Član 38. govori o kaznama propisanim ovim zakonom i u prvom stavu govori o kazni za pravna lica. Ovim zakonom je propisan opseg kazni od 50.000 do 500.000 dinara.
Mi smo našim amandmanom predložili sa se gornja granica podigne na dva miliona, što je u skladu sa Zakonom o prekršajima, maksimalna kazna za pravna lica. Smatramo, s obzirom na važnost ovog zakona i njegovu uspešnu primenu, da bi bilo bolje da se usvoji ovaj amandman i da se zakonom propiše maksimalna kazna za pravna lica, jer mislimo da bi time omogućili da izbegnemo situaciju da neko pravno lice, recimo, proceni da se više isplati da bude kažnjeno po ovom zakonu i da ne postupi po ovom zakonu, jer za neka pravna lica, za neke poslove, kazna od 500.000 dinara nije možda veliki problem.
U tom smislu, malo je čudno obrazloženje za odbijanje ovog amandmana koji govori da je predlagač procenio da će propisanim rasponom novčane kazne obezbediti svrhu kažnjavanja. Mi mislimo da mogućnost, znači ne obavezno maksimalna kazna, nego mogućnost da ta kazna bude do dva miliona, pruža onima koji će sprovoditi ovaj zakon veće mogućnosti da odrede primerenu kaznu, a sama maksimalna kazna od dva miliona će možda određena pravna lica obeshrabriti da svesno krše ovaj zakon. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, član 39. propisuje rok ministru da donese podzakonski akt, koji treba da reguliše postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, i po članu 17. i članu 25. ovog zakona, a po drugom stavu govori o roku od godinu dana da poslodavci usaglase svoje, odnosno donesu opšti akt kojim će to regulisati.
Smatrali smo da ti rokovi treba da se skrate, da ministar treba da donese svoj podzakonski akt u roku od 60 dana, a da onda poslodavci u narednih 90 dana donesu svoja opšta akta. Smatramo da su rokovi, koje je ovaj zakon propisao, neprimereno dugi. U krajnjoj liniji, ministar je ovde, u načelnoj raspravi, rekao da su podzakonska akta već spremna i da samo čekaju usvajanje konačnog teksta zakona, da se prilagode eventualnim izmenama, kojih nažalost nema mnogo, jer gotovo ni jedan amandman nije prihvaćen i da će se oni doneti sigurno u ovom zakonskom roku od tri meseca. Ako je takva situacija kakvu je ministar nama ovde predstavio u načelnoj raspravi, ja onda ne vidim razlog da se ne prihvati ovaj amandman i da se taj rok ne skrati za još 30 dana, a da se, s obzirom na važnost ovog zakona o kojem smo slušali kada smo vodili načelnu raspravu i danas ceo dan, kada govorimo o pojedinostima, smanji ovaj rok od godinu dana, koji je obaveza poslodavca na 90 dana i da ovaj zakon što pre stupi na snagu.
Ovo je važno, imajući činjenicu da je usvojen predlog amandmana na član 40, gde se član 40. briše. Meni nije jasno šta će se dešavati i koji će se zakonski propisi primenjivati od sredine, odnosno tamo 23. januara, kada Ustavni sud obriše stav 5. člana 56. Zakona o Agenciji i Pravilniku koji je donet na osnovu tog člana, a ovaj zakon, ako se usvoji ovako kako je predloženo, stupiće na snagu tek za šest meseci od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Znači, tamo krajem aprila.
Šta će se dešavati u tih nekoliko meseci? Koji će se zakon primenjivati? Kako će eventualno uzbunjivači ostvarivati svoja prava? Šta će se dešavati sa onim uzbunjivačima koji su već u postupku zaštite, koji je pokrenula Agencija? Šta će se to dešavati? Mislim da je prilično nejasno i da bi trebalo prihvatiti ovaj naš amandman, kao i amandman koji reguliše to, kasnije ću govoriti, da ovaj zakon praktično ne stupa na snagu tek za šest meseci, nego da stupa na snagu po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Hvala.

Poštovana predsednice, član 41. govori o tome da zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“, a da će se primenjivati u roku od šest meseci.
Neobično za ovaj saziv, moram da priznam, s obzirom da gotovo svi zakoni koje ovde usvajamo obično stupaju na snagu odmah onog dana kada se objave u „Službenom glasniku“. Znači, nema čak ni ovog roka od osam dana koji je predviđen i koji smo često ukazivali kada smo kritikovali tu praksu Vlade da se donose zakoni koji odmah stupaju na snagu.
Meni je jako zanimljivo obrazloženje. Ja ću ga sačuvati, pa ću ga koristiti u raspravi kod raznih drugih zakona, jer kaže – Vlada ne prihvata amandman zato što je potrebno da se obezbede pretpostavke za punu implementaciju zakona, obuke lica koja postupaju u vezi sa zaštitom uzbunjivača, obuke inspekcije rada u vezi sa nadzorom nad primenom zakona i druge pretpostavke, kao i da se javnost obavesti o sadržini zakona i da se privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici, odnosno državni organi pripreme na obaveze koje im ovaj zakon određuje.
Da nije praksa ovog parlamenta, da ja ne znam sigurno jedno 50 zakona da smo doneli da zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“, a to se desi istog dana ili dan posle usvajanja u ovom parlamentu, meni bi ovo obrazloženje delovalo suvislo i ja bih ga prihvatio, ali ja vas pitam – šta ćemo sa svim onim zakonima koje smo ovde doneli, počeli su da važe sledećeg dana?
Vi ste gospodine ministre ovde Zakon o notarima nama doneli na usvajanje i usvojili smo ga u nedelju, 31. avgusta, počeo je Zakon da važi i da se primenjuje 1. septembra. Kako je to imala javnost prilike da se upozna i obavesti o sadržini zakona i da se privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici, odnosno državni organi pripreme na obaveze koje im ovaj zakon određuje? Šta ćemo sa svim tim drugim zakonima koje smo doneli, za koje niko nije imao vremena da se pripremi?
Slažem se ministre da je izuzetno važno i dobro je, to ste nam rekli, da su pripremljeni programi za obuku sudija koji treba da postupaju po ovom zakonu.

Da li mogu vreme poslaničke grupe, ako ima još malo.

Hvala vam, eto još to malo vremena.
To je dobro, dobro je, posebno imajući u vidu ocenu Evropske komisije o stanju u našem pravosuđu. Više puta smo ovde slušali kako je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje na ovaj zakon i verujem da su oni to dali imajući, pre svega, pretpostavku da je pravosuđe u Srbiji nezavisno i obučeno, ali nije. Ako čitate taj izveštaj, možete da pročitate da ustavni i zakonodavni okvir još uvek ostavljaju prostor za neprimereni politički uticaj koji narušava nezavisnost pravosuđa, posebno u pogledu karijera sudija i tužilaca. Na neke sudije iz viših i apelacionih sudova koje su bile suočene sa direktnim pokušajima da se izvrši politički uticaj na njihove svakodnevne aktivnosti, a Visoki savet sudstva nije branio njihovu nezavisnost na pravi način.
Ovo su sve ocene iz Izveštaja Evropske komisije. Kaže – naročito postoji potreba da se dodatno unapredi stručnost sudija u određenim oblastima, naročito u pogledu oporezivanja finansijskih pitanja, zaštite potrošača, državnih subvencija, azila i zaštite ljudskih prava.
Znači, slažemo se da je potrebno obučiti sudije. Naš strah je da i ovih šest meseci neće biti dovoljno. Naš strah je, govorili smo o tome i u načelnoj raspravi, da ćemo imati jednu prazninu do stupanja na snagu, do početka primene ovog zakona. Znači, ako ga usvojimo danas, sutra, počeće da se primenjuje krajem aprila. Šta će se dešavati u tim prvim mesecima naredne godine? Da li će se iko odlučiti da postane uzbunjivač ili ne ili će da čeka da stupi ovaj zakon na snagu? Šta će se dešavati u tom roku od godinu dana kada treba da se od strane poslodavaca usvoje opšti akti i da li će do tada biti uspešno završena ova obuka sudija koju je ministar najavio, s obzirom da ona nije do sada završena očigledno ni za suđenja u mnogim drugim i za postupanja sudija u mnogim drugim oblastima?
Mi smo zabrinuti i izražavamo zabrinutost da će se desiti. Bojimo se da ovaj zakon neće moći da se primenjuje. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Vi ste naveli da je osnov za objedinjavanje rasprave član 157. Poslovnika stav 2. i ja bih želeo da pročitam svim poslanicima tačno kako glasi stav 2. za koji smatram da je povređen.
Narodna skupština može da odluči da objavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu zakona obavlja posebno.
Sada želim da pitam, kako su međusobno uslovljena rešenja Predloga zakona o zaštiti uzbunjivača sa izborom sudija i predsednika sudova i Predlogu zakona o utvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine? Kakve to veze ima i kako su međusobno uslovljena ova zakonska rešenja? Ili Predlog zakona o zapošljavanju stranaca i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije?
Znači, nikakve veze nema, nastavljamo sa jednom praksom da se ovde spajaju tačke dnevnog reda koje nikakve veze nemaju, samo da bi se navodno ubrzao rad. Na taj način se onemogućava da ova Skupština kvalitetno obavi onaj posao koji je predviđen Ustavom Republike Srbije, znači da raspravljamo o svim zakonima na valjani način i da donosimo najbolja moguća rešenja.
Razgovaraćemo ukoliko usvojimo ovakvo spajanje tačaka dnevnog reda o stvarima koje nisu međusobno povezane i time ćemo prekršiti Poslovnik i ja vas molim da ne kršimo Poslovnik Narodne skupštine takav kakav je, loš koji vi niste doneli, nego je onaj zli režim iz nekih prošlih vremena ga doneo, ali morate da ga poštujete. Hvala.

Član 157.

Mogu sve da pročitam.

Mogu sve da vam protumačim, nikakve veze nemaju ove tačke.

Hvala poštovana predsednice.
Član 27. stav 2. kaže – Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.
Znači, ne možete vi da obrazložite moje, ja sam u skladu s Poslovnikom reklamirao povredu Poslovnika o kome vi treba da vodite računa, a vaš odgovor da bude - predložio je kolega poslanik, pa će Skupština da se odluči. Ja vas samo molim da se vi isto u skladu sa Poslovnikom starate o primeni Poslovnika. Jasno sam vam naveo član Poslovnika koji je direktno prekršen ovakvim predlogom i ovakvim glasanjem.
Može naravno većina da odluči sve i nije ovo ni prvi, ja da bih ja voleo da se poslednji put u Narodnoj skupštini direktno odlučuje protivno ovom Poslovniku, ali vaša je obaveza da se starate o primeni Poslovnika, ne možete da kažete – to nema veze sa mnom i ja samo stavljam na dnevni red ono što je kolega poslanik predložio. Hvala.

Hvala.       
Gospodine ministre, gospodo iz Visokog saveta sudstva, predlagačima je trebalo više od 50 minuta da nam obrazlože sve predloge o kojima danas raspravljamo, predloge koji nisu međusobno povezani i uslovljeni, a svejedno su spojeni pod jednu raspravu, tačke dnevnog reda. To samim tim još jednom pokazuje koliko rasprava u ovom parlamentu pokušava da se obesmisli. Sada mi treba o različitim predlozima u 20 minuta, koliko pripada svim šefovima poslaničkih grupa, da se izjasnimo o svim ovim zakonima ili predlozima odluka, konkretno u ovom slučaju, i jednom međunarodnom sporazumu.
Da krenem redom. Prvi i sigurno najvažniji, ono što obeležava raspravu je Zakon o zaštiti uzbunjivača. Dobra stvar je što će Srbija dobiti jedan takav zakon i jeste činjenica da je to jedan zakon koji mnoge zemlje nemaju još uvek u tom pravnom sistemu.
Govorio je ministar da je ovaj zakon na početku predviđen i Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Tu se postavlja prvi problem. Taj Akcioni plan je predviđao da taj zakon bude donet u Skupštini sedam meseci od usvajanja Akcionog plana. Akcioni plan je donet u avgustu prošle godine. Znači, prošlo je nekih 15 meseci od tog trenutka i mi tek danas govorimo o ovom zakonu.
Zašto je to za nas važno? Važno je zato što ovaj zakon predviđa neke rokove za stupanje na snagu. Počeće da se primenjuje, ako bude usvojen ovako kako je predloženo, tek šest meseci od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ . Za tih šest meseci zakonom je predviđeno da ministar u roku od tri meseca donese podzakonska akta, koja bi omogućila u narednih godinu dana preduzećima i javnim institucijama da donesu svoje pravilnike kojima će regulisati unutrašnji proces uzbunjivanja.
Postavlja se pitanje šta će se dešavati u vremenu dok se ne donesu svi ti propisi? Poseban razlog za zabrinutost je činjenica da, kako je neko danas pominjao NALED, a NALED kaže da država kasni sa donošenjem 162 podzakonska akta više od 922 dana u proseku. Sada nama ostaje da verujemo ministru da će on u roku od 90 dana doneti podzakonska akta. Mi sumnjamo da će to tako biti, upravo iz razloga što je praksa ove Vlade da se kasni i to zakašnjenje je u proseku 922 dana.
Razlog zašto sumnjamo je zato što Vlada nije ispoštovala Rezoluciju o zakonodavnoj politici, koja je usvojena u ovom parlamentu, koja kaže da se uz svaki predlog zakona moraju doneti, podnositi Skupštini i modeli podzakonskih akata. Ta Rezolucija je usvojena prošle godine u ovom parlamentu, a ona se konstantno ne poštuje.
Kod mnogih zakona smo govorili o tome gde su podzakonska akta. Oni moraju da budu uz zakon, odnosno model podzakonskih akata mora da bude ovde da bi se uverili da je Vlada spremna i da će Vlada u propisanom roku doneti podzakonska akta. Bez toga, ovaj zakon u narednih godinu dana neće štititi nikoga. Neće biti podzakonskih akata, neće biti mogućnosti zato što poslodavci i osnivači neće doneti zakon o unutrašnjoj organizaciji, odnosno postupku za vođenje unutrašnjeg uzbunjivanja, mi nećemo moći da sprovodimo ovaj zakon.
Ako je ovo jedan od važnih mehanizama, a trebalo bi da bude, za borbu protiv korupcije, mi taj mehanizam nećemo moći da koristimo najmanje godinu dana sa ovim rokovima koje predlagač predlaže. Mi smo predložili da se ti rokovi skrate, da se izbegne ta rupa koja će postojati u pravnom sistemu Srbije ukoliko ovi rokovi ovako ostanu.
Naš predlog je i da sam zakon promeni ime, da se zove zakon o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača. Govorio je ovde jedan kolega da uzbunjivanje postoji mnogo duže, da je to jedan način borbe protiv korupcije, a da se tek u poslednje vreme zakonski reguliše zaštita uzbunjivača. Mislimo da bi bilo bolje da se zakon tako zove.
Takođe, govorio je ministar o tome da je polazni model od koga se krenulo kod pisanja ovog zakona od strane radne grupe Ministarstva bio model koji su kroz raspravu koja je trajala više od godinu dana pripremili republički Poverenik za zaštitu informacija i Ombudsman.
Ono što je interesantno, međutim, je da se u ovoj verziji koja je danas pred nama ne nalaze vrlo bitna rešenja iz tog modela, koji središnju zaštitu uzbunjivača prebacuje na nezavisne institucije. Konkretno, bilo je predviđeno tim modelom da Ombudsman vrši središnju zaštitu, znači, od onog trenutka kada uzbunjivač pokrene proces uzbunjivanja do sudske odluke. Predlagač se opredelio da sve radi sud po hitnom postupku.
Problem je u kakvom stanju je naše pravosuđe. Sam ministar je govorio o tome da je pripremljen priručnik, da treba da se izvrši obuka sudija koji će to da rade. Znači, ponovo neko vreme koje je potrebno, a isključen je, ja ne mislim slučajno, Ombudsman ili možda Agencija za borbu protiv korupcije, koja je jedina državna institucija koja trenutno ima kakvo-takvo iskustvo u zaštiti uzbunjivača, jer je u skladu sa zakonom donela pravilnik koji je pre mesec dana proglašen neustavnim i ta odluka treba da bude objavljena za još dva meseca, tri meseca je odloženo objavljivanje te odluke.
Ali, postoji neko iskustvo u toj Agenciji i to iskustvo se neće koristiti. Da li je razlog za to što Agencija vodi postupak, odnosno pokrenula je postupak protiv ministra u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima za razrešenje u ovom parlamentu, koji nikako da doše na dnevni red ovog parlamenta?
Ovde u ovom zakonu postoji nekoliko rešenja za koja smatramo da nisu dobra. Ministar je govorio da su uzbunjivači svi koji kroz svoje radno angažovanje dođu do nekih informacija i mogu da pokrenu postupak. Radno angažovanje koje nije samo stalno zaposlenje, nego bilo koji rad ili volontiranje ili na bilo koji način da se dođe do informacije. Zakonom je dalje predviđeno da samo preduzeća ili institucije sa više od deset zaposlenih imaju obavezu da donesu svoje pravilnike. Činjenica je da postoje preduzeća, neka i vrlo uspešna, ako pogledate na APR, ako možete da pristupite, sa manje od deset zaposlenih koja rade sa državom, rade velike poslove sa državom i sa privatnim preduzećima, a koji imaju manje od deset zaposlenih.
Postavlja se pitanje šta će biti u tim preduzećima, ako nema usvojenog tog pravilnika? Tu se govori o preduzećima o deset zaposlenih. Neka preduzeća mogu da imaju manje od deset zaposlenih, a da radno angažuju mnogo više ljudi, dobrovoljaca ili primoranih da rade da bi sačuvali socijalnu pomoć, kako to ovih dana promoviše ministar Vulin.
Ovaj zakon u ovakvom obliku nije dovoljno dobar da bi mi danas mogli da ga podržimo. Postoji puno mesta na kojima može da se popravi. Nažalost, nemoguće je bilo amandmanima popraviti ideju koja je postojala, ponavljam, u modelu koji je ministar rekao da je bio polazni, a očigledno da nije bio polazni, da se taj središni nivo zaštite prebaci na neku od nezavisnih institucija. To jednostavno amandmanima nije bilo moguće promeniti, ali smo dali nekoliko amandmana, pre svega u skraćenju ovih rokova, kako bi izbegli da postoji pravna praznina, jer kada odlukom Ustavnog suda za dva meseca bude stavljen van snage Pravilnik o zaštiti uzbunjivača, a ovaj zakon će stupiti tek za šest meseci, počeće da se primenjuje, znači neće postojati u tom roku od četiri meseca nikakva zaštita. Ako se bude nastavilo sa praksom kašnjenja podzakonskih dokumenata, onda će taj period, bez ikakve zaštite uzbunjivača, biti mnogo duži.
Sada bih hteo da kažem nekoliko rečenica o drugim tačkama dnevnog reda, a to je Predlog odluke za izbor predsednika sudova opšte i posebne nadležnosti. Ne znam da li je ovo jedan primer uzbunjivanja?
Dobio sam dopis vezano za izbor predsednika Prekršajnog suda u Pančevu. Tamo su, kako stoji ovde, možete da vidite u predlogu, bila tri kandidata predložena. Kada su sve sudije odlučivale, odnosno sudije koje su uzele učešće u odlučivanju njih 11, o tome ko bi trebao da dobije najveće poverenje svojih kolega, predložena kandidatkinja Ljiljana Košutić je dobila jedan glas od 11, verovatno svoj, v.d. predsednica suda dobila je dva glasa, a treća kandidatkinja, ne znam da li da kažem njeno ime, pošto ne znam po kom zakonu može da se štiti ova informaciju koju je ona dostavila, je dobila osam glasova.
Činjenica je da to glasanje nije jedini parametar za odlučivanje ko treba da bude kandidat za predsednika suda. Da, jeste bitan, ali nije jedini i nije odlučujući, ali je interesantno da ovde u obrazloženju za neke druge sudije vidimo da, gde god je postojala ta jednoglasna podrška, je to navedeno u ovom predlogu kod izbora nekih drugih sudija. Znači kod predsednika Osnovnog suda u Dimitrovgradu i Osnovnog suda u Zrenjaninu navedeno je da su se sve sudije jednoglasno izjasnile i dale podršku jednom kandidatu, iako je bilo više kandidata.
Tada je navedeno da, pored tog odlučivanja, su sledeći kriterijumi i godine studijskog staža, rezultati rada, dostavljen program rada suda, kao i utisak koji su kandidati ostavili na komisiju prilikom obavljenog razgovora.
Čuli smo od predstavnika Visokog saveta sudstva da su, krajem septembra, čini mi se, obavljeni razgovori sa svim kandidatima i ono što je interesantno, kod izbora za ovaj sud, Prekršajni u Pančevu, da kada je postojao isti konkurs za isto mesto, početkom ove godine, tada su bile prijavljene dve od ove tri kandidatkinje i tada ni jedna nije ostavila pozitivan utisak na komisiju koja je vršila razgovor i tada nije izabran predsednik Prekršajnog suda u Pančevu, a sada nekoliko meseci kasnije jedan od kandidata, kandidatkinja koja tada nije očigledno ostavila dovoljno dobar utisak, je ostavila dovoljno dobar utisak i predložena, iako je, ponavljam, dobila samo jedan glas na izjašnjavanju svih svojih kolega.
Želim da pitam, ne želim da optužujem, da li možemo da dobijemo razloge šta je to opredelilo Visoki savet sudstva? Želim da pitam, pošto je rečeno kod svakog od ovih kandidata, govori se da je svaki kandidat dobio, u skladu člana 12, odluke o utvrđivanju kriterijuma, mere, ocene stručnosti, da ispunjava uslove posle odluke sednice svih sudija, u svakom od ovih sudija, od tih 30 kandidata, da li se desilo kod nekoga da nije ispunjavao te uslove, što naravno, svi koji su ovde predloženi su ispunili te uslove, inače ne bi mogli da budu predloženi?
Bilo bi dobro da znamo malo više o tim kandidatima. Recimo, treba da izaberemo predsednika Osnovnog suda u Lebanu, koji je bio jedan od šest kandidata. Nemamo informaciju kako su se tamo sudije izjašnjavale, ali znamo da je gospodin Svetomir Cvetković bio predsednik pravnog saveta okružnog odbora SNS u Leskovcu, u jednom trenutku svog angažovanja. To nije sporno. Nije tada bio sudija, mogao je da se angažuje, ali jeste zanimljivo da je baš on između šest kandidata predložen danas da bude biran za predsednika… Nije. Mi smo nešto proveravali, došli smo do toga. Ako nisam u pravu, ja se odmah, odmah izvinjavam. Možda je neko sa istim imenom, a da nije to obavljao, nije bio na toj funkciji.
U svakom slučaju, ove odluke ne ulivaju nadu da ćemo imati slobodno i nezavisno sudstvo, koje ukoliko se ovaj zakon usvoji u ovom obliku, kako je predložen, treba između ostalog i da se bavi zaštitom uzbunjivača. Ponavljam da nije slučajno što su izbačene neke nezavisne institucije, kao središni sloj zaštite, koji postoji u zemljama koje imaju ovakve zakone, nije obavezno, postoje druga rešenja, ali postoje rešenja gde je to urađeno.
Mi ćemo vrlo aktivno učestvovati u raspravi o amandmanima na predlog ovog zakona, pokušati da vas ubedimo da su naša rešenja svrsishodnija i celishodnija i da ćemo doneti jedan dobar zakon, koji neće imati za posledicu ono što je ministar kada je ovde poslednji put predlagao izmene i dopune zakona, u najboljoj meri i uverenju, govorio da će doprineti pravnoj sigurnosti građana i pravnom sistemu zemlje. Donošenje tih zakona nas je dovelo do toga da već više od dva meseca imamo štrajk advokata u Srbiji, potpunu blokadu pravosuđa, veliku štetu koju ova država trpi svakodnevno i da ćemo prestati sa tom praksom da se međusobno ne slušamo i ne uvažavamo argumente koji se čuju u ovoj Skupštini, ali i u javnoj raspravi kada se ona vodi o donošenju nekih zakona. Hvala.

Hvala.
Smatram da je prethodnim izlaganjem povređen član 107. Poslovnika, koji u stavu 2. govori da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Slušali smo ovde jednu diskusiju apsolutno neprimerenu ovom parlamentu, koju vi ni u jednom trenutku niste pokušali da prekinete, uz gromoglasno odobravanje najveće stranke u parlamentu. Mislim da je to najbolja slika društva u kome danas živimo i da sve ono što se dešava van ove zgrade, što doživljavaju građani Republike Srbije poslednjih dana, nasilje i sve stvari se ogledaju i u ovom parlamentu. Kroz ovakve diskusiju i kroz ovakav način vođenja sednice, nažalost, Srbija ne ide evropskim putem, ne ide u pravcu pravljenja jedne normalne zemlje.
Molim vas ponovo da, u skladu sa Poslovnikom i svim onim što vam Poslovnik daje i obavezu iz člana 27. da se starate o sprovođenju ovog Poslovnika, sankcionišete ovakve diskusije, bez obzira na to što poslanici iz vaše poslaničke grupe apsolutno odobravaju ovaj način govora. Mislim da vi kao predsednik parlamenta imate obavezu da se izdignete iznad toga i da ne dozvolite da se ovo stalno ponavlja iz sednice u sednicu. Hvala vam.

Hvala poštovani predsedavajući. U ovo malo vremena koliko mi je još ostalo želeo bih samo da se osvrnem na neke stvari koje su rekli ministar i kolege poslanici vezano pre svega za Zakon o zaštiti uzbunjivača. Više puta smo čuli da je ovaj zakon dobio pozitivnu ocenu Evropske komisije i ne sumnjam da je to tako. Postoje različiti modeli, postojali su i neki drugi modeli ovog zakona i ove zaštite koji nisu uvršteni u ovaj model zakona i mi smo govorili o tome da su možda ti modeli bolji. Ali, vreme će pre svega pokazati, a pre svega je najvažnija praksa kako će se ovaj zakon sprovoditi.
Ono što je meni vrlo indikativno bilo i ministar je dao, čini mi se, na moje izlaganje, opasku da sam ja prenebregnuo da su sudovi najveća i najznačajnija institucija u Republici Srbiji. To jeste slučaj, odnosno tako bi trebalo da bude. Upravo ta Evropska komisija u svakom svom izveštaju konstatuje da sudstvo u Srbiji nije nezavisno. Upravo druge tačke dnevnog reda i činjenica da nismo dobili nikakav odgovor od predsednika Visokog saveta sudstva na izbor sudija, predsednika sudova u Lebanu i Pančevu koje smo skrenuli pažnju kao sporne, nismo dobili nikakav odgovor, govori u prilog činjenici da sudstvo u Srbiji nažalost nije nezavisno i time se dovodi u pitanje sprovođenje ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 106. koji govori da govornik može da govori samo o temi. Tema je rasprava o amandmanu na član 1. kojim je predviđeno da stranke u budućnosti mogu da kupuju nekretnine od sredstava, od svih sredstava dobijenih iz privatnih i javnih izvora, a naš amandman je da se ta izmena briše.
Sve ovo što je govorio prethodni govornik ne vidim kakve veze ima sa amandmanom. Žao mi je što samo nije iskoristio tu priliku da govori, recimo, o ljudima koji iz budžeta dobijaju socijalnu pomoć, a na osnovu tog zakona, lošeg zakona koji i dan danas važi može da se vidi da su donirali njegovoj stranci sredstva i da je uzeo da čita ta imena ne bi mu bilo dovoljno svo vreme koje je njegova poslanička grupa i svo vreme koje većina ima, jer to su hiljade i hiljade imena. Da li ćemo na taj način da vodimo raspravu ili ćemo da vodimo o tome kako se primenjuje ovaj zakon ili ćemo da optužujemo ljude. Bez ikakvih dokaza ovde čita se nešto što nije dokazano ni na jednom sudu u zemlji, pa se čak i kaže da nisu dokazane kriminalne radnje, ali se ljudi svejedno ovde ipak blate.
Molim vas, da zaštite integritet ove Skupštine. Možemo mi da donesemo i ovaj spisak ljudi socijalne pomoći koji su uplatili novac SNS, iako primaju novac iz budžeta Republike Srbije kao socijalno ugroženi, pa da čitamo ta imena ovde do prekosutra, ali to nije tema. Molim vas da mi date reč, jer čekam ovde sat vremena da govorim o amandmanu. Hvala.

Više puta smo čuli da je volja građana odredila, i to je tačno, ali, na volju građana su razni faktori uticali. Sačekajte, gospodine Babiću. Uticali su i troškovi u kampanji, jel tako, koje su stranke potrošile u kampanji.
(Zoran Babić, s mesta: Ha, ha, ha.)