Saglasan sam sa tim, gospodine predsedavajući.

Vidite, ministre, zašto nam je potrebna jača regulativa, bolji zakoni. Zato što sada nadležni organi moraju da ispitaju poslovanje gradonačelnika Beograda koji je direktor of-šor kompanije u inostranstvu, koji savetuje investitore da ulažu u Bugarsku. Razumete? Da ne ulažu ovde, nego da svoje pare ulažu u Bugarsku. Zato je ovaj zakon loš, jer će i dalje to da se dešava, a naročito sa funkcionerima SNS. Mnogo je direktora sa Sejšela i ostalih of-šor kompanija. Ovo je naprasno postao neki falsifikat.

Međutim, govorio bi gospodin Martinović o amandmanu i zakonu da nije predstavnik vlasti, čiji je vrhunski domet u investicijama, gradilištima za semafore ili nadstrešnica za bicikle ili pešački prelaz. Crvene trake za vrhunske investicije SNS, 20 hiljada radnih sati ste na vlasti. Ništa uradili niste. Sve ide preko leđa, ne vas, nego građana Srbije. Zato ste hteli da raspišete izbore, da propagandom zamaskirate ono što radite, a šta radite? Upalite drugu peć, ugasite prvu, promovišete mercedesove autobuse…(isključen mikrofon.)

Skandalozan je način na koji ste sada dali repliku, ali o tome neki drugi put.

Nekim poslanicima je besmisleno odgovarati isto onoliko koliko je besmisleno sve ono što su govorili. Ali, nekoliko stvari u vezi sa Fondom za kapitalna ulaganja. Da, Fond je tužio izvođača, o kojem je kolega govorio. Četiri godine nemamo niti jednu presudu. Četiri godine se neki slučajevi koriste za skupštinske poštapalice. To samo znači…

Između ostalog, dobio sam repliku i na izlaganje gospodina Martinovića.

Pominjao je predsednika stranke.

Četiri godine se neki slučajevi koriste kao skupštinske poštapalice i kada za četiri godine nemate niti jednu presudu, onda ili oni lažu ili su nesposobni. Ja bih rekao i jedno i drugo. Zašto oni moraju o tome da pričaju? Ako ne pričaju o tome, moraće da kažu ko je odgovoran za pad helikoptera, da ne tako uspešno pobegnu od odgovornosti što su građanima slomili kičmu smanjenjem plata i penzija, a sad im kažu da podignu glavu i da vide koliko je kula u „Beogradu na vodi“ visoka.

Možda možete marketingom da pokušate da se zaborave plate i penzije i pretvaranje javnog dobra u privatni interes „Beograda na vodi“, ali evo, ja vam to neću zaboraviti i verujte, sve nas je više. Iznenadićete se na prvi sledećim izborima.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pa znam gospodine predsedavajući da nas razumete, bili smo poslanici kada se mahanjem papirima pretvorilo u mahanje cipelama, pa prosto znam da razumete bojazan ali o amandmanu.

Ministre, prvo s početka diskusije govorili ste o 20% amandmana od 200 koliko ima na zakonu koji ima 40 članova da su amandmani „briše se“. Dakle, tako apriori stavili sve amandmane koji glase „briše se“, kao amandmane drugog reda. Dakle, ovaj amandman se upravo demantuje. Zašto? Zato što smo mi podneli da se stav 3. ovog člana briše i tako brišemo po meni i ne samo po meni jedan od najkoruptivnijih stavova ovog zakona.

Dakle, mi smo amandmanom predvideli da se briše stav 3. koji glasi – da za ulaganje od posebnog značaja predlog dodele državne pomoći donosi se bez objave javnog poziva. Znam da ćete reći sada predlog, ali ako se na to veže saglasje člana 12. i stav koji kaže – da Vlada bliže određuje kriterijume prema kojima se ulaganje određuje kao ulaganje od posebnog značaja.

Šta to tačno znači? To znači da će Vlada mimo ovog zakona nekim sopstvenim kriterijumima odrediti šta su to ulaganja od posebnog značaja, onda će u Nemanjinoj 11, sama odrediti predloge i naravno to će se sprovesti u praksu.

Dakle, sama odlučuje, donosi kriterijume, sama mimo ovog zakona, odnosno zakon joj daje legalitet da sama odlučuje kome će dati, a to imamo u praksi. To smo imali u praksi i sa „Beogradom na vodi“. Jel bilo nekog javnog poziva? Nije. Vreme će pokazati da li smo u pravu mi ili ste u pravu vi, kada govorimo o ovom projektu, ali ja govorim o koruptivnom elementu ovog člana.

Dakle, Vlada ovaj zakon, ovaj član zapravo predstavlja paravan za Vladu, da u Nemanjinoj 11 deli novac građana onako kako ona misli da je najbolje, bez javnog poziva, daleko od očiju javnosti. Pare građana kojima ste prethodno smanjili plate i penzije dovodi do toga da se bore za egzistenciju.

Imate mogućnost da usvojite ovaj naš amandman, da ovaj član, makar ovaj član spasimo i učinimo boljim. Evo, molim vas da još jednom razmislite, da se konsultujete sa vašom saradnicom i da usvojite ovaj amandman.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uz izvinjenje gospodinu Stojmiroviću što se obraćam lično, ali prosto ste nas imali na tacni da ovaj posao uradimo zajedno. Naša predsednica odbora je molila da to uradimo što pre, pa evo, sedam meseci Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše. Dakle, nije bio tu problem u nama, bio je problem u većini. Sedam meseci Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše.
Ja sam mislio da ovo nikada neću u parlamentu reći, ali mislim da dugo, možda i predugo razgovaramo o Nacionalnom prosvetnom savetu. I da razgovaramo o unapređenju rada Nacionalnog prosvetnog saveta, možda o unapređenju zakonskog okruga koji definiše rad Nacionalnog prosvetnog saveta, o njihovim izveštajima, onda nikada dosta debate na tu temu. Međutim, mi sada razgovaramo o stvaranju uslova da oni ponovo počnu da rade, da funkcionišu. Što bi jedan političar rekao, umesto o postignuću, mi danas govorimo o postanuću, ponovnom radu Nacionalnog prosvetnog saveta. Koleginica Jerkov je to vrlo dobro elaborirala.
Želim da naglasim samo nekoliko tačaka iz nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta: razmatram, zauzima stavove i daje mišljenje ministarstvu o postupku donošenja zakona i drugih akata. Dakle, učestvuje u procesu donošenja zakona koji se tiču obrazovanja. Posebno važna tačka iz njihovih nadležnosti jeste peta tačka, koja kaže da oni utvrđuju opšte i posebne standarde postignuća, standarde kompetencije za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog razvoja, standarde kompetencija direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava. Vrlo važna tačka iz oblasti nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta.
Vrlo važna tačka je takođe osam – utvrđujem postojanje potrebe za novim udžbenicima, donosi plan udžbenika i predlaže ministru odobravanje udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšte obrazovnih predmeta, srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Dakle, iz ovoga vidimo kolika je važnost Nacionalnog prosvetnog saveta u oblasti razvoja obrazovanja, u oblasti uopšte funkcionisanja i procesa funkcionisanja obrazovanja. Jedna takva institucija ne funkcioniše sedam meseci.
Na jednom primeru želim da ukažem kakve su posledice. Do tog primera sam došao čitajući njihove izveštaje iz aprila, maja i juna 2014. godine. To je ono što bi Nacionalni prosvetni savet radio i ove godine da je funkcionisao, ali on nije funkcionisao.
Dakle, na dnevnom redu 2014. godine, na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta u aprilu, maju i junu su bile, recimo, program završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja, inovirani nastavni planovi i programi za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, udžbenici, o tome bi i ovog aprila raspravljali da je Nacionalni prosvetni savet funkcionisao.
Maja meseca 2014. godine, Nacionalni prosvetni savet je raspravljao o inoviranim nastavnim planovima i programima za 17 obrazovnih profila o srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju i ponovo o udžbenicima. I, ove godine bi raspravljali na tu temu da je funkcionisao, ali nije funkcionisao.
U junu mesecu, između ostalog, ponovo inovirani nastavni planovi i ponovo udžbenici. Sada dolazim do onoga, do tog problema, koji sam hteo da naglasim. Naime, u septembru mesecu učenici petog razreda su počeli da uče iz udžbenika informatike o dial up konekcijama za internet. Dakle, internet dial up konekcije se ne koriste godinama unazad. Preko četiri miliona korisnika interneta u Srbiji, ni jedan ne koristi više dial up konekcije. I dok su u realnosti ADSL veze na stotine megabita brzine, mi udžbenicima, odnosno deca u petom razradu uče o dial up konekcijama. Da napravim paralelu za one koji možda ne razumeju, to vam je kao da učimo ljude da pale automobil na kurblu, eto negde tu. To je taj odnos. Sada, dok još malo čekamo supersonične automobile, mi učimo decu da pale automobil na kurblu. To vam je dial up i ADSL, recimo. To vam je dial up i recimo na stotine megabita koji postoje u realnosti. To su posledice nefunkcionisanja Nacionalnog prosvetnog saveta gotovo sedam meseci. Dobro je da je uopšte na dnevnom redu.
Gospođa Čomić je o tome govorila. Mi smo na našem poslaničkom klubu i doneli odluke koga ćemo da podržimo. Neću govoriti o biografijama prosto iz nekoliko razloga. Mislim da u Srbiji ne postoji dovoljno ta kultura dijaloga da mi razgovaramo o biografijama, odnosno o ljudima sa konkretnim biografijama. Treba početi sa tim u parlamentu, nekako kada konkretno počnemo da govorimo o ljudima ode ta rasprava u nekom pravcu u kom ne bi trebalo, ali ću naglasiti jednu biografiju. Naglasiću jednu kandidatkinju čiji rad ja lično poznajem.
Dakle, radi se o kandidatu Saveza učitelja Srbije. Radi se tačnije o kandidatkinji Zdenki Milivojević. Znam koliko profesionalno radi svoj posao. Znam koliko je posvećena ovom poslu i onako svima preporučujem da glasaju za ovu kandidatkinju, jer je prava za ovaj posao u Nacionalnom prosvetnom savetu. Hvala puno.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, podneli smo nekoliko amandmana, uglavnom tehničke, jezičke prirode, iz nekoliko razloga. Prosto nemamo velikih zamerki na Predlog zakona, odnosno izmene i dopune sa kojima ste došli u parlament.
Lično, mislim da je bilo prostora da se uradi novi zakon o turizmu i da time označimo jedan novi početak razvoja turizma u Srbiji. Mislim da je trebalo dodati, kasnije ćemo o tome govoriti, jednu moderniju formu i turističku organizaciju Srbije, govorićemo o tome. Međutim, hteo sam i amandmane da predložim, to bi izazvalo toliki broj promena, prosto više od polovine i onda samim tim iniciralo novi zakon.
Pristali smo na to da zajedno sa vama menjamo ovaj zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna i kažem, nemamo krupnih zameri. Zato smo predložili i ovakve jezičke promene.
Hvala vam što ste usvojili ovaj amandman, odnosno odbijen je, pardon, razmotrite da usvojite ovaj amandman. Ovaj član, iako ne usvojite naš amandman, dobro je definisan, jer nosi nove stvari. Ne mogu baš da kažem moderne, jer su to trendovi koji se u Evropi koriste već bezmalo 10 godina.
Govorimo o destinacijskom menadžmentu, govorimo o destinacijskim menadžmentskim organizacijama, kompanijama koje upravljaju konkretnim lokacijama. To je koncept razvoja turizma koji je proveren u Evropi, bezmalo 10 godina. Dobro funkcioniše.
Loše je bilo do sada voditi turizam centralno, za sve lokacije isto, za čitavu Srbiju isto. Dobro je razvijati posebne konkretne lokacije i tako, samim tim, razvijati turizam u celosti. Kažem, dosta dobra stvar, nije toliko moderna, već desetak godina se koristi u Evropi. Trebalo je to i 2012. godine, nismo. Dobro je da ste sada predložili. I ako ne usvojite ovaj amandman, ovaj član je dobar, pošto je naš amandman jezičke prirode, ali razmislite o tome da i usvojite naš amandman. Hvala.

Poštovana predsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član definiše, pre svega, da se strategija razvoja turizma radi umesto na 10 godina na pet godina. Dakle, to je dobar predlog.
Naš amandman je takođe jezičke prirode, međutim, hteo sam nešto da dodam. Prosto, mislim da treba da razmislite i o reviziji, bez obzira što se radi o strategiji koja se donosi na neki duži period, treba raditi reviziju svake godine. Zašto? Zato što su koraci kojim se razvija turizam, dinamika kojom se nameću trendovi u turizmu toliki brzi i toliko veliki, da prosto moramo da radimo čak i reviziju strategije možda i na godinu dana. Zašto?
Dok smo razgovarali o Turističkoj organizaciji Srbije i 2000. godine, evo i danas, Evropa je prešla na turistički bord. Dok mi govorimo o velnes centrima, velnes centri širom Evrope vraćaju zdravstvenu funkciju u velnes centre. Mnogo kasnimo. Možda treba da razgovaramo i o reviziji i o češćem razgovoru o strategiji razvoja turizma. Zašto? Ono što je vrlo važno jeste i brend Srbije, možda rebrendiranje Srbije, termin koji mogu sada da iskoristim.
Znate da postoji „fjučr kantri brend indeks“ u Evropi, mi smo po tom indeksu 108 od 116 zemalja sveta. Iza nas su Bangladeš, Pakistan, Ruanda. Mi smo po tom indeksu 108. Šta govori brend i na koje tri stvari utiče, pre svega brend jedne zemlje? Na politički položaj države u međunarodnom društvu, na dolazak stranih investitora i na turizam. Brend pre svega i dominantno utiče na ove tri stvari. Zašto? Zato što na zemlju sa dobrim imidžom, odnosno u zemlju sa dobrim imidžom dolaze diplomate, strani investitori, dolaze i turisti. Ovo govori o toj socioekonomskoj strani turizma. Da nije samo zakon turizam, koji je vaš posao? Da nakon zakona konačno uradite onaj posao koji nije uradio niko pre vas unazad 25 godina ili 15 godina, da odbijemo onih 10 godina devedesetih, ironija ratnog turizma sumnjam da bi nekog privela i dovela u Srbiju.
Dakle, vaš posao je da turizam dovedete na sto Vlade kao prioritetnu agendu. Bez toga, zakon, neće ostati mrtvo slovo na papiru, ali neće doneti ono turizmu što je Srbiji potrebno da se desi. Zato je vaš posao veliki u ovoj oblasti i na ovaj posao o kojem ja govorim, razmislite. Imaćete našu podršku ukoliko želite na taj način da pristupite razvoju turizma. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, u duhu tih promena o kojima smo sada govorili, da se ne bih ponavljao, naš amandman je isti. Dakle, ne menjamo struku. Odnosno, mi ne kažemo – direktor Turističke organizacije Srbije ne sme ili ne može biti pravnik, ekonomista. Naprotiv, može. Ali, mi prosto kažemo – Ukoliko hoćete da budete prvi čovek Turističke organizacije Srbije, mora pre toga da ste radili makar malo u turizmu, makar vodili lokalnu organizaciju, makar vodili neku drugu organizaciju. Prosto, nije moguće da budete prvi čovek TOS i da prvi svoj dan provedete u turizmu na tom direktorskom mestu. To je naša poruka.
Međutim, drugu stvar sam ja hteo da kažem u vezi sa TOS. Naime, to su glavne promene o kojima sam ja hteo i govorio s početka, ako se sećate, hteo sam da podnesem i nekoliko amandmana, ali, odlučio sam se da to ne radim jer je onda broj promena toliki da ukazuje na potrebu za novim zakonom, zato sam se odlučio da menjamo postojeći i zato smo odneli ovaj amandman. Naime, turistička organizacija kao takva, kako mi ovde danas menjamo i kakvu imamo u Srbiji, je zastareo model. Prosto, čitava Evropa već je prešla na turističke bordove. Turistički bordovi omogućuju privatnom sektoru, hotelijerima, aerodromima, ugostiteljima, da učestvuju u upravljanju, u kreiranju kampanja. Kada se oni uključe u kreiranje određenih kampanja, braniće svoje interese u jednom državnom aparatu, zajedno sa državom, koja štiti svoje interese. Onda su te kampanje efikasnije, bolje plasiraju proizvod, bolje promovišu državu.
Kakva je uporedna analiza? Mislim da je jedan model kakav Nemačka ima najbolji i možda prihvatljiv za nas. Nemačka je zadržala i turističku organizaciju, a ima u turistički bord. Možda je to kao prelazno rešenje dobro za Srbiju. Hrvatska ima neku mešovitu organizaciju, Slovenija je kompletno prešla na turistički bord. Prosto, rekao sam s početka, tendencije su velike, brze, promene vrlo dinamične. Mislim da je turistička organizacija kao takva zastareo model i da možemo da razmišljamo o tome da menjamo u narednih godinu ili dve ovaj član zakona i da umesto turističke organizacije organizujemo neku vrstu turističkog borda.
Tražimo od privatnog sektora da prosto uloži svoj kapital. Nosioci turizma u Evropi, u svetu, jesu privatnici. To ćete se složiti. Imate sjajne saradnike, konkretno za turizam, to znam, i oni će vam to potvrditi. Prosto, država se ne bavi turizmom. Država pravi okvir. Država ulaže u infrastrukturu. Turizam nosi privatni kapital. Ukoliko to već tražimo od njih, pravimo takav ambijent, onda treba omogućiti i da odlučuju. Ponoviću – kada tur operateri i venc organizacije, hotelijeri, predstavnici privatnog kapitala, učestvuju u kreiranju kampanja, te kampanje su mnogo efikasnije i mnogo bolje plasiraju proizvod. Prosto, možda će bolje promovisati našu zemlju od onoga što danas radi TOS. Tamo ima sjajnih ljudi. Dobro rade posao. Ali, prosto ih zakonski okvir upućuje na ono što oni danas imaju. Hajde da njima pomognemo, da pređemo na jednu moderniju organizaciju. Razmislite o ovome, garantujem vam da ćemo o ovome razgovarati u naredne dve ili tri godine. Ali, mogli smo to i danas. Hvala.

Ministre, kratko ću ponoviti, a onda dodati nešto i odgovoriti, prosto da uđemo u tu vrstu polemike koja može i da da neki rezultat. Samo ću ponoviti kratko, i dalje mislim da ukoliko hoćete da budete prvi čovek Turističke organizacije Srbije, neophodno je da imate iskustvo u oblasti turizma. Tu počinjem i završavam svaku dalju diskusiju. Mislim da je neophodno. U redu, ranije je bilo isto tako, u duhu priznavanja grešaka. Da, bilo je tako. Dobro je da danas krenemo drugačije, da kažemo, tačka negativnoj selekciji. Pravićemo okvir da biramo najbolje ljude. Ako smo mi priznali grešku, možete i vi.
Ovaj amandman je posledica prethodnog amandmana. Imate pravo da usvojite oba i da kažemo, ukoliko hoće neko da konkuriše za mesto direktora Turističke organizacije Srbije, mora da ima iskustva u oblasti turizma. To je prva stvar.
Druga stvar, destinacijski menadžment i destinacijski menadžment organizacije i kompanije, to je razlog zbog kojeg sam i odlučio da ne podnosim amandmane na Turističku organizaciju Srbije u ovom obliku i da samo otvorim debatu na metu i diskusiju na temu turističkih bordova.
Prosto, turistički menadžment organizacije, moguće je da budu, da prosto iz privatnog sektora preuzmu destinacije, razvijaju jednu po jednu i tako utičemo na razvoj turizma.
Zašto ovo govorim? Turizam je najbrže rastuća privredna grana u svetu. Taj nivo od 15% rasta, radili, ne radili, vi ćete svedočiti tom rastu, jer je to globalni trend većeg obima putovanja i svaki rast od 15% je zapravo posledica tog trenda, ne da mi sada nešto bolje radimo u oblasti turizma ili ne. Ukoliko hoćemo veći rast, moramo više da se potrudimo. Moramo brže, ministre. O tome sad ovde govorimo. Zašto? Pa, kažem vam, dok smo mi centralno vodili turizam, oni su već početkom 2000. godine prešli na destinacijski menadžment. To je trend od pre 10, 15 godina u Evropi.
Kada smo mi govorili, sada govorimo o velnes centrima, oni već razmišljaju o tome da vrate zdravstvenu funkciju. Dok smo mi razgovarali o Turističkoj organizaciji Srbije, i danas razgovaramo, oni su uveliko prešli već na turističke bordove. Samo ukazujemo na to, na neophodnost bržih promena u oblasti turizma, jer se radi o jednoj vrlo dinamičnoj privrednoj grani, koja može da utiče, ne mogu da kažem presudno, ali recimo u jednom velikom, ogromnom razvoju čitavog društva.
Daću jedan primer. U Sloveniji su doneli odluku, od tog trenutka za godinu dana opštine koje su imale banje su postale najrazvijenije opštine Slovenije. Taj posao su uradili za nešto više od godinu dana. Turizam u Sloveniji danas učestvuje preko 13% u BDP. Kod nas je 1,8. Ja ne krivim vas, jer je to posledica neaktivnosti unazad 15 godina. Ali, apelujem i kažem, ukoliko danas otvorimo makar debatu, možemo da kažemo - dobro, danas počinjemo, hajde da zajedno menjamo nove zakone, da donosimo nove zakone, da menjamo i budemo brža promena u turizmu koja mora u Srbiji da se desi. To je ono na šta danas apelujem. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, nekoliko prethodnih amandmana po kojima se nisam javio u principu je ista promena koju predlažemo. Naime, nekoliko članova, odnosno kraj stavova, menjate, odnosno završavate i drugo. Mislimo da ne bi trebalo u jednom zakonu članove i stavove završavati sa i drugo i ostalo, jer nije dovoljno precizno i podložno je tumačenju. Imamo tu boljku da prosto tumačimo slobodno zakone, a onda nadležni organi traže tumačenje ministarstva, a to je nepotreban posao.
Ono što mi predlažemo jeste da se te stvari i drugo i ostalo briše iz ovog zakona, kako bi zakon bio konkretniji, precizniji ili navedite sve ostalo što je potrebno ili ostavite u ovom slučaju registru turizma da definiše šta je potrebno. Pročitaću da bi građanima bilo jasnije - Obaveštenje iz stava 9. ovog stava sadrži podatke o putniku (ime i prezime, adresa, kontakt telefon i drugo.)“ Šta drugo? Ili navedemo sve ono što je potrebno ili brišemo ovo i ostavimo registru da definiše tačno, precizno koji su podaci sve potrebni, a sve u smislu i funkciji da zakon bude jasniji, precizniji i konkretniji i što manje podložniji tumačenju. Hvala.

Kao što sam rekao, nekoliko naših amandmana se odnosi na pravno-tehničku korekciju. Ovaj se odnosi na jezičku. Kratko ću razmisliti o tome. Mislim da ćemo bolje definisati ovaj član ukoliko prihvatite naš amandman.
Isti ovaj amandman je posledica prethodnog amandmana, imate tu mogućnost sa sada prihvatite odmah. Hvala.

Uvaženi ministre, mi smo podneli amandman i radi se o jednom bolje formulisanom članu.
Dobili smo obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što je u vezi sa predloženim izmenama već prihvaćen amandman narodnog poslanika Zorana Babića, kojim amandmanom je ovaj član sveobuhvatnije izmenjen.
Prihvatam. Dakle, član je već izmenjen. Važno je da zajedno radimo na boljoj definiciji i preciznijim definicijama amandmana.
Mogli ste, ministre, da pokažete blagonaklonost ka opozicji, da prihvatite naš amandman, a kolegi Babiću pošaljete obrazloženje da se njegov amandman ne prihvata, jer ste prihvatili amandman opozicije. Verujem da kolega Babić ne bi imao ništa protiv i da smo mogli i tako da promenimo ovaj član.
Hvala najlepše.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mi smo u članu 56, u izmenjenom članu 125, nakon reči: „turističkoj“ dodali reč: „destinaciji“. Mislim da to treba da prihvatite jer radi se o vrlo jasnoj omaški koju ste napravili u pisanju ovog zakona, pa verujem da ćete sada i prihvatiti.
Međutim, kada se radi o turističkim destinacijama, ono u čemu sam hteo sa vama da razgovaram, uz toleranciju predsedavajućeg, jesu banje. Turističke destinacije o kojima hoću da razgovaram jesu srpske banje. Zašto? Najveći resurs, u smislu turizma, razvoja turizma i našeg društva jesu srpske banje. Lokalne samouprave imaju svoje limite. Mi smo, recimo, u Sokobanji prevazišli te limite, ali ne možemo dalje. Za nekoliko godina izgradili smo i akva park i putnu infrastrukturu do turističkih lokacija. Od 700 hiljada noćenja od 2008. godine, danas beležimo preko milion noćenja u Sokobanji. Međutim, i mi imamo naše limite, kao što i ostale banje imaju, kao što i ostale opštine imaju. Gde su ti limiti? Pa tamo gde država treba da kaže šta jasno hoćemo sa banjama Srbije, šta hoćemo, u smislu razvoja tih banja, u smislu razvoja turizma.
Počeli smo sa novim Zakonom o privatizaciji sa privatizacijom banja. Krenuli, stali, naišli na pravni galimatijas, nekako to rešavamo, međutim, ide jako sporo. Imamo novi Zakon o privatizaciji. Imamo sada nove izmene i dopune Zakona o turizmu iz 2015. godine, ali, ministre, imamo Zakon o banjama iz 1992. godine, nefunkcionalan, kao da ne postoji, kamen oko vrata razvoju svih banja. Znam, ja sam lično iz Sokobanje i znam koliko to koči dalji razvoj. Moramo da kažemo šta hoćemo sa srpskim banjama. I dalje stojim iza toga, najveći resurs jesu srpske banje.
Nije moguće uložiti u razvoj turizma, pet miliona evra i čekati veći prihod od 500 miliona evra. To prosto nije moguće. Morate, u tom smislu, vraćam se na ono što sam govorio sa početka naše diskusije, da turizam dovedete na sto Vlade i da kažete ovo je za prioritetnu agendu. Moramo više da uložimo u turizam, ne svuda, pa nije moguće da se 160 opština bavi turizmom. Znamo ko se danas i koje lokacije, koje opštine mogu da se bavi turizmom.
Koristim vreme ovlašćenog, u koliko mi dozvolite.