Bez ličnog obraćanja.

Molim poslanike i još jednom apelujem da ne ulazimo nepotrebno u velike replike, da slušamo jedni druge, da ne ometamo…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Apeluj malo na njih.)
Molim vas da mi ne dobacujete, javite se za reč i dobićete. Niste ovde gazda, ja predsedavam. Javite se za reč, ja ne čujem od galama o čemu vi pričate.
Još jednom vam skrećem pažnju, znam da je teško držati se strogo teme i dozvoljavam, jer inače ne bismo mogli da vodimo razgovor, da se nekada malo i skrene, ali ne sasvim. Drugo, da se ne ponavljamo. Treće, da se ne vređamo, što je najvažnije, i da se slušamo, ako želite da mi pomognete.
Ko je tražio reč?
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.

Vreme je prošlo.

Vreme.
(Maja Gojković, s mesta: …lopovi, da im trebaju doktori za životinje i slično? Ako nema drugih argumenata, onda…)
Ima reč…
(Maja Gojković, s mesta: Aha, isključivaćete? I to je dopušteno?)
Izvinite, govorite minut duže od predviđenog.
(Maja Gojković, s mesta: Zahvaljujem. Znači, vi ste mi dali primer kako to treba da se radi u budućnosti. Savetujete me da isključujem mikrofone.)
Tolerisao sam vam ceo minut.
(Maja Gojković, s mesta: Ne, ne, zahvaljujem. I, naravno, da se glasa, da se u nizu povreda Poslovnika koje ste vi počinili uvrsti i ova u ovoj sekundi člana 27. Znači, glasaćemo o svim povredama Poslovnika na kojima insistira poslanička grupa SNS, kada hoćete, i posle ponoći, i ujutru i prekosutra i nakosutra. Morate da me pitate da li insistiram na tome. Insistiram.)
Arsić ima reč.

Radulović ima reč.

Pretpostavljam da je ovo bilo u skladu sa prekršajem člana koji brine o dostojanstvu Skupštine.
Dobro, ako nema, nastavljamo dalje.
Da li još ima predstavnika ovlašćenih koji bi želeli da govore? (Nema)
Prelazimo na listu govornika. Imamo 33 govornika. Ako ne bude velikih rasprava, to se da završiti, bar u popodnevnim časovima, a ako bude, onda ćemo videti dalje.
Prvi za reč se javio Milija Miletić.

Reč ima Miroslav Aleksić.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Može nekoga zabavljati, da vi zloupotrebljavate naravno Skupštinu i ne brinite vi o meni ništa, ali ovo što radite ide protiv brzog završavanja našeg posla. Vi govorite pet minuta, pet minuta ste odgovarali sada, provocirajući naravno replike, a onda se nemojte žaliti da ja negde ne izbacujem one koji se ne drže dnevnog reda, ne biste vi nijedan sekund tu bili kada bi se ja pridržavao toga da se poslanici pridržavaju strogo dnevnog reda.
Prema tome, to smo konstatovali, a sada pravo na repliku tražio je gospodin Aleksić. Izvolite.

Gospodo poslanici, dajem pauzu od deset minuta da se osvežimo i onda ćemo nastaviti. Nastavićemo gde treba.
(Posle pauze.)

Počinjemo.
Za repliku se javio gospodin Martinović. Izvolite.

Od te vaše vrednoće ja ne znam šta ću.

Hteo sam da vam učinim da prvi posle pauze dobijete reč, vi ste to meni zamerili što sam vam prekinuo tok vašeg izlaganja.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne morate uopšte više da mi dajete reč.)

Molim vas ne prekidajte me, sada ja govorim. Onda sedite lepo pa saslušajte. Narod vas gleda, meni je svejedno.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne morate uopšte više da mi dajete reč, ne ljutim se uopšte. I vas gleda isto kao i mene, možete da me izbacite iz sale, ne morate uopšte više da mi dajete reč. )

Samo da vam kažem. Ovde postoje poslanici koje jednako poštujem, nemate nekakav izuzetak, ja sam rekao deset minuta, ja sam došao, ali ljudi svrate u kafe, toalet, itd. Vi mene terate da ja držim to tačno deset minuta, kada vi dođete da moraju da svi dođu.

Prema tome, mi nastavljamo sednicu. Završavamo ovu repliku nadam se.

Sledeći govornik je Milena Turk.

Reč ima Slaviša Ristić.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Replika.)
Prošla je replika. Data je reč. Kasno je.

Reč ima Maja Gojković, pravo na repliku.

Reč ima Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.
(Slaviša Ristić, s mesta: Replika.)
Prvo povreda Poslovnika, pa ćete dobiti reč.