Završiću sa prezentiranjem tragičnih sudbina ljudi koji su u raljama bankarskih monopola i kojima ova država ne želi da pomogne, iako su to učinile sve zemlje u Evropi, sve zemlje u okruženju, jedino je Srbija ostala mimo toga. Udruženje „Efektiva“ uradilo je analizu položaja tih ljudi i predočilo Vladi Republike Srbije te podatke. Nažalost, Vlada Srbije stoji nema na te podatke. „Pokret za preokret“ će se boriti za ove ljude. Boriti za ljude koji ne mogu da prehrane svoje porodice.
Šta se desilo sa porodicom čiji je muž tragično nastradao? Kaže: „Ostala sam sa dvoje dece od 10 i 12 godina. Zaposlena sam kao kafe kuvarica sa platom od 26.000 dinara. Ne znam da li je potrebno još nekome da objašnjavam u kakvoj sam situaciji. Ništa nisam tražila posebno, osim da imam krov nad glavom. Ne tražimo nikakvu milost, već da banke i država priznaju da smo za ovih osam godina nešto otplatili i da možemo da nastavimo da živimo normalno, u bolu za svojim ocem, hraniteljem porodice.“ Visina plate ove žene koja je ostala bez muža, a deca bez roditelja, iznosi 27.491 dinar, a rata je 59.685 dinara. Praktično tri puta je veća rata od plate.
Evo još jednog svedočenja ljudi koji su u teškom problemu zato što Vlada Srbije ne zna, ne želi, neće da čuje njihove sudbine: „Samohrana sam majka (MU). Živim sa sinom od devet godina. Prethodnih dana isključena mi je struja, a ranije i telefon. Čekam izvršitelja da popišu moj nameštaj, radi namirenja komunalnih usluga. Moje dete ne može da objasni u školi zašto nema za kiflu i zašto mama svaku noć plače. Moja plata je 37.000 dinara, a rata je 51.971 dinara“. Dalje, radi se takođe o samohranoj majci. I evo podataka koliko mi je tek ostalo. (SI) - Iz Zrenjanina, plata je 23.000 dinara, rata mu je 38.000 dinara. U momentu zaduženja bio mu je kredit 52.000 evra, sada je 59.000 evra, iako osam godina vraća kredit. Dalje, (TA) iz Novog Sada…

Ovaj treći zakon koji danas podnosim, duboko razočaran činjenicom da čak ni sve kolege opozicioni poslanici nisu glasali za ovaj zakon, koji duboko, duboko, potresa građane Srbije, 100 hiljada ljudi koji žive od dana do dana, ne znajući da li će sutra moći da kupe hranu za svoju decu, odnosi se na dopunu Krivičnog zakonika i on predstavlja praktično zakon za poštene izbore. Ovim zakonom, u ime Pokreta za preokret, predložio sam da se obezbede uslovi da naredni izbori budu pošteni, da se glasovi ne kupuju na pijaci, tako što će se kupovati sa suhomesnatim proizvodima koji se ovih dana dele građanima Starog grada. Zamislite kako je u drugim mestima u Srbiji, kad se u najurbanijoj opštini, najurbanijem gradu u Srbiji, dele paketi suhomesnatih proizvoda da bi se glasalo za jednu od političkih opcija?
Ovim zakonom predložio sam da se sankcioniše sila ili pretnja, prinuda, dostavljanje dokaza kako je neko glasao. Predložio sam, u ime Pokreta za preokret, da se sankcioniše i ko na području lokalne samouprave na kojoj se organizuju izbori ili sprovodi referendum preti, nasilničkim ponašanjem utiče na slobodno kandidovanje i slobodno izjašnjavanje na izborima.
Takođe sam predložio sankcionisanje ko na području lokalne samouprave na kojoj se organizuju izbori ili sprovodi referendum organizuje zastrašivanje građana koji imaju pravo glasa, nasilničko ponašanje, čime se utiče na slobodno kandidovanje i slobodno izražavanje volje na izborima.
Mogu slobodno da kažem i da izjavim da Pokret za preokret neće podržati odnosno priznati nijedne izbore na kojima se glasovi budu kupovali na pijaci.

Dakle, u ovom zakonu se predlaže sankcionisanje kupovine glasova, ne samo onih koji kupuju glasove, nego i onih koji organizuju kupovinu glasova. To su najčešće lokalni lideri političkih stranaka, međutim, često u koordinaciji i dogovoru sa svojim liderima političkih partija.
Ovde se u ovom Krivičnom zakoniku, izmeni Krivičnog zakonika, predlaže i krivična sankcija za lidere političkih partija koji organizuju kupovinu glasova na izborima. Samo tako Srbija može da stane u red demokratskih zemalja.

Poštovana predsednice, želim da reklamiram član 27. Poslovnika Narodne skupštine, gde ste dužni da se ponašate prilikom vođenja sednice u skladu sa ovim Poslovnikom.
Danas, kada sam obrazlagao predloga, tri zakona, i kada je bilo glasanje o njima, poslanici koji su želeli da podrže te zakone nisu imali mogućnost za to, zato što su imali vreme manje od Poslovnika propisanog za glasanje o tim zakonima. Poslanici opozicije su mi rekli da bi glasali za uvrštavanje tih zakona na dnevni red, da niste prekinuli glasanje.
Molim vas, da u skladu sa ovim članom 27, a i u skladu sa članom 126. ponovite glasanje o Zakonu o izmeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima u evro i Zakonu o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika, odnosno Zakona za poštene izbore, zato što poslanici nisu imali dovoljno vremena da se izjasne o tim zakonima.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Pokreta za preokret podneo sam 11 amandmana na Zakon o jakim alkoholnim pićima. Većina amandmana usmerena je na to da se na bolji način istakne značaj tradicionalnog srpskog pića, srpskog brenda, srpske robne marke, a to je rakija.
Vi ste, poštovana ministarko, podneli Predlog zakona u ime Vlade, ali ste iz naziva zakona, koristiću svojih pet minuta, izbrisali ime rakije. Kada idemo dalje, čitajući ovaj prvi član, drugi, i tako redom, rakija se nigde ne spominje. Rakija se spominje tek kada se nabrajaju visoko alkoholna pića, ali tako što se prvo spominje i opisuje rum, viski, brendi, votka, i imamo neka pića za koja ja, pravo da vam kažem, nisam ni čuo – destilovani džin, London-džin, džin-anis, pastis. Dakle, rakija je na nivou tog anisa ili pastisa.
Da vas podsetim, ministarko, raniji zakon se zvao Zakon o rakiji i drugim visoko alkoholnim pićima. Zašto ste izbrisali iz Zakona rakiju? Zašto niste i na taj način pokazali značaj da je ostao naziv rakija, tog tradicionalnog srpskog pića, koji je i srpski brend? Kada se kaže rakija, zna se da se to odnosi na Srbiju. Zašto ste iz naziva zakona izbrisali rakiju? Možda zbog evropskih direktiva, jer vidim da ste prepisivali. Bukvalno, kopi-pejs direktive Evropske unije. I jasno je da u tim direktivama nema rakije. Rakija se ne proizvodi, naravno, u Nemačkoj, osim nekih naših ljudi koji su otišli tamo i nije normalno da u tim direktivama ima rakije. Ali ste vi morali da znate da pravite zakon za Republiku Srbiju. Zbog čega se odričete rakije? Zbog čega niste omogućili da i kroz ovaj zakon sutra kažete, kada budete tražili zaštitu geografskog brenda, robne marke na drugim tržištima, da kažete – mi imamo zakon o rakiji, a vi imate zakon sada o „kanisu“ ili ne znam kako se zove, sa kojim je rakija izjednačena.
Ja predlažem da prihvatite ovaj amandman, da na taj način ništa neće izgubiti na značaju evropske direktive, ništa neće izgubiti na značaju uređenje ove oblasti u smislu da se zna ko, kako, pod kojim uslovima može da proizvodi rakiju, druga alkoholna pića, može da ih stavlja u promet itd. Ništa se tu neće izgubiti. Jedino što ćemo imati zakon koji će i u svom nazivu imati rakiju kao srpski brend.
Ja očekujem i od svih narodnih poslanika da podrže ovaj amandman. Ja bih lično u ime Pokreta za preokret glasao za ovaj zakon, ukoliko se ovaj amandman prihvati, a ne vidim razloga da se on ne prihvati.
S druge strane, ako se ovaj amandman ne prihvati i ukoliko većina izglasa ukidanje rakije u istom danu kada se ukida i „Tanjug“… Kakve veze ima „Tanjug“ sa rakijom? To su dva srpska brenda. Ali ja sam siguran, ministarko, da ovaj zakon neće stupiti na snagu. Jer, da bi zakon stupio na snagu, potrebno je da ga potpiše predsednik Republike, a ja sam siguran da gospodin Tomislav Nikolić neće potpisati zakon kojim se ukida rakija, kojim se briše rakija iz zakona. Zato što on poznaje i srpsku tradiciju i pretpostavljam da mu ne bi palo na pamet da se u njegovom mandatu ukine srpsko ime rakija, a iz razloga što je on, koliko z nam, i proizvođač rakije koja je skoro postala brend – „tomovača“. Zato očekujem da vi prihvatite to, da ne dovodite predsednika u nezgodnu situaciju da on mora da vraća zakon, kao što je vratio neke zakone koji su duboko ugrožavali nacionalne interese, odnosno rasprodavala se, ili je bolje reći – arčila se državna imovina.
Nadam se da neće biti arčena i rakija i srpski brend i da ćete vi prihvatiti ovaj amandman. Ja ću vam biti zahvalan i u Danu za glasanje podržaću ovaj zakon koji u svim ostalim elementima ima dobrih odredbi koje mogu i da se malo poprave kroz amandmane. Hvala.

Mislim, predsednice, da nema potrebe da vas podsećam da ste morali da opomenete narodne poslanike koji su me direktno vređali bez ikakvog osnova samo zato što sam podneo amandman, obrazložio ga i još jednom odgovoriću na ono što su rekli, a što ne stoji kao istina.
Rakija se u nazivu zakona ukida. Dakle, postajao je do današnjeg dana Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Od danas tog zakona neće biti i kao što je ministarka rekla na osmom mestu, ali to je prilog zakonu, kategorizacija jakih alkoholnih pića na osmom mestu posle ruma, viskija i već nabrojanih pića je i rakija. Dakle, rakija se ukida iz naziva, a kao što su kolege pomenule i u ranijim zakonima je postojao poseban zakon koji je regulisao rakiju u naslovu je postojala rakija, sada više ne postoji ne u naslovu, nego u podnaslovima više ne postoji rakija.
Dakle, dragi proizvođači rakije, rakija se ukida u nazivu i podnaslovima ovog zakona i nemojte vi građane Srbije upućivati da na Vikipediji pročitaju šta je rakija. Građani Srbije znaju dobro šta je rakija, nemojte da oni traže na Vikipediji šta je rakija i kako se rakija proizvodi i da li je treba štiti isto kao i rum ili ne znam džin, ili kao pastis. Ministarko, šta je pastis i anis? Dakle, isti status od danas ima anis i pastis i rakija.

Hvala. Javio sam se po replici, ali dobro, ne insistiram.
U suštini, malo po malo saznajemo zbog čega rakije više nema u nazivu ovog zakona. Dakle, čuli smo, to nije dovoljno evropski. Rakija nije baš u evropskom duhu, to smo eksplicitno čuli, nije u evropskom duhu i u skladu sa evropskim standardima.
Sada smo čuli i novu stvar za koju, moram priznati, nisam znao, da je ona u stvari arapska, da nije naša. Zbog toga je rakija izbačena iz naziva – zato što nije dovoljno evropska i zato što je arapska. Da li je EU, ministarko, tražila od nas da izbacimo iz naziva zakona „rakija“, sumnjam, jer oni štite dovoljno svoje brendove, pa i kroz nazive akata i u zakonima, ili su ovi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata tražili da izbacimo?

Da li je rečeno da je reč „rakija“ arapska, malo pre od poslanika SNS, i da verovatno zbog toga nje više nema u zakonu?
Pitam da li je to razlog, pa da dobro razmislimo da li je neka arapska zemlja ili arapska kompanija…

Da li ste vi slušali izlaganje?

Da li se slažete da se ime „rakija“ izbaci iz naziva?
Video sam vas prošle nedelje na Futoškoj kupusijadi, tamo se pila i točila rakija. Da li ste vi za to da se ime rakije izbaci?

I glasaćete za amandman?

Zašto?
Dakle, pitam vas konkretno, kao narodnu poslanicu, da li će te glasati za ovaj moj amandman, imajući u vidu da štitite futoški kupus, očekujem da će te štititi i srpsku rakiju?

I u članu 4. predložio sam, uvažena ministarko, da se „jaka alkoholna pića“ zamene rečju „rakija i druga jaka alkoholna pića“, već sam obrazložio zbog čega sam to predložio. I, zbog činjenice da smo već imali zakon o rakiji i drugim jakim alkoholnim pićima i to što on nije adekvatno primenjivan nije razlog da se rakija izbaci iz naziva zakona.
Čuli smo malopre vaše obrazloženje – pa ni druge zemlje nemaju zakon kojim se štiti njihovo alkoholno piće, viski konkretno, pa vas je demantovao kolega iz SNS. Vi se malo, malo, pa se sudarite, vi iz SPS i SNS. Da, delom je kolega u pravu, istina u Škotskoj nisu zakoni izvor prava, to je anglosaksonski pravni sistem i tamo su precedenti izvori prava. Da, zaštićen je viski kao što su zaštićeni drugi brendovi u svim ozbiljnim zemljama.
Da vas obradujem, neću braniti ostale amandmane iz razloga što ću u 12 sati braniti jedan drugi brend ispred zgrade Tanjuga, braniću srpski brend Tanjug koji je takođe danas ugrožen.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege narodni poslanici, prvo razumevanje za vas predsedavajući što ste imali razumevanje za neke kolege koji su očito pomešali danas papire, jer je rasprava o kandidatima u ovom delu počela nešto malo ranije, verovatno nego što su očekivali.
Kada su u pitanju predlozi današnjih kandidata za sudijske funkcije, može se reći da se tu radi o mlađim ljudima, ljudima između 30 do 35 godina, naročito sudijama koji se prvi put biraju na sudijske funkcije i da se radi o predsednicima sudova koji imaju iza sebe iskustvo rada u sudu.
U tom delu je moguće, da bi se mogli složiti sa ocenama koje ste ovde dali. Ja bih se složio sa ocenama stanja u sudstvu koje je izneo moj uvaženi kolega Neđa Jovanović.
Nadam se da se on kao njegov stranački kolega, gospodin Ružić neće posle toga morati izvinjavati, pre svega, predsedniku stranke na vlasti…

Hteo sam da skrenem pažnju mladim kolegama, sudijama koji će biti izabrani na sudijsku funkciju kakvo ih pravosuđe očekuje prvog dana kada uđu u sudnicu.

Očekuje ih pravosuđe u kome diler droge Kristijan Golubović, koji je prethodno osuđen na 14 godina zatvora, pa mu smanjena kazna na osam godina, je glavna medijska ličnost u Srbiji, na Televiziji na kojoj često gostuje premijer Vlade…