Veoma sam zadovoljan što će kompletna dokumentacija prethodnog fonda biti na sajtu Vlade Republike Srbije, to je jako dobro. Međutim, veoma sam nezadovoljan što ne znam ni ja kao poslanik, ni kao građanin Srbije kako trenutno trošite novac namenjen za ekologiju. Na to nikako da date odgovor. Ne znate, zato što je novac uzeo sebi u svoje ministarstvo, odnosno na raspolaganje Mlađan Dinkić. Mi branimo vas, kao nekog ko bi trebao da brine o ekologiji, od Mlađana Dinkića, odnosno od onih koji su odlučili da taj novac troše za neke druge namene. Zato sam iskoristio termin da ne mislim da uzimate novac u svoj džep, nego da ne znate šta se sa tim novcem dešava, odnosno mi ne znamo. Kažite nam za čega ste utrošili toliko i toliko dinara koji su do sada uplaćeni u budžet Republike Srbije, a namenjeni za ekologiju?
U tom smislu bih voleo da pričam o onome što se trenutno dešava u ekologiji. Ukinuli ste akciju "Očistimo Srbiju". Smatrali ste da je ona izvor nekih aktivnosti. Šta vi trenutno radite da očistite Srbiju? Da li ste nekom drugom akcijom zamenili tu akciju? Da li ćete zameniti ili čekate opet maj ili jun mesec da čistite te deponije koje se sada stvaraju širom Srbije time što nemate dovoljno kapaciteta da kroz određene inspekcijske organe to sprečite? Dakle, ne brinete o ekologiji. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo nekoliko rečenica o zakonu. Pošto smo videli stav Vlade o pojedinim amandmanima koje su podneli narodni poslanici iz DS i generalno svi narodni poslanici, vidljivo je da je od nekih 127 amandmana prihvaćeno 13 amandmana. Može se zaključiti iz ovog što je prihvaćeno, iz samog karaktera zakona da je ovaj zakon i dalje loš, što smo mi istakli u načelnoj raspravi. Računali smo da će ministar imati više razumevanja za amandmane opozicije. Ne prigovaram na činjenici što ministar nije prihvatio ni jedan amandman DS, iako su se oni odnosili na veoma važna pitanja. U tom smislu možete očekivati i naš odnos prema ovom zakonu u danu za glasanje.
Kada je u pitanju konkretni amandman koji je podnela koleginica Teodora Vlahović, on je išao ka tome da se lokalnim samoupravama i AP Vojvodini da upravo onoliko ovlašćenja koja imaju prema Ustavu i prema zakonu. Recimo, konkretno prema Zakonu o prenetim nadležnostima. Nije nam jasno šta se dobija činjenicom da će svaki predlog koji se odnosi na podsticaje, koje će moći da predlože lokalne samouprave i pokrajina, morati da dobije saglasnost ministarstva. Ne govorim ni o činjenici čak da je to bila praksa u prethodnom slučaju. Međutim, rekli ste i sami da nije postojao sistemski zakon.
Kada donosimo sistemski zakon moramo voditi računa o svim efektima tog zakona. On će u ovom smislu biti manjkav jer će lokalne samouprave i pokrajina, iako imaju mogućnost da predlože mere, čekati na saglasnost ministra. Bićete zatrpani sa tim zahtevima od svih lokalnih samouprava, zahtevima iz AP Vojvodine i pitanje je da li ćete uspeti u roku od 30 dana, kako ste vi rekli i na šta vas obavezuje Zakon o upravnom postupku, da odgovorite na te zahteve. Zašto gubiti tih 30 dana?
S druge strane, bojim se da arbitrarnost, koju ovim ministarstvo preuzima, dovodi u pitanje sve one nadležnosti koje niži nivoi vlasti imaju. Ovo je jedan od zakona koji na neki način te nadležnosti pokušavaju da supstituišu, odnosno da ih umanje na nivo da se za svaki dokument mora podneti zahtev da bi dobio odobrenje i posle toga naknadne saglasnosti, odnosno podnositi izveštaje.
Mislim da je bilo dovoljno da je u zakonu bila predviđena odredba da te mere moraju biti u skladu sa zakonom i sa Ustavom, ako hoćete. Svako onaj ko bi napravio mere koje su u suprotnosti sa tim na direktan način bi kršio zakon i u tom smislu bi ministarstvo moglo da reaguje, a ne na ovaj način da se stvara obaveza za lokalne samouprave i za autonomnu pokrajinu da podnose zahteve kako bi ministar na kraju davao poslednju reč i kako bi arbitrirao po ovom pitanju.
Mislim da je to veoma loša praksa i neće od činjenice što nije prihvaćen ni jedan amandman DS imati štetu DS, imaće štetu građani Srbije, odnosno poljoprivrednici, jer ste mogli uvažavanjem pojedinih amandmana da popravite ovaj zakon, a u određenim delovima on je veoma loš. Hvala.

Ostajem kod stava da niste prihvatili ni jedan amandman DS. Jeste prihvatili dva amandmana koji su praktično istovetni našim amandmanima, ali praksa pokazuje da u takvim slučajevima Vlada prihvata amandmane nekog drugog, a ne DS.
Dakle, nije, gospodine Kneževiću, ovo prvi put, bilo da podnosi amandman nadležni odbor ili da prihvatite amandman neke druge poslaničke grupe. Od naših dvadesetak amandmana niste prihvatili ni jedan, iako ste prihvatili neke amandmane u istovetnom tekstu ili nešto izmenjene.

Da, na ministrovo izlaganje.
Uvaženi ministre, mislim da nije potrebno da komparirate amandmane koje je podnela DS sa amandmanima nekih poslanika. Možda je šteta, ali zaista pod velikim navodnicima, boldovano, što niste prihvatili amandman tog poslanika koji je rekao da se ovaj zakon neće primenjivati ako se EU raspadne. Jeste li mislili na taj amandman i poređenje sa amandmanima DS? Videli ste taj amandman, jel tako? Niste ga prihvatili, pretpostavljam.
S druge strane, predsedavajući, ne bih da otvaram danas temu o diplomama, ko je kad diplomirao, posle čega je dobio svoju funkciju, to bi bilo zaista bolno za pojedine poslaničke grupe. Hvala.

Ovaj amandman je u stvari korektiv na amandman gospodina Mikovića. Dakle, kolega Miković je tražio da se prethodna saglasnost ukine, odnosno da se briše taj deo člana 13, a moj predlog je kompromis u smislu da Ministarstvo je u obavezi da saglasnost izda u roku od 15 dana.
Evo, ministre Kneževiću, imate mogućnost da pokažete dobru volju, da se ne pokaže ovde u Skupštini da apriori odbijate svaki amandman DS, ovaj amandman možete jednostavno prihvatiti. To neće povrediti čak ni ono što je napisano u obrazloženju koje ste dali, jer ste rekli da moj amandman ne prihvatate iz razloga što se po zahtevima za davanje saglasnosti postupa u opštim rokovima koji su propisani zakonom kojim se uređuje upravni postupak. Znamo da je to rok od 30 dana i tu ste dodali zarez, trudeći se da ti rokovi budu što kraći. Dakle, tu postoji, i kaže se – trudeći se da ti rokovi budu što kraći. Zašto onda ne bi prihvatili obavezu na sebe da uredite vašu administraciju na taj način da uspe da saglasnost da u roku od 15 dana.
Druga važna stvar kada su rokovi u pitanju jeste činjenica da smo mi danas u vašem izlaganju saznali da vi u narednih šest meseci planirate da donesete podzakonske akte. Dakle, ovaj zakon će u punom obimu početi da se primenjuje negde na leto ove godine.
Nadovezujem se na diskusiju koleginice Čomić. Smatram da nijedan zakon u ovu skupštinu ne bi smeo da uđe dok podzakonski akti za njega ne budu pripremljeni. Koji je cilj usvajanja zakona koji ne mogu da se primenjuju? Tu je problem, mi donesemo zakon, a ne možemo ga primenjivati jer se ispostavi da polovina ili trećina podzakonskih akata nije doneta u određenom roku ili nije nikada doneta. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da će ova tema danas zaokupiti tako malo pažnje. Smatram da je intelektualna svojina među koje spada i zaštita žigova vrlo važna oblast.
Zašto je ona važna za građane Srbije? Iz osnovnog razloga što smo mi recimo prošle godine imali veći izvoz, pod navodnicima softvera, nego malina, to je malopre rekao i poštovani gospodin Đelić. Svakako da je pravna sigurnost za nešto što zovemo intelektualna svojina, zaštita intelektualne svojine prvenstveni, prvorazredni interes Republike Srbije kao države, a time i svih njenih građana, a naročito ljudi koji završavaju fakultete i koje bi mogli da nađu posao u Srbiji, a ne da moraju da ga traže u svetu, baš u oblasti softvera, u oblasti koja je svakako oblast intelektualne svojine, gde se pravi proizvod koji ne vidi golim okom, ali koji je danas na ceni i najveći svetski biznismeni i moćnici jesu upravo u ovoj oblasti, pa i pomenuti Bil Gejts.
Dakle, pravna sigurnost u ovoj oblasti je bitna i mi ćemo, uvaženi ministre, kao DS podržati ovaj zakon jer on je u skladu sa dostignutim evropskim vrednostima u ovoj oblasti. On prati evropsko zakonodavstvo. Istina, nisam sasvim siguran da ste imali u vidu kompletno evropsko zakonodavstvo koje je i krajem prošle godine donekle dopunjavano sa nekim direktivama. Svakako, ne treba da zaboravimo činjenicu koju sam izneo prošli put kada smo govorili o izmeni i dopuni Zakona o autorskim pravima, da crno tržište intelektualne svojine, autorskih prava u zemlji Srbiji, a i u Evropi je veće od tržišta narkotika. U tom smislu država mora da ima značajniju pažnju.
Srbija je prvi put nadmašila izvozom svog znanja neke tradicionalne poljoprivredne kulture. Prethodna Vlada je investirala oko 400 miliona evra u naučno, naučno-tehnološke parkove. Svakako je dobro da ste vi kao ministar i u ovoj Vladi nastavili sa tim programima. Nažalost, ulaganje u nauku nije u onom obimu sa kojim mi bili zadovoljni i tu imamo ozbiljnu zamerku ovoj Vladi i činjenici da se vi niste uspeli, verovatno, izboriti, ne verujem da niste imali dobru nameru, sa većim učešćem nauke u ukupnom budžetu Republike Srbije.
Svakako je važno ono što je predmet ovog zakona, brendiranje, zaštita znakova, naročito u oblasti prehrambene industrije i tu je svakako značajno da oni koji žele da zaštite svoj žig, a proizvođači su sa područja Srbije da to učine na jedan kvalitetan način i da mogu da uživaju tu zaštitu. Ali, svakako je značajno i da budemo predvidivo tržište za sve one koji nastupaju kod nas, da znaju da njihov žig u koji su uložili nauku, znanje i iskustvo i sve ono što prati to, da će ono biti zaštićeno po najvećim svetskim standardima, po standardima EU u ovom slučaju.
Nisam sasvim siguran, poštovani ministre, da je dovoljno jasno definisana doktrina Srbije prema zaštiti uobičajenih reči, izraza koji su u svakodnevnoj upotrebi. Kod nas ima dosta zloupotreba i nisam sasvim siguran da je ovaj zakon o izmenama i dopunama to do kraja rešio. Nisam siguran da ni u narednom periodu neće biti puno sporova u ovoj oblasti i da to neće zbunjivati i na kraju oštetiti građane, jer oni ako kupuju proizvod koji u svom nazivu, robnom znaku, odnosno robni žig ima vodu ili hleb, na neki način to daje veću poziciju tom proizvodu, veći profit, veću konkurentnost na tržištu, a na kraju krajeva ne znači da je taj proizvod bolji, bakteriološki ispravniji ili nešto sasvim treće.
U tom smislu smatram da je država morala da se u ovu oblast umeša na značajniji način, jer je to oblast koju niko drugi sem države neće zaštiti. To nisu obligacioni odnosi, to nije pitanje koje će rešiti konkurenti na tržištu time što će podneti tužbu za nekoga ko ugrožava tržište na taj način što podiže sebi zaštitom žiga koji ima u svom nazivu ili u znaku, vodu ili hleb ili nešto slično, to se neće rešiti u građanskoj parnici ili zaštitom na ovaj način kako je to predviđeno. Mislim da nismo dostigli mi taj nivo kulture u ovoj oblasti, jer smatramo da je još uvek intelektualna svojina nešto apstraktno i da u to nije uloženo trud, novac i sve ono što prati razvoj znanja.
Svakako je ozbiljno pitanje izdvajanje žiga iz vlasništva firme koja ga upotrebljava i stavljanje žiga u posebnu sferu, u sferu koja je nezavisna od vlasništva nad privrednim društvom i na taj način izbegavanja praćenja vlasništva nad tim žigom na adekvatan način, jer imamo činjenicu, a to je već danas spomenuto, da su pojedini žigovi postali prvo zaštićeni u našoj zemlji od domaće kompanije, potom postali žigovi stranih kompanija i menjalo se vlasništvo nad njima.
Mislimo kao DS da ove promene sasvim ne uvažavaju izuzetno bitne promene u evropskom zakonodavstvu koje su se desile krajem prošle godine, pre svega, kada su u pitanju rokovi, odnosno značajno smanjivanje rokova i troškova zaštite patenata, žigova na jedinstvenom tržištu. To nije nebitno, jer zaštiti žig i patent velikoj kompaniji to nije ozbiljan trošak. Međutim, zaštiti taj isti žig ili patent od strane male kompanije ili možda kompanije koja ima jednog zaposlenog, koji je možda pronalazač, to je ozbiljan trošak. Država u tom smislu nema značajne podsticaje za zaštitu žigova, patenta i drugih segmenata koji su iz oblasti intelektualne svojine.
Na kraju, sada kada se javljaju promene mreže sudova, smatram da ono što je gospodin Đelić istakao, podržavam bez bilo kakve ograde da je to nama neophodno. Ne samo što trebamo imati specijalizovane sudove, odnosno sudove koji bi između ostalog se bavili i poslom iz ove kompleksne tematike, nego bi morali imati u policiji, u SUP specijalizovana odeljenja koja se bave ovom vrstom kriminala.
O tome sam takođe, ministre, govorio prošli put kada sam govorio o zaštiti autorskih prava. Smatram da je naša policija u dobroj meri sposobna, ali nije obučena da se suoči sa ovim kriminalom koji u svakom slučaju, kao što sam rekao, prevazilazi neke okvire o kojima možemo i da slutimo, jer graniči se sa kriminalom iz oblasti opojnih droga, a nemamo dovoljno osposobljenih ljudi koji bi svakako morali da prođu i neke kurseve u zemljama koje su ovu oblast bolje uredili. Smatram da tu moramo napraviti veće pomake.
Još nešto. Žigovi jesu nešto što mora da uživa zaštitu pojedinaca i oni moraju imati obezbeđene mehanizme da zaštite ta svoja prava, ali štetu trpe građani. Dakle, ako neko prodaje "Nike" patike ili "Adidas" patike ili "Puma" trenerke ili sličnu odeću ili obuću ili kompjutersku opremu, ili nešto treće, pod tuđim zaštitnim žigom, time su oštećeni građani. U ovom zakonu nema mehanizma kojim bi država mogla da pokrene postupak u tom pogledu. Ovo je svedeno isključivo na oblast obligaciono pravnih odnosa.
Zbog čega smatram da ovo nije komparativno sa uporednim zakonodavstvima? Zbog toga što su razvili mehanizme u kojoj privredni subjekti bolje i kvalitetnije štite svoja prava. Dakle, nije isto imati robu na tržištu Srbije i na tržištu Nemačke. Oni tamo sigurno imaju mnogo bolju mrežu zaštite i nadležnih kompanija, odnosno kvalifikovanih kompanija, advokatskih kancelarija koje štite njihove brendove. Ovde smo mi prepušteni sami sebi. Naši građani kada kupuju te proizvode ne znaju da li kupuju originale ili kupuju blede kopije.
Na kraju možda nije sasvim vaša tema, ali mislim da jeste oblast koja je između vašeg ministarstva i Ministarstva poljoprivrede. Mi smo ovih dana govorili o konvenciji, odnosno to je ratifikacija sporazuma koja se tiče genetskih resursa. Otvorili smo tu temu na jedan rekao bih vrlo skroman način, ne poznajući do kraja činjenice koje su na terenu.
Konsultovali smo se ovih dana sa nadležnim naučnim institutima. Oni su rekli da genetska divergentnost koja postoji u našoj zemlji, dakle, različitost koja postoji u Srbiji po pitanju genetskih potencijala biljaka jeste nešto što je prirodni resurs Republike Srbije. U ovom slučaju ratifikacija jednog takvog sporazuma, ministre, značila bi da bi vi naše resurse stavili na raspolaganje bez bilo kakve naknade drugim kompanijama u svetu.
Neki poslanici iz opozicije su pominjali to pitanje ovih dana i smatram da još jednom treba da proučimo dobro da li bi ratifikacija tog ugovora bila u korist Srbije ili bi ona bila na trajnu štetu Republike Srbije.
Nije zgoreg istaći da je taj sporazum deset godina stajao neratifikovan baš iz tih razloga, a ništa se na žalost nije promenilo u toj oblasti.
Na kraju, mi se ponašamo kao odgovorna opozicija. Demokratska stranka će, kao i uvek do sada, podržati kvalitetan zakon, bez obzira na ove nedostatke. Nećemo se ponašati kao opozicija u prethodnom periodu, da će glasati apriori protiv svih zakona koji budu na dnevnom redu, jer nama je pre svega u interesu da građani Srbije dobiju kvalitetno zakonodavstvo, da se to zakonodavstvo primeni u praksi. U tom smislu smatram da u narednom periodu moramo voditi više računa o primeni zakona i o činjenici da se ministri pojavljuju pred nadležnim odborima i da govore o tome kako se zakoni primenjuju.
U danu za glasanje mi ćemo ovaj zakon podržati, a vas molim da uvažite ove naše primedbe. Hvala.

Predsedavajući, javljam se iz razloga što je na diskusiju gospodina Milivojevića bilo tri ili četiri replike. Nisam sasvim siguran da ste imali dovoljno osnova da date pravo na četiri replike, jer ako na taj način budemo reagovali, onda će se zaista ova rasprava pretvoriti u replike i udaljićemo se od teme. Tada ćemo biti u poziciji, mi iz opozicije, da na svaku kritiku koju uputimo na račun vlasti, pa čak i kada kažemo da ćemo podržati i glasati za zakon, dobijemo salvu uvreda, omalovažavanja od strane pozicionih poslanika.
Ne bih se javio da zamenik i šef poslaničke grupe nisu diskutovali o istoj temi i da nisu, na neki način, pravdali uvrede koje su danima, mesecima bile u jednom dnevnom ili više dnevnih listova i da oni nisu, kao najveća opoziciona stranka, imajući u vidu da imaju ministra za informisanje, vladajuća stranka, sve poluge vlasti u rukama, da nisu vređale pre 2000. godine na gotovo nezabeležen način ljude koji su nešto postigli u životu, za koje su ljudi glasali, pokušali da na taj način snize rejting i unize. Na to nisu reagovali, a sada govore o tome da je taj isto čovek imao pravo da tuži te dnevne novine. Mislim da niste zauzeli poštene i korektne kriterijume. Hvala.

Predsedavajući je izašao, a hteo sam da ga pitam po kom je osnovu dao malopre reč i zameniku i šefu poslaničke grupe, ali mislim da znam zbog čega im je dao reč, pošto sam ja razumeo da se oni smenjuju na šest meseci i da se takmiče ko će biti šef poslaničke grupe. Verovatno je predsednik uključen u regulaciju te utakmice i po tom osnovu im daje reč.
Zaista vas molim da ne zamarate sa tim ostale poslanike i građane Srbije zbog vaše utakmice. Ja sam, gospodine Babiću, samo dobronamerno skrenuo pažnju da nije dobro, vi kao zamenik ili šef poslaničke grupe SNS, najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu, na jedan neozbiljan način koristite jednu mantru za koju je pticama na grani jasno da ona nije tačna, da se na taj način obraćate, odnosno odnosite prema predsedniku stranke, najveće opozicione grupe ovde u parlamentu, odnosno najveće opozicione stranke u državi. Smatram da to nije način da pokažemo ozbiljnost parlamenta, da pokažemo da nam je najvažnije da smo ovde zbog zakonodavnog rada, da se međusobno odnosimo jedni prema drugima sa uvažavanjem, a ne da koristite termine za koje zaista smatram da su daleko od istine, odnosno podatke koji su daleko od istine. Hvala.

Očekivao sam i prošli put da ćemo nastaviti sa raspravom, međutim, nisu mi gospodin šef i gospodin zamenik šefa dozvolili to.
Gospodine Babiću, niste me dobro shvatili. Govorio sam o činjenici da ste vi ukazivali da se neko obogatio 800 puta, da je uvećao svoje bogatstvo i to sam govorio da koristite neproverene činjenice i da se to ne očekuje od jednog šefa poslaničke grupe. Na to se moje izlaganje odnosilo.
Druga stvar, vrlo ste se mešali kada su u pitanju naše unutarstranačke turbulencije, kako ste vi nazvali sadašnje turbulencije u SNS, a ima ih na svim nivoima i to je verovatno normalno za jednu veliku stranku koja ima puno frakcija, koja je nastala tako kako je nastala, ali to su vaši problemi i vi ih rešavajte na vaš način. Vi ste se mešali u naše, a mi smo samo po pitanju vođenja sednice pomenuli činjenicu da se dogovorite ko je zamenik a ko je šef i da se jedan od vas dvojice javi za reč.
Ovom prilikom pozivam da se vratimo na temu i da ne zamaramo zaista poslanike sa temama koje nisu predmet današnje rasprave. Vidim da ni gospodin Mrkonjić zbog toga nije zadovoljan i da njegov evropski put verovatno neće biti tako brz ako mi budemo ovako trošili vreme na nevažna pitanja.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, reklamiram član 27, 87, a mogao bih i još neke članove. Naime, odnosi se na današnju sednicu, ali to bi se moglo odnositi i na sve sednice u prethodnom periodu. Tiče se vođenja sednica i načina na koji počinjemo sa sednicama.
Sada je 16,40 časova. Vi ste najavili nastavak sednice u 16,00 časova. Jutros je sednica trebalo da počne u 10,00 časova, a počela je u 10,30 časova, i to danima i mesecima.
Mislim da govorim i u ime pozicije i opozicije, sada trenutno ispred DS, ali smatram da predsedavajući grubo narušava Poslovnik, ali pre svega i ugled Narodne skupštine, jer nije svejedno kakvu poruku odavde šaljemo, da li se ovde okupljamo kada stignemo, kada ministri prispeju itd. Mislim da se morate postarati da u narednom periodu obezbedite da sednice počinju na vreme.
U prethodnom sazivu Skupštine posle 15 minuta, kada nema uslova za rad, sednica se prekidala i nastavljala se za sat vremena. Svaki naredni dan kada budete kasnili sa zasedanjem sednice, mi ćemo se javljati po Poslovniku i nadam se da se ovo više neće dešavati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, reklamiram Poslovnik, čl. 27. i 87. Dakle, vi ste napravili pauzu od 15 minuta i odlučili ste, bez konsultacija sa šefovima poslaničkih grupa da nastavite sa radom. Član 87. Poslovnika kaže – da sednica Narodne skupštine po pravilu se održava utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova.
Sada je 19,00 časova i pred nama je vrlo važan zakon. Dakle, izmene Zakona o trgovini, ne znam šta je gospodin Ljajić zgrešio ovoj Vladi da dobija termin od 19,00 časova bez TV prenosa i šta smo mi zgrešili da raspravljamo o ovako jednoj važnoj temi bez mogućnosti da to uradimo na kvalitetan način. Osim DS u ovoj sali se iz opozicije niko ne nalazi, jer verovatno nisu ni očekivali da će rasprava o Zakonu o trgovini početi u 19,00 časova.
Mislim da ozbiljno narušavate ugled Narodne skupštine. Dogovor koji je dat, odnosno obećanje koje je dato šefovima poslaničkih grupa da će se rad ove Skupštine uvesti u neko normalno stanje da se zakoni mogu ozbiljno razmatrati i da to bude u korist i izlaska iz ove Skupštine kvalitetnih zakona. Mislim, da ovo što radite da je ovo neka vrsta nasilja i omalovažavanja narodnih poslanika i građana Srbije, usput i ministra koji je ovde večeras sa nama.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu dva zakona i nekoliko konvencija, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o izmeni Zakona o zaštiti vazduha i, kao što sam rekao, nekoliko konvencija.
Prvo ću nešto reći o Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Demokratska stranka ne može podržati zakon u ovoj verziji. Ne kažem da je on jako loš, ali je loš. I od činjenice koliko će Vlada imati sluha za naše amandmane, takav će biti odnos DS prema ovom zakonu.
Šta je cilj ovog zakona? Postavljam i ministru i sebi pitanje. Da li je on u ovom momentu bio neophodan? Ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je bolje da imamo bilo kakav zakon nego da nemamo nikakav zakon. Podsetio bih ministra da mi ovu oblast imamo uređenu Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da se posebno poglavlje odnosi na podsticaje. Naravno, svaka Vlada ima svoju politiku, pa i u oblasti poljoprivrede i ne sporim činjenicu da je Vlada mogla da izmeni taj deo zakona kroz izmene i dopune, ali bi onda imali jedan zakon koji bi na celovit način uređivao oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja, pa bi tu imali podsticaje i našim poljoprivrednicima bi bilo svakako jednostavnije da se snađu u jednom zakonu, da iščitavaju odredbe u jednom zakonu, nego da imamo dva zakona iz jedne oblasti.
Međutim, možda ovaj zakon ima cilj da između ostalog ispromoviše novu politiku Vlade, odnosno ministarstva, da utvrdi neki diskontinuitet u odnosu na prethodno vođenu politiku u oblasti poljoprivrede i onda je to nešto sasvim drugo, onda je to jedna priča za glasače, za poljoprivrednike, kako bi im se predstavilo nešto što u stvari ovaj zakon ne donosi. Zbog toga je on po nama loš.
Možda treba da na neki način zamagli i priču koja je ovih dana veoma aktuelna, a koja se tiče prodaje, izdavanja u zakup. Pre pet minuta sam taj predugovor imao u svojim rukama i nisam uspeo da ga pročitam, tako da ne znam šta u njemu stoji. Upravo jeste ključni problem i ključna primedba, ključna zamerka DS u činjenici da je taj posao prodaje poljoprivrednog zemljišta, zakupa netransparentan. Koliko je on ekonomski, pravno problematičan, to treba da se utvrdi.
Da bismo to utvrdili, trebalo je o tome povesti određenu raspravu, jer bi poljoprivrednike svakako to interesovalo, i u Vojvodini, i van Vojvodine i u drugim delovima Srbije, a zemlja jeste resurs koji imate ili nemate, koji je u vašem vlasništvu ili nije u vašem vlasništvu, i u tom smislu jeste ozbiljna primedba na netransparentnost ovog postupka. U tom smislu smatram da ovaj današnji zakon, odnosno rasprava o njemu treba da skrene pažnju sa te veoma ozbiljne teme.
O tom postupku privatizacije, ili davanje u zakup, mogli bismo da pričamo jako dugo. Kažete da će ta tema biti u Skupštini kao posebna tema, kao ratifikacija. Iz ovoga što sam video, ugovorne strane kod ovog ugovora su država i privatno lice. Nisam siguran kako jedan takav ugovor može da uđe u Skupštinu na ratifikaciju, ali o tom potom. Ne bih više o toj temi, jer se slažem da ona može biti predmet posebne skupštinske rasprave.
Međutim, ne mogu da se ne osvrnem na činjenicu da je neko danas spomenuo da su poljoprivredna dobra, da je zemlja privatizovana, od Šarića i ne znam koga sve ne, u prethodnom periodu, optužujući za to Vladu u kojoj je učestvovala DS. Podsetiću sve da je najveći broj privatizacija realizovan u periodu od 2003-2007. godine i da u tom periodu DS nije bila na vlasti. Postupak protiv …
(Predsedavajuća: Gospodine Veselinoviću, molim vas da se vratite na temu, s obzirom da je to o čemu govorite bio predmet poslaničkih pitanja. Vratimo se, ipak, na ovu tačku dnevnog reda.)
Predsedavajuća, ministar Knežević vam se obratio sa ciljem da prekine moju raspravu. Vi ste njega poslušali. Rekao sam samo jednu rečenicu, da ću se osvrnuti na …
(Predsedavajuća: Ministar Knežević mi se uopšte zbog toga nije obratio. Molim vas, nemojte, jer niste mogli da čujete šta mi je rekao.)
… Posle tog obraćanja, krenuli ste da me prekidate.
Dakle, Vlada Mirka Cvetkovića, i završiću sa ovom temom, vratiću se na zakon, samo zato što je to danas bilo pomenuto – Vlada Mirka Cvetkovića je krenula u obračun u poznatoj akciji "Balkanski ratnik", protiv klana Darka Šarića. U tom periodu je donet Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom. To zemljište i imovina je vraćena državi. Toliko o tome i hvala vam što ste mi dozvolili da to kažem.
S druge strane, kada je u pitanju sam zakon i ono zbog čega DS ne može podržati zakon u toj formi, gospodine ministre, jeste iz sledećih razloga. Predvideli ste u zakonu da 5% od budžeta Republike Srbije ide za podsticaje, odnosno za poljoprivredu. Smatram da je to malo i da bi to moglo biti i 6%-7%, i oko toga bi mogli ili ne bi mogli da se složimo. Koliko znam, ove godine je budžetu predviđeno 4, 6-4,7% i ne znam kako ćete uskladiti ovaj zakon sa već donetim budžetom i Zakonom o budžetskom sistemu? Odnosno, šta hoću da kažem? Mislim da ovo nije materija za zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Naime, jedan niži zakon, da ga tako nazovem, pravne snage, ulazi u materiju Zakona o budžetskom sistemu. Po tom principu bi u Zakonu o obrazovanju, nauci itd, bili predviđeni procenti za učešće tih oblasti u budžetu Republike Srbije. Opet kažem da nemam ništa protiv toga što je taj iznos definisan, ali mislim da nije mesto ovde.
Suštinska primedba jeste činjenica o kojoj ste vi govorili, rekao bih afirmativno, a to je da Vlada više nema tolika ovlašćenja po pitanju podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ne bih se sa tim složio. Nismo nikakvog usaglašavanja imali sa poslaničkom grupom DSS, a i oni su to malopre istakli, i rekao bih da je to suprotno, da ministar, odnosno sada ministarstvo, ima ozbiljne mogućnosti da utiče i kreira politiku podsticaja. Sam zakon, odnosno zakonodavac propušta priliku da detaljnije uređuje neke oblasti i zbog toga vam se svako poglavlje završava sa – bliže uslove, načine i obrasce, urediće ili doneće ministarstvo. Dakle, nije intervencija ministarstva u tom smislu smanjena, odnosno smatram da je ona na neki način verifikovana i potvrđeno je da će ministarstvo biti to koje će donositi nepredvidive mere podsticaja kroz podzakonske akte, za koje će opet trebati vreme, i šta će poljoprivrednici znati kakve mere će ministarstvo sprovoditi.
Međutim, ključni nedostatak ovog zakona, rekao bih, jeste u činjenici da se ne stimuliše obrada poljoprivrednog zemljišta. Naime, ovaj zakon predviđa da pravo na podsticaje imaju i poljoprivrednici koji obrađuju zemlju i oni koji je ne obrađuju. U tom smislu, ministre, molim vas, podneli smo amandmane, da se to precizira, da se dopuni, tako što će biti predviđeno da pravo na podsticaje imaju samo poljoprivrednici koji tu zemlju i obrađuju. Naš cilj, a nadam se i vaš cilj, nije da zemlja bude u parlogu, da se ne obrađuje. Naš cilj je sigurno da se zemlja obrađuje i da to bude imperativ ne samo ovog zakona, nego svih zakona koji se odnose na ovu oblast, pa i da postoji obaveza poljoprivrednika da zemlju obrađuju.
Druga ozbiljna zamerka jeste neizvesnost koja proističe iz ozbiljnih ovlašćenja koje je dobilo ministarstvo, odnosno ministar, u pogledu mera podsticaja. Nismo sasvim sigurni šta će u tim podzakonskim aktima pisati, ko će imati pravo na podsticaje, dakle, subjekti koji će imati prava na podsticaje i kaže se – fizička, pravna lica. Jeste, sve je to tačno, ali ne znamo koje će vrste biljne imati podsticaj a koje neće. S druge strane, smatram da bi pojedine biljne vrste trebale da imaju veći podsticaj, druge biljne vrste manji podsticaj itd, da bismo došli do stimulacije biljnih vrsta koje odgovaraju ozbiljnoj državnoj politici.
Ovaj zakon se donosi na neodređeni period. Smatram da to nije dobro. Ovaj zakon je trebao biti ograničen do 2014. godine, kada će EU doneti svoju strategiju iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Tada bi mi trebali da kreiramo novu politiku, koja bi bila prilagođena EU i kretanjima na tržištu poljoprivrednih proizvoda. U tom smislu smatram da i činjenica da fiksirani iznos u dinarima može biti obezvređen inflacijom koja je danas veoma ozbiljna, koja će u narednom periodu verovatno biti slična kakva je trenutno pod kormilom ove vlade i da će hiljadu dinara za, recimo, uzgoj svinja pojesti cena gasa, da će deset svinja otići za gas, deset svinja će otići za električnu energiju – je li tako, gospođo ministar? Tako da, u tom smislu smatram da fiksiranje ovih iznosa nije dobro.
Gospodine ministre, nejasno je i ko će imati pravo na podsticaje? Sada se vraćam na subjekte, ali i na biljne vrste. Postavljam vam pitanje u ime jednog voćara iz Srema. Da li ću ja, evo, ja sam taj voćar, imati pravo na podsticaje za deset hektara podignutih zasada jabuke, kruške, nije bitno, ili maline u drugim delovima Srbije?
To iz ovog zakona ne možete iščitati. Da li ću imati veće podsticaje ako te zasade natkrijem i na manjem delu sam zavistan od oblaka i onoga što pada sa neba? Da li ću ja kao neko ko želi da se bavi uzgojem vinove loze imati podsticaje? Voćarstvo je u totalno neizvesnom položaju. Iz ovog zakona se to ne vidi. Možda je to vama jasno, ali meni nije jasno i tim ljudima sigurno ne može biti jasno. U tom smislu treba posebno pojašnjenje. Da li će neko imati podsticaje ako želi da podigne klanicu za bavljenje živinarstvom itd?
O ruralnom turizmu ni reči. Bez kompleksnijeg pristupa razvoju sela koje će uključiti u sebe sve aspekte, a ne žele i ne znaju svi da se bave svinjogojstvom, ne znaju i ne žele svi da se bave uzgojem neke druge biljne ili životinjske vrste. Možda neko želi da se bavi ruralnim turizmom. Možda želi da se bavi nekim drugim poslovima. Znate li kako izgleda evropsko selo? Svaka kuća je mala fabrika. Neko pravi zdravu hranu. Neko se bavi ruralnim turizmom, prima goste i prodaje poljoprivredne proizvode. Bavi se onim čime zna. Na taj način se sprečava odliv sa sela u gradove i na taj način sela postaju privlačna koliko i gradovi. Mislim da ste ovu oblast ispustili. U amandmanskom smislu smo reagovali i molim vas da i to imate u vidu.
Sa druge strane, smatram da ste trebali da maksimizujete iznos sredstava koji se daju kroz podsticaje. U jednom članu ste rekli da posle 20 miliona se proporcionalno smanjuju podsticaji. Smatram da to u ovom ograničenom budžetu nije dobro. Nemamo dovoljno sredstava u budžetu da svi budu zadovoljeni, i tajkuni, kako ih zovete, i sitniji i srednji proizvođači. Mišljenja sam da je maksimalne subvencije potrebno ograničiti. Recimo, da 20 miliona bude gornja granica koju neki poljoprivrednik, bio fizičko ili pravno lice, može da dobije kao podsticaj.
Smatram da subjektima koji ostvaruju prava na veće podsticaje, bili oni naši građani, bio to Kostić, bio to Matijević ili šeik, nemaju toliki interes koliki je interes malog i sitnog proizvođača. Ne možemo ih staviti u isti koš. U tom smislu smatram da ste nominalno trebali ograničiti maksimalan iznos koji se tiče podsticaja i da na taj način stavimo u povoljniji položaj male i srednje poljoprivredne proizvođače.
Nešto o drugom zakonu ne manje bitno, ali koji je objedinjen u ovoj raspravi, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha. Mislim da smo napravili, odnosno Vlada nekoliko veoma pogrešnih koraka, pre svega ukidanjem Fonda za ekologiju. Sva sredstva su usmerena u budžet RS. Trošenje tih sredstava ne bih rekao da je netransparentno nego ona idu za sve namene a najmanje za ekologiju. Ukinut je povraćaj takse za zagađivače lokalnim samoupravama za 40% i sada lokalne samouprave neće moći da ispune zadatke iz oblasti ekologije i zaštite vazduha koja se od njih očekuje.
Imam podatak da većina uređaja za merenje zagađenosti vazduha nije servisirana ili su u lošem stanju. Imam podatak da se manje sredstava ulaže u ključne stvari kada je u pitanju zaštita životne sredine. U tom smislu smatram i pozivam ministarku da nađe način da sredstva koja se ubiraju sa ciljem zaštite životne sredine budu namenski korišćena za svrhu zaštite životne sredine.
Demokratska stranka će se u tom smislu odnositi prema ovim zakonima. Ako budete uvažili naše ključne amandmane, to bi svakako popravilo ove zakone i na neki način možda promenilo naše mišljenje koje sada imamo prema ovim zakonima, ali su bitni poljoprivredni proizvođači i koristi koje će oni imati iz ovih zakona. Hvala.

Ministarka, vrlo ste maliciozni. Pitao sam vas za sredstva koja sada idu u budžet Republike Srbije. Vi mi pričate o ugovorima Fonda za zaštitu životne sredine. Ne žalim za ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine, niti sam vas to pitao.
Interesuje me – da li sredstva koja idu u budžet Republike Srbije, a namenski su ubrana, kako bi štitila životnu sredinu, da li će biti trošena u ime građana Republike Srbije za zaštitu životne sredine? Ujutru kada se probudim u Novom Sadu vidim crn sneg, a ne beo. To mene zanima. To zanima građane Srbije, Novog Sada, Pančeva itd.
Sneg kada padne, posle 24 sata je crn. To ima veze sa izmenom i dopunom zakona o zaštiti vazduha. U tom smislu smatram da treba da razgovaramo o temama koje građane interesuju. Nemam ništa protiv da se svaki ugovor u prethodnom periodu stavi na uvid, da se istraži itd. Nikakvih problema u tom smislu nemam.
Pitam vas – da li ćete preduzeti mere, u drugom delu vašeg odgovora ste rekli da hoćete, koje bi ispravile ove stvari koje jesu problem, a to je da se ulože u namene koje su potrebne, da ne govorim o ekologiji u širem smislu.
Nisam imao nikakvu političku tendenciju da vas kritikujem iz razloga kritizerstva, nego da postavim pitanja – kako će se ta sredstva koristiti?

Poštovana predsedavajuća, kada sam pomenuo temu koja je zaista imala veze sa dnevnim redom, opomenuli ste mi dozvolili ste mi da završim rečenicu. Prethodna govornica nijednom rečju nije pomenula zakon koji je danas na dnevnom redu.
Pozivam se na član 106. i 107. Govorila je o činčilama, Emiratima, prethodnoj vlasti i ne znam kakve to veze ima sa zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predsedavajuća, imate nejednake kriterijume prema poslanicima. Poslanica je govorila o temi van dnevnog reda i na taj način je urušavala ugled Narodne skupštine.
Ako je opozicija mogla da ovu jednu vrlo delikatnu temu, moguću za zloupotrebu Poslovnika, prevaziđe i na neki način govori o temi dnevnog reda, zašto vi dopuštate poslanicima pozicione stranke, čiji ministar sedi ovde, da priča o činčilama i o Emiratima koji nemaju nikakve veze sa Poslovnikom? Zbog čega niste izrekli opomenu poslanici? Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada razgovaramo, kao što je prethodni govornik rekao, o jednom vrlo važnom zakonu, Zakonu o javnim nabavkama, meni u tom redu ispred vas, predsedavajući, fali ministar nadležan za ovu oblast, pa makar to bio i gospodin Dinkić. Fali mi neko ko bi trebao da sprovodi ovaj zakon.
Ovde je pred nama još jedan, u priličnoj meri, populistički zakon. To govori činjenica da je ovo predlog grupe poslanika, odnosno poslaničkih grupa, a tome se uvek pribegava kada se nečemu želi dati opštenarodni karakter.
Gospodin Babić je malopre listao današnju štampu i govorio rejtinzima političkih stranaka. Znate šta, Milošević u najbolje vreme je imao znatno bolji rejting od ovog koji danas beleži SNS, ali da ne zaboravimo da je u tom periodu plata bila pet maraka, da se gorivo prodavalo u kanticama, da se čekalo u redu za hleb, da je bila inflacija itd.
Hoćete da me prekinete? Verovatno niste slušali prethodnog govornika, da li je tako?