Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko i članovi kabineta, dame i gospodo kolege poslanici, ja sam pažljivo pročitao ovaj predlog zakona, kao što sam i pažljivo slušao skoro svakog, skoro svakog govornika, ali ovo što smo danas imali prilike da vidimo, ovu strast i ekstazu kod pojedinih govornika iz opozicije me je stvarno ponukalo da razmislim šta se to danas desilo. Moram ozbiljno da vam kažem, kakve su to vakcine koje mi danas i juče primamo? Da li smo primili svi iste vakcine, jer ja vidim kod nekih ljudi iz opozicije kako im se menja izraz lica, deformiše im se lice? Jedan je crven, drugi je rumen, treći je i žut i crven. Tako da, iskren da budem, ja tu vakcinu neću primiti.
Ova četvorodnevna rasprava je u potpunosti razotkrila svu jad i bedu, ali i raspolućenost i potpuni amaterizam unutar opozicije. Mi smo znali da su im rečnik, kao i taktika skroz identični i usklađeni sa onim što govori i čini Kurti, i to nije od juče, i to nije slučajno.
Znali smo, takođe, da ti ljudi nemaju ni zrno ljudskosti, pokušavajući da čak i za strašnu tragediju u „Ribnikaru“ optuže predsednika Vučića, a sve sa ciljem ne bi li pokupili jeftini politički poen, zloupotrebljavajući tugu u koju je bila zavijena cela naša zemlja i ceo region. Nešto slično se nije nikada dogodilo u iole normalnim zemljama sveta.
I dok je ceo region tugovao, ovi politički lešinari su u tome videli šansu. Naravno, kako to uvek biva, istina kad-tad izađe na videlo i ti politički lešinari su dobili svoje na izborima, tačnije bili su počišćeni. Ali na ovoj sednici su verovatno prevazišli sami sebe. Tačnije, pokazali su koliko su daleko svi spremni da idu u svojim lažima i teorijama zavera. Ništa drugo nije moglo ni da se očekuje, jer su ovo logične posledice izostanka bilo kakve smislene politike, a i odgovornosti, čak i prema svojim biračima.
Radi građana, pogotovo onih koje su ove sveznalice, a neko će reći neznalice, uspele da prevare, na neki način, jer nažalost, kod nas, kod našeg naroda laž se uvek bolje primala nego istina. Jer kad ponovite neku laž više puta, neki ljudi počnu da veruju u to. Zato sam ponosan na sve kolege svoje poslanike iz naše poslaničke grupe, koji strastveno iz dana u dan pokušavaju da pokažu šta je istina, govoreći isključivo jezikom činjenica. Zato ću to raditi i ja danas.
Da počnemo, činjenice. Činjenica je da je „Rio Tinto“ u Srbiju došao 2001. godine. Godine 2004. su dobili prva istražna prava, a 2006. i 2011. godine su se menjali zakoni upravo onako kako bi to odgovaralo „Rio Tintu“. Godine 2012. litijum su proglasili najvećim blagom Srbije i za to postoje dokazi, pisani dokazi. To znači da sve i kada bi država poželela da poništi sve što je potpisano za vreme vladavine DS i DSS, podsetiću vas da su imali vlast na svim nivoima, od mesnih zajednica do republičkog nivoa, država bi plaćala takve penale, da poljoprivreda, prosveta, zdravstvo bi mogli samo da sanjaju o boljim uslovima.
Takođe, usvajanje ovog nakaradnog zakona unazadilo bi Srbiju, u smislu da ne bi bilo nikakvih novih vodoizvorišta, da ne možemo više da gradimo kuće, puteve, jer za sve to su potrebna geološka istraživanja. O novim potencijalnim investitorima da i ne govorim. Bilo bi pitanje kako bismo zadržali neke postojeće.
Sa druge strane, još malo činjenica. Litijum je nafta 21. veka, a za naftu se nekada i to ne tako davno su se vodili ratovi. Danas će litijum i proizvodi povezani sa litijumom obeležiti pravce razvoja i koncentraciju moći i interesa oko ove strateške sirovine, što znači da bi Srbija upravo zbog litijuma postala značajan geopolitički igrač na evropskom kontinentu. Naravno, to ne odgovara Kurtiju, to ne odgovara stranim službama, ali ono što je strašno, to ne odgovara i nekim našim građanima, koji sebe nazivaju opozicija, jer više je nego očigledno da potreba za litijumom raste iz godine u godinu, pogotovo zbog automobilske industrije, i to niko ne može da ospori, pa, čak ni onaj njihov ginekolog, stručnjak, koji je zalutao u ovu materiju, osim ako svoju profesiju ne dovodi u vezu sa rudarstvom i iskopinama, a tada mogu samo da žalim one njegove pacijente.
Ima nešto važno što treba reći, i nažalost, vrlo retko to možemo da vidimo čak i u sredstvima javnog informisanja, od toga opozicija beži kao đavo od krsta, a to je da je još 2023. godine, usvojen standard IRMA u Evropi, koji predstavlja sveobuhvatnu standardizaciju o odgovornom rudarstvu. Te mere moraju da sprovode sve države i firme, pogotovo kada su u pitanju ekološki standardi, to je dokument od nekih 180 strana, gde je sve precizno i detaljno opisano i pazite, niko ne može da proda proizvod ako nije dozvoljen za taj standard. Zato oni prećutkuju iz opozicije ovo i zato nam pričaju o Madagaskaru, o Gvineji, pa, mi smo u Evropi gospodo, Evropa je odavno napredovala i u Evropi takve stvari ne mogu da se rade.
Poštovane kolege, a pogotovo, građani koji pratite ovu sednicu evo, već četiri dana, a mislim da smo je mogli završiti za dva dana, uzgred, samo da kažem, da jedno zasedanje Skupštine košta oko 50.000 hiljada evra, pa neka građani vide i procene ko govori o temi, ko želi pravi boljitak za svoju zemlju, a ko želi isključivo ličnu promociju i usko stranačke poene.
Sada je definitivno jasno da kod ovakve opozicije nema nikakve politike, već samo populizam i demagogija, protkani mržnjom prema svakome ko drugačije misli, a pogotovo patološkom mržnjom već sada, prema predsedniku Vučiću, neretko nažalost, i prema njegovoj porodici, pa čak i prema deci koja nemaju nikakve veze niti sa litijumom niti sa bilo kakvom drugom politikom.
Kada govorimo o brizi za poljoprivredu, mogu da kažem da kao unuk još predratnog kulaka, koji je ceo svoj život proživeo na salašu, na kojem sam uzgred i ja rođen, proživeo živeći od zemlje, da ne trebaju nikakvi lakeji iz kruga dvojke, ili ekološki talibani, ili oni tzv. poljoprivrednici koji se slikaju za traktorom u majici Paul&Sark od nekoliko stotina evra, a pri tom, zagledaju kakve pantalone nosi predsednik Vučić. Takvi ljudi meni ne trebaju da govore šta znači poljoprivreda i poljoprivredno zemljište. Ja to jako dobro znam.
Što je mnogo važnije to zna 2.300.000 hiljada glasova koji su dali glas Aleksandru Vučiću i Vladi koju predvodi Miloš Vučević, uspešno, a u ova četiri dana upravo je to uspešno i reprezentovala resorna ministarka.
Za kraj, preduhitrio me moj kolega Bakarec, jer sam mislio da ovo niko nije spomenuo, ali nije zgoreg spomenuti još jednom.
Želim da čestitam predsedniku i Vladi Srbije za još jednu lepu vest, a to je, kao što je već rečeno, dobijen investicioni kreditni rejting, samo je izostavljeno još i to da smo jedina država na Balkanu koja je to dobila. To su gospodo činjenice, da smo jedina država koja je kandidat u EU, koja je dobila takav rejting. To pokazuje koliko odgovorno naša država vodi finansijsku i ekonomsku politiku i koliko nas laž i mržnja samo motivišu da budemo bolji, jači i hrabriji u odnosu na vas. Zato glavu gore, braćo i sestre idemo dalje. Živela Srbija.