Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, ovo jeste jedan set reformskih zakona.
Pre svega, radi se o tri zakona, kompletna zakonska predloga, ne o izmenama i dopunama određenih zakona i radi se o zakonima koji uređuju jednu važnu oblast našeg društvenog života posle više od deset godina, kao što smo mogli da čujemo u uvodnom izlaganju ministra.
Ovi zakoni su rađeni u skladu sa propisanom procedurom, rađena su javna slušanja, vođena je javno rasprava. Jedino na ovom poslednjem koraku mislim da je napravljen propust što su predloženi po hitnom postupku i upućeni u parlament na raspravu po hitnom postupku. Time je uskraćena mogućnost da sami narodni poslanici koji su imali svega jedan dan da ova tri zakona koja imaju preko 300 članova detaljno analiziraju i uvide kako je konačno rešenje u odnosu na ono što se nalazilo u prethodno nacrtima izrađenim u prethodnim mesecima.
Ti nacrti jesu, pre svega, stajali na sajtu nekoliko poslednjih meseci Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Šteta je što je napravljena ta greška, po našem mišljenju greška što su ovi zakoni upućeni po hitnom postupku, jer možda ni mi nismo mogli do kraja da sagledamo sve elemente ovog zakona.
Mi smo podneli nekih 30 amandmana, verujem da će neki od njih biti korisni i ministarstvu, da će ih i prihvatiti, ali, kažem, to je sada jedna praksa i to je naša, pre svega, politička ocena da je u ovom mandatu svi zakoni se donose po hitnom postupku i teško je nekad shvatiti razloge za hitnost, to je i u ovom slučaju reč.
Medijska scena Srbije je, čini mi se, u najlošijem stanju u poslednjih 15-ak godina. Mi danas imamo pojavu cenzure, na tome su ukazivali i visoki predstavnici OEBS. Imamo i pojavu autocenzure koja nije dozvoljena po etičkom kodeksu novinarstva. Imamo velike pritiske na medije, na urednike, na novinare od strane oglašivača, jer su danas mediji u izuzetno teškoj ekonomskoj poziciji i oglašivači često znaju da iskoriste taj svoj uticaj i utiču na uređivačku politiku.
Ono što je dobro, što će država u roku od nepunih godinu dana od dana usvajanja ovog zakona izaći iz vlasništva u medijima, ali nemojmo da se zavaravamo, taj izlazak će biti bolan. Naša bojazan je da će mnogi mediji pre svega u manjim sredinama čiji su osnivači opštine ili gradovi, na kraju ovog procesa biti ugašeni, što je mogućnost, kako je i ministar sam najavio.
Takođe, postavlja se pitanje i kako će funkcionisati veliki štampani mediji, mislim tu na novinske kuće „Politika“, „Novosti“, kada Vlada izađe iz vlasništva tih medija, da li će oni moći na tržištu da se održe s obzirom na teške uslove i neizvesnu budućnost uopšte štampanih medija u vreme razvoja elektronske komunikacije i interneta?
Mislim da postoji opravdana bojazan svih danas koji rade u medijima, bojazan za svoju budućnost i mislim da ćemo se naći u situaciji za godinu dana da raspravljamo šta sa svim tim ljudima koji će verovatno ostati bez posla.
Ono što ovi zakoni donose, donose ta neka usklađivanja, modernizaciju, jer su se stvari dosta promenile u poslednjih deset godina. Donose neke promene u nazivima, RRA više neće biti Republička radio-difuzna agencija, nego regulator, kako ga zove zakon, jedno malo čudno ime koje uvodimo u naš rečnik, ali dobro, valjda je to i deo ovih evropskih promena.
Želim da kažem nekoliko reči o jednoj rečenici koju je ministar izgovorio čitajući obrazloženje za predloge ovih zakona. Rekao je da će ovim zakonom konačno i formalno biti ukinuta pretplata. Ne znam kako je to neformalno bila ukinuta pretplata, možda je neformalno ukidanje pretplate bila objava na fejsbuku predsednika Vlade od 23. maja 2013. godine, kaže Vučić na fejsbuku – ukinućemo TV pretplatu. Verovatno je to imalo za posledicu da jedan broj građana Srbije prestane da plaća pretplatu i sigurno da ove dve godine može da se napravi analiza koliko je manje svakog meseca građana plaćalo pretplatu. Mislim da je taj procenat bio preko 50% pre dve godine, sada evo čitam u medijima da je on ispod 20%.
Neobično je da najviši funkcioner, tada potpredsednik Vlade, poziva građane da ne izvršavaju, praktično zakonsku obavezu, a ne kao funkcioner te Vlade, predloži izmene zakona, kako bi građane oslobodio te obaveze.
Sada kažemo – ukidamo pretplatu, verovatno ćemo danas dosta slušati o tome, ali građani treba da znaju i to je isto rečeno, nije tajna, da se uvodi taksa za 17 meseci. Građani Srbije će umesto ove pretplate plaćati taksu. Znate, iz ugla građana on je do sada davao 500 dinara za pretplatu, jednu uslugu koja se zvala pretplata, za godinu i po dana davaće 500 dinara za taksu, mislim da građene ne zanima mnogo kako se to zove. Iznos koji je danas biće uveden ponovo za godinu i po dana.
Nažalost, tada će plate i penzije biti najmanje 10% manje. Ako srce premijera u međuvremenu očvrsne, možda će i biti još manje i mislim da će građanima biti teško da plaćaju tu svoju obavezu, a čuli smo i u obrazloženju da je pretplata nešto što do sada nije bilo obavezujuće, mada ja ne razumem kako nije bilo obavezujuće, jer je proisticalo iz Zakona o radio-difuziji.
Takođe, Javni servis je imao i obavezu da građane koji ne plaćaju tu pretplatu sudski utuži. Naravno, sudbina tih utuženja je takva, da od, ako sam dobro zapamtio, nekih osam hiljada utuženja, svega hiljadu je naplaćeno.
Ako ispod 30% u ovom trenutku plaća TV pretplatu, znači negde oko 1.700.000-1.800.000 građana ne izvršava tu zakonsku obavezu.
Mi smatramo da je pretplata, taksa, kako god, dobar način finansiranja Javnog servisa. Ona omogućuje Javnom servisu da ostvari svoju ulogu u zaštiti javnog interesa, da bude nezavisan od Vlade, da se ne pretvori u javni servis Vlade ili možda u nešto što bi neko u Vladi želeo da naš Javni servis za četiri godine, recimo, kao Severnoj Koreji, izvesti da je Srbija pobedila na Svetskom prvenstvu u fudbalu, kao u Severnoj Koreji pre nekoliko meseci. Oni ljudi tamo veruju da su prvaci sveta u fudbalu. Mislim da bi neko voleo da i naša televizija na taj način izveštava i da toliko bude blizu istine.
Zato mi podržavamo i podržali smo svojevremeno uvođenje pretplate i smatramo da je to dobro, bez obzira na trošak koji to iziskuje kod građana. Mislimo da je važno i da je to mehanizam koji štiti Javni servis od uticaja Vlade i mislim da ćemo u narednih godinu i po dana do stupanja na snagu uvođenja ove takse biti svedoci pritiska izvršne vlasti na javni servis i smanjenja uloge u zaštiti javnog interesa koji Javni servis treba da ima.
Želimo da verujemo da će ovi zakoni stvarno urediti, pre svega Zakon o javnom informisanju, javnu scenu Srbije, da će se u taj registar upisati svi pravi vlasnici i da ćemo konačno dobiti jasnu sliku ko su vlasnici medija u Srbiji, elektronskih i štampanih.
Ovaj zakon i predviđa neka rešenja, koja, nažalost, danas u Srbiji postoje, vezano za vlasništvo nad medijima, a koja nisu u skladu sa važećim zakonima koji su vlasnici tih medija na određeni način izvrdavali, da će sada to biti transparentno i da će svakome biti jasno ko je vlasnik medija, a onda i da zaključi da li postoji neki interes i način uticaja na medije od strane vlasnika.
Ono što je takođe dobro u Predlogu zakona o javnim medijskim servisima je što u članstvu Programskog saveta više neće biti narodni poslanici. Znam da je to u prošlosti bila jedna tema koja je ovde izazivala veliku diskusiju i pažnju medija. mi to podržavamo.
U svakom slučaju, dobro je što danas raspravljamo o ovim zakonima, što ćemo imati prilike da ukažemo i na dobra i na loša rešenja. Mi smo u tom kratkom roku koji smo imali stigli da napišemo nekih 30 amandmana. Verujem da će oni biti od pomoći da ovi zakoni budu još bolji, ali, još jednom kažem, žalimo zbog nastavka te prakse koju je ovo ministarstvo prihvatilo, da upućuje zakone u Skupštinu po hitnom postupku. Hvala.

Hvala.
Ja sam govorio o tome da je sadašnji predsednik Vlade, a visoki funkcioner Vlade već dve godine i dva, tri dana, čini mi se, govorio o tome da će ukinuti pretplatu, da se pretplata ukida. Sve to kada vam govori najviši funkcioner, ima za posledicu da pretplata pada iz meseca u mesec. Govorio sam o tome.
O tom vremenu i šta je izazvalo paljenje računa u tim buradima, gospodine Babiću, mislim da je bolje da ne razgovaramo, jer nas ta diskusija može odvesti mnogo daleko u odnosu na ono o čemu danas treba da raspravljamo.
Mi ne plašimo građane. Mi govorimo ono što smatramo da će da se desi i to što govorimo, kao što ste rekli, poslednje dve godine, sve se desilo, na našu žalost. Nisam ja srećan zbog toga što građani danas žive lošije nego pre dve godine. nisam ja srećan što je danas u Srbiji više nezaposlenih nego pre dve godine. nisam ja srećan što Srbija danas ima deficit četiri puta veći nego pre dve godine. nisam ja srećan zbog toga što je Srbija zadužena za novih šest milijardi evra u poslednje dve godine. nisam srećan zbog toga što su plate i penzije umanjene. Nisam srećan zbog toga što će tek biti umanjene po najavi i bivšeg jednog ministra i sadašnjeg premijera. Nisam srećan zbog tih stvari, iako bi politički trebalo da razmišljam da ću od toga profitirati.
Ja delim sudbinu šest i po miliona građana ove zemlje koji teško žive i govorim o tome da ova Vlada ništa ne radi da bi oni živeli bolje. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Kolege poslanici, pratio sam ovu diskusiju i hteo sam da iskoristim još ovih nekoliko minuta da kažem neke stavove i nešto što se čulo iz diskusije.
Meni je drago da sam čuo od više kolega poslanika vladajuće većine kako citiraju član 8. Zakona o informisanju i nadam se da će se on dosledno primenjivati, da se neće dešavati, kao što se dešavalo u poslednjih godinu dana, da kada se na nekim medijima pojave sadržaji koji kritikuju rad najviših državnih funkcionera te emisije volešebno posle nekih promena šema, na medijima gde su se emitovale nestaju iz etra, pa se pojave ili ne pojave posle izvesnog vremena. Nadam se da će se zakon primenjivati na sve, kao što su kolege rekle, na sve političare bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji. Verujem da ćemo se oko toga složiti.
On što je jedna od loših strana, recimo, o čemu sam govorio na početku, jeste činjenica da su ovi zakoni došli po hitnom postupku i da nismo imali mnogo vremena. Danas u toku dana sam imao neki sastanak sa ljudima koji su mi skrenuli pažnju na član 45. koji govori o zaštiti medijskog pluralizma. Pošto smo taj razgovor vodili kada je već istekao rok za podnošenje amandmana, mi tu sada nismo mogli amandmanski da reagujem. Radi se o tome da kod izdavača koji pružaju audio-vizuelne medijske usluge, čiji je zbirni udeo u slušanosti, odnosno u gledanosti iznosi ukupno iznad 35% od ukupne gledanosti odnosno slušanosti. Znači, to je nedozvoljeno da se bude vlasnik dva ili više medija koji ukupno ostvaruju tu gledanost ili slušanost.
Skrenuta mi je pažnja da merenje slušanosti ili gledanosti jeste jedna statistička kategorija. Radi se to svakodnevno i medijske kuće to koriste kako bi pravile i menjale svoju programsku šemu, kako bi određivale cene svojih da kažem, sekundi reklamnih blokova. Ali, je činjenica da je to statistički deo. Znači, vi ne merite i ne možete da izmerite šta svi građani Srbije gledaju u nekom trenutku, radite to na nekom uzorku. Taj uzorak u zavisnosti od toga kakav je uzorak moguće su i greške. Svako to merenje podrazumeva jednu statističku grešku unutar sebe i ona postoji, i na kraju se kaže kolika je greška. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako se recimo izmeri da vlasnik dve televizije ima 35,6% ukupne gledanosti ili slušanosti sa greškom plus, minus 2%. Šta onda radimo i kao da utvrdimo to.
Mislim da bi možda bolje rešenje bilo, ali nažalost sada nemamo mogućnosti da reagujemo amandmanski da se recimo, taj udeo u meri ne na osnovu gledanosti, odnosno slušanosti, odnosno da se meri kroz ukupno ostvarenom procentu od prihoda oglašavanja u toj vrsti medija. Zna se, izađe na kraju svake godine koliko je potrošeno medijskog oglašavanja u Srbiji. Nažalost taj budžet je svake godine sve manji i manji. Onda se kaže ako je sto miliona potrošeno od toga na štampane medije ode 15%, na televiziju 60%, i onda se vidi svaka televizija u tih 60 miliona, ovo govorim kao primer, koliko je prihodovala.
To su javni podaci, oni su egzaktni kao što je egzaktno prethodno merenje o štampanim medijima gde se govori o 50% prodatog tiraža. Tiraži si egzaktni. Znači, u broj primeraka se svaki dan zna koliko je koja novina ostvarila tiraž, a mislim da je ovo merenje slušanosti i gledanosti jedna kategorija koja može da dovede u problem regulatora kako da utvrdi tačnost, statistički da li je ostvaren ovaj procenta i grešku.
Takođe, vrlo važna stvar koje se niko nije dotakao u diskusiji to je da se usvoje ovi zakoni biće izbrisana obaveza od izdvajanja 1,5% kako sada postoji u zakonu, od ukupne pretplate za Filmski centar Srbije, za razvoj i podsticaje filmskog stvaralaštva.
Činjenica jeste da se ta sredstva nisu uplaćivala do sada i filmsko stvaralaštvo je ugroženo i dalji razvoj, zato što se i to nije ostvarivalo, a kada se usvoji ovaj zakon bez tih 1,5%, bolje bi bilo da je zadržano i da se vodilo računa i da se u budućnosti stvarno prebacuje u Filmski centar Srbije i ostaće čisto finansiranje kroz budžet.
Verujem da nas čekaju teški dani, to slušamo i od premijera i od ministra zaduženog za ekonomiju, da para u budžetu nema dovoljno, a bojim se da će u tom slučaju budžeti za kulturu i za konkretno, kinematografiju biti prvi na udaru i da će se reći, dobro, ne moramo ove godine da snimamo ni jedan film, odnosno pomognemo snimanje jednog filma i da time ugrozimo, ne samo umetničko stvaralaštvo u Srbiji, nego i egzistenciju ljudi koji rade u filmskoj industriji.
Takođe, govorilo se ovde, i mi smo to pohvalili, o novom registru koji će jasno definisati vlasnike. Međutim, mislimo da je jako loše, taj rok je praktično godinu dana. Znači po zakonu šest meseci će biti potrebno da se napravi taj registar po novom zakonu, znači taj rok je ostavljen šest meseci, a onda još šest meseci da se izvrši upis sa svim podacima. Znači, tek za godinu dana u najboljem slučaju mi ćemo znati ko su vlasnici svih medija, i mislimo da je to loše rešenje, da su ti rokovi mogli da budu kraći, makar u ovom delu pripreme ministarstva, odnosno regulatora koje treba da vodi taj registar, da nema potrebe da šest meseci se priprema za to. To je jedan posao koji verovatno može da se završi dva ili najviše tri meseca, a verovatno može i ceo upis svih ovih podataka da se obavi u roku kraćem od ovih šest meseci, i mislimo da je to loše. To je jeste jedna dobra strana ovih zakona i šteta što je predviđeno toliko vremena da se ostvari ova ideja iz zakona.
Na kraju nešto što se ovde spominjalo i u raspravi, mi smo tu podneli jedan amandman. Dosta se govorilo i u medijima o tome, šta sa ljudima koji su, i posle najava da će biti ukinuta pretplata plaćali tu pretplatu. Da li će oni sada biti dovedeni u neravnopravan položaj, jer su oni praktično ispunjavali zakonsku obavezu, neki drugi nisu. Znate mi poslanici pratimo zakone i usvajamo ih, ljudi ne znaju. Oni ako čuju da se ukida pretplata da će se ukinuti, oni misle da se to i desilo i prestali su da plaćaju.
Mi smo dali jedan amandman, koji predviđa da se pretplata koja je plaćana od juna prošle godine do danas onim ljudima koji su to radili računa i da se oni u narednih 14 meseci, kada krene naplata takse, da oni ne plaćaju tu taksu, da na taj način budu, neću da koristim neke reči koje je jedan kolega koristio, znači da jednostavno ne napravi jedna nepravda prema onima koji su tu svoju zakonsku obavezu do današnjeg dana, do dana dokle važi ovaj zakon ispunjavali.
U svakom slučaju bila je dobra diskusija i dosta se pričalo o budućnosti medija u Srbiji. Mislim da svi delimo zabrinutost.

Hvala, poštovana predsednice, poštovana ministarko, kolege poslanici, evo, ovaj prvi član na koji smo mi dali amandman, mislim da govori o kvalitetu ovog zakona.
Vlada je predložila zakon i u prvom članu nabrojala opštine na koje će se ovaj zakon odnositi. Znači, opštine na kojima je napravljena šteta od poplava i klizišta i na koje će se odnositi zakon na otklanjanju od posledica ove štete. To je uradila 12. jula 2014. godine. Skoro dva meseca posle poplava, a onda kada je dva dana kasnije poslala ovaj zakon u Skupštinu… Samo želim da vas obavestim da koristim vreme šefa poslaničke grupe, ovo govorim gospodine predsedavajući zbog evidencije.

Pošto sam i podnosilac amandmana, pošto ću malo duže da govorim.

Znači, u prvom članu nabrojano je 49 gradova i opština Srbije na koje bi ovaj Predlog zakona trebao da se odnosi u Vladinom predlogu, a onda posle dva dana kada je predlog stigao u parlament, i brojni poslanici uključujući i nas, smo primetili da se neke opštine tu ne nalaze. Onda je Vlada priznala da je zaboravila i dala je predlog, odnosno preko Odbora je napravljen amandman kojim se briše spisak svih opština i daje se jedna formulacija da će to sada Vlada utvrditi tačan broj opština.

Od ministarke smo čuli da se u stvari radi o 124 ili šest, čak. Zamislite vi, 49 ste pobrojali, a radi se o 126. Znači, 77 opština i gradova u Srbiji ste zaboravili. Kakva je to Vlada koja zaboravi 77 gradova i opština da stavi u Predlog zakona koji treba da obnovi Republike Srbije i da pomogne ugroženim građanima. To govori o neozbiljnosti celog ovog zakona.

S obzirom, da je samo jedan amandman, ponovo od naših sedam, čini mi se, koliko smo predložili, prihvaćen, u stvari devet, mi nećemo na kraju podržati ovaj zakon. Što se tiče ovog konkretnog amandmana, žao nam je što Vlada nije izašla u susret i prihvatila naša rešenja kojim smo izmenili stavove 1. i stav 3. jer smatramo da je to bolje rešenje, sveobuhvatnije. Mogla je da nađe način da prihvati to rešenje.

Mi se slažemo da je naravno bolje, jer mi smo našim predlogom dodali dve, tri opštine na ovaj spisak, koliko smo dobili informacije i mogli da sagledamo da se ne nalaze na ovom ukupnom spisku, ali se slažemo da je ovo rešenje koje je dao Odbor najbolje, jer je najsveobuhvatnije i omogući će da svi koji su oštećeni od ovih poplava i klizišta budu u situaciji da dobiju državnu pomoć, ali je loš što je Vlada poslala zakon bez tog rešenja zaboravivši 77 opština i gradova.

Kažem ponovo, propust napravljen što nije naš amandman prihvaćen, odnosno stav 1. i stav 3. mislim da na bolji način definiše šta ovaj zakon uređuje, postupak donošenja, našta se tačno odnosi i koliko traje i od kog trenutka traje.

Pošto je ovo početak diskusije, javljam se kao šef poslaničke grupe, želim da kažem da zbog činjenice da ovako počinje ovaj zakon, da se ovakav propust pravni na početku, da je ovakav odnos prema našim amandmanima, mi ne možemo da glasamo za ovaj zakon jer je to jedan lex specijalis koji ne rešava trajnje sistemski problem šta u koliko se ponovo dese neke elementarne nepogode. Da li ćemo ponovo morati da donosimo zakon.

Bolje da se išlo na sistemska rešenja koja menjaju problematičan zakon, znači, pre svega Zakon o javnim nabavkama, da se tu predvidi situacija da se za uklanjanje od posledica elementarnih nepogoda menja procedura ovako kako ste predvideli ovim zakonom i da onda građani mogu odmah da očekuju da će Vlada reagovati, jer smo čuli od premijera da Vlada nije mogla da reaguje zbog važećeg Zakona o javnim nabavkama i čekala je da se donese ovaj lex specijalis da bi mogla da počne da radi. Šta ćemo da radimo ako se sutra negde situacija ponovi, da li ćemo ponovo morati da donosimo neki lex specijalis, a da građani za to vreme čekaju i da ne mogu da dobiju pomoć. Hvala.

Hvala.
Povreda člana 104, pravo na repliku. Javio sam se za repliku još za vreme izlaganja gospodina Martinovića jer je pogrešno protumačio moje izlaganje, uvredljivo se izrazio o mom izlaganju, o mojoj poslaničkoj grupi, o mojoj stranci. To je isto uradio…

Da li mogu da završim obrazloženje povrede Poslovnika, a vi onda procenite da li sam ja bio u pravu ili ne?

Tražio sam repliku na sve ono što je izgovoreno prvo od gospodina Martinovića, onda od gospodina Babića i na kraju od gospodina Đukanovića.
Pročitajte član 104. prvi i drugi stav, a onda na osnovu trećeg stava vi odlučite da li sam imao pravo ili ne na repliku. Hvala vam.

Povreda člana 106. „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“.
Tačka dnevnog reda su amandmani na Zakon o poplavama u Republici Srbiji. Ja sam govorio o amandmanu koji smo mi podneli na član 1. koji, između ostalog, u Predlogu zakona Vlade nabraja 49 opština. Postavio sam pitanje gde je 77 opština, rekao sam, zaboravljenih opština. Ministarka je rekla – greškom nisu tu.
Zašto onda uvredljivi izrazi na moj račun, na račun moje poslaničke grupe? Zašto izrazi o tome kako neko nije zaboravio na svoje džepove i slične stvari?
Vi ste morali da reagujete i da opomenete i poslanika koji je to izgovorio iz klupe i da mu izreknete opomenu, u skladu sa članom 109. i isto to da uradite i za gospodina Babića, koji je to ponovio u mikrofon.
Pogledajte član 109. razlozi za izricanje opomene, uvredljivi izrazi. Da li je uvredljivo to što neko govori nekome da nije zaboravio, na punjenje svojih džepova, ili nije uvredljivo? Ako nije uvredljivo, onda ja mogu verovatno to isto da iskoristim, da su vaši džepovi svakog dana sve puniji i puniji, da ne možete da hodate koliko su vam puni džepovi.

Hvala.
Podržavao sam Vladu DS o kojoj vi govorite i spreman sam i da snosim sve posledice i odgovornost i za dobro i na loše što je urađeno u tom periodu. Jesam član NDS, ako to nekome od kolega nije jasno, Nove demokratske stranke, takav je naziv.
Želim da odgovorim na nekoliko stvari koje se ovde ponavljaju, zašto nije tada nešto urađeno što se danas prvi put radi. Srećom po građane Srbije, to iskreno mislim, nije bilo ovakvih nepogoda kakve su nas zadesile u maju. Nikad za sve ove situacije za koje su kolege nabrajale u prethodnom periodu nije bila proglašena vanredna situacija na teritoriji cele Republike Srbije. Zato Vlada nije ni mogla da dostavi Skupštini bilo kakav izveštaj.
Lokalne samouprave koje su proglašavale vanrednu situaciju na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom, upućivale su izveštaje svojim skupštinama na razmatranje. Mislim da to treba jasno reći. Da li je bilo zloupotrebe i šta se dešava sa svim tim građanima, tu postoje određene kontradiktornosti. Prvo se kaže – ništa nije urađeno, a onda se kaže – neko je ukrao pare koje su bile namenjene.
Vlada je za svaku od ovih situacija opredelila sredstva da se pomogne građanima i 2001. i 2005. i 2007. i 2010. godine. To su bile razne vlade. Da li je tada bilo nekih zloupotreba, naravno, pozivam istražne organe da što pre otkriju i da krivce kazne. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Smatram da je povređen član 108. koji govori - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Vi ste sada pokušali da opravdate sebe i svoj postupak koji ja ne znam čime je motivisan, da li zato što je govornik koji je govorio osam minuta a nijedne jedine sekunde o temi dnevnog reda, niste mu izrekli opomenu, a član 109. kaže kada se izriče opomena – izriče se poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Pored upozorenja, ne piše koliko, vi ste sada uveli da ima nešto, jedno upozorenje na dva minuta je valjda tolerancija. Ja ne znam da li to sada važi za sve poslanike ili samo za poslanike vaše poslaničke grupe, ne znam o čemu se radi? Ja se apsolutno zalažem da se ovaj Poslovnik primenjuje i pravila isto za sve. Ja vas molim da smognete hrabrosti da prema Poslovniku koji dolazi iz vaše poslaničke grupe, slobodno primenite Poslovnik i iskoristite, ne svoje pravo, nego obavezu koju vam nameće Poslovnik.
Ovde neprekidno slušamo jednu floskulu i to je gospodin prethodnik isto iskoristio, kaže – do juče je na vlasti, a vi ste čak rekli – režim. Mislim da bi vi sa tog mesta trebalo malo da birate reči. Nije bilo režima u Srbiji od 2000. godine. Nije do juče bio taj režim. Dve godine je jedan drugi režim na vlasti u Srbiji. Za dve godine je mnogo toga modlo da se uradi. Mnogo toga, da ne bi bilo ovoga u čemu smo danas, a mi nismo videli da je urađeno ništa. Stalno čujem priče o režimu…

Ja vas molim da ovo računate kao vreme predsednika poslaničke grupe.
Naš amandman je da se obriše član 13. koji govori – način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke, kaže - u postupku javne nabavke iz člana 12. ovog zakona ispunjenost obaveznih i dodatih uslova za učešće u postupku javne nabave može da se dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.
Mislimo da je, bez obzira na potrebu da se hitno obavi postupak javnih nabavki, kako bi se završio proces obnove u vremenu do početka loših dana, da li će to biti početak jeseni ili malo kasnije, ali sigurno pre zime kako bi ljudi u toplom bili i kada dođu oni najhladniji dani. ovo unosi jednu, u naš pravni sistem, jedan ozbiljan presedan, pismena izjava kojom se potvrđuje ispunjavanje obaveza pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Bilo je to i u prethodnoj diskusiji i u načelu kada smo i u načelu raspravljali i ponovo danas, kako se to u narodu kaže, ovo je izjava na „majke mi“ i mislim da je neobično da imamo takvo rešenje, jer, šta će se desiti ako se ustanovi da ta izjava nije bila verodostojna, da je pravno lice dalo takvu izjavu slagalo, šta će se desiti sa postupkom javne nabavke i koliko ćemo onda vremena izgubiti u dokazivanju da li jeste ili nije bila izjava istinita i da li će to uopšte, u krajnjoj liniji ubrzati ceo ovaj proces?
Mi smo predložili da se ovo izbriše, da ostane rešenje da, kao i do sada u postupku javnih nabavki, se pribave sve izjave koje su potrebne da bi se dokazalo da ponuđač može da učestvuje na tenderu.
Pričali smo u raspravi o prethodnom članu koji su to papir. Njih ima dosta, ali verujem da je državna uprava napredovala i da mogu ti papiri u roku od 10 dana da se nabave i da nema potrebe za ovim članom zakona u Predlogu zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, želeo bih da uputim prvo pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije.
Pre skoro dve godine, kada je formirana nova parlamentarna većina, jedno od obećanja je bilo da će se ukinuti TV pretplata koja se po zakonu naplaćuje uz mesečni račun za električnu energiju. Prošlo je dve godine, to se nije desilo. Svakog meseca na preko dva i po miliona adresa građana Srbije uz račun o električnoj energiji dolazi stavka – pretplata za javni servis u iznosu od 500 dinara. Svakog meseca građani Srbije se stavljaju pred izbor da li da krše zakon ili ne.
Sa jedne strane, imaju poziv premijera da ne plaćaju pretplatu i da krše zakon, s druge strane, kao odgovorni građani, trebali bi da poštuju zakon i da svoju zakonsku obavezu, koja proizilazi iz Zakona o javnom servisu, ispune i uplate tih 500 dinara.
Ta pretplata je zbog takvog odnosa Vlade, prema ovom pitanju, pala na ispod 30% i zbog toga javni servis nije u mogućnosti da se finansira iz ovog osnovnog svog prihoda i onda je Vlada pritrčala u pomoć i odredila je određena sredstva iz budžeta.
Kada je formirana nova Vlada, 27. aprila ove godine, u jednom od prvih obraćanja premijer je rekao – ja neću da uvedem TV pretplatu. Moje pitanje je za njega danas – a kada će da ukine TV pretplatu? To je izmena jednog člana Zakona o radiodifuziji i postavljam pitanje – kada će izmena i dopuna tog Zakona doći ovde u parlament po hitnom postupku, kako dolaze svi zakoni, i kada ćemo otkloniti tu dilemu koju građani Srbije imaju svakog meseca i činjenicu da 70% građana krši zakon?
Drugo pitanje je za direktora Telekoma Srbije. Pre četiri meseca održani su izbori u Republici Srbiji. Kao što znate, po našem zakonu postoji ona predizborna tišina, kada se ne može voditi stranačka propaganda i kada funkcioneri ne mogu da se pojavljuju u medijima da govore i propagiraju stavove svoje stranke.
Direktor „Telekoma“ je za vreme te izborne ćutnje u petak 14. marta bio glavna zvezda svih vesti, jer je u svom gostovanju najavio kako će u Srbiji za dva meseca biti dostupan ajfon. Evo prošlo je četiri meseca, ne može legalno da se kupi taj telefon ni kod „Telekoma“ ni kod drugih operatera mobilne telefonije i mene zanima odgovor direktora šta je sa tim, gde je zapelo, da li tada nije govorio istinu kada je najavio da će se to desiti za dva meseca i da li on može da vodi kompaniju u kojoj jednu takvu odluku i stvar ne može da predvidi i da ispuni u roku koji je sam sebi odredio? Da li je to bio samo jedan od načina da pomogne onoj stranci koja ga je postavila na to mesto u vreme predizborne tišine kada to nije mogao da radi ni premijer ni ministri ni mi drugi kandidati na tim izborima.?
Očekujem da dobijem odgovor gde je zapelo i da vidimo da li postoji odgovornost direktora „Telekoma“ kada je to obećao a nije ispunio ili se desila neka viša sila zbog čega to nije moglo da se uradi za ova prethodna četiri meseca. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Želim da kažem na početku ove rasprave u pojedinostima da je samo jedan od 25 amandmana koje je predložila naša poslanička grupa prihvaćen i to jedan koji je čisto tehničkog karaktera, tako da mi nećemo na kraju ove rasprave podržati ovaj zakon.
Hteo bih samo da kažem nekoliko rečenica o činjenici da je konstatovano da naš amandman nije podnet u skladu sa Poslovnikom. Mi smo, naravno, bili svesni da je to pravilo i da ne mogu da se podnose amandmani na članove koji nisu predmet izmena i dopuna zakona, ali smo mislili da se nešto promenilo 10. juna ove godine. Tada je ova Skupština raspravljala i usvojila amandman gospodina Marjana Rističevića na Zakon o elektronskim komunikacijama.
On je tada dodao novi član, tada se zvao član 13a, kojim je intervenisao na član 27. postojećeg zakona, koji uopšte nije bio deo izmena i dopuna tog zakona. Mislili smo da kada je napravljen taj presedan da je promenjeno neko pravilo i da sada ta pravila mogu da koriste i drugi poslanici. Zbunjen sam sada kada vidim da je naš amandman odbijen iz tog razloga, a prethodno je amandman gospodina Rističevića ušao u proceduru i usvojen je u ovoj Skupštini.
Molim vas da otklonite ovu nejasnoću, da stavite naš amandman u proceduru, kao što je bio amandmana gospodina Rističevića, i da pokažete da u ovoj Skupštini ne postoje dvostruki aršini i da se prema svim poslanicima, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolaze, odnosite isto.
Ako ne možete da nađete taj amandman, imam ga ovde kod sebe, imam i kako je izgledao zakon o izmenama i dopunama, gde ćete jasno videti da na član 27. nije bio dat amandman i da samim tim nije mogao …

Ne, ja sam pričao kao predsednik poslaničke grupe u okviru onih 15 minuta koje imam, tako da nemožete da me prekidate.