Fond solidarnosti. Fond solidarnosti je jedna izvanredna državna institucija, koja se bavi isplatom naknada devet prosečnih plata za radnike firmi u stečaju. Svako ko je socijalno odgovoran trebao je da povede računa da jedan deo sredstava ode u ovakav jedan fond, jer je to neophodno da bi se sve stvari rešile i završile. Nažalost, aktuelni ministar finansija je i doneo predlog zakona o stečaju i on je doveo u diskriminatorski položaj radnike tih firmi koji su ostali, koje su nažalost lošim privatizacijama, bez posla.
Mislim da mere koje prate, praktično, ovaj rebalans budžeta ne mogu opravdati poverenje i to iz nekoliko razloga. O tome sam pričao juče. Prva stvar je da od tih mera imaju samo štetu lokalne samouprave, jer im se uzimaju neki izvorni prihodi. Nije se istrajalo do kraja da se dođe do gašenja prekomernog broja agencija koje postoje u Srbiji, iako je to bilo obećanje svih političkih stranaka u prethodnom periodu. Spomenuo sam da državu Srbiju taj balast tih agencija košta oko 800 miliona evra i da je to novac koji može da se utroši na drugu stranu, na socijalne kategorije. Mislim da posle ovakvih stvari, posle nečega što je prethodilo donošenju ovoga rebalansa budžeta, nije bilo javne rasprave, nije bilo dovoljno sluha da se sasluša Fiskalni savet, a ni MMF, i mislim da građanima Srbije predstoje teški dani. Oni bi to trebali da znaju da neko ko kaže da ih spašava bankrota jednim delom mera koje predlaže i ko je bio u svim dosadašnjim vladama neće moći da jednim ovakvim predlogom, mislim da je rebalans budžeta dosta na brzinu napisan, da nisu sagledane sve stavke koje su trebale da se sagledaju. Ovakav budžet ne mogu podržati i ne mogu glasati za njega. Hvala.

Reklamira član 107. – Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Zašto? Uz svo uvažavanje kolege iz SNS, on je spominjao neko zločinačko delovanje bivših ministara odbrane. Radujem se ovako jednoj sednici što se nastavlja aktivnost u mirovnim misijama. Očekujem da nam ministar objasni o Deklaraciji Saveta bezbednosti rod i bezbednost. Šta se dalje radi na tom polju? Ali, ako kolega ima podatke da je neko zločinački delovao, onda te podatke treba da iznese i organima. Mislim da Narodna skupština nije mesto za to. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici i narodne poslanice, reklamiram povredu Poslovnika – član 106, član 107. i član 109.
U članu 105. stav 1. se kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik je u 19 minuta dva minuta govorio o tački dnevnog reda i vi ste ga tri puta upozorili.
U članu 107. se kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenju uvredljivih izraza, kao i iznošenja činjenica koje se odnose na privatni život drugih lica. Prethodni govornik se obratio narodnom poslaniku Draganu Šutanovcu.
U članu 109. se kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku, sada se vama obraćam, koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. Stoga zahtevam da se u danu za glasanje skupština izjasni o povredi Poslovnika. Hvala.

Da vas, pitam koliko je vremena ostalo mojoj poslaničkoj grupi?

Poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, ovako kaže "Ekonomist" i za ovaj predlog zakona - ukidanje 138 parafiskalnih nameta je klasično bacanje prašine u oči. Oni kažu da građani ne treba da se nadaju nekom boljitku posle ove mere, jer se pored većeg PDV, akciza i ostalih poreza ukidanje harača neće ni osetiti.
Kada sam se prijavio za diskusiju rizikujem da prođem kao moje kolege. Jedan kolega je teško optužen, a drugima je održano predavanje. Voleo bih da vas pitam da li vi osećate odgovornost kao ministar privrede, tj. ministar ekonomije za težak položaj malih i srednjih preduzeća? To bih voleo da čujem, a ne da se drže predavanja.
Ono što je meni bilo bitno i što sam ja uočio, pokazaću na ovom primeru, jesu izmene i dopune Zakona o šumama, gde se u jednom članu 82. briše jedna stavka, a ta stavka je - naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje opštekorisnih funkcija šuma. Kada sam se detaljno pozabavio ovom stavkom, kaže ovako – šifra plaćanja 253, primalac je budžet Fonda za šume, osnovica, odnosno stopa je 0,025%, a kada se to podeli na 12 meseci, jedan privredni subjekat koji ima godišnji promet od 40 miliona treba da plati tu taksu na mesečnom nivou od 833,33 dinara. Da li će to pomoći, pošto piše u obrazloženju ovog zakona, stvaranju novih privrednih subjekata, tj. novih malih i srednjih preduzeća? Mislim da neće.
Mislim da bi vaše ministarstvo, s obzirom da drži Fond za razvoj, trebalo da se bavi još nekim stvarima. To su izvozne olakšice za mala i srednja preduzeća, smanjenje kamatne stope u npr. Fondu za razvoj do 4,5%, koliko je u Beogradu, na 1%, a da garancija vraćanja kredita bude oprema za proizvodnju, a ne hipoteka na zgradu i drugu imovinu, da se poslodavcima koji zapošljavaju nove radnike preko Nacionalne službe za zapošljavanje isplati po milion dinara kao stranim licima, da se obezbedi sigurnost naplate potraživanja od strane privrednih subjekata i ponuditi atraktivan program našoj dijaspori i subvencije države za firme koje se bave bio obnovljivim izvorima energije.
Ono što je isto vrlo važno, to je da ste vi od svih ovih parafiskalnih nameta, moram da kažem, prema mojim saznanjima, u ranijim vladama predložili 69, a glasali ste za 190. Da li osećate odgovornost zbog toga?
S druge strane, građani treba da znaju da u Srbiji postoji 131 agencija, da se plate u tim agencijama kreću od 100.000 do 500.000 dinara, da ovo džinovsko stablo košta Srbiju oko 820 miliona evra. Po tome smo rekorderi u Evropi. Ilustracije radi, Nemačka ima šest, Češka 11, a Hrvatska 47. Mislim da set ovih mera praktično ne može da odgovori svom zadatku i ne može pomoći niti privrednim subjektima, niti građanima, a i lokalne samouprave će biti u poteškoćama i zbog toga neću glasati za ovaj zakon. Hvala.

Mislim da se mi ministre uopšte nismo razumeli.
Vrlo dobro se pripremam za sednice Skupštine iako materijal ne stigne na vreme, pitao sam vas nešto drugo.
Prvo, za ovu šumarinu se ne zalažem, samo sam obrazložio koliko je to mali iznos. Da li iznos od 833 dinara može pomoći stvaranju novih malih i srednjih preduzeća tj. novih privrednih subjekata? To je pitanje za vas.
Drugo pitanje. Bili ste na čelu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ostali ste i dalje tu. Da li mislite da su ove mere koje ste vi predložili dovoljne da ta mala i srednja preduzeća, a ima ih preko 500 koja dobro posluju u Srbiji, mogu da prebrode svu ovu krizu?
Niste mi odgovorili. Bili ste i predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, zašto se niste založili za manje kamate, za promenu garancija vraćanja kredita, to ste naravno mogli, na tom položaju i bili ste ministar za privredu. Kako predlažete da se obezbedi sigurnost naplate potraživanja, i ovaj deo koji je vezan za Nacionalnu službu da ljudi koji zapošljavaju ljude koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe mogu da dobiju veća sredstva da bi se ti ljudi zaposlili?
U tom smislu mislim da je vaša odgovornost velika i sve ovo što svaljujete na prethodno Ministarstvo finansija, morate da kažete da, što se tiče malih i srednjih preduzeća, ja sam jedan od onih poslanika koji je obišao celu Srbiju i gotovo sva mala i srednja preduzeća, video sa kakvim se problemima ti ljudi susreću.
Znači, da li je odgovornost što se nije povećao taj broj malih i srednjih preduzeća i da li će ove mere sa ovako malim taksama koje se skidaju, to podržavam, ali to neće rešiti probleme privatnika i privrednika u ovoj zemlji. Hvala.

Pa, evo ovako. Znate, kada neko sluša ovu diskusiju, izvinjavam se, ali zaključio bih da ste upravo doputovali sa nekog drugog kontinenta i da vi nemate pojma šta se 12 godina dešavalo u Srbiji, bez namere da vas uvredim.
Prosto, da sam ja bio ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, i da sam se bavio malim i srednjim preduzećima, a premijer Cvetković kaže to ne može, izašao bih iz te vlade. Tog trenutka povukao bih svoje ljude iz stranke i izašao bih iz Vlade, zato što je to štetno po državu. Ne može da bude da u jednom timu koji radi, a to je Vlada, da svako radi svoj deo posla i da su samo predstavnici DS odgovorni za ovu ekonomsku krizu. Prosto DS za ovih 22 godine nije sve vreme u vlasti, vi jeste bili i zato snosite odgovornost.
A što se tiče razvoja privrede, tu apsolutno mislim da je potrebno jedno izvinjenje i narodnim poslanicima, a i građanima Srbije za neke nepopularne mere, poteze i prosto ne mogu da verujem da ste vi uveli samo dva fiskalna nameta, tj. dva harača od 300 koliko je uvedeno, a da su svi ostali ministri iz DS uveli ostale. Ne mogu u to da poverujem, a nadam se ne i građani naše države. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Nažalost, nisam dobio obrazloženje zašto se odbio ovaj amandman.

Šta je ovde sporno po meni? Suvišna je i zbunjujuća odredba u izmenjenom članu 63. stav 1. Zakona, kojim je propisano da NBS izdaje i oduzima dozvole za rad i preko Uprave za nadzor vrši nadzor nad finansijskim institucijama, što navodi na zaključak da ova uprava ima pravni subjektivitet odvojen u odnosu na NBS.

Postavlja se pitanje – na koji način guverner rukovodi radom NBS, ako nije u mogućnosti da utiče na poslovanje Uprave za nadzor, niti je direktor te uprave odgovoran guverneru za svoj rad? Smatram da ovo može stvoriti ozbiljne probleme u ostvarivanju kontrole i funkcije NBS, kao i u rukovođenju institucijom.

Neću glasati za ove izmene zakona iz razloga, da ne ponavljam ono što je sve rečeno i što su rekli predstavnici međunarodnih institucija, ali ono što je za mene zabrinjavajuće u ovom zakonu jesu razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku. Na strani 11 se predlaže da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a njegovim nedonošenjem bi se onemogućilo da Narodna banka nesmetano radi, šta može dovesti do štetnih posledica, nema analiza efekata za donošenje ovog zakona.

Samo ću podsetiti narodne poslanike da je prva banka u Kraljevini Srbiji osnovana 2. jula 1884. godine i da je ime te banke bila – Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije, po ugledu najistaknutiju belgijsku banku.

Mislim da za one nezavisne institucije za koje smo se borili svih ovih godina da moramo to i dalje nastaviti. Ono čega se ja plašim je da će se ubuduće političke stranke mešati u rad DRI, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih institucija za koje je glasala ova skupština. Hvala.

Iskoristiću sve vreme. Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, kada dođe na red tema koja se tiče ljudskih prava, prosto je neverovatno da na toj temi ne možemo da nađemo suglasnost među poslaničkim grupama, ali dobro, to je deo Srbije.
Ponosan sam što sam bio poslanik u periodu kada je Narodna skupština Republike Srbije donela tako važne zakone koji se tiču ljudskih prava, pre svega Zakona protiv diskriminacije, zatim poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka i ličnosti.
Zašto ravnopravnost polova? Ravnopravnost polova čini danas nerazdvojni deo korpusa ljudskih prava. Pitanje ravnopravnosti polova predstavlja zato jedan od osnovnih pokazatelja demokratičnosti u društvu. Budući da žene čine nešto preko polovine stanovništva, one takođe i pitanje razvojne politike, društvene, koja koristi polovinu svojih ljudskih resursa, ne planira na pravi način svoju budućnost. Može se reći da ravnopravnost polova pomaže stabilnosti društva, doprinosi toleranciji, jača transparentnost, kao i da uvodi moderne standarde koji nas približavaju međunarodnim modernim standardima.
Zašto ne zakon, već odluka? Zato što je ovo samo jedna od aktivnosti iz akcionog plana koji traje od 2010. do 2015. godine. Polovi nisu jednaki i ne treba ih veštački izjednačavati, ali moraju biti ravnopravni i mora se razviti stereotip o ženskim i muškim ulogama, ženskim i muškim zanimanjima, naročito danas kada se uz primenu novih tehnologija otvara sve više mogućnosti za ravnopravan rad. Žene i muškarci su komplementarni i zato u ravnopravnom odnosu i iskrenom partnerstvu treba da grade društvo 21. veka. Veoma je važno da i žene i muškarci imaju jednake šanse u životu, da su jednako tretirani, jednako plaćeni za isti rad, jednako napreduju u karijeri, da imaju jednaka prava, da izaberu svoj lični put i upravljaju svojim životom, jednaka prava na sreću.
Što se tiče Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije, sve ono što sam video u ovim aktivnostima koje je uradio Beogradski fond za političku izuzetnost, zahvalio bih se gospođi Sonji Liht koja je pripremila niz seminara na ovu temu, a to je reformski deo koji je upravo uradilo Ministarstvo odbrane. Ono je, u nekom smislu, bilo predlagač ovog nacionalnog akcionog plana.
Srbija je među 20 zemalja prva napravila nacionalni akcioni plan. Vlada je svoj deo posla uradila na valjan način, formiran je politički savet i ostalo je da i Narodna skupština Republike Srbije odradi svoj posao. Na zadnjem javnom slušanju i na zadnjem skupu koji je bio u Zrenjaninu, gde je bilo prisutno oko 15 narodnih poslanika i poslanica i predstavnika nevladinih organizacija, dogovorili smo se koji odbor treba da predloži i kakav treba da bude sastav ove komisije. Naravno, posle javnog slušanja došlo je i do dogovora jednog dela stranaka opozicije i vladajućih partija o formiranju ovakve jedne komisije koja ima jedan poseban zadatak, a njen zadatak je da prati sprovođenje nacionalnog akcionog plana i da jednom godišnje podnese izveštaj sa predlogom mera Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Šta je pokazala praksa u susednim zemljama i šta je važno što se tiče sektora bezbednosti, zašto ova tema rodi bezbednosti? U BiH ima samo 4,9% žena pripadnica u vojsci, u Hrvatskoj ima 12%, u Srbiji 7,2%, u Mađarskoj 19,6%. Što se tiče policije, tu je situacija drugačija, od 19 do 21% ima žena u policiji, 12,5% ima u Crnoj Gori, 25% u Hrvatskoj. Najviše ima u Estoniji, 33,5%.
Ponosan sam što živim u Srbiji, današnjice, koja je po stepenu ljudskih prava verovatno u samom evropskom vrhu. Nešto važno se desilo u nama susednim zemljama i važno je to pomenuti i danas u Narodnoj skupštini. Austrijski parlament je 9. decembra 2011. godine doneo odluku o promeni austrijske himne, baš u pogledu rodne ravnopravnosti. Voleo bih da se i u ovoj Narodnoj skupštini koristi rodno osetivi jezik, da razdvajamo poslanike od poslanica, mislim da to nije teško. Imam utisak da se mi nekad sasvim dobro razumemo, kada smo van ove sale, a da nekada pokušavamo da sebe drugačijim predstavimo ovde ili svojim šefovima. Ponosan sam što sam član DS, jer vidim da je sada 80% stranaka u Srbiji i 80% poslanika praktično preuzelo program DS. Sva ova načela mi promovišemo 21 godinu. Veoma je važno, kada su u pitanju ljudska prava, da tu imamo bar približno saglasje.
Ne mogu da se složim sa konstatacijama da mi ovo radimo zbog EU, zbog pritisaka i svega drugog. Mi ovo radimo da bi pojačali ljudska prava u zemlji u kojoj živimo. Istovremeno, iz još jednog razloga sam ponosan što sam poslanik u Skupštini gde su predstavnici gotovo svih nacionalnih manjina i zato što je za prošli budžet glasao i poslanik albanske nacionalne manjine. To je nešto što je krupan napredak. I pored ovakvog dobacivanja, ja ću podržati formiranje ovakve komisije i nadam se da će većina poslanika, u to sam ubeđen, glasati za ovako nešto. Ovo je važno da bi se promenilo društvo, da bismo nastavili putem jačanja ljudskih prava. Mislim da je to nešto oko čega možemo svi ovde da se složimo. Hvala.

Koristim pravo na repliku, pošto se ponavlja ista situacija koja se ponovila kada smo birali Komisiju za praćenje i izvršenje zatvorskih sankcija, gde je poslanica, zato sam ponosan što kažem poslanica, Vjerica Radeta, takođe mene uzela u usta i to na jedan dosta uvredljiv način.
U čemu je razlika između moje i vaše stranke? Moja stranka preuzima odgovornost, bori se aktivno protiv diskriminacije. Za razliku od vas kada ste bili na vlasti 1999. godine, doneli ste jedan od najdiskriminatornijih zakona u Srbiji, Zakon o informisanju. Ministar je bio iz vaše stranke. Tada su se gušili mediji, gasili i kažnjavali. To je bilo vreme kada ste vi preuzimali odgovornost.
Predsednik države je preuzeo odgovornost za obavljanje poslova koje radi. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas se setio i preuzeo odgovornost i ideju da treba pomoći porodiljama. Zašto to nije uradio predsednik opštine Zemun kada ste vi bili na vlasti?
Nije dovoljno samo ismejavati i kritikovati, potrebno je i predlagati, potrebno je davati ideje, ali preuzimati i odgovornost za nešto.
Lično smatram da kada razgovaramo neformalno, da imate sasvim drugačiji stav. Ovde je u pitanju jedan inat koji prati vašu stranku, a to će se verovatno pokazati na narednim izborima. Hvala.