Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, narodni poslanici LSV smatraju da na duži period je neophodno urediti pitanje državnih i drugih praznika u Republici Srbiji.
Predali smo dva amandmana na predložene izmene i dopune ovog zakona. Ovi amandmani nisu samo terminološka intervencija na ono što je predloženo, već mislimo da je neophodno ukazati i dobro bi bilo da se usvoje.
Pročitaću ovaj član 5. na koji smo podneli amandmani. Član 3. je a odnosi se na član 5. zakona. Član 5. ovako bi sad izgledao ako se usvoje ove izmene i dopune – U Republici Srbiji praznuje se radno Sveti Sava, Dan duhovnosti, Vidovdan, Spomen na Kosovsku bitku i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen 1941. godine, kada su Nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije. Sveti Sava praznuje se 27. januara, a Vidovdan 28. juna na Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu 21. oktobra.
Liga socijaldemokrata Vojvodine uverava da je neophodno obeležiti i obeležavati ne samo sa jednim danom, nego radom i delovanjem antifašističke tradicije ove zemlje, nije neophodno. Držimo da je najmanje ovoliko potrebno da bi se odredio datum na koji ćemo to svi obeležavati.
Saglasni smo i sa tim da to bude 21. oktobar, jer većina građana Republike Srbije smatra da to treba da bude. Ali, ono što nama smeta i ono zašto sam čitao ovaj predloženi član jeste sledeće. Ne bi smeo u Narodnu skupštinu da dođe nijedan zakon koji prepravlja naziv ove zemlje. Ispred sebe imam Ustav Republike Srbije, da ne čitam ponovo, ali 1. član kaže "Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava" itd. itd.
Ako smo se dogovorili i napisali u Ustavu Republike Srbije da je to Republika Srbija, onda je najmanje u zakonu Republika Srbija uvek Republika Srbija, dok je to tako.
Znam da ovo neki previđaju i podrazumevaju kada kažu – Srbija, da je to automatski i Republika Srbija, ali ima i onih koji iz ideoloških i kojih drugih razloga namerno potenciraju da je u pitanju samo Srbija, ne zaboravljaju, nego ne žele ni da kažu da je to Republika Srbija. Imaju i oni dok baštine tu ideju pravo da tako govore.
Ali, šta se nama dešava? Komercijalna sredstva informisanja bi trebala da znaju kako se zove ova zemlja, ali javni servis Republike Srbije mora da zna kako se zove ova zemlja i ne sme da se dešava npr. u informativnim emisijama javnog servisa da se najčešće kaže - predsednik Srbije, predsednik Vlade Srbije. To svakodnevno slušamo. Namerno se zaboravlja i ne izgovara puno ime naše zemlje. Ne postoji predsednik Srbije. Postoji predsednik Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srbije.
Onda, npr. u sportskom programu našeg javnog servisa u prenosu ili komentarima sportskih dešavanja najčešće se kaže – srpski reprezentativci, srpski sportisti itd, a u toj opremi i sa grbom ponosno i mnogo dobro, čak najbolje, reprezentuju npr. ljudi kao što su Miralem Sulejmani, Adem Ljajić, Mihail Dudaš, Nađa Higl, Brižitka Molnar ili Đula Mešter ili bilo ko drugi.
Izvinjavam se ovim ljudima što im pominjem imena. Nemam nikad običaj ni nameru da ispitujem nekoga koje mu je nacionalno poreklo ili kakve je pripadnosti, ali po imenima bih rekao da ne pripadaju većinskom narodu.
Između ostalog, dešava nam se da se sa veoma bitnih mesta u ovoj zemlji, znači iz Ministarstva kulture, kaže da su to srpski pisci, pa se nabrajaju: Ivo Andrić, David Albahari, Danilo Kiš, Meša Selimović itd. To su sve ljudi koji su bili ili neki od njih jesu žitelji i ponosni građani Republike Srbije, ali većina, odnosno ovi koje sam nabrojao, pretpostavljam da ne pripadaju većinskom narodu.
Ovaj drugi deo, gde se ovaj dan predlaže da bude dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Na primeru sredine iz koje dolazim biću slobodan da kažem da je bitno da se zna ko je sve stradao, ali u kojoj meri nije toliko. Na primer, na teritoriji opštine Bačka Topola na putu za Bajšu bio je u leto, jesen 1941. godine formiran logor u koji su odvođeni Jevreji. Oko 6.000 Jevreja je bilo zatvoreno u tom logoru. Svega 83 se vratilo posle Drugog svetskog rata. Ovi ostali su uglavnom stradali. Danas u Bačkoj Topoli na prste jedne ruke mogu se prebrojati Jevreji.
U Petnaestoj vojvođanskoj brigadi od 1200 boraca, 99% su bili Mađari, 94 njih je ostavilo svoje živote za slobodu ove države i svih nas. Tih 94 su počev, abecednim redom, od Apro Pala, pa do Veroš Jožef, tim redom su nabrojani i tkao ih pamtimo. Znači, nisu bile samo i ne treba da budu u ovom zakonu samo srpske žrtve. Po nama treba da bude dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, a to sve u Republici Srbiji. Hvala.

Gospodo predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, u danu za glasanje kada se budemo izjašnjavali o predlogu ovog poslovnika narodni poslanici LSV se nadaju da ćemo zaokružiti pre svega normativno, pa onda i stvoriti preduslove narednom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije da može raditi u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Ipak, kod nekih narodnih poslanika ostaje žal za propuštenom prilikom da se Narodna skupština bolje pozicionira, pogotovo u odnosu na izvršnu vlast, ali biće prilike, ovaj proces je tek počeo.
Ovlašćeni predlagač ovog poslovnika nije želeo da duži, te stoga nije spominjao rad prethodnih radnih grupa koje su takođe radile na predlozima poslovnika Narodne skupštine. Vidimo da je donekle rad ove poslednje radne grupe bio olakšan jer se s pravom pošlo od nekih ranijih verzija predloga ovog poslovnika.
Ovaj saziv Narodne skupštine će ostati upamćen i po tome da je smogao snage da prihvatanjem izmena svog poslovnika umnogome popravi isti. Nije davno bilo da se rad Narodne skupštine blokira famoznim članovima 225. i 226. ili podnošenjem hiljade amandmana na jedan zakon od strane samo jedne poslaničke grupe. Danas još uvek neki u ovom domu sa žaljenjem spominju ova vremena, a mnoge od nas je bilo sramota takvog rada Narodne skupštine.
Atmosfera u današnjoj raspravi nije zategnuta i odvija se onako kako treba. Zato što je to postala praksa u našem radu, a i stoga što će novi poslovnik, kada se prihvati, biti primenjivan tek od narednog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.
Dok god bude parlamenata biće i borbe između vlasti i opozicije. Prvi bi da se rad u skupštinama obavlja sa što manje štete po vladajuću strukturu, a drugi bi da govore što god i koliko god žele. Možda činjenica da kada budemo počeli primenu ovog poslovnika, ako ga usvojimo, danas ne znamo ko će biti vlast, a ko opozicija, daje za pravo da tvrdimo kako je ovom predlogu pronađena mera ako ona i postoji u tome ko i na koji način treba da govori u ovom domu.
Nikada, a možda i nigde to nije idealno, ali stalno treba unapređivati svoj rad i na taj način što će se iznalaziti formula za meru potrebne rasprave u Narodnoj skupštini. Broj ruku u Narodnoj skupštini ne daje nikome za pravo, pa ni vladajućoj većini, da ospori pravo i uskrati mogućnost opoziciji da iskaže sebe i održi potreban balans snaga kako bi zakoni i sve ono što radi Narodna skupština bilo na nivou koji se ne samo očekuje od nas, već je i potreban našem društvu.
Svi koji su do sada govorili o delu Predlogu ovog poslovnika koji razrađuje rad odbora, ako ga nisu hvalili nisu ni imali ozbiljne primedbe. Držim da je dobro rešenje sa brojem predloženih odbora, odnosno da su poneki dosadašnji dobro spojeni. Ovde želim da istaknem svoje zadovoljstvo što je preovladavalo uverenje da nam je potreban Odbor za dijasporu i odnose sa Srbima van Srbije, jer je o ovome i bila dilema.
Ideja da jedan narodni poslanik može biti član samo jednog odbora po meni nema ni u čemu utemeljenje. Pitanje je da li bi mogla i da zaživi, jer predsednik Narodne skupštine i po ovom novom predlogu ima više zaduženja u odborima. Znači ne bi bilo moguće da se realizuje da je jedan narodni poslanik član samo jednog odbora. Između ostalog, ne smeta mogućnost da narodni poslanici mogu biti članovi više odbora.
Ovaj predlog poslovnika normalno ima i slabijih rešenja. To je uglavnom kada govori o onom što sada nismo imali regulisano, kao na primer o korišćenju vremena narodnih poslanika u radu odbora. Tu mislim na onaj deo o prenosu vremena. Šta se dešava u slučaju kada jedna poslanička grupa ima više članova odbora, koliko vremena može da se prenese na onoga ko će da govori itd? Bitno je da uočimo, nedostatak regulisaćemo.
Imamo ubuduće mogućnost da za dva zamenika generalnog sekretara kažemo da im prestaje mandat kada se izabere novi. Šta ako smo imali dva a izaberemo jednoga: kome će prestati mandat?
Budžet Skupštine je još uvek tabu tema. Propuštamo priliku da ga približimo onome zbog čega je insistirano na njemu, to je rad u Narodnoj skupštini. U njoj njenu funkciju obnašaju pre svega ili isključivo narodni poslanici. U tome im pomažu zaposleni.
Kod budžeta ispade da to nije tako. On je i dalje daleko od narodnih poslanika i daleko od mogućnosti da svako za svoj rad ima određena sredstva s kojima će raspolagati i odgovarati za utrošak istih. Ovakva rešenja su prisutna u većini parlamenata, čiji rad ocenjujemo daleko boljim od našeg.
Ne bih da ostane da niko nije rekao, ali gramatičke i slovne greške će se recenzijom ispraviti nakon donošenja predloženog poslovnika, ali treba da znamo da sve te greške koje dođu pred nas i pred javnost govore dosta o našem radu i o tome da nam fali ponešto pre nego što izađemo sa predlozima i pred Narodnu skupštinu i pred sve naše građane.
Evidentno je, to će predsedavajuća najbolje da oceni, da su u radnoj grupi za izradu ovog predloga poslovnika učestvovali uglavnom muškarci. Nismo našli za shodno makar u obrazloženju da kažemo da sve ono što je napisano u muškom rodu može da se primenjuje i u ženskom. Prilika je možda to da popravimo i da ne dužim, po Ligi socijaldemokrata Vojvodine ovaj predloženi poslovnik je više nego dobar i u danu za glasanje ćemo biti za njega.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući. Hoću da kažem da amandman gospodina Martinovića na član  1. ovog predloga zakona glasi – u članu 1. reči "mogu povrediti" zamenjuju se rečima "vređaju i". Mi smo najozbiljnije uzeli u razmatranje i ovaj amandman, kao i sva 23 amandmana koja su podnele kolege iz SRS, i onaj ko je pažljivije gledao odgovore vidi da otprilike 90% tih amandmana koje su oni podneli biće ugrađeno, odnosno već je ugrađeno u sadašnji predlog ovog zakona.
Ovaj amandman nismo prihvatili zato što smo, razgovarajući sa ostalim poslaničkim grupama i sa Odborom za pravosuđe, došli do stanovišta da je reč "povređuju" bolji izraz i da izvire iz našeg zakonodavstva i onda smo se opredelili za ovo. Zbog toga nije prihvaćen amandman gospodina Martinovića. Hvala vam.

Gospodo poslanici, ispred sebe držim Informaciju o delovanju članova neformalnih grupa i pojedinaca sa neonacističkim obeležjima na području Republike Srbije i preduzetim merama MUP Srbije. Ova informacija datira iz 2005. godine. MUP ju je pripremio i prosledio Skupštini AP Vojvodine na njen zahtev. Da ne bih čitao sve, potrajalo bi, samo apropo toga da li u Republici Srbiji ima pojava neonacizma i fašizma, čućete iz sledećih nekoliko rečenica.
Na osnovu raspoloživih saznanja, uočeno je da na teritoriji Republike Srbije postoje pojedinci koji svoje delovanje identifikuju kroz pripadnost nekim od sledećih grupa: Skinhedsi, Nacionalni stroj, Krv i čast, Rasni nacionalisti i Obraz. Neformalna društvena grupa Nacionalni stroj, tajna rasistička, šovinistička, antisemitska organizacija internacionalnog karaktera, aktivna je u 18 država.
Članstvo lobiraju tako što se zalažu za očuvanje srpskih vekovnih teritorija ujedinjenjem svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu i očuvanjem pravoslavlja. Metode vrbovanja članstva su putem interneta, učestvujući u raznim internet forumima itd. MUP je identifikovao učesnike i prati ih..., da ne čitam redom.
Neformalna društvena grupa Srpska Krv i čast divizija počinje rad 1995. godine, sa idejom širenja nacionalsocijalizma i motivisanjem sledbenika radikalnim aktivizmom. Koristi zastave slične nacističkim, kukasti krst i dvoglavog orla sa četiri ocila. Članstvo se prepoznaje po karakterističnim nacističkim obeležjima, tetovažama koje pokrivaju cele ruke, pa čak i telo. Nose majice crne boje sa ispisanim tekstom – combat 18 ili C18 itd.
Ni Vojvodina, kao i cela Republika Srbija, nije imuna na sve ovo, pa ima posebne svoje grupe koje MUP Republike Srbije tretira. Npr. neformalna društvena grupa Pokret 64 županije, čija je delatnost prvi put uočena tokom 2004. godine. Pojavni oblici njihovog delovanja manifestuju se kroz lepljenje plakata na javnim mestima, čija sadržina predstavlja kartu ''velike Mađarske'' koja obuhvata, u odnosu na sadašnje granice, područja svih susednih zemalja. Zatim, Honvedi, neformalna društvena grupa koja svoje delovanje ispoljava skupom u javnom preduzeću u Mađarskoj itd.
Apropo toga da li ima ili nema pojava, MUP je tada, verujem iz ovoga što su uputili onda, ubeđen sam da oni prate i imaju kompletno šta se po pitanju pojave fašizma i neonacizma na teritoriji Republike Srbije dešava.
Da ne čitam ovde, taksativno imaju nabrojane sve značajnije manifestacije koje su se desile tim povodom na teritoriji naše države.
Dešavaju se, nažalost, i nadalje. A da se ne bi dešavale i da bi MUP i svi organi Republike Srbije mogli da blagovremeno, i onako kako velika većina građana Srbije smatra, reaguju protiv ovakvih manifestacija i uopšte pojavnih oblika neonacizma i fašizma, donosi se ovakav zakon. Nema niko nameru da napada (taman posla) Srbe da su oni, kako reče prethodnik, to što je izrekao.
Samo za kraj, ono što mi je veoma zasmetalo u tome što je govorio, a to je zbog mojih komšija, kako kolega poslanika u sali Narodne skupštine Republike Srbije tako i komšija u gradu, u Pokrajini, Republici, a to je da ima ljudi, čak i narodnih poslanika u više mandata, koji drže do toga da nacionalne manjine treba poštovati onoliko koliko će nas to koštati ukoliko ih ne budemo poštovali. To mi veoma smeta i protiv toga ću ustati sada i uvek. Hvala.

U ime predlagača zahvaljujem gospođi Gordani Pop-Lazić na sugestijama kroz ovaj njen amandman. Svi koji su pažljivije pogledali kakav je sad Predlog zakona, mogu da vide da smo to uvažili. Ova njena sugestija se nalazi ne u članu 1, ali u članu 4. Znači – samo oni koji su osuđeni, onako kako je ona to sugerisala. Hvala lepo.

Hteo sam samo da istaknete da je predlagač usvojio ovaj amandman gospodina Paje Momčilova, upravo i zbog obrazloženja koje je on dao.
Znači, samo da naglasite da je to sa naše strane i sa strane Odbora usvojeno. Hvala.

Samo bih želeo gospođi, svima prisutnima i onima koji to žele da čuju da kažem da upravo ono što je ona rekla sada i stoji u Predlogu, baš tako, ''kojima se'', pa ono što je ona htela da doda, to smo i dodali. Znači, umesto ''može izazvati, podsticati ili širiti mržnja i netrpeljivost'', upravo tako stoji – ''izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost'', ali nije moglo da se na jedan član usvoji više amandmana, pa smo uzeli onaj koji je daleko konkretnije i bolje težio da poboljša tekst zakona. Hoću da kažem da je sve ovo što je gospođa rekla usvojeno i sadrži se sada u Predlogu zakona.

Ne znam da li je potrebno. Nismo mogli da prihvatimo njen amandman zato što je on obuhvatio samo deo člana 3, a amandman Odbora je obuhvatio još neke delove člana 3, tako da je njen amandman sadržan u onom što je Odbor predložio.

Istine radi, koleginica Radeta je pročitala član 4. u onoj varijanti koja je ušla u proceduru. Tako je pisalo dok nije usvojen sa naše strane, strane predlagača, određeni broj amandmana. Član 4. sada u Predlogu glasi: ''Zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koja su ta lica osuđena za ratne zločine''.
Jedino vas molim da se ne spuštamo na taj nivo da vređamo jedni druge oko diploma ili bilo čega drugog. Mislim da nije predmet da cenimo čija je koliko teška i šta drugo, to možemo na drugom mestu. Hvala lepo.

Istine radi, nijednog trenutka nisam spomenuo da je u pitanju bilo kakva greška. Svima u sali i onima koji su upoznati kako je došlo do konačnog predloga zakona je jasno da je tražen najmanji zajednički imenitelj sa velikom većinom poslaničkih grupa, između ostalog i sa SRS. Hvala lepo.

Hvala lepo. Javio sam se zbog amandmana gospođice Elene Božić-Talijan, samo da kažem da su i predlagač i Odbor prihvatili ovaj amandman sa ovim obrazloženjem i nalazi se u sadašnjem predlogu. Hvala vam lepo.

Što se tiče iznosa ovih kazni koje je predlagač predložio u ovom predlogu zakona koji je danas pred nama, mi bismo, verujte, išli sigurno sa većim iznosima, ali krovni zakoni Republike Srbije, nadam se da ništa novo neću reći gospodinu Martinoviću i ostalim pravnicima u ovoj sali, ne dozvoljavaju veće iznose, a što se tiče ostalih kazni, to je predmet Krivičnog zakonika Republike Srbije i nadam se da će i on vrlo brzo biti promenjen i obuhvatiti i fašizam i neonacizam. Hvala lepo.

Hvala lepo. Dosta je kasno, radilo se dugo danas, pa ću bukvalno dve rečenice. Danas nije puno govoreno, pogotovo od strane ljudi koji predstavljaju opoziciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, o samom zakonu, više je govoreno o predlagaču, ali moram da napomenem da nam je pre ove sednice, znači u postupcima koji su rađeni u toku pripreme same sednice, odnosno prilikom podnošenja amandmana, veoma veliku pomoć, da bismo došli do ovakvog definitivnog predloga zakona, dao SRS, na čemu mu zahvaljujemo, kao što zahvaljujemo i ostalim poslaničkim grupama koje su se potrudile da nađemo najmanji zajednički imenitelj za ovaj predlog zakona. Mislim da on sutra sigurno, koliko znamo, prolazi.
Primetili ste da koleginica Jerkov i ja nismo večeras glumili advokate, pogotovo Nenadu Čanku, jer veoma dobro znate da to njemu nije potrebno. Ume on i sam da se brani, imaćete priliku to da čujete, a i slušali ste.
Samo za kraj, drago mi je da sam zajedno sa vama uspeo da čujem iz usta kolege Martinovića da je priznao pri kraju svoje diskusije da ipak ovih pojava, koje tretira ovaj zakon, ima. Rekao je da ih ima ne samo kod Srba, nego, normalno, i kod svih ostalih koji žive na teritoriji Republike Srbije, u ovoj ili onoj meri, nebitno je. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja proističe iz opredeljenja velike većine građana Republike Srbije, u prošlosti, ali i dan-danas.
Liga Socijaldemokrata Vojvodine je pre tri godine, u više navrata, pokretala donošenje deklaracija i predloga zakona na ovu i slične teme. Žao nam je što je tek sada sazrelo vreme da se o ovome priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što tek sada sledi njegovo usvajanje. Bolje ikada nego nikada.
Programi delovanja LSV-a od 1990. godine nam daju za pravo da baš mi budemo predlagači ovog zakona. Malo je bilo političkih organizacija koje su sve vreme 90-ih bile protiv ratova, onog zlog što oni donose. Ne samo rečima, već i konkretnim delovanjem, LSV je u kontinuitetu bila protiv bilo kakvih sukoba s našim komšijama.
Koliko je predlagaču ovog zakona poznato, nema organizovanog delovanja profašističkih organizacija u našoj zemlji, ali ne smemo zabijati glavu u pesak i praviti se da nema ovakvih i sličnih događanja, da li u vidu marševa, na primer, onaj što je trebalo da se desi 7. oktobra 2007. godine u Novom Sadu, ali smo, ne samo naporima Lige socijaldemokrata Vojvodine, već i LDP-a i G17 plus, više udruženja građana i velikog broja žitelja Novog Sada i Vojvodine, jasno dali do znanja da se u Novom Sadu, Vojvodini i Republici Srbiji ne mogu organizovati ovakvi skupovi.
Podsećam da organi naše zemlje nisu mogli pravno valjano da zabrane ovaj skup, jer nisu imali osnova za to. Da li štampanjem propagandnog materijala? Setimo se samo brošura gospodina Davidovića, vođe organizacije "Nacionalni stroj", uzgred budi rečeno, ponosnog na svoj nadimak "Firer" i trenutno nedostupnog organima naše države, koji ga traže zbog pravosudne presude i, na osnovu nje, izdržavanja kazne zatvora. Da li ispisivanjem grafita koji šire nacionalnu mržnju i netrpeljivost?
Poslednji primer za koji znam je iz sredine u kojoj živim, iz Bačke Topole. U subotu ujutru, osvanuo je grafit "Smrt Mađarima", a pod prozorom kancelarije Opštinske organizacije LSV - Bačka Topola je osvanuo grafit – "Srpska Bačka Topola". Koliko su se uznemirili građani, ne moram da naglašavam. Liga Socijaldemokrata Vojvodine je uvek ukazivala na ove pojave i zato i ovog puta, za sve one koji imaju bilo kakvu dilemu, skrećemo pažnju da se Bačka Topola nalazi u Bačkoj, AP Vojvodini i Republici Srbiji, a nije ni mađarska, ni srpska, ni crnogorska, ni rusinska, ni slovačka, ni bilo čija. Ona pripada svim njenim građanima koji prihvataju pisana i nepisana pravila po kojima se živi u našoj zemlji.
Ukoliko nekome ovi stavovi i zalaganja LSV-a smetaju, treba da znaju da nas samo još više učvršćuju u istrajavanju u sprovođenju našeg programa rada – decentralizacija zemlje, vraćanje pune autonomije AP Vojvodini i što je moguće brže osvajanje evropskih standarda življenja u Republici Srbiji.
Usvajanjem ovog predloga zakona, Narodna skupština Republike Srbije daje priliku organima Republike Srbije da, na osnovu ovog zakona, sve ovakve i slične pojave u korenu saseku. Neki su se danas potrudili da nam drže lekciju o rodoljublju.
Držim da o rodoljublju bezuslovno mogu govoriti samo umetnici i deca, a da svi ostali, pogotovo narodni poslanici, delima treba da dokazuju svoju privrženost domovini i svom narodu.
U Čačku, Kragujevcu, ili Valjevu, može se proći neprimećeno u majici na kojoj piše, na primer, "Srbin", ali u Bačkoj Topoli, gde po popisu iz 2001. godine živi 29,8% Srba, a sve ostalo su pripadnici drugih naroda ili nacionalnih manjina, kada se prođe s jednom takvom majicom, onda, verujte mi, to izaziva mnogo toga u onim drugima koji nisu Srbi i uzrokuje ove grafite ili, ne daj bože, nešto još gore.
S predstavnicima nekih poslaničkih grupa smo već razgovarali na temu ovog predloga zakona, a ostajemo otvoreni za razgovor sa svima ostalima koji imaju predloge da poboljšamo tekst zakona. Ovo se pogotovo odnosi na Poslaničku grupu SRS-a, koja je, po našim saznanjima, jedina uložila amandmane na Predlog ovog zakona. Ostale amandmane nismo imali prilike da vidimo.
Kako bi organi Republike Srbije imali osnova za daleko bolje reagovanje u slučajevima pojava koje tretira ovaj zakon, Poslanička grupa ZES-a će ga u danu za glasanje podržati. Hvala lepo.

Zarad javnosti, samo da ponovim, a može se videti u stenogramu, da mi ne pada na pamet da bilo kome spočitavam da u bilo kom milimetru zemlje Srbije može neko nekome zabraniti da ističe da je to Srbija.
Ako ste dobro slušali, samo sam hteo i želeo bih da vi, koji dolazite iz sredina gde pretežno živi većinski narod, shvatite da pisanje na majici reči ''Srbin'', ne mislim tu na obeležje Republike Srbije, nego tvrdeći, na majici sam napisao da sam Srbin, da sam ja Srbin, nije dokaz toga i iritira sve ostale. Verujte mi. Biti pripadnik bilo kog naroda, znači, biti, pre svega, dobar čovek. To je pripadnost i po tome se meri ko je kakav, bar kod nas. Hvala lepo.