Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, činjenica da danas u situaciji kada je proglašen početak trodnevne žalosti zbog nastradalih u katastrofalnim poplavama i situaciji da štetne posledice nažalost nisu do kraja otklonjene, teško je govoriti o samom zakonu i o svemu onome što bi trebalo kod rasprave Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da govorimo.
Naša poslanička grupa neće danas oduzeti previše vremena u ovoj raspravi. Skoncentrisaćemo se na samu suštinu zakona, na činjenicu da se produžava rok važenja starih vozačkih dozvola koji ističe za nekoliko nedelja na još tri godine.
Naš stav je da ne podržimo ovaj zakon u načelu, odnosno da sačekamo izjašnjavanje kolega poslanika o amandmanima i tek onda ćemo na kraju glasati. Činjenica da do danas 1,2 miliona građana Srbije nije zamenilo vozačke dozvole otvara i pitanje efikasnosti rada Ministarstva u prethodnih pet godina, a moglo bi se postaviti i pitanje zašto je trebalo više od dve godine od usvajanja ovog zakona da se počne izdavanje vozačkih dozvola na novim obrascima.
Činjenica ako pogledamo da je u dve i po godine od kako se izdaju nove vozačke dozvole izdato preko dva i po miliona novih govori da postoje kapaciteti Ministarstva da to uradi u kratkom periodu i verujem da nije bio problem u kapacitetima, a verujem da je bio problem u jednoj stvari. Građanin kada dođe i izvadi neki dokument on to plati, računa da će mu taj dokument važiti do roka naznačenog u tom dokumentu. To je pravo građanina da koristi taj dokument u tom roku i mislim da država nema pravo da mu taj rok skraćuje, osim u okolnostima kada govorimo o tome da li je potrebno usklađivanje sa određenim propisima EU, ali siguran sam i znam da u zemljama EU građani mogu nacionalna dokumenta u svojim zemljama da koriste sasvim sigurno do isteka roka važenja, ukoliko žele da putuju van granica svoje zemlje onda moraju da upodobe ta svoja dokumenta u skladu sa dogovorima koje je njihova država postigla sa drugim državama, u konkretnom slučaju kod nas u usklađivanju sa EU.
Ideja amandmana koje smo davali, cela naša ideja da se ovaj zakon izmeni tako da stare vozačke dozvole praktično važe do isteka roka koji je naveden na njima. Mislimo da time građani ostvaruju pravo koje su platili onog trenutka kada su izvadili taj dokument. Činjenica je da će neki građani možda biti u neravnopravnom položaju zato što su do sada već zamenili dokumenta iako su im trajala duže, ali hajde da pravdamo da je to posledica približavanja EU i usklađivanje dokumenata koje posedujemo ako želimo da putujemo. Verujem da je najveći broj onih koji do sada nisu uradili tu zamenu upravo ljudi koji nemaju priliku da putuju, koji koriste svoja vozila isključivo na putevima države Srbije i mislim da bez obzira koliko je taj trošak mali i najmanji u regionu, nažalost, i naše plate su najmanje u regionu i mislim da nema potrebe opterećivati građane novim troškovima.
Na kraju ćemo se izjasniti o ovom zakonu kada posle rasprave i usvajanja amandmana vidimo kakav je stav poslaničke većine. Hvala.

Uvažena predsednice, smatram da ste povredili član 27. Poslovnika koji govori da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika.
Upravo smo stavili na dnevni red nekoliko tačaka za izbor najviših organa sudskih u državi Srbiji, a taj materijal smo dobili jutros. Znači, nije ispoštovan ni minimalni rok od 24 sata da se poslanici upoznaju sa materijalom kako bi mogli da se pripreme za raspravu. Veliki broj ovih odluka Visokog saveta sudstva je donet na sednici 8. i 9. maja 2014. godine, ali je dostavljen Skupštini, ovde stoji u toku jučerašnjeg dana, ne znam u koliko sati, ali znam da smo tek jutros dobili ove materijale i ne znam na koji način očekujete da mi učestvujemo u raspravi o imenovanju 61 kandidata za predsednike osnovnih sudova, 41 kandidata za predsednike prekršajnih sudova, 15 kandidata za predsednike privrednih sudova. Nismo stigli ni da pročitamo ceo materijal, a kamoli da se upoznamo i da možemo da učestvujemo u raspravi.
Razumem žurbu, ali ne razumem da na ovakav način kršite Poslovnik i da stavljate poslanike u situaciju da ne mogu aktivno i kvalitetno da učestvuju u raspravi.
Najavili ste u pauzi da ćete napraviti konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, ni tih konsultacija nije bilo. Čekao sam poziv da vidim o čemu se radi i stvarno ne vidim način na koji možemo da učestvujemo u raspravi.
Molimo da se u danu za glasanje izjasnimo.

Povreda člana Poslovnika 168. koji govori da predlog zakona za čije donošenje se predlaže hitan postupak može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre određenog početka te sednice. Znači, zahtev da se, koliko smo mi dobili dopis od VSS, da se po osnovu člana 168. danas raspravlja o ovim tačkama dnevnog reda, dostavljen je u Skupštinu 21. maja, dakle danas, u 10.15 časova. Ne da nije prošlo 24, nego je prošlo 2.30 časa. Ja razumem žurbu, razumem potrebu da se neke stvari završe, ali nemojte da dovodimo u sumnju legalnost i rad parlamenta po ovako važnoj tački dnevnog reda.
Pogotovu apelujem na to da se napravi, da se sada prekine ova sednica, da napravimo dogovor šta i kako dalje. Nemojte da koristite ovu situaciju i činjenicu da je zemlja u vanrednoj situaciji i da na ovaj način kršite Poslovnik i kod ovako važne tačke dnevnog reda. Mi smo spremni na svaki dogovor, ali prvo nas ispoštujte i dajte nam mogućnost da se dogovorimo i razgovarajte sa nama, a drugo, ako nećete, onda moramo da insistiramo na Poslovniku i da se radi u skladu sa Poslovnikom.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na skraćenje roka od 90 dana, koliko je predloženo ovim zakonom, koji predviđa da Agencija u tom roku od 90 dana obavi evidentiranje podnetih zahteva, utvrdi visinu potraživanja i napravi predlog za namirenje potraživanja. Naš predlog je da taj rok bude 60 dana. Smatrali smo da značajan deo ovih podataka u Agenciji već postoji i da je jednostavno Agencija do sada morala da ima za ovaj jedan broj, ako ne sve subjekte koji se nalaze na kraju procesa privatizacije, odnosno u restrukturiranju, ove podatke.
Imajući u vidu želju i nameru ove Vlade da se brzo uhvati u koštac sa problemima, kako je rekao ovde kolega – da zasučemo rukave i da odradimo posao koji je pred nama u najkraćem mogućem roku, u tom smislu mi smo predložili skraćenje ovog roka.
Nažalost, Vlada nije prihvatila i smatra da je ovaj rok od 90 dana, koliko je predložen zakonom, kako kaže Vlada, optimalan, realan i dovoljan. Slično je obrazloženje bilo i za odbijanje amandmana kolege Jovanovića koji je predložio nešto duži rok.
Ono što bih ja želeo da kažem jeste da mi se čini da je cela ova rasprava oko rokova, koju smo vodili u poslednjih nekoliko sati današnje rasprave, besmislena, jer imamo najavu, čuli smo to i jutros na Odboru, donošenja novog zakona o privatizaciji u narednih 30 dana, kada će biti završena izrada predloga zakona, a onda neka vrsta rasprave i najava da će do sredine jula taj zakon biti ovde i usvojen. Pretpostavljam, odnosno siguran sam da će taj novi zakon onda i sasvim drugačije sve ove stvari i rokove odrediti…
(Predsednik: Vreme.)
… tako da se bojim da smo potrošili dosta energije i vremena pričajući o nekim rokovima koji se na kraju verovatno neće ni desiti u realnom životu, nego će se produžiti novim zakonom. Hvala.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, na početku ovog mandata dobili smo kao šefovi poslaničkih grupa predlog za izbor delegacija odbora i predlog za novi sastav RIK, gde je predviđeno kako se između poslaničkih grupa deli sastav RIK. U tom predlogu koji je danas formalizovan tako što su sve poslaničke grupe predložile imena za sastav RIK-a, naveden je član Zakona o izboru narodnih poslanika, član 29. stav 4, koji kaže da ni jedna politička stranka, stranačka koalicija ili druga politička organizacija ne mogu imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora.
Nažalost, o ovome nismo imali prilike da razgovaramo na kolegijumu, a naša primedba je da po ovom predlogu lista koja je na ovim izborima osvojila najveći broj glasova i mandata, „Budućnost u koju verujemo“, ima od 34 člana RIK-a 20 članova u ovom predlogu koji je danas pred nama.
Postavljam pitanje – šta ćemo sa ovim članom 29. stav 4. i šta će se desiti ukoliko neko ospori sastav RIK-a na nekim narednim izborima? Naravno, razumem da može da usledi kao argument da je ovo sada podeljeno po poslaničkim grupama, političkim strankama i da ne znamo kako će izgledati na nekim narednim izborima raspored koalicije i kako će se izlaziti na te izbore, ali bojim se da smo ovim ušli u jednu zonu koja može da dovede u pitanje regularnost izbora koje, kada se ti izbori dese, a ostane ovakav sastav, pa budu neke koalicije, a sastav se izmeni, neko može da dovede u pitanje regularnost izbora.
Upravo želim da nešto govorim o tome šta može da se desi kada se dovede u pitanje regularnost izbora. Pre dve godine i nekoliko dana, sadašnji predsednik i premijer naše države, na stepenicama ispred ovog parlamenta izašli su i iz jednog džaka istresli glasačke listiće i rekli su da je to najveća krađa koja se desila u istoriji višestranačja Srbije, da se dogodila na svih 9.000 biračkih mesta, da je u tome učestvovao kao nalogodavac Boris Tadić, da je to sprovodila DS i ostale stranke u koaliciji.
Tu se nije stalo. Tada je sadašnji predsednik države izgovorio da se zna da je u Poljskoj štampano na stotine hiljada glasačkih biračkih listića …

Govorim upravo o tome šta se dešava ako imamo neregularne izbore i sumnju u neregularnost izbora. Nisam završio svoje izlaganje. Govorim načelno. Molim vas da mi dozvolite da govorim do kraja.

Objasniću vam zašto ovo sada govorim. Govorim zato što u predlogu koji danas imamo pred nama nalazi se šest članova RIK-a iz 2012. godine koji su tada bili optuženi da nisu u skladu sa zakonom sprovodili izbore.
Pitam sada poslanike, sve nas, kako ćemo posle tih optužbi koje nikad nisu ni dokazane…

Govorim o tome da nadležne službe nisu to uradile, a govorim o tome nekoliko puta u današnjoj raspravi ministar pravde je govorio o odgovornosti…

Želimo da govorimo o tome kako će ova Vlada da se bori za odgovornost, za javno iznetu reč. Govorim upravo o tome.
(Predsednik: Predlagač je poslanik.)
Javno su optuženi ljudi da su uradili teška krivična dela. Predsednik je rekao da organizator krađe izbora ne sme više da se bavi politikom, već ne bi smeo da bude na slobodi. Onako kako je on izneo, ja sam bio tada šef izbornog štaba DS, znači, ja ne bih smeo…

Gde se nalaze ljudi koji su bili optuženi za razne ozbiljne stvari od strane, tada kandidata, sada predsednika države i premijera. Ne znam šta u mom govoru nije istina i gde ja na bilo koji način nekoga vređam.

Ne govorim o bilo čemu. Govorim o dnevnom redu. Na dnevnom redu je izbor članova RIK.
(Predsednik: Da vas upozorim da trošite vreme…)
Krenuo sam od toga da smatram da ovaj sastav, kako je predložen, nije u skladu sa zakonom, jer stranačka koalicija, koja je nastupala na izborima, ima 20 od 34 člana, a zakon jasno kaže da nijedna politička stranka, stranačka koalicija, ne može da ima više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa. To se odnosi i na RIK.
Govorim vam o tome šta se dešava kada se osporava zakonitost u radu RIK i govorim o konkretnoj situaciji kojoj smo svi bili svedoci. Tražim da mi date pravo da iskoristim vreme koje imam na raspolaganju, da obrazložim i da govorim o temi. Nigde nisam govorio van teme, koliko jedna politička diskusija može da se vodi.
Žao mi je, želeo sam o ovome da govorim na Kolegijumu. Na Kolegijumu nismo imali priliku da govorimo o ovoj temi. Pošto sada prvi put imam priliku da govorim o tome, morao sam ovde to da govorim. Ovaj sastav RIK, ako pogledamo i naredne tačke dnevnog reda, baviće se izborima, ako usvojimo taj zakon, za savete nacionalnih manjina. Možda će se u budućnosti baviti i nekim drugim izborima.

Govorim o RIK koji treba da razne izbore, osim izbora za narodne poslanike i predsednika Republike, sada sprovodi, kako vi to  predlažete, a verujem da će to biti usvojeno. Govorim o tome da ako ostane ovako predložen sastav i ovakve proporcije, dovešće se u pitanje regularnost izbora, a regularnost izbora kada je dovedena poslednji put pred građane u pitanje, imala je ozbiljne posledice i nesigurnost i najavu skupova, protesta na ulici. Želim da mi to izbegnemo. Želim da se ovaj predlog povuče, da se usaglasi sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, kako ne bi imali situacije kakve smo imali u prošlosti ponovo. Hvala.

Hvala.
Govorio sam upravo kao neko ko je uvek prihvatao volju građana onakva kakva je bila. Iz stranke iz koje dolazim i u prošlosti gde sam se nalazio nikada nije osporavala zvanične rezultate RIK-a za razliku od vaše stranke. Upravo sam govorio o tom primeru od pre dve godine kada je napadnuta RIK da nije obavila svoj posao na način na koji je to bilo predviđeno zakonom, da je optužena stranka u kojoj sam tada bio, da je optužen Boris Tadić kao organizator svega toga.
Želim još jednom da kažem da sam apsolutno spreman, ako nadležni organi žele da se bave istragom o tome šta je bilo pre dve godine, a verujem da je to u interesu svih nas da se te ozbiljne optužbe koje su tada iznete razjasne do kraja i da ne moramo da se stalno vraćamo u prošlost i govorimo o tome šta je bilo i kako je bilo, da se razjasne. Apsolutno se stavljam na raspolaganje državnim organima. Ne pozivam se na imunitet i molim da se ispita koja je bila moja uloga u toj velikoj izbornoj prevari, kako je tada rečeno. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, verujem da su građani Srbije posle našeg poslednjeg skupa ovde kada smo čuli ekspoze premijera i izabrali novu Vladu željno čekali da vide prve poteze Vlade, prve zakone koji će doći u ovu Skupštinu. Pre svega, mislim da je više od 50.000 radnika koji rade u 164 preduzeća u restrukturiranju, kako smo čuli, sa zebnjom čekalo šta će se desiti 14. maja.
Na kraju prošle nedelje stigao je zakon, odnosno izmene Predloga zakona o privatizaciji koje se odnose praktično samo na jedan član i koje suštinski prolongiraju život preduzeća u restrukturiranju za još pet meseci. Naše mišljenje je da to nije dovoljno. Čuli smo u ekspozeu premijera nameru Vlade da reši ove probleme, neke osnovne ideje i očekivali smo, onog dana kada izmene ovog zakona budu na dnevnom redu, da će u parlamentu biti ne samo ministar privrede, nego i premijer, jer je ovo izuzetno važno državno pitanje, jer se radi o životima preko 50.000 radnika u tim preduzećima, a i šire. Mnoga od tih preduzeća su nosioci privrednog života u gradovima u kojima funkcionišu.
Mislim da naša rasprava ovde govori o tome da je ova tema mnogo šira od onog predloga koji ćemo formalno usvajati u danu za glasanje. Formalno ovaj zakon praktično, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, briše određene članove važećeg zakona i onda završnim odredbama uvodi taj jedan rok od pet meseci, u kojem bi trebalo da se poverioci prijave Agenciji za privatizaciju, a onda Agencija da popiše sva dugovanja, evidentira sve te zahteve i utvrdi predlog za namirenje i potraživanje, a da se onda u roku od još 30 dana poverioci izjasne da li prihvataju ovaj predlog Agencije ili ne.
Čuli smo i od ministra da trenutno ne postoji centralni registar o tome kolika su potraživanja i ko ih potražuje. Postavlja se pitanje zašto je to tako? Znalo se da je privatizacija i po važećem zakonu trebala da se završi do kraja juna meseca ove godine. Pitanje je zašto Agencija nije radila ovaj posao u prethodnom periodu i čija je to odgovornost? Možemo da kažemo da, evo, parlament sada zaseda u subotu jer je ovaj rok za usvajanje, 14. maj, tu pred nama i u redu je što želimo da izbegnemo pravnu nesigurnost. Ali, ako postoji opravdanje za nas političare da smo imali izbore na početku ove godine, za Agenciju i za njen rad ne postoji opravdanje, jer Agencija je radila nesmetano svih ovih meseci.
Ono što očekujemo, to je jedan predlog zakona i rešenja koja govore kako će se rešiti i kakva je sudbina ovih preduzeća. Slažem se sa kolegama koji su govorili o tome da je potrebno prići svakom preduzeću pojedinačno, jer postoje različiti slučajevi. Da li je to grupisanje u tri grupe, kako je govorio premijer, ili na neki drugi način, ali se ne slažemo sa tim da se danas praktično samo prolongira rešavanje ovog problema i da se onda nastavi ta nesigurnost kod radnika koji rade u ovim preduzećima, da se nastavi nesigurnost i u privrednim subjektima koji rade sa njima, da se nastavi agonija onih poverioca koji zbog nenaplativih dugova imaju problema u svom radu, a u krajnjoj liniji i da se praktično izvrda odluka Ustavnog suda, odnosno konstatacija da je restrukturiranje pretvoreno u kontinuiranu dugotrajnu meru. Ovim se to ne prekida, nego naprotiv, produžava se, ali ovaj put za pet meseci. Naša je bojazan, s obzirom na ovakav početak, da li će posle tih pet meseci ponovo doći neki predlog i da li će ponovo neke nove rokove da postavlja, a da ne rešava probleme.
Upravo iz tog razloga, razloga što danas nemamo konkretne predloge za sudbinu ovih preduzeća i za završetak privatizacije u Srbiji, mi nećemo podržati ovaj zakon. Očekujemo vrlo brzo premijera, ministra privrede i ostale ministre zadužene za ekonomiju u Srbiji da budu ovde u parlamentu. Ne samo što to mi očekujemo, već verujem da to očekuju i građani, jer ekonomska pitanja su najvažnija pitanja trenutno građana Srbije. U toj raspravi želimo da učestvujemo i da govorimo o tome šta je sve dobro, a šta je sve loše donela privatizacija. Nešto smo čuli i danas. Negde ćemo se složiti, a negde se nećemo složiti, ali mislim da ono što nama treba, nije gledanje toliko u prošlost šta je bilo, nego kako da se ovaj proces završi, kako da privredu Srbije stavimo na zdrave noge. Hvala.

Hteo bih u nekoliko rečenica da sa naše strane sumiram ovu raspravu. Gospodin ministar je u nekom izlaganju, ne u svom uvodnom, na naše kritike kako ovo nije sistemski zakon rekao da je ovo zakon koji priprema teren za donošenje sistemskog zakona. Da li je bilo realno ili ne da mi danas na taj način vodimo raspravu o privatizaciji u Srbiji – mi mislimo da je bilo vremena da se donese pred Skupštinu jedan sistemski zakon a ne da se ide sa ovim izmenama i dopunama. Utoliko mi je bila čudnija najava da će taj zakon doći u raspravu pred nas ovde i do kraja juna.
Onda postavljam pitanje – čemu onda ovaj zakon i rokovi od pet meseci? Pretpostavljam da će taj novi zakon o privatizaciji, znači, ne izmene i dopune, koji budemo usvajali i raspravljali definisati drugačije problem preduzeća u restruktuiranju i da će ono o čemu smo dosta danas govorili, o rokovima u zakonu, postati samim tim besmisleni, jer ćemo imati novi zakon do kraja jula.
Ali, ostaje bojazan koju smo izrazili na početku ove diskusije, da možda sve to neće ići po tom planu kako je zamišljeno i najavljeno i da ćemo možda posle 150 dana, koliko ovaj rok daje sada Vladi da nađe rešenja za preduzeća u restruktuiranju. Ukoliko ne nađe rešenje, ponovo ćemo razgovarati i davati neke nove rokove Vladi za rešavanje ovog problema koji jeste, slažem se, nasleđen, 25 godina privatizacije. Govorio sam da nema velike svrhe da se mnogo vraćamo unazad i gledamo ko je i u kolikoj meri odgovoran, iako je danas diskusija najviše išla u tom pravcu, a nije se mnogo govorilo o budućnosti. Možda se ministar i ja tu razmimoilazimo u kojoj meri je potrebno gledati u nazad, a u kojoj unapred, pogotovo u ovoj situaciji.
Onda je usledila i kritika kako mi danas možda nismo dovoljno govorili o merama Vlade, koje će biti predstavljene i u ponedeljak. Nažalost, o tim merama ne znam ništa. Možda sam nešto mogao da pročitam u novinama, ali nije ni ministar danas, pošto je on ministar pravde, nije mogao da govori o ekonomskim merama. Zato je uprava naša primedba bila – zašto ovde nisu ministar privrede i premijer? Možda bi tada čuli nešto o tim ekonomskim merama, o te 1,2 milijarde evra koje će biti ponuđene privredi. Mi o tome ništa ovde nismo mogli da čujemo u parlamentu, pa samim tim nismo mogli da govorimo. Ja vas molim da ne upućujete tu vrstu kritike nama iz opozicije.
Takođe, dosta je bilo priče – uspešnih, neuspešnih privatizacija. Po struci sam bliži brojevima. Nisam uspeo najbolje da shvatim te brojeve. Ako je izvršeno 2.228 privatizacija, neko je rekao, a ministar je rekao tri i po hiljade. Prvo se ti brojevi ne slažu. Onda se govori o nekih 500 raskinutih privatizacija, a na kraju samo 28 uspešnih. Ne znam koja su to merila, šta je s onih 2.672 privatizacije koje su sprovedene, nisu raskinute, a po nekom merilu nisu uspešne?
Bilo je ovde govora i o tome da li su i koliko su nove privatizacije donele novih radnih mesta. Među ovim uspešnim, te podatke sam zapamtio, samo osam preduzeća imaju više zaposlenih danas nego na početku preprivatizacionog procesa, a da je u ovih 20, takođe uspešnih, preko 10 hiljada ljudi ostalo bez posla.
Ako ćemo da govorimo realno koliko je ljudi u Srbiji 2000. godine imalo posao, odnosno radno mesto, a nije imalo posao i nije imalo platu? I sam ministar je rekao da u jednom broju ovih preduzeća danas, koja se nalaze u restruktuiranju, ljudi imaju samo naziv radnog mesta. Negde i ne dolaze na posao ili ne rade ništa i ne primaju plate. I ta situacija, slažem se, mora da se prekine. Zato smo očekivali da čujemo nešto više od toga šta ova Vlada konkretno planira, osim onoga što smo čuli u ekspozeu. Za nas to, nažalost, nije bilo dovoljno detaljno, a i ovaj zakon ne nudi nikakvo rešenje. Samo otvara jedan rok od pet meseci da se rešenje pronađe.
Na kraju, želim da se osvrnem na nešto što mi je zasmetalo u diskusiji. Dosta se govorilo o tome ko ceni rad i uspeh neke politike i rečeno je kako su građani na ovim izborima nekome rekli – nikad više. Građani su se izjasnili pre dva meseca na izborima i dali svoj sud o politikama koje su se tada kandidovale na izborima. Pretpostavljam da to nisu bili poslednji izbori u Srbiji, pa će biti prilike da građani ponovo daju svoje mišljenje i da li će neko ponovo biti ovde ili neće, u kom broju, odlučivaće građani. Mislim da se u tome slažemo i da ne možemo da kažemo da su nekome rekli – nikad više. Hvala.