Hvala, gospodine predsedavajući.
Naravno da ne bi bilo logično da, kada ministar nije prihvatio da u zakon uđe pravo na opoziv, budu prihvaćeni ovi članovi koji definišu kako to pravo i u kojim rokovima može da se ostari.
Ono što sam ja hteo da kažem još jednom prilikom kratke rasprave o ovom pravu, koje nažalost neće verovatno ući, ali videćemo u danu za glasanje kakav će biti konačan ishod, potpuno mi je bila neverovatna tvrdnja da se ovo pravo na opoziv našlo u zakonu, da bi time predlagač bio optužen za uvođenje cenzure. Ne znam da li je, kada je to izgovoreno, pročitano šta znači pravo na opoziv, u kojim slučajevima se ostvaruje i na koji način se ostvaruje.
Niste vi to rekli. To je diskusiji do ovde bilo rečeno. Nije ovo upućeno vama, ministre.
Nisam hteo tada da se uključujem u diskusiju, ali evo sada govorim o tome, kako se pravo na opoziv komentarisalo kao uvođenje cenzure. Naprotiv, da je ovaj institut uvršten u ovaj zakon, postojala bi veća sigurnost i zaštita i interesa onih o kojima je informacija preneta ili o izvoru informacije.
Smatramo da je šteta što se nije otišlo korak dalje od neke minimalne evropske prakse i standarda i što je nije ceo ovaj institut prava na opoziv uvršten u Zakon o javnom informisanju, ali verujem da će se to desiti u budućnosti. Hvala.

Nama je drago što je Ministarstvo prihvatilo amandman. On je tehničke prirode. Mi smo reč „beznačajna“, koja se našla u Predlogu zakona, predložili da se zameni rečima „tako da ne utiče na istinitost, potpunost i tačnost same informacije“.
Hteo sam ovo da kažem više zbog javnosti i drugih kolega koji možda nisu stigli da pročitaju šta je suština ovog našeg amandmana, ali i da ukažem da su svi naši amandmani rađeni na ovaj zakon, pošto je ovaj poslednji, u najboljoj želji da se popravi predlog teksta. Negde je to Ministarstvo prepoznalo, a negde, nažalost, nije.
Nije nam bila namera da se bavimo nekom opstrukcijom ili da pokušavamo da se ovde zakon ne usvoji, nego da ga poboljšamo, svesni naše uloge i snage u ovom parlamentu, ali smo eto neka naša znanja iskoristili. Nekad je to prepoznato, nekad nije. Mi ćemo se i dalje za to zalagati i o tome ćemo raspravljati i za ostale zakone. Hvala.

Moram da prokomentarišem ovo obrazloženje ministra. Ovako kako je on obrazložio ne vidim uopšte ni potrebu da postoji Programski savet, to može da radi uređivački kolegijum javne ustanove. Znači, Programski savet treba da bude nezavistan od Upravnog odbora da bi mogao u punoj funkciji da obavi ulogu koja je predviđena zakonom. Zato mislim da je potpuno neophodno da se ovaj amandman prihvati kako bi se obezbedila samostalnost u radu Programskog saveta. Inače, realno nema potrebu uopšte da postoji. Hvala.

Hvala.
Apsolutno podržavam argumente koleginice Čomić. Slušamo ovde kako se pretplata ubirala preko trećeg lica, a sada će to, bože moj, biti taksa i to nije isto i te dve stvari nemaju veze jedna s drugom. A onda stavite u članu 38. da je obveznik svako pravno ili fizičko lice koje je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici odnosno poslovnom prostoru. Znači, to je član koji apsolutno ne može da se nađe u ovom zakonu.
Sledeći član govori o tome šta sve treba da se vodi za evidenciju obveznika. Nažalost, tu se spominje ED broj. Znači, to govori o tome da javni servis ne misli da radi ništa kako bi došlo do naplate takse. Znači, godinu i po dana, ovo vreme koje zakon predviđa, je sasvim dovoljno vreme da utvrde evidenciju obveznika koji trebaju da plaćaju taksu, a ne da samo uzmu sada ovu evidenciju koja postoji u Elektrodistribuciji jer onda ne vidim ni potrebu za ovih godinu i po dana. Imamo evidenciju, hajde odmah da uvedemo taksu. Hvala.

Podržao bih kolegu iz moje poslaničke grupe i njegove argumente, ali želim i da ukažem na to da nas je ministar pokušao da obmane malo pre kada je rekao da će se evidencije električnih brojeva koristiti samo za pravljenje baze podataka.
Znači, u ovom članu stav 5. RTS dostavlja obrazac iz stava 2. ovog člana o obvezniku koji je korisnik merila i električne energije po stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru, koje se nalazi van teritorije AP Vojvodine. Znači, vi postajete obveznik ako imate električno brojilo. To stoji jasno. Znači, niste obveznik zato što vas je u evidenciji obveznika uveo RTS ili RTV, nego ste obveznik zato što imate brojilo. A vi ste nama rekli da će se evidencija brojila koristiti za pravljenje baze. Znači, o tome možemo da govorimo u članu 39.
Ali, zašto u članu 41. se govori da se dostavlja obvezniku koji je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici. Znači, mi želimo da se jasno odvoji da se naplaćuje taksa u budućnosti, to je naša ideja, ali vi ovim pravite jednu šaradu i govorite da nije ovo što je bilo pretplata. Jeste, ovo su sve rešenja koja su bila vezana za naplaćivanje pretplate. Ne sme da se spominje nigde električno brojilo. To je prošlost, to ukidamo ovim zakonom.

Ovo je zanimljivo. Ovaj član 42. govori o mogućnostima za oslobađanje od plaćanja takse, kao što je rekao ministar.
Slušali smo od kolega kako će moći neko ko nema prijem signala da dođe i da napiše i da se oslobodi takse. To ne postoji u ovom članu. Ne postoji. Ali postoji da potrebna dokumentacija da se oslobodi ako ima više električnih brojila i onda kaže ta osoba treba da donese dokumentaciju koja se sastoji od dokaza o vlasništvu na nepokretnost, dokaz da niko ne koristi objekat. Ne znam koji to organ u državi vam daje dokaz da niko ne koristi objekat. I dokaz o potrošnji električne energije, ne znam šta taj dokaz treba da, šta se dokazuje potrošnjom električne energije, ali je zanimljivo da se govori i o potrošnji električne energije.
Znači, ne samo električno merilo, nego i potrošnja električne energije, valjda ako trošite manje od 200 KV, onda ćete biti oslobođeni, jer ne živite tu, recimo, proizvoljno sam rekao.
Ja vas molim, razdvojte pretplatu koja se uplaćivala preko električnog brojila taksom. Ovako ste kompromitovali celu ideju takse, jer sve što je vezano za dokumentaciju i za plaćanje i oslobađanje od pretplate je vezano za električno brojilo.

Želim da se pridružim kolegi Veselinoviću i da pružim svima nama priliku da usvajanjem ovog amandmana ispravimo jednu nepravdu. Znači, najveći broj građana nije plaćao pretplatu i verujem da obaveštenje na Fejsbuk nalogu gospodina Vučića, od 23. maja, sigurno nije doprinelo naplati pretplate u periodu od 1. juna do današnjeg dana.
Građani koji su plaćali pretplatu, ja sam među njima, pošto ministar nije hteo sa nama da podeli da li on plaća. Ja sam doneo moj račun za električnu energiju za poslednji mesec, možete da vidite 500 dinara je bilo zaduženje. Znači, nisam imao dug. Petsto dinara sam uplatio i za ovaj mesec, iako smo tog dana kada smo plaćali vodili raspravu i najavili ukidanje, ali ja sam platio kao odgovoran građanin.
Sada bih želeo da mi ministar kaže, onako bez uvrede, u jednom stripu koji juče izašao u dnevnim novinama, ima dve životinje koje se smeju građaninu koji je redovno plaćao TV pretplatu, koja sam ja od ove dve životinje. Neću se uvrediti, ali mislim da svi oni koji su plaćali pretplatu u poslednjih godinu dana…
(Predsedavajući: Nemojte pokazivati karikature u ovom domu. Ja bih vas zamolio.)
Koga je to vređam?
(Predsedavajući: Nije prikladno za ovaj visoki dom.)
Koga sam uvredio?
(Predsedavajući: Ako mislite da niste, nastavite. Izvolite.)
Mislim da jedino mogu da budu uvređeni ljudi koji su plaćali pretplatu. Mislim da je neophodno da usvojimo ovaj amandman. Ne razumem kako bi usvajanje ovog amandmana bio poziv da se i dalje ne poštuje zakon. Znači, mi ćemo, kada usvojimo ovaj zakon, ukinuti pretplatu. To smo ustanovili.
Mi samo želimo da oni koji su plaćali pretplatu, u periodu od 1. juna 2013. do danas, tada je već finansiranje bilo iz budžeta, minimalan broj ljudi je plaćao tu pretplatu, da se ti ljudi ne bi osećali, kao što je predsedavajući mislio da bi bilo uvredljivo, kako sam ja opisao, da budu nagrađeni i da ne plaćaju taksu dok ne dođe do onog iznosa koji su platili ovih godinu i dva meseca. Tako da ne vidim kako je prihvatanje ovog amandmana poziv za nepoštovanje zakona.
Mislim da je neplaćanje pretplate i sve što je govoreno u poslednjih, ne samo godinu dana, nego dve i više godina unazad, od strane nekih, da ne treba da se plaća pretplata, da je to loše, da je to poziv za nepoštovanje zakona.
Želimo da zaštitimo one ljude koji su poštovali zakon do današnjeg dana, kako bi ga poštovali u najvećem broju i kada usvojimo ovaj zakon i kada hoćemo da plaćamo taksu. Hvala.

Poštovana predsednice, uputio bih pitanje premijeru Vlade Republike Srbije.
Naime, jedna od prvih mera koju je nova Vlada uvela bila je promena radnog vremena. Tada je rečeno da će se time postići veća efikasnost rada u javnoj upravi i pokazati posvećenost promenama koje su nam potrebne.
Kako se ovih dana navršava sto dana od izbora nove Vlade i verovatno će na razne načine to biti obeleženo, moje pitanje je kakva je analiza rezultata te prve mere koju je Vlada uvela od 1. maja ove godine? Da li je povećana efikasnost i u kolikoj meri? Da li je bilo nekih otpora u sprovođenju te odluke? Da li je bilo nekih negativnih posledica? Ja mislim da ako je trebalo dva dana da se dođe do toga, da je to jedna dobra mera da posle sto dana, odnosno tri meseca može da se napravi analiza, koji su rezultati toga.
Takođe, da li će Vlada dati neku preporuku školskim odborima da možda i oni promene radno vreme škola, da se ne bi dešavalo kao što se dešavalo tokom maja meseca da učenici mlađih razreda, deca od sedam osam godina dolaze u školu sat vremena pre početka nastave. da nema ko da se brine o njima tih sat vremena, jer su roditelji morali ranije da ih ostavljaju kako bi morali da se jave na posao u skladu sa odlukom Vlade da se promeni radno vreme na 7,30 časova? Tada je rečeno od strane ministra prosvete da je kraj školske godine, pa da nema mogućnosti da se menja radno vreme škola, ali kako za mesec dana počinje školska godina, zanima me da li će Vlada, odnosno Ministarstvo prosvete uputiti neku sugestiju školskim odborima, koji utvrđuju radno vreme škola, da se i ono pomeri u skladu sa novim radnim vremenom u javnoj upravi? Hvala.

Po Poslovniku.

Hvala.
Poštovana predsednice, povređen je član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku kojoj narodni poslanici pripadaju, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.
Znači, ne možete vi pre nego što date reč gospodinu Babiću da kažete – zaključujem ovaj krug replika. To ne piše nigde u ovom članu. Mi smo pratili ovu diskusiju, nismo se javljali, nismo se uključivali, a onda je u poslednjem izlaganju gospodin Babić govorio uvredljivo o političkoj stranci kojoj ja pripadam. Ja sam tražio pravo na repliku, a vi mi niste dali pravo na repliku.
Ponovo apelujem na vas da nemate dvostruke aršine. Ne može gospodin Babić po ovom Poslovniku da se javi svaki put kada se spomene gospodin Vučić, ako to spominjanje nije uvredljivo. Ne može da bude osnov za repliku samo kad se kaže – premijer Vlade Republike Srbije, ako nije rečeno ništa uvredljivo vezano za to. Juče smo govorili o članu 8. Zakona o informisanju, kako izabrani predsednici moraju da trpe kritiku za svoj rad.
Molim vas, ne možete vi da dozvolite da se uvek krug replika završava tako što će neko iz Srpske narodne stranke da zatvori krug replika i vi da kažete moje diskreciono pravo, vi ili bilo koji drugi predsedavajući, uvek se tako završi, tako da gospodin Babić ima zadnju reč.
Molim vas da se pridržavate Poslovnika, da ravnopravno tretirate sve poslanike. Hvala vam.

Vreme šefa.

Ovaj član 2. definiše pojmove koji se nalaze u ovom zakonu i jedan od pojmova je strateško partnerstvo.
Kaže – strateško partnerstvo je model privatizaciji kroz istitucionalni odnos domaćih ili stranih lica sa subjektom privatizacije, odnosno Republikom Srbijom koja se sprovodi kroz zajedničko ulaganje putem osnivanja novog privrednog društva ili dokapitalizacijom postojećeg subjekta privatizacije.
Slušali smo od dosta prethodnika kako ovaj zakon će sprečiti korupciju, kako je dobio pohvale raznih međunarodnih institucija, pa bih ja želeo da pročitam saopštenje za javnost jedne institucije, zove se „Transparentnost Srbija“, koja počinje ovako – privatizacija je i dalje pod rizikom korupcije. „Transparentnost Srbija“ smatra da aktuelni Predlog zakona o privatizaciji ne otklanja u dovoljnoj meri rizike za nastanak korupcije u toj oblasti i pored toga što proklamuje transparentnost i onemogućava korupcije među temeljnim načelima i donosi neka dobra rešenja.
„Transparentnost Srbija“ ocenjuje da je izuzetno važno što je u predlogu zakona izostavljena najspornija odredba iz nacrta, mogućnost da se privatizacija sprovodi po metodu neposredne pogodbe. Međutim, istog dana je javnost obaveštena da će neposrednih pogodbi ipak biti, ali da će se one primeniti direktno na osnovu međudržavnih ugovora. Time se nastavlja opasna praksa, stvaranja paralelnog pravnog režima u kojem država sa jedne strane propisuje stroga pravila nadmetanja, transparentnosti i procedura kod raspolaganja javnom imovinom, a sa druge strane se olako odriče svih tih načela kada dođe na red poslovanje sa inostranim partnerima iz odabranih zemalja, bilo da je reč o prodaji preduzeća, javnim nabavkama ili javnim, privatnim partnerstvima.
Predlog zakona sadrži model strateškog partnerstva kod kojeg će postojati konkurencija, javnost, metod javnog prikupljanja ponuda, ali je problem u tome što kriterijumi za odabir ovog modela i za kvalifikacije investitora nisu precizno postavljeni, već je prepušteno da ih Vlada arbitrarno utvrdi od slučaja do slučaja i ide dalje saopštenje, ne bih sada čitao.
Znači, nije baš da svi imaju pozitivno mišljenje o rešenjima iz ovog zakona, evo ja sam naveo saopštenje „Transparentnosti Srbija“ koje se često ovde uzima kao neko ko ocenjuje transparentnost zakona koji se donosi i sprovodi u Republici Srbiji i mislim da, citirao sam, iskoristio sam raspravu u ovom članu 2. koji definiše strateško partnerstvo i uključio se, nadam se dovoljno argumentovano u diskusiju o tome da ovaj zakon ipak ne otklanja sve rizike od korupcije, kako neke kolege poslanici tvrde. Hvala.

Poštovani predsedavajući, stav 3. ovog člana govori o tome da ministar nadležan za poslove privrede propisuje visinu i vrstu troškova koji se priznaju u visini stvarnih troškova iz stava 1. ovog člana. I kasnijim članovima vrlo važnu ulogu u sprovođenju ovog zakona ima ministar nadležan za poslove privrede, kako se kaže. U članu 92. govori se o potrebi da se u roku od 30 dana od dana donošenja ovog zakona donesu svi podzakonski akti.
Sada postoji velika bojazan kod nas, s obzirom da ćemo u narednih nekoliko dana ostati bez ministra privrede, jer smo juče u skladu sa zakonom dobili obaveštenje da je ministar koji sada obavlja posao ministra privrede predložen za ministra finansija, ko će raditi ovaj vrlo odgovoran posao i da li će ovim zakonom predviđeni rokovi moći da se ispune, kao ovaj koji govori o tome da način za utvrđivanje troškova određuje ministar nadležan za poslove privrede.
Šta ćemo da radimo, pošto tog ministra verovatno od sledeće nedelje neće biti, a rokovi će početi da teku? Osam dana od objavljivanja ovaj zakon stupa na snagu i možemo da dođemo u situaciju da ne mogu da se ispoštuju rokovi i da ceo ovaj obiman posao oko završetka privatizacije, što je predviđeno ovim zakonom, ne bude urađen na vreme i da na početku upadnemo u jedan cajtnot koji do kraja, s obzirom na jako kratke i dinamične rokove, nećemo moći da ispunimo.
Tako da, mislim da je vrlo važno da Vlada nađe odgovor na to i nađe rešenje za novog ministra privrede, ukoliko se ostvari ono što nam je premijer kao poslanicima poslao inicijativu da se ministar privrede, Dušan Vujović, imenuje za ministra finansija. Hvala.

Mi smo predvideli da ovim amandmanom da se pored izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, stečajni upravnik ima obavezu i da izradi analizu poslovanja stečajnog dužnika pre pokretanja stečajnog postupka, a za period od pet godina, odnosno za kraći period ukoliko stečajni dužnik posluje kraće od pet godina.

Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da stečajni upravnik koji preuzima dužnost stečajnog upravnika veoma često zatekne situaciju da nema nikakve dokumentacije kod stečajnog dužnika, pa je nemoguće da napravi analizu poslovanja stečajnog dužnika na period od pet godina.

Takođe i kod privrednih društava koja su razvrstana kao mikro privredna društva a nisu imala značajne poslovne promene, postavlja se pitanje svrsishodnosti ovog rešenja. Osim toga, kaže u obrazloženju Vlade – nacionalnim standardom broj 3 koji reguliše sastavljene izveštaje stečajnog upravnika o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika, u tački 6) regulisano je da je stečajni upravnik dužan da u izveštaju unese osnovne podatke o stečajnom dužniku koji između ostalog sadrži i podatke o postojećoj i prethodnoj vlasničkoj strukturi kao istorijski prikaz finansijskog poslovanja stečajnog dužnika za period pre otvaranja stečaja.

Mi smatramo da je ovo obrazloženje kontradiktorno jer se u prvom delu navodi da stečajni upravnik često ne zatiče dokumentaciju na osnovu koje bi mogao da sačini izveštaj, a u drugom delu navodi se da taj izveštaj treba da se sačini i da on treba da sadrži istorijski prikaz finansijskog poslovanja stečajnog dužnika za period pre otvaranja stečaja.

Na prvom mestu želimo da istaknemo da situaciju u kojoj stečajni dužnik ne poseduje dokumentaciju koju bi morao da poseduje, ne može da bude argument da se ne uvede jedna ovakva obaveza i obaveza stečajnog upravnika da sačini analizu. Ako je već nacionalnim standardom broj 3. regulisano da stečajni upravnik sačini istorijski prikaz finansijskog poslovanja dužnika. Ne vidimo razloga zašto ovaj standard ne bi bio i utvrđen kao zakonsko pravilo.

Takođe, ovaj termin istorijski prikaz finansijskog poslovanja je prilično uopšten i mislili smo da je termin analiza poslovanja za period od pet godina bolji termin i da ispunjava svrhu bolje nego istorijski prikaz finansijskog poslovanja i pozivamo Vladu da razmotri još jednom naše argumente i ipak prihvati ovaj amandman.

Ovaj amandman se odnosi na sprečavanje sukoba interesa kod nezavisnog stručnog lica koji prati sprovođenje plana reorganizacije i mi smo za razliku od Vlade predložili da to lice koje ne može da bude zaposleno kod stečajnog dužnika, poverioca, što ovaj predlog Vlade, ne prepoznaje, i lice koje je povezano sa stečajnim dužnikom, odnosno poveriocem u smislu ovog zakona, kao i lice koje nije povezano sa stečajnim dužnikom, odnosno poveriocem u smislu ovog zakona.

Naša ideja je da pored predloga Vlade koji govori samo o eventualnom sukobu interesa povezanosti nezavisnog stručnog lica sa stečajnim dužnikom, da se utvrdi taj odnos sa poveriocem.

Vlada tvrdi da je teško ustanoviti tu povezanost sa svim poveriocima, a mi mislimo da je to moguće i da nije velika prepreka da se to utvrdi, a da bi to smanjilo mogućnost sukoba interesa i određene pristrasnosti rada nezavisnih stručnih lica koja treba da prate sprovođenje plana reorganizacije.