Ako se neko javio po Poslovniku, ima prednost. Ja sam se javio po replici, pošto sam se javio u petak, a prekinuta je sednica. Tako da dajem prednost nekome ko se javio po Poslovniku.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po replici od pre dva dana na izgovorene reči ministra Ilića, koji je, kako kaže kolega, u šaljivom tonu pred početak utakmice, a na upozorenje predsednika Skupštine da još ima 20 minuta, potrošio vreme poslanika neomogućavajući im da do kraja završe sa redom govornika. Pre svega je izrekao nekoliko neistina, ali se nije osvrnuo na ključna pitanja koja su mu poslanici postavili, a to je – da li ovaj zakon omogućava legalizaciju i odgovor je – ne. Ovaj zakon omogućava samo upis nelegalnih objekata i stvara obavezu građanima koji te objekte upišu da plaćaju porez na nelegalne objekte. Mislim da tako nešto nije zabeleženo u Srbiji i ne znam gde u svetu da se na nešto što je nelegalno plaća porez. Građani ništa ne dobijaju. Ovo jeste prevara i kako je koleginica Božanić rekla – vi nemate ni jedan argument kojim biste ubedili poslanike da glasaju za ovaj zakon.
Osim toga, izneli ste neistine kada je u pitanju most u Beogradu, most na Adi. Dakle, nije tačno da taj most nema dozvolu i da nema mogućnost da se na njemu odvija saobraćaj, kako ste rekli, vi biste sutra mogli da zatvorite taj most. Taj most ima i građevinsku dozvolu, i ima privremenu upotrebnu dozvolu, i u toku je tehnički prijem. Dakle, ima privremenu upotrebnu dozvolu, kako sa takvim objektima uopšte biva, da se na njemu odvija saobraćaj, i vi ste nam pričali o vašoj nepokretnosti koju ste gradili, ne znam gde. Mi vas za to nismo pitali. Hvala.

Član 107. Prethodna govornica je upotrebila nekoliko uvredljivih izraza koji se odnose na našu poslaničku grupu, odnosno poslanike koji su govorili prethodno. Neću ih ponavljati da ja ne bih povredio Poslovnik.
Moram da kažem da je izrekla i nekoliko neistina, pre svega za činjenicu da ovaj zakon praktično ne pogađa privatne vlasnike, jer bi ona htela da zna na čijoj je to zemlji izgrađen objekat, a da se on nije protivio tome.
Poštovana koleginica bi trebala da zna da je izvršena restitucija, kao što još uvek nije, da bi se pokazalo da su mnogi objekti sagrađeni na tuđim imanjima, na tuđoj zemlji. Kada restitucija bude sprovedena do kraja, ti vlasnici kojima će ta zemlja biti vraćena naći će se u veoma nezgodnom položaju, odnosno oni će morati da tuži, kako sada u osnovnom zakonu stoji, bespravne graditelje koji su gradili na tim površinama.
S druge strane, ne štite se ovim zakonom prava izbeglica. Prava izbeglica ovim zakonom se umanjuju, jer neće imovina biti legalizovana, ali će morati da plate porez na imovinu koja će i dalje biti nelegalna.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se, poštovana predsedavajuća, da vam je predsedavajući pre vas preneo teme o kojima se govorilo u okviru date teme, pa da me nećete uskraćivati za malo šira obrazloženja pojedinih teza. Mada ne znam kako posle ovako poetskih govora, gotovo kumrovačkih nastupa, da kažem nešto. Moraću ipak da odgovorim na neka pitanja koja su postavili pre svega poslanici i poslanice SNS. Nemamo opozitni stav. Imamo konstruktivni stav povodom ovog pitanja, vrlo smo odgovorni, obzirom da se radi o međudržavnim sporazumima i vrlo ozbiljno pristupamo ovoj temi.  
Mislim da ni ministar Dinkić nema apologetski nastup, već da ministar ozbiljno brani poziciju sa koje je danas došao i mislim da kritike sa te strane od strane poslanika SNS nemaju osnova. Kada je u pitanju "spiritus movens", koji ste spominjali vezano opoziciju, i postavili pitanje šta je to, to je oprez. Mi smo vrlo oprezni i želeli bi da ovaj sporazum bude realizovan, da njime ne budu oštećeni građani i građanke Srbije, da ulaganje bude brzo, efikasno i da prvi dinari, odnosno dolari stignu do kraja godine. Nadam se da će nam ministar Dinkić moći dati odgovor kada možemo očekivati prva ulaganja.
Kada su u pitanju neke teme, posete ministra odbrane četvorici ministara odbrane moćnih zemalja sveta, čuli smo to i sinoć u jednoj emisiji. S druge strane, smo čuli odgovor da je vrlo rado viđen gost zbog toga što vrlo brzo ispunjava želje svih tih ministara. Žao mi je, mislim da ste umesto Miroslava Lazanskog imali kolegu Drecuna da citirate. On je najbolji, koliko ja znam, makar ste vi to tako govorili, vojni analitičar.
Ovo bi bilo kratko kada su u pitanju izlaganja predstavnika vladajuće koalicije. Odmah da napomenem, mislim da su sve diskusije predstavnika opozicionih stranaka bile konstruktivne i da nije bilo ništa opozitnog u njima i ne vidim da je bilo bilo šta što bi moglo da naruši i da kaže, od bilo koje opozicione stranke, da je protiv ulaganja i dolaska stranog kapitala u našu zemlju. Za Demokratsku stranku tvrdim da je ona svakako za strana ulaganja.
Žao nam je, ponoviću ono što je gospodin Stefanović rekao, što je ovo do sada jedino strano ulaganje u mandatu ove Vlade. Ulaganje u najavi, koje ćemo tek moći da realizujemo, ali naravno nećemo biti kočničari da se ono do kraja realizuje. Opet kažem da očekujemo da do kraja budu ispoštovani i Ustav i zakon i sve ostalo i nadam se da će to ova Vlada, odnosno ministar Dinkić učiniti.
U pitanju su četiri sporazuma. Najviše je danas bilo reči o Sporazumu o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapskih Emirata, ili "Emirata", kako neki kažu, ali u svakom slučaju on pokriva predgovor koji je zaključen u prethodnom periodu, po nama možda prerano. Možda je pre toga trebalo, ipak, u Narodnoj skupštini ratifikovati ove sporazume, ali dobro. Možda ovi sporazumi mogu ispraviti i, na neki način, uvesti u pravni sistem taj sporazum koji je zaključen, kao što smo videli, na bazi privatnih veza, odnosa, itd, i tu nema ništa loše. Svaka investicija, došla ona na ovaj ili onaj način, je dobra, ako to nije prljav novac, ako to nije novac zarađen nekim radnjama koje su nedozvoljene. U svakom slučaju, imaćete u tom smislu konstruktivan stav DS.
Nije tačno, neko je spominjao ovde, da je DS ili možda vlast u Novom Sadu, odnosno u pokrajini ili u Beogradu protiv ovih investicija. Istina, ministre Dinkiću, mislim da kada ste rekli da ste razgovarali sa gospodinom Pajtićem i gospodinom Ješićem, mislite na period posle potpisivanja predugovora, kada je rađen ovaj sporazum, a ne pre potpisivanja predugovora. No, nije važno. Bitno je da je tih razgovora bilo i da su, koliko sam razumeo, "Vode Vojvodine" dale neke predloge za neke investicije koje bi se mogle realizovati u Vojvodini.
Usput ću vas pitati, tema jeste druga, ali činjenica da je seljak u Srbiji, u Vojvodini neorganizovan, da nemaju dobru infrastrukturu, šta je sa Zakonom o zadrugama. Još u prethodnom mandatu je bio najavljen. Poradovao sam se da će to biti u mandatu prethodne Vlade. Ne vidim najave da će on biti uskoro. Mislim da bi to bilo vrlo dobro, ukoliko bi se on našao u proceduri, jer bi na taj način rešili pojedina pitanja koja se tiču organizovanosti u ruralnom području. Zadruge su kod nas možda prepoznate kao ostatak socijalizma. Međutim, one postaje u celom razvijenom svetu i dobar su način za organizovanje poljoprivrednika.
Posvetiću se analizi predugovora koji je uradila Radna grupa Vlade Vojvodine. Mislim da je on najkvalitetniji dokument, koji je sagledao pravne, ekonomske, socijalne, agro-ekonomske i političke aspekte ovog predugovora. Naravno, neću da čitam celu analizu. Radili su je vrhunski stručnjaci. Mislim da su bili vrlo dobronamerni i čak u osnovi su rekli da Radna grupa podržava inicijativu koja se odnosi na strana ulaganja, a koja je pokrenuta predugovorom uz poštovanje, naravno, zakonske regulative Republike Srbije.
Dakle, Radna grupa Vlada Vojvodine nije imala ništa protiv inicijative, koja je, već danas, pretočena u međudržavni sporazum, ali su postavili neka pitanja. Neka pitanja su dobila odgovore, a na neka možda tek treba da bude dat odgovor. Tako je postavljeno pitanje prava građanina na imovinu, jer su oni rekli da predugovor ne sadrži odredbe o tome da li je predmet ugovora podržavljeno poljoprivredno zemljište i da li ima podnetih zahteva za vraćanje imovine. Čini mi se da se u jednom sporazumu, koji je dat, kaže da predmet ne može biti imovina iz restitucije. Moguće da je sa ovim otklonjen taj nedostatak.
Drugo pitanje koje je postavljeno je pravo na ravnopravnost, odnosno predugovor građane Republike Srbije, kako su rekli, stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na strana pravna lica u postupku sticanja svojine i ostvarivanja prava zakupa na poljoprivrednom zemljištu. Nisam siguran da je ovo do kraja otklonjeno, da je ovaj problem otklonjen. Istina, deo zemlje jeste izuzet od prodaje, odnosno privatizacije, ali ipak je deo zemljišta, na neki način, bilateralnim ugovorom izuzet i praktično je kupljen, odnosno biće kupljen od strane kompanije bez javnog tendera. Opet, ako je to u nekom širem društvenom interesu i ako sve bude transparentno, kako je kolega Stefanović rekao, ako vidimo uskoro i plan ulaganja, ako vidimo biznis plan, možda i taj problem može biti otklonjen.
Međutim, svakako da u postupku zaključivanja predugovora nisu uključeni predstavnici AP Vojvodine, jedinice lokalne samouprave. Zbog toga sam naglasio da mislim da su ovi razgovori vođeni kasnije, ali opet kažem – dobro je da su vođeni i naknadno, kako bi se neke nepravilnosti otklonile.
Istaći ću još tri bitne stvari sa stanovišta poljoprivrednika u Vojvodini, time i poljoprivrednika u Srbiji, a tiču se činjenice da AP Vojvodina, a i jedinice lokalne samouprave, po mišljenju ove Radne grupe, treba da participiraju u vlasništvu nove kompanije, odnosno da deo ostvarenih sredstava, po svim osnovama, bude usmeren ka budžetu AP Vojvodine ili prema projektima njenih javnih preduzeća. Možda se to na neki način, kada ste pominjali "Vode Vojvodine", ostvaruje. Međutim, koliko sam razumeo, radi se o kreditu za navodnjavanje koji bi "Vode Vojvodine" trebale da uzmu, ako sam vas, ministre, dobro razumeo.
Sledeća stvar, u postupku kreiranja budućeg konačnog ugovora, treba da učestvuju predstavnici AP Vojvodine, a pre toga neophodno je da se od strane Narodne skupštine Republike Srbije izvrši ratifikacija odgovarajućeg međunarodnog ugovora. Takođe, treba pribaviti mišljenje stručnjaka o stručnim pitanjima koje su predmet ugovora i zahtevaju stručnu ekspertizu o strukturi investicionih ulaganja mora biti obuhvaćeno ulaganje u navodnjavanje, odvodnjavanje, meliracione popravke i kvalitet zemljišta. Bio je stav radne grupe da u izradu konačnog ugovora treba uključiti predstavnika AP Vojvodine, što još uvek nije kasno jel, konačno ugovor tek treba da se napravi.
Na kraju još jednom ću istaći da je stav poslaničke grupe DS, da ukoliko bi se ova ključna pitanja bitna za poljoprivrednike, bitna za građane Srbije, koliko bi na njih dobili pozitivan odgovor, da bi DS razmotrila mogćnost da podrži ovaj sporazum i verovatno ga u tom slučaju podržala. Opet iz ovih razloga, dakle, zato što je to investicija koja konačno u mandatu ove vlade dolazi u Srbiju, a sa druge strane, da nas ne bi predstavnici Vlade optužili da opstruiramo stana ulaganja. Ali, pre svega da bi bio ispoštovan Ustav i zakoni, kako ne bi jednog dana došli u situaciju da neka sledeća vlada, ili neko iz ove vlade postavlja pitanje, da li je ovaj sporazum bio dao kraja u skladu sa propisima Republike Srbije.
To je bilo ukratko u tom delu. Molio bih ministra, ako bi mogao da da odgovor na neka od ovih pitanja. Hvala.

Hvala.
Četvoro poslanika SNS se našlo prozvanim, iako nisam na bilo koji način uvredljivo se odnosio prema toj stranci. To što se neko našao u priči o Kumrovačkoj školi, to je njegov problem. Ali, ja mislim da vaš predsednik ne traži to od vas, ja mislim da on ne traži da vi na svakoj sednici pravite hvalospeve, on je čovek daleko, ne čuje vas.
Mi smo bili vrlo konstruktivni u našim diskusijama. Predlog koji je vaš predsednik stranke, prvi potpredsednik Vlade podneo ovoj skupštini, rekli smo da ćemo ukoliko se uvaže naši zahtevi, podržati, upravo da bi vam ta prva investicija koja je došla u Srbiju, a puno ste ih obećavali, bila realizovana i da ne bi bila sprečena, kako bi vi rekli, od DS.
Dakle, posvetite se temi koja je danas na dnevnom redu. Bilo je poprilično nelagodno slušati vaše hvalospeve, prilično nelagodno, neozbiljno. Gospodin koji je poslednji govorio, govorio je da se mi nismo spremili.
Mi smo pročitali sva četiri sporazuma. Mi smo shvatili da tri sporazuma imaju osnov da ih podržimo bez nekih uslova. Četvrti sporazum ima problem i ja sam rekao koji. Rekao sam da ćemo ga podržati, ukoliko neke stvari budu otklonjene. Mislim da je kroz diskusiju gospodina Dinkića, rečeno da će biti uvažene neke naše sugestije i mi ćemo se tako i odnositi prema tom ugovoru.
Tako da, vodite računa kada govorite o procentima 80%, 90%, 100%, pa to ni mala deca ne veruju. Ne bih da se spuštam na tako nizak nivo, nemojte, vi ste poleteli.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Zakon o efikasnom korišćenju energije. Ovaj zakon je, kao što stoji u obrazloženju, pripremila prethodna Vlada i uz neke manje izmene stavila ga je u skupštinsku proceduru nova Vlada. Uz to poznato je da je taj zakon 2011. godine sačinjen na osnovu studije koju je finansirala japanska Vlada, odnosno japanska Agencija za međunarodnu saradnju.
Međutim, kako to biva sa ovom Vladom, isto tako i sa ovim ministarstvom, sve što je moguće unazaditi, čak i ono što je dobro napravljeno, oni to uspevaju. Nekoliko primera koje ću navesti u ovom zakonu to jako dobro svedoče.
Osnovna primedba jeste da on nije u egzistenciji sa Zakonom o energetici i da je osnovna, ključna, rekao bih, primedba što će primena ovog zakona biti negde tamo za godinu i po dana, kao neki dan kada smo raspravljali o javnim beležnicima, pa je rečeno da se odlaže primena za godinu dana, pa su čak i mediji preneli da je primena odložena za godinu dana, a vi ste na jedan vaš prefinjen način, u amandmanu, izglasali da je primena tog zakona odložena za godinu i po dana. Nije isključeno da će primena ključnih odredbi ovog zakona biti odložena na dve godine i posle dve godine ko zna na koje još vreme.
Reći ću vam, ministarko, na koje ključne odredbe mislim. Demokratska stranka se zalaže, to nije sporno, za mere koje bi dovele do povećanja sigurnosti u snabdevanju energijom, naravno i efikasnije korišćenje energije, ali ključna stvar, na čemu je DS insistirala i insistira, jeste da se potrošačima omogući da utrošenu energiju plaćaju u količini koju su potrošili, a ne na bazi paušalnih ocena, a najčešće na bazi kvadratnog metra.
Svakako da se zalažemo za smanjivanje, odnosno svođenja na minimalnu meru rasipanja energije. Nismo mi tako bogata zemlja da otvaramo prozore kada želimo da smanjimo temperaturu u stanovima, da mesec dana ne živimo u stanu, a da se stan greje. Nismo mi toliko bogati da ne možemo, sa druge strane, nismo toliko siromašni da uložimo novac u popravku prozora, u izolaciju kuća kako bi štedeli više energije. To rade sve bogate zemlje i zbog toga su i bogate.
Međutim, ovaj zakon ne ide ka tom cilju. Rekao sam neke ključne odredbe, kojim je ova Vlada uspela da pokvari dobar zakon, jesu u činjenici da rok primene zakona koji se odnosi na obavezno sačinjavanje tarifnih pravilnika, usvajanje od lokalnih samouprava, koji je regulisan u članu 51. ovog zakona.
Tu se kaže da će se primena tarifnog sistema, iz člana 47. stav 1. ovog zakona, u roku koji propiše nadležni organ jedinice lokalne samouprave, koji ne može biti duži od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sada vas pitam, gospođo ministarko, zbog čega, kada pojedini lokalni operateri, odnosno isporučioci toplotne energije imaju mogućnost u ovom momentu da mere, odnosno učitavaju utrošenu toplotnu energiju, da je naplaćuju prema utrošku, da se omogući ušteda toplotne energije i ono što sam malopre rekao, da se izbegne rasipanje toplotne energije kroz prozor? Zbog čega niste dali takvu zakonsku obavezu da obavežete sve operatere, odnosno isporučioce toplotne energije koji imaju u ovom momentu ugrađene kalorimetre, kako se popularno zovu, u podstanice, odnosno na ulazu u zgradu, zbog čega im niste dali rok da do naredne grejne sezone obezbede merenje, očitavanje toplotne energije na taj način?
U redu je 18 meseci za one koji nemaju mogućnost da sada očitavaju utrošenu toplotnu energiju. Međutim, pošto sam radio u tom sektoru znam da ima najmanje deset gradova u kojima se već sada može očitavati toplotna energija. Istina, možda ne na nivou pojedinog stana, ali sigurno na nivou građevinskog objekta kao celine. To bi već kroz ugradnju regulatora toplote omogućilo da ljudi štede toplotnu energiju i da zato manje plaćaju.
S druge strane, definisali ste utrošak i formiranje cene na jedan veoma, rekao bih, staromodan način, na jedan arhaičan način. U članu 47. kažete – nadležni organi jedinice lokalne samouprave dužni su da u tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja uključe kao jedan od elemenata za obračun cena usluge grejane i izmirene, odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije. Šta to znači? Da je utrošak toplotne energije samo jedan parametar u ceni toplotne energije. To znači da vi i dalje zadržavate u pravnom sistemu angažovanu snagu, kvadratne metre, sve moguće druge parametre koje lokalna samouprava može kroz tarifne pravilnike da uključi.
Da to nije tako, onda bi u ovom članu pisalo da je osnovna kategorija za naplatu toplotne energije utrošena toplotna energija. Onda ne bi bilo svejedno koliko neko troši toplotne energije, već bi to bio osnovni parametar za utvrđivanje cene, odnosno najmanje, recimo, 70% ukupne cene.
S druge strane, rekao bih da tamo gde ste mogli niste ovaj zakon prilagodili uslovima koji važe u Srbiji, činjenici da materijalni uslovi, pre svega govorim o energetskom potencijalu primaoca energije, nisu na adekvatnom nivou i da ih treba podizati. Takođe, niste dovoljno učinili da ovim zakonom propišete obavezu lokalnih samouprava, ako hoćete i države, pa i distributera, za izgradnju svesti od neophodnosti uštede toplotne energije i svih drugih vidova energije. Dakle, vezao sam se za toplotnu kada sam govorio o primerima svih drugih vidova energije. U tom smislu fale odredbe imperativne prirode koje bi na neki način obavezale od predškolskih ustanova, osnovnih škola na edukaciju za neophodnost uštede toplotne, odnosno energije uopšte.
Kada je u pitanju zaštita životne sredine, svakako da je veoma bitno da kroz štednju energije smanjimo emisiju štetnih gasova u vazduh. Međutim, možda ćete vi to rešiti na taj način što ćete povećati dozvoljeni nivo aero-zagađenja, kao što ste to rešili konkretno u slučaju prisustva aflatoksina u mleku.
Usput imam jedno pitanje, gospođo ministarko, da li ste i vi glasali za tu čuvenu uredbu kada je u pitanju desetorostruko povećanje aflatoksina u mleku? Ne izjašnjavate se? Ali, to nije nebitno, to ima veze sa ovim zakonom.
Dakle, drugi ministri u regionu, recimo, su predložili da se to mleko, koje je otrovno za ljude, troši kao pogonsko gorivo, odnosno da se troši kao energent. Zašto vi to niste učinili? Dobro, s jednim razlogom zato što nemate takva postrojenja u kojima bi to radili, ali ste možda mogli da izvezete to kancerogeno mleko, a ne da uvozite kancerogeno mleko u Srbiju.
Kada je u pitanju konkurentnost i kogeneracija, o kojoj je ovde bilo dosta reči, čude me, pravo da vam kažem, napadi koje ste vi i koleginica iz Nove Srbije uputili na račun bivšeg ministra, gospodina Škundrića, dok on nije bio u sali. Mislim da ste se osvrtali na fond, da je on insistirao da to bude fond sa nekim organima, telima itd. Ali, vi opet niste pobegli od fonda, opet u ovom zakonu planirate formiranje budžetskog fonda. Rekli ste samo sa strukturom zaposlenih, verovatno, bez rukovodstva, jer ćete vi kao ministar rukovoditi tim fondom. Da vas podsetim samo da ste vi obećali da ćete ne znam koliko agencija ukinuti, ukinuli ste svega šest od 130-140, a danas uvodite novi fond kroz ovaj zakon.
Kakva su iskustva iz sveta po ovom pitanju i gde mi treba da težimo? Treba svakako, kako je gospodin Škundrić rekao, da se poredimo sa Danskom, međutim, moramo da podignemo i nivo svesti. Imao sam priliku, recimo, da budem u jednom gradu u Danskoj, u Ohusu. Posetio sam njihovu toplanu i oni, recimo, greju glavnu ulicu. Znači, glavno šetalište u tom gradu se greje. S druge strane, oni ne rasipaju toplotnu energiju, električnu energiju na druge načine. Oni na jednom mestu štede, a na drugi način upotrebljavaju tamo gde je građanima vrlo korisno. Da li oni drže ceo dan upaljena svetla u hodnicima? Ne, samo kada se u hodnicima nalazi neko živo biće, odnosno čovek. Da li oni greju stanove kada u stanu ne borave ljudi? Ne, oni greju stanove koliko im je potrebno i koliko je to za njih pristojno.
Zbog toga insistiram da primenite zakon gde je to moguće već od naredne grejne sezone. Imate sve moguće elemente za to. Imate Zakon o energetici, imate zakon koji sada donosimo, imate čak u nekim gradovima već usvojene tarifne pravilnike, koji su donekle u skladu sa ovim zakonom, istina, mnogo strožiji i rigorozniji zato što kao osnovni parametar uzimaju utrošak toplotne energije, a vi ste to na neki način relativizovali.
Ovaj zakon ne daje baš kvalitetan odgovor na sva pitanja kada su u pitanju sankcije za nepoštovanje odredbi ovog zakona.
Tako je, recimo, odredba koja sankcioniše nepostupanje po onom pomenutom članu da je neophodno primeniti tarifni pravilnik, kako ste vi napisali, kazna je od jedan do tri miliona za pravno lice. Ne zaboravite da pravna lica koja su distributeri toplotne energije imaju najčešće profit u velikim gradovima, Novi Sad, Beograd, koji je veći od milijardu dinara i više. Šta će za njih značiti kazna od jedan do tri miliona, za slučaj da ne primene tarifni pravilnik? Za odgovorno lice je to 100 do 200 hiljada. Smatram da će oni biti slobodni da ne primene taj tarifni pravilnik, pa čak i ako ovaj zakon stupi na snagu, kako ste vi rekli, na 18 meseci, da se razumemo, u tom delu koji je, po meni, ključan. Dakle, u tom delu gde vi prelazite, gde preuzimate prvi korak i merite toplotnu energiju po utrošku.
Smatram da bi država trebalo da podstakne korisnike toplotne energije da ugrađuju kalorimetre i da bi tu morale odredbe biti eksplicitnije, u smislu pomoći države, lokalne samouprave i lokalnog operatera, u tom smislu jer ćete imati problema kada su u pitanju kolektivna stanovanja. To pitanje nije ovim zakonom rešeno, teško i da može da bude rešeno. Šta ćete ukoliko 99% stanara u jednoj zgradi bude želelo da ugradi kalorimetre i regulatore toplote, a 1%, recimo, ne bude želeo da to učini?
S druge strane, niste jednu ključnu stvar obezbedili, a to je da primena tarifnog pravilnika, po kojoj bi utrošak toplotne energije bio jedan od osnova, ne znači za korisnike veću cenu. Dakle, ako sam plaćao 5.000 dinara do sada grejanje koje se obračunavalo po kvadratnom metru i ako sutra, kada uvedete očitavanje po utrošku, budem plaćao 7.000 dinara, dakle, ako ne budem dirao merače toplotne energije, dakle, ako se budem na isti način grejao, kakvu ću imati stimulaciju da uvedem merače toplotne energije? U tom smislu, smatram da je jedna odredba kojom bi se zabranilo operaterima da u momentu uvođenja novog tarifnog sistema podignu cenu toplotne energije bila neophodna, dakle, da se uvođenje merenja po utrošku ne iskoristi za povećanje cena energije.
Na kraju, DS je podnela nekoliko amandmana. Skrenuo sam pažnju na, za nas, najvažnija pitanja, to su rokovi, ali i neka pitanja koja se tiču mogućnosti i prava autonomne pokrajine za uređivanje nekih oblasti energetske efikasnosti. U zavisnosti od toga, DS će se u danu za glasanje odlučiti, ali ovakav zakon, bez korekcija, nećemo moći podržati. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Po Poslovniku.)

Ministarko, nismo na pijaci. Molim vas da ne vređate Narodnu skupštinu, mi smo u Narodnoj skupštini, lepo sam vas pitao. Ja sam preko javnih sredstava informisanja, kao i svi poslanici koji ovde sede, čuli ministra Kneževića da je rekao da je Vlada donela odluku, možda je to jedna još od laži, koju je u poslednje vreme izneo.
S druge strane, kada je u pitanju fond, nisam mislio na Fond za zaštitu životne sredine, a tačno je da od kada ste vi na mestu ministra, se Srbija ne čisti, da merni uređaji, recimo u Pančevu za merenje zagađenja vazduha ne rade. S druge strane, toksin, za one koji ne znaju znači otrov i kada sam govorio o otrovu.

Nažalost, građani su mleko morali ostaviti po strani, ali moram da odgovorim ministarki na jednu neistinu koju je zaista izrekla. Nije tačno da prethodna Vlada nije radila ništa na energetskoj efikasnosti. Ministarko, ako ste imalo pratili energetiku, u prethodnom periodu morali bi znati da to nije tačno. Na stotine kilometara cevi koje su puštale, na svakih deset metara, su promenjene, na stotine kilometara cevi je zamenjeno, predizlovanim cevima, na tim cevima je bio gubitak do 30%. Uz pomoć KF, uz pomoć Nemačke i uz pomoć još nekih evropskih zemalja. Ugrađeni su čak i u nekim gradovima kalorimetri uz tu pomoć, ugrađene su čak i tela za regulaciju toplotne energije. Ne možete reći da prethodna Vlada nije učinila na tom planu, donela je sve zakone i ovaj zakon bi donela, da vi kažete da nije gospodin Škundrić pravio neki problem. Uzeli ste mi minut.
Mleko sam spominjao samo u kontekstu, predsedavajući, da su ga neke zemlje koristile kao energent i to jeste tema ovog današnjeg dnevnog reda, a da ga neke koriste kao Srbija za ishranu dece, a međunarodna zajednica je zabranila upotrebe mleka preko 0,25%.

Predsedavajući, mi smo zaista u neravnopravnom položaju. Poslanička grupa SNS ima dva šefa poslaničke grupe i dajete reč naizmenično jednom i drugom, po istoj temi javljaju se da bi branili SNS. Da li je to praksa? Da li je to novi totalitarizam i ovde u Skupštini koji zavodite? Samo pogledajte taj stav i stil koji oni imaju. Prekrštene noge, čekaju šta će opozicija reći. Samo ih pogledajte. Dobijaju naizmenično reč od vas bez ikakvog osnova.
Naš premijer je ubijen pre deset godina. Ovih dana ćemo obeležiti desetogodišnjicu njegove smrti. Srpska napredna stranka, koja na taj način govori o DS, koja govori o periodu do 2000. godine u kojem je ta stranka žarila i palila, koja je uništila ovu zemlju, koja od dolaska na vlast… (isključen mikrofon).

Dakle, da ne pravim sada retrospektivu njihovog delovanja do ponovnog dolaska na vlast, formiranja ove vlade, zaduživanja Srbije, ne znam u minutu koliko je, 230, svetski rekord u zaduživanju. Vi ste se zadužili u periodu od šest meseci gotovo koliko mi za mandatni period od četiri godine. Ako nastavite ovako, vi ćete ovu zemlju dovesti, kao što je doveden recimo ovih dana Novi Sad, do bankrota.

Povreda člana 109. Mogao bih da ređam i neke druge članove. Nejednako se, predsedniče, odnosite u odnosu na poslanike pozicije i opozicije. Sada ste sami rekli da ste gospodinu Arsiću izrekli upozorenje, a gospođi Čomić niste izrekli upozorenje, već ste joj odmah izrekli opomenu i oduzeli joj reč.
Dakle, ne postupate jednako prema poslanicima vladajuće koalicije i opozicije, ikako bi trebali, kao predsedavajući, da imate makar isti stav, odnosno isti odnos. Ne tražimo nikakav povlašćen položaj, ali ne dozvoljavamo da oni imaju dva šefa poslaničke grupe, da oni za isto odstupanje van dnevnog reda dobiju upozorenje, a naša poslanica opomenu i oduzimanje reči.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se malo na komentar ministra povodom ovog amandmana u načelnoj raspravi. Mislim da se nismo sasvim dobro razumeli kada ste komentarisali da javni beležnici nisu preduzetnici.
Jasno je da javni beležnici nisu preduzetnici po Zakonu o privrednim društvima, a koji definiše preduzetništvo kao obavljanje posla, odnosno delatnosti radi sticanja profita.
U jednom širem smislu, kako ga Ustav definiše jesu preduzetnici, odnosno osigurano je pravo svakom građaninu Srbije da sam odluči kojim će se poslom baviti. U tom smislu, svako ima pravo izbora posla, zanimanja, pa i mesta u kome će taj posao obavljati. Ukoliko tako tumačimo Ustav, odnosno član 83. Ustava stav 1. kaže – preduzetništvo je slobodno, preduzetništvo se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. Dakle, ovde se ne pominju preduzetnici, niti STR, ovde je u pitanju preduzetništvo, kao pravni okvir koji daje građanima sigurnost za izbor radnog mesta i posla koji će obavljati.
U tom smislu, smatram da preduzetništvo jeste ograničeno, jer se na ovaj način zakonom ograničava slobodno kretanje ljudi, odnosno izbora mesta u kojem će posao obavljati.
Prema ovom zakonu, diplomirani pravnici koji polože stručni ispit, a žive recimo u Begeču, kako sam prošli put naveo, a žele da obavljaju posao javnog beležnika u Bačkoj Palanci, to neće moći ili ljudi koji iz Kragujevca žele da obavljaju taj posao u Rači, to neće moći. Moraće da se sa svojom porodicom presele u neka mesta u opštine u kojima će možda biti potrebe za javnim beležništvom.
Mislim da to nije dobro i da je to ograničenje nepotrebno. Sem toga, uneli ste neravnopravnost kroz ove izmene i dopune Zakona, jer ste diplomiranom pravniku iz Batajnice omogućili da obavlja taj posao u Obrenovcu, iako je to pet puta duži put, odnosno udaljenost je veća u odnosu na malo pre pomenuti Begeč i Bačku Palanku. Dakle, zašto bi neko iz Batajnice mogao obavljati taj posao u Obrenovcu, a neko iz Begeča ne bi mogao u Bačkoj Palanci i da vam sada ne navodim slične primere.
Na ovaj način, kako je moj kolega Miković to dobro primetio, onemogućićete nekim malim, nerazvijenim opštinama da imaju javne beležnike, jer, recimo, neko neće hteti da menja svoj stan u Kragujevcu za Raču jer je stvorio tu porodicu, krug prijatelja, itd, neće želeti da se preseli u Raču ili iz Rače u Kragujevac. Zbog čega ste to uradili? Osim ako ne postoji skrivena namera da kroz ograničenje konkurencije nekim ljudima koji imaju manje znanja, niže kvalifikacije, omogućite preko nebrojenog broja komisija da lakše polože ovaj ispit.
Smatram da bi u ovom delu trebalo da razmislite o prihvatanju ovog amandmana, jer on ugrožava nekoliko ustavnih načela.
S druge strane, jedan od poslanika vladajuće koalicije je prigovorio što sam možda omaškom, možda ne omaškom, umesto "jemčim" rekao "jamčim" i rekao je da je to hrvatski izraz.
Poslanicima vladajuće koalicije, te poslaničke grupe, mislim da ne bude sumnje u Srpsku naprednu stranku, neko vreme su smetali Hrvati, pa im je smetala hrvatska voda, sada im smetaju hrvatske reči, kao što su nekim drugim ljudima, sa one strane granice, smetali Srbi, dakle hrvatskim nacionalistima su smetali Srbi, pa su ih proterali, pa im sada smeta srpski jezik, pa ne dozvoljavaju da se u Vukovaru upotrebljava ćirilica. To je deo jedne te iste priče i nažalost niste se vi ništa evropeizovali kroz činjenicu da ste prevarili birače, i kroz jednu priču o vašem patriotizmu i rodoljublju došli do toga da ispunjavate uslove koji se pred vas postave.
Toliko o jezičkim dimenzijama ovog zakona. Po meni se srpski i hrvatski jezik mnogo ne razlikuju. Ima puno onih lingvista koji kažu da je to jedan te isti jezik, ali ima i puno Srba koji govore ijekavicom i na kraju, krajeva, to je bogatstvo, a ne siromaštvo srpskog jezika.
Vratiću se još jednom na ovaj amandman i reći da je sloboda kretanja i sloboda nastanjivanja osnovno ustavno načelo i da, ministre, treba prilikom izmena i dopuna Zakona, na neki način, konsultujete i najviši pravni akte zemlje, a to je Ustav.
Smatram, da nije bilo neophodno da unosite u zakon ovakvu jednu restriktivnu odredbu. Ona je, moram priznati, to ponavljam, ministre, bila u jednoj blažoj varijanti u prethodnom Zakonu, odnosno Zakonu koji sada menjamo i moram priznati da mi se ni ta odredba nije dopadala, ali ovim vi na neki način stvarate imperativ ljudima da moraju da menjaju svoja mesta prebivališta da bi obavljali javnobeležničku funkciju, koja nam je nužna, koja nam je potrebna.
Smatram da primenu ovog zakona nije trebalo odlagati, jer imamo puno problema u pravosuđu, puno problema. Sudovi su nam zatrpani, moraće da rešavaju brojne probleme. Činjenica je, recimo, da se ovih dana paketima kupuju glasovi u Srbobranu, da Srpska napredna stranka iz automobila nudi pakete itd. Sve će to sudovi morati rešavati. To bi bilo oko ovog amandmana, naravno da ću se uključiti po drugim amandmanima. Hvala.

Prvo ću oko kupovine glasova u Srbobranu. Tražim od nadležnih organa da ispitaju da li SNS kupuje paketima glasove u Srbobranu. Juče sam bio tamo i ljudi na ulicama kažu da se to radi.
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Veselinoviću, vratite se na temu.)
Samo odgovaram.
S druge strane, vezano za ovo što je rekao gospodin Tošković, mislim da gospodin Tošković nije dobro razumeo moju intenciju. Ovaj član Ustava kaže – svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji. On kaže da se slobodno kreće, a ne da ga neko tera da se negde nastani. Ova zakonska odredba ga tera, da bi obavljao svoju javnobeležničku funkciju, da se preseli u neko drugo mesto i da tamo prijavi prebivalište, da bi tek tada mogao da obavlja javnobeležničku funkciju. Dakle, Ustav kaže da se slobodno kreće, a ovde ga vi prisiljavate da se kreće. O tome se radi.

Apsolutno se, gospodine Arsiću, slažemo da nadležni organi istražuju ko to kupuje glasove u Srbobranu i da li možda čak neki poslanici, visoko pozicionirani u nekim strankama, to rade. Apsolutno tražim da se istraži već danas, da se ne desi kao što sam prošli put tražio da se istraži šta je sa mlekom, pa da posle 10 dana to bude tema u Vladi i u Skupštini. Tražim da se danas istraži da li neko iz SNS i svih drugih stranaka koje učestvuju u ovim izborima, a znamo da je samo DS u sve tri opštine ušla u drugi krug, kupuje glasove za pakete.

Uvaženi ministre, dajte nam odgovor na jedno obično, prosto pitanje – šta je obrazloženje vaše za ovakvu jednu imperativnu normu kojom onemogućavate potencijalnim notarima da iz jedne opštine, ne menjajući svoje prebivalište, odnosno mesto boravka, obavljaju posao u nekoj drugoj opštini, recimo, iz Pančeva u Beogradu, iz Beograda u Pančevo itd, možda se radi samo o administrativnim granicama i možda se radi o par stotina metara administrativne razlike, šta je osnovni razlog, šta bi kretanje tih ljudi dovelo, koju negativnu posledicu, pa ću zaista moći da prihvatim ovaj vaš stav koji ste malopre izneli.