Hvala.
Moj predlog postoji u skupštinskoj proceduru više od pola godine, i zajedno sa kolegom Božovićem, koji danas nije u mogućnosti da obrazloži svoju inicijativu i svoje razloge, za jedan sličan predlog koji je on predložio takođe u skupštinskoj proceduri, želim još jednom da ponovim, da iako sam nažalost siguran da podršku vladajuće većine nećemo dobiti.
Svi su upoznati i mislim da sada svi građani ovih šest, sedam meseci koliko je prošlo od tog događaja, koji se desio ustvari u izbornoj noći, znaju da je u delu Beograda koji je poznat kao Savamala došlo do rušenja nekoliko objekata od strane nepoznatih lica sa fantomkama na glavama. Prvo ih je nekoliko dana, s obzirom da se to dešavalo u postizbornom periodu, nekako javnost nije obraćala pažnju na to.
Međutim, kako je vreme prolazilo, saznale su se razne činjenice i ono što je posebno zabrinjavajuće to je što se iz izveštaja Zaštitnika građana moglo videti da policija, iako je bila pozvana da interveniše, po nalogu nekog iz vrha policije nije intervenisala. Jedno od pitanja koje bismo želeli i smatramo da mora na Anketnom odboru da dobijemo odgovor je, koje taj iz vrha policije ko je naredio dežurnim policajcima da ne izlaze na poziv građana? Ko je taj ko je suspendovao državu Srbiju na nekoliko sati, na jednom njenom delu? To je posebno važno pitanje za svakoga građanina Srbije, jer ako živimo u Srbiji u kojoj se ne zna red, u kojoj su ovakve stvari moguće, negde drugde, nažalost možemo i treba da se plašimo da će se to možda desiti i nama. Da neko suspenduje prava građana i obaveze državnih organa da reaguju u zaštiti prava, a da se mesecima posle toga ne dobija odgovor ko je i zašto to naredio.
Mogli smo da saznamo od predsednika Vlade koji se uključio u rešavanje i rasvetljavanje ovog slučaja, da su za rušenje u Savamaloj odgovorni kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Sada se pitam da li je tužilac onako ekspresno, kao što saslušava potencijalne predsedničke kandidate, tako isto i saslušao predsednika Vlade da ih on upozna ko su ti kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. I uopšte zašto je korišćen taj izraz o kompletnim idiotima, meni to izgleda kao formulisanje odbrane, da kada oni dođu pred sudu pitaju zašto ste to uradili, recimo gospodine Mali, a on kaže zato što sam kompletan idiot, i pokuša na taj način da se izvuče na olakšavajuće okolnosti. Hvala.

Hvala.
Ovaj predlog je naša želja da se dramatična situacija u Srbiji koja govori o tome da je 30% dece u Srbiji ugroženo od siromaštva, da je 25% građana Srbije ugroženo od siromaštva, da je 12% ispod linije siromaštva, da se konačno preduzmu aktivne mere i aktivna politika da se to stanje promeni. Nažalost, kod rasprave o budžetu koji smo vodili prošle nedelje, nismo čuli ni jednu novu meru koju Vlada planira. Iz odgovora iz Vlade na predlog našeg zakona dobili smo odgovor da je u septembru mesecu, ponovo posle izbora nove Vlade, formirana nova Radna grupa koja treba da ovaj zakon pripremi. Nažalost, činjenica tužna je, da je pre više od dve godine bila formirana Radna grupa, koja je godinu dana pripremala Predlog zakona, koja je onda taj zakon uputila Vladi, o kom Vlada se nikada nije izjasnila, a onda su raspisani izbori.
S obzirom da je očigledno da ćemo u aprilu sledeće godine, zajedno sa predsedničkim izborima, imati parlamentarne izbore, opet ćemo imati situaciju da Radna grupa neće imati kome, ako uopšte stigne da završi neki predlog zakona, kome da ga pošalje, da neće do, verovatno, druge polovine 2017. godine biti parlamenta koji bi taj zakon usvojio, da bi neke nove politike mogle da krenu da se sprovode.
Pozivam vas da stavimo na dnevni red do kraja ove godine, do kraja mandata ovog saziva, ovaj naš predlog. Ukoliko Vlada ima neka druga bolja rešenja od onoga što mi predlažemo, mi smo spremni, naravno, da prihvatimo ta rešenja, da otvorimo razgovor, ali činjenica je, a to smo mogli i da čujemo i od ministra zaduženog za ove stvari, ministra Vulina, da je on govorio o potrebi boljeg targetiranja pomoći koju država daje socijalno ugroženim porodicima i posebno porodicama sa decom.
Mere su stare. One nisu menjane skoro 10 godina i situacija u Srbiji se promenila, i zato je potrebno menjati ovaj zakona na način da one socijalne grupe koje su posebno ugrožene, dobiju i najveću pomoć države. U analizi Svetske banke činjenice govore da je na jednu petinu najugroženijih troši se 18% sredstava, a na jednu petinu najbogatijih građana Srbije troši se 28 % sredstava iz celokupnog budžeta za socijalna davanja. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Zakon o kulturi, kada je bio na dnevnom redu prošlog saziva, na kraju prošlog saziva, doneo je nekoliko izmena za koje smo mi tada smatrali da nisu dobri. Ovaj naš Predlog izmena i dopuna ide u pravcu da se to izmeni.
Prva stvar je da se u Zakon dodaju reči umetnička fotografija. Tada je to jedan deo javnosti tražio da bude deo zakona, kako bi se umetnička fotografija proglasila za umetničko delo. Odgovor Vlade na ovaj naš zakon, koja kaže da je termin vizuelna umetnost širi i da ovaj termin ima u sebi termin umetnička fotografija i smatralo da nije dovoljno dobro i da je rešenje iz prakse drugih zemlja, da se posebno govori o umetničkoj fotografiji, kao jednom posebnom specifičnom delu kulture.
Drugi i ovako verovatno najinteresantniji deo vezan je za pravo na ostvarivanje priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Taj deo, ako se sećate rasprave, prvo trebao da bude potpuno izbačen iz zakona, a onda je pritiskom javnosti i ne mogu da kažem debate u parlamentu, jer nismo imali debatu ovde, nego je ministar pre početka same rasprave predložio izmene zakona i ostavio mogućnost dodele posebnih priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, ali u slučajevima koje odredi Vlada svojom uredbom.
Ono što mi smatramo da nije dobro, da se tu ostavi bilo kakva arbitrarnost i da Vlada odlučuje o tome da li je neko zaslužio ili ne posebnu nagradu i smatramo da je potrebno primeniti rešenje, kao u slučaju vrhunskih sportista. Smatramo da je važnost sporta za promociju Srbije podjednako važna, kao i važnost kulture. Jer, ako dajemo nagrade vrhunskim sportistima, sasvim sigurno je potrebno davati nagrade vrhunskim kulturnim radnicima.
U tom smislu, smatramo da nije mesto da se ova materija uređuje uredbom Vlade, jer ta uredba može da se primeni. Ona govori o tome da je nagrade moguće dodeliti, a ne obavezno dodeliti, kao što je to slučaj sa sportistima. Zato smatramo da je potrebno izmeniti zakon, tako da se jasno u zakonu formulišu pod kojim uslovima i u kojom slučajevima kulturni radnici koji daju vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi stiču pravo na ovu nagradu, kako se ta nagrada utvrđuje i u kom iznosu.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Pa, mislim da važnost izmene ovog zakona posebno dolazi do značaja, ako pogledamo raspravu prošle nedelje u parlamentu vezanu za budžet gde se dosta govorilo o tome na koji način Vlada tretira zaposlene u javnom sektoru.
Ono što je naša prva zamerka na zakon koji je donet početkom ove godine, ne posredno pred poslednje parlamentarne izbore je definicija javnog sektora. Naime, u javni sektor po ovom zakonu nisu ubačena javna preduzeća, kojima je osnivač republika, lokalna samouprava i AP, kao ni NBS ni javni servis.
Smatramo da je to prva i najveća manjkavost ovog zakona. Mogli smo da vidimo kako Vlada potpuno, bez nekog jasnog kriterijuma za 2017. godinu povećava plate, negde 6%, negde 5%, negde 4%, u nekim slučajevima ne povećava uopšte, pre svega zaposlenima u državnoj upravi, u državnim organima, u ogranima lokalne samouprave i autonomne pokrajine. Dok smo mi ovde vodili raspravu o budžetu, bila je recimo, sazvana Skupština Aerodroma Beograda, koja je na dnevnom redu imala jednu tačku dnevnog reda, a to je usvajanje programa stimulacija zaposlenih. Zaposlenih koji su u preduzeću koje je monopolista, koje jeste ostvarilo dobitak zato što je jedini pružalac usluga u Srbiji. kao aerodrom ne postoji konkurencija, koje je protivzakonito zapošljavalo stotine radnika i to smo imali u izveštajima i DRI i drugih organa. Sada to preduzeće, koje ima očigledno viška para na svom računu, bez ikakvih problema razmatra program stimulacija zaposlenih.
Za to vreme, radnicima u državnoj upravi se već drugu godinu za redom ne povećavaju plate. Svim drugima je povećanje i dalje manje od onoga što im je oduzeto pre dve godine, kada je smanjenja plata za 10% svima koji primaju plate iznad 25.000 dinara.
Smatramo da mora da se uvede red, da ako želimo da u tom javnom sektoru uvedemo konačno red u njega, moramo da uvrstimo javna preduzeća. Ona su i kada smo raspravljali o budžetu mogli smo da čujemo, glavni izvor za deficit koji ćemo imati u ovoj i u narednoj godini. Zato vas pozivam da stavite ovu tačku na dnevni red.

Hvala poštovani predsedavajući.
Prvi put poslanička grupa SDS-NPS predložila je ovaj zakon 15. septembra 2015. godine. Ovo je jedna mala izmena zakona koja predlaže da se hrana za bebe oporezuje nižom stopom poreza na dodatnu vrednost. Znači, umesto 20, koliko je sada, na 10%.
Drago mi je što vidim da se ni neke druge poslaničke grupe uključuju u ovu inicijativu i smatraju da je došlo vreme da država preduzme neke aktivne mere i aktivne politike kako bi se demografsko stanje u Srbiji promenilo.
Tim brojevima, gotovo u svakom zasedanju i po raznim tačkama dnevnog reda se neko od kolega, narodnih poslanika dodirne. Činjenica je danas da i pored ovako loše situacije hrana za bebe, a pre svega oprema za bebe u Srbiji su višestruko skuplji nego u zemljama u okruženju. Mislim da je to poražavajuća činjenica i da je potrebno da Vlada uvede neke aktivne mere. Nije dovoljno to što sada imamo potpredsednicu Vlade zaduženu za demografska pitanja, koja je dobila i neki budžet u narednoj godini, kojima treba da se dođe do nekih mera i politika kojima će se stvari promeniti, s obzirom da, ponavljam, idu na izbori, pitanje je šta će od tog programa i plana biti urađeno i kada će mere koje se predlože doći na dnevni red.
Mi imamo još nekoliko nedelja do kraja ovog zasedanja, bojim se da posle toga više neće biti vremena i rasprave u ovoj parlamentu, ići ćemo na izbore, a onda ćemo čekati novu Vladu, ko zna koliko i pitanje je kada će parlament moći da počne da radi po predlozima Vlade.
Pošto postoji ovaj jedan zakon, ova jedna mala mera, mislim da je to čak i u interesu vladajuće većine da pokaže da shvata da u Srbiji postoji problem i da država ima neke mehanizme kojima može da krene u rešavanje tog problema. Ova mera sasvim sigurno ne može da reši problem.
Ne slažem se sa mišljenjem Vlade koja je dostavila odgovor na predlog ovog zakona, sa predlogom da se ne prihvati. Obrazloženje zašto se ne prihvata, zato što ovo smanjenje stope poreza ne bi obavezno vodilo i do smanjenja cene hrane za bebe.
Mislimo da ako ova Vlada toliko veruje u tržište i tržišnu privredu, sasvim sigurno da bi svaki proizvođač hrane za bebe iskoristio mogućnost da pojeftini svoj proizvod da bude konkurentniji, da ostvari veći promet i da bi sigurno cene pale najmanje za onaj procenat koliko bi smanjili PDV, a verujemo da može tu da se nađe i više prostora.

Ovaj zakon smo prvi put predložili takođe 15. septembra prošle godine i mislim da ovo vreme proteklo od tada nam samo daje za pravo da tražimo da se jedan ovakav zakon donese u pravnom sistemu Srbije. Ovo današnje zasedanje je ilustrativan primer, od 22 tačke, koliko je vladajuća većina do sada prihvatila da se nađu na dnevnom redu, 18 je predloženo po hitnom postupku. Zakon o budžetu smo usvojili prošle nedelje, takođe je bio stavljen na dnevni red po hitnom postupku i usvojen je samo posle sedam dana. Znači, usvojen je za sedam dana, a mi smo imali manje od dva dana da se pripremimo. Pet dana diskusije i na kraju smo usvojili budžet koji bi morao po drugim zakonima da bude u skupštinskoj proceduri najmanje 15 dana pre usvajanja, da dođe u Skupštinu 1. novembra svake godine. Međutim, to nije bio slučaj.
Ovakav način rada unosi nesigurnost u pravni sistem Srbije, obeshrabruje ljude koji žele u Srbiju da ulažu novac i da razvijaju biznis, zato što ne znaju da li će i na koji način pravni okvir u kome rade biti promenjen. U razvijenim zemljama, i demokratski i ekonomski razvijenim, ovakve stvari se ne dešavaju. Moraju da postoje razlozi za hitan postupak i mi ovim zakonom definišemo koji su to razlozi. Jednostavno, nije moguće, kao danas kada je predsedavajući otvorio sednicu, da čujemo da zbog razloga hitnosti mi danas raspravljamo zakone po hitnom postupku, bez da je jednom jedinom rečju obrazložio šta je to hitno. Da li je hitno to što danas prestaje mandat, recimo, sudijama Ustavnog suda, a mi tek počinjemo raspravu o kandidatima i nekoliko dana nećemo imati Ustavni sud u Srbiji? Ako je to hitno, a jeste hitno, da vidimo zašto se to desilo, ko je za to odgovoran i kako da se takve stvari više ne dešavaju.
Ovaj zakon ide upravo u tom pravcu, da se definišu koji su to razlozi za hitan postupak, da budu obrazloženi i da budu ispunjeni neki uslovi, a ne da se napiše samo da Vlada smatra da to treba da bude doneto po hitnom postupku i da to bude zakon praktično i razlog za kršenje Ustava i Ustavom propisanog roka i o tome na koji način se zakoni usvajaju u Skupštini i kada zakoni stupaju na snagu. Podsetiću vas, gotovo po pravilu, zakoni umesto osmog dana po objavljivanju stupaju na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“.

I ovaj zakon u ovom sazivu podnet je, kao što ste rekli, 7. oktobra ove godine, ali prvi put smo ga podneli 15. septembra 2015. godine. Moram jedno da priznam, da ćemo morati da izvršimo ispravku ovog zakona, jer naziv zakona je o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a videli smo u raspravi o budžetu i o izmenama i dopunama ovog zakona da ta reč „privremeno“ više ne važi. Vlada je odustala i definitivno od koncepta da ovaj zakon važi tri godine ili manje, kako su najavljivali kada je usvojen, i produžava njegovo važenje u nedogled. Nadam se da će i novi Ustavni sud, kako god bude izabran, sada pošto su promenjene okolnosti i taj zakon više nije privremenog karaktera, uzeti u razmatranje njegovu ustavnost i staviti ga van snage.
Ono što mi je drago, vidim i znam da je poslanik Božović pre nekog vremena ispred DS i sada gospodin Obradović ispred njegove poslaničke grupe predlažem jedan sličan zakon, zakon koji treba da ispravi veliku nepravdu koja je učinjena pre dve godine kada su smanjene penzije sa obrazloženjem da je to način da se ostvari fiskalna konsolidacija. Sada, posle dve godine, vidimo da ta mera niti je bila neophodna, niti je ona dovela do smanjenja troškova u budžetu, a da nažalost postoje ogromna mesta gde se novac građana neracionalno troši i gde je moguće uštedeti 20 milijardi dinara godišnje, koliko je za 750.000 penzionera umanjena penzija 20 ili 25%, a ne 5,8% kako je ovde premijer govorio, jer je to notorna neistina. Zakon govori o umanjenju penzija većih od 25.000 dinara za 20%, odnosno penzija većih od 40.000 dinara za 25%.
Naš Predlog zakona govori o tome da se od trenutka usvajanja ovog zakona nastavi sa isplatom penzija sa nivoa koji je postojao pre umanjenja, a da se razlika ostvarena, odnosno da se razlika penzionerima kojima je umanjena penzija isplati u narednih šest meseci kroz jednokratne isplate iz budžeta. Smatramo da ima dovoljno mesta u budžetu da se pronađe 20 milijardi dinara, koliko je ova mera uštedela budžetu. Tih para ima na stavkama subvencija stranim investitorima koje se vrše transparentno, usluga po ugovorima, u specijalizovanim uslugama i drugim stvarima.

Hvala.
Ovaj zakon već skoro godinu dana nalazi se u proceduri. Ono što je bila moja velika zabrinutost je šta će se dešavati od početka naredne godine kada je prestajala najavljena jednogodišnja podrška Javnom medijskom servisu iz budžeta Republike Srbije. Nisam, da kažem, bio u pravu i videlo se da će ta podrška biti nastavljena od strane Vlade Republike Srbije i budžeta i naredne godine. Naime, usvojili smo budžet prošle nedelje koji ponovo sa četiri milijarde dinara daje sredstva RTS. Pojavljuju se tu i dodatna sredstva za Javni medijski servis u Vojvodini. Očigledno je da je Vlada rešila da u izbornoj 2017. godini nagradi, pod znacima navoda, Javni medijski servis, kupi njegovu lojalnost i podršku u kampanji koja nas očekuje, time što je zadržala finansiranje iz budžeta. Očekujem i nadam se, odnosno ne očekujem da će doći do promene visine takse koja se plaća od 1. januara ove godine, u iznosu od 150 dinara.
Imao sam strah da će ta taksa biti povećana na maksimalan iznos od 500 dinara. Ako ne prestane finansiranje od strane budžeta, makar građani imaju tu dobru vest da nema razloga za povećanje ove takse. Videćemo do kraja godine da li će se nešto izmeniti, to je u rukama Upravnog odbora Javnog medijskog servisa.
Ono što je suština ovog zakona, to je da on preciznije definiše ko je obveznik plaćanja takse, da to može da bude samo jedan put fizičko lice i pravno lice, da nemamo slučajeve kao danas, da pošto se naplata vrši preko električnog brojila, ponovo kao ona čuvena taksa koju je SNS najavio da će ukinuti, pa je trebalo više od dve godine da je ukine, a onda nepunih godinu i po dana posle ukidanja je ponovo vrati kao teret građanima Republike Srbije, da se ne plaća na električno brojilo koje jedno isto fizičko lice ima na kuću, na garažu, na pomoćni objekat, na druge stvari, nego da se ta taksa može plaćati samo na stambeni objekat u kome fizičko lice živi.
Pozivam vas da glasate i podržite ovaj predlog.

Hvala, poštovani predsedavajući.
S obzirom da sam do sada bezuspešno ukazivao na povredu člana 157. Poslovnika, stav 2, koji govori o mogućnosti spajanja tačaka dnevnog reda, da probamo da promenimo lošu praksu ove Skupštine da spajamo tačke suprotno ovom članu Poslovnika i da nikada nisam dobio podršku ostalih kolega poslanika, ja sam sada predložio da obavimo raspravu na ovoj sednici na jedan drugačiji način, poštujući činjenicu da imamo određene predloge odluka o izboru sudija ili o prestanku funkcija sudija, o članstvu u odborima i parlamentarnim telima u međunarodnim institucijama, gde Skupština Srbije ima svoje predstavnike, predložio sam jedan drugačiji predlog dnevnog reda, smatrajući da na taj način ćemo voditi kvalitetniju diskusiju.
Moj predlog je da ovih 22 tačke dnevnog reda raspravljamo u šest odvojenih celina. Smatram da je prva objedinjena rasprava i o sudijama Ustavnog suda nemoguće kvalitetno voditi zajedno sa raspravom o izboru sudija recimo prekršajnog suda i zajedno sa raspravom o izboru članova delegacija Skupštine Srbije u parlamentarnim telima.
Mislim da treba da prekinemo sa tom lošom praksom spajanja i objedinjavanja. Samo ukazivanje na povredu Poslovnika kod objedinjavanja onako kako to predlaže vladajuća većina nije naišlo na razumevanje i podršku kolega poslanika, odlučio sam se da na ovaj drugi način pokušam da vas ubedim da možemo logičnije i u skladu sa Poslovnikom da objedinimo raspravu, da time rasprava dobije na kvalitetu, da možda samo malo više vremena potrošimo, a da imamo kvalitetniju raspravu koja će na kraju da dovede i do kvalitetnije odluke.
Pozivam vas da usvojite ovaj naš predlog. Verujem da ćemo u tom slučaju biti samo na dobitku, da ćemo kvalitetnije diskutovati o svakoj od ovih tema, i o sudijama Ustavnog suda i o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku javnu funkciju i o tome na koji način su formirani i funkcionišu odbori u Skupštini Srbije i naše parlamentarne delegacije. Slažem se da objedinimo raspravu o setu zakona vezanih za poljoprivredu, ali mislim da međunarodni sporazumi nemaju nikakve veze sa Zakonom o stanovanju ili Zakonom o komunalnim delatnostima, koji su objedinjeni u jedinstvenu raspravu. Mislim da dan ili dva više rada dobićemo samo na kvaliteti i da na kraju svi dobijamo usvajanjem jednog ovakvog predloga. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Malobrojne kolege poslanici, mislim da je, biram reč, krajnje neprimereno da ovako važnu temu o izboru za kandidate za sudije Ustavnog suda vodimo u ovakvoj atmosferi, bez i jedne jedine reči predlagača koji će da obrazloži predlog. Da li je to u slučaju onih kandidata koje je predložio predsednik Republike, on koji je morao ovde da obrazloži svoj predlog zašto smatra da je ovih osam ljudi koji se predlažu Skupštini najboljih osam kandidata koje je predsednik Republike u ovom trenutku mogao da pronađe kao kandidate za Ustavni sud Srbije, ili od strane liste koju ćemo mi kao Narodna skupština utvrditi i poslati predsedniku Republike da od 10 kandidata izabere pet, da čujemo od predsednice koja nam je uputila ovu listu kojih je to 10 poslaničkih grupa uputilo ovaj predlog, koliko je tu ukupno bilo kandidata, da li je bilo samo ovih 10 ili je bilo više, i onda ko je, kako i po kojim kriterijuma skratio ovu listu na 10, jer mi danas treba da utvrdimo listu na kojoj ima 10 kandidata.
Mene zanima, prvo, koja je poslanička grupa kog od ovih kandidata predložila i koliko je ukupno bilo predloženih kandidata i po kom kriterijumu smo došli na ovih 10 imena. Mislim da ova rasprava zaslužuje makar toliko informacija. Sudije Ustavnog suda biraju se na devet godina. Znači, mi ćemo, kad završimo ovaj izbor, praktično izabrati većinu u Ustavnom sudu za narednih devet godina i time izabrati organ koji treba da bude najviša sudska instanca u Srbiji i najvažniji predmeti u narednih devet godina će tamo dolaziti na odlučivanje. Mislim da je to poseban dan u parlamentu i poseban čin koji ne zaslužuje ovakvu atmosferu i ovakav početak, jer smo mi više reči i rečenica čuli o izborima sudija koji se prvi put biraju za sud u Ubu, čini mi se. Mislim da je to neprimereno, da čujemo o tome zašto neki sudija treba da bude izbran za sudiju u Ubu, a nećemo da čujemo ni jednu reč od predlagača, jer ih nema ovde, o sudijama Ustavnog suda.
Mislim da time šaljemo poruku na koji način ova vladajuća većina vidi taj budući Ustavni sud. Ne vidi ga kao nezavisno telo, telo koje će biti posvećeno pre svega odbrani Ustava, ljudskih prava i osnovnih demokratskih vrednosti, nego će biti telo koje treba da bude podrška izvršnoj vlasti, što je, nažalost, Ustavni sud u poslednje vreme i bio. Brojni slučajevi od 2012. godine do danas odluka Ustavnog suda daje nam za pravo da imamo takvu ocenu.
Utoliko pre je onda upitno kako se očekuje da glasamo za one kandidate koji su do sada bili članovi Ustavnog suda. Ali, takođe je pitanje – šta je sa ostalima? Da li nemaju želju da se više bave ovim najodgovornijim poslom, kao istaknuti pravnici, kako to kaže Ustav, i koji tako samo u jednoj rečenici jedan prilično širok kriterijum za izbor sudija definiše. To je takođe tema o kojoj bi trebalo razgovarati, ako ikada dođemo do otvaranja teme političkog dijaloga o promeni Ustava. Da li je ovo rešenje koje se nalazi u Ustavu dovoljno dobro? Da li način na koji se biraju sudije Ustavnog suda garantuje da biramo najuglednije pravnike ili biramo one poslušne?
U predlogu od ovih 18 kandidata nema nijednog profesora ustavnog prava sa nekog državnog fakulteta. Mislim da je to posebna mana. Imamo kandidate koji su javni izvršitelji, imamo kandidate koji rade u „Službenom glasniku“, imamo advokate, imamo profesore sa nekih privatnih univerziteta, ali nijednog profesora ustavnog prava sa državnog fakulteta. To je, čini mi se, još jedan dokaz na koji način vladajuća većina vidi Ustavni sud i njegovu ulogu u budućnosti u Republici Srbiji.
Ja se slažem sa kolegom koji je diskutovao o tome kako na ovoj listi kandidata koju ćemo mi uputiti predsedniku Republike, od deset, sedam je iz Beograda, jedan je iz Sevojna, jedan je iz Subotice, odnosno Palića, i jedan iz Novog Pazara. S druge strane, od ovih osam kandidata koje nam je predsednik Republike predložio, sedam je iz Beograda, a samo jedan nije, iz Pančeva je. Mislim da je to jedna od velikih mana oba ova predloga i da u Srbiji sigurno ima istaknutih pravnika i u univerzitetskim centrima kao što su Niš i Kragujevac, ali i u drugim gradovima. Mislim da bi važna poruka bila da je sastav kandidata onih koji su nam predloženi, a koje ćemo birati drugačiji od ovoga o čemu danas razgovaramo.
Naravno, ova tačka dnevnog reda sigurno mora da se dotakne i dosadašnjeg rada Ustavnog suda. Brojne njegove presude su bile, da kažem, kontroverzne i dočekane u javnosti na različite načine i sa različitim komentarima. Posebno mi je, recimo, zanimljiva činjenica, gledajući i pripremajući se za ovu sednicu, da je recimo Ustavni sud proglasio neustavnom uredbu Vlade iz 2012. godine o priznavanju diploma sa fakulteta na Kosovu i Metohiji koji ne obavljaju delatnost po propisima Srbije, smatrajući da to nije moguće po Ustavu, a onda Briselski sporazum, koji je i te kako imao uticaj na pravni predak Srbije, imao je posledice i da ovde usvajamo međudržavne sporazume, gde se pojavljuje kao jedna od strana potpisnica Kosovo sa zvezdicom, što je takođe tada 2011. godine još bilo dogovoreno, proglasio se nenadležnim i smatrajući taj Briselski sporazum političkim.
Mislim da i neke druge presude donete 2012. godine su pokazale da Ustavni sud nije nezavisno telo, nego je bilo telo koje je trebalo da da podršku tada novoj vlasti, kritikujući i smatrajući neustavnim neke odluke koje su donošene od strane Vlade i parlamenta do 2012. godine. Taj Ustavni sud nije našao za shodno, odnosno nije smatrao da je Zakon o privremenom smanjenju isplate penzije neustavan, navodeći brojne razloge, od kojih poslednji, zaključni, je da je taj zakon privremenog karaktera, jer tako kaže u svom naslovu. Međutim, videli smo da Vlada nema nameru da taj zakon, onako kako je kada je predložen u Skupštini, ograniči na tri godine, nego ima nameru da ga drži praktično trajno, verovatno dok ova Vlada bude upravljala i ova poslanička i politička većina bude činila Vladu Republike Srbije. S obzirom da će ta većina izabrati ovih devet sudija, nažalost, građani Srbije ne mogu da očekuju da će ta odluka Ustavnog suda biti promenjena.
Zbog ovakvog stanja u pravosuđu i ovakvih odluka Ustavnog suda, Srbija je zemlja sa najvećim brojem tužbi Međunarodnog suda u Strazburu, zato što građani ovde osećaju da ne mogu da zaštite svoja prava, ne mogu da ostvare zaštitu i onda posle negativnih odgovora Ustavnog suda oni se obraćaju Međunarodnom sudu u Strazburu i odande počinju sve češće da nam stižu presude koje govore o tome u kakvom stanju je naš pravni sistem i kakve se odluke ovde donose, a sve te odluke imaju određenu cenu, ne samo u smislu promena naših zakona, nego i materijalnih obaveza koje Republika Srbija mora da ispuni. Mislimo da je loše da se tako nastavi, ali opet ovi kandidati, ovako kako su predloženi, ne ulivaju nikakvo poverenje da će se to izmeniti i sasvim sigurno neće imati podršku poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke – Narodni pokret Srbije.
Zanimljivo mi je bilo da se među kandidatima koje ova Skupština treba da pošalje predsedniku Republike nalazi se i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije. Verovatno treba da bude nagrađena izborom za to što Agencija skoro pet godina neće da ispita i da utvrdi ko je platio dolazak gospodina Đulijanija u kampanji 2012. godine, s obzirom da je on sam izjavio da je bio plaćen da dođe u tu posetu koja je ovde predstavljena građanima u kampanji kao podrška kandidatu za gradonačelnika, gospodinu Aleksandru Vučiću u to vreme. U izveštaju koji je tada SNS predočila agenciji se vidi da je jedna firma iz Londona platila sale gde su se održavale konferencije za štampu, troškove putovanja, ali ne i sam honorar, iako je gospodin Đulijani izjavio da je bio plaćen za tu posetu Beogradu.
Onda se postavlja pitanje – zašto agencija nije htela da se pozabavi tim slučajem i da javnost Srbije dobije odgovor ko je platio i sa kojim novcem je plaćen taj dolazak u kampanju? Čuli su se iz agencije glasovi da nema nameru agencija da se zamera novoj vlasti i verovatno je da je kandidatura direktorke nagrada za to što četiri godine nije gledala u taj slučaj, kao i druge brojne slučajeve zloupotrebe i izvrdavanja zakona za borbu protiv korupcije kojem smo bili svedoci u poslednje četiri godine.
Biografije koje umesto predlagača koje ovde imamo treba da nam nešto kažu o kandidatima o kojima treba da se izjasnimo su zanimljive. Imate biografije kandidata sa obimnim radovima iz pravne struke. Jedan kandidat je dao biografiju na 33 strane, sa brojnim naučnim radovima u čijoj izradi je učestvovao. Neke biografije su samo na dve strane. U jednoj biografiji gospođe Marković se nalazi nešto što ja nisam video do sada u svojoj praksi. Na kraju biografije, umesto navođenja nekih naučnih radova u kojima je učestvovala, ona je stavila: „P.S. Sve ove godine radila sam u pravosudnom sistemu Srbije i imam veliko iskustvo.“
Moram da priznam, da za jednu profesionalnu biografiju takav način pisanja je nešto što prvi put vidim. NJena biografija i njega kandidatura je osporena od strane ljudi, s obzirom da je ona učestvovala u slučaju ATP „Vojvodina“ i presude koja je doneta u korist jednog privatnog preduzeća i umešanosti sada visokih funkcionera SNS u nekim prošlim vremenima u toj aferi.
Ono što sam na početku ove sednice smatrao da nije dobro da vodimo objedinjenu raspravu što sam sada ja potrošio 14 minuta samo na ovu temu koja je, naravno, izuzetno važna, ali želim da kažem nešto i o izboru sudija koje prvi put biramo.
Pre svega, želim da postavim pitanje ovde, gospodinu Tomiću koji je predstavnik predlagača Visokog saveta pravosuđa, zašto se desilo da je poništen konkurs za izbor 58 sudija koje su trebale da budu prvi put izabrane na funkciju, konkurs koji je raspisan 2. i 7. septembra, a morao je da bude poništen zato što Visoki savet pravosuđa nije doneo pravilnik za koji je bio obavezan da ga donese do 29. marta. Pošto smo mi krajem prošle godine usvojili Zakon o sudijama koji je tada predviđao da nema ovakvih merila o kojima je gospodin Tomić govorio, razgovor sa kandidatima i neki lični utisci, nego je tada predviđao pravilnik i po tom pravilniku određena testiranja.
Zašto je Visoki savet pravosuđa, zašto nije ispunio zakonsku obavezu i u roku od 90 dana za donošenje tog pravilnika nego ga je doneo tek 15. novembra ove godine i time ugrozio ovaj konkurs koji zato što je raspisan dan, odnosno sedam dana pošto je isticao rok za primenu ovih novih pravila, zašto je taj konkurs morao da bude poništen i zašto mi sada na dnevnom redu ne raspravljamo o izboru 58 novih sudija? Da li će to što ne raspravljamo o tome sada doprineti da sudovi rade bolje i efikasnije, jer je sasvim sigurno da neće. Tih 58 ljudi koji bi bili izabrani mogli bi da pomognu svojim kolegama u radu na brojnim predmetima.
Mi stalno slušamo o velikom broju zaostalih predmeta, to su neki milioni koji se spominju, koji guše naše sudove, zbog kojih je naše sudstvo najneefikasnije, stalno je loše ocenjeno. Zašto i šta je bio problem Visokom savetu pravosuđa da uradi jedan posao u roku od 90 dana, izrada jednog pravilnika. Meni je to potpuno neobjašnjivo.
Prošli put kada je bila rasprava ovde o sudijama koji se biraju prvi put, postavio sam pitanje izrade planova integriteta u sudovima i da li se na tome radi i zašto se desilo da smo imali sudije koji su bili izabrani u ovom parlamentu prošle godine, a onda nekoliko meseci nakon tog izbora imali smo privođenja tih sudova pod optužbama, ozbiljnim optužbama za korupciju? Da li se naši sudovi bave prevencijom korupcije u svom radu i na koji način se bave? Očigledno da propusta ima, da korupcije ima. To je, da kažem, nešto što će doći pred pravosudne organe, ali na koji način se borimo da se to spreči i da se to predupredi.
Tada nisam dobio odgovor. Naravno, nismo tada podržali ni izbor novih sudija koji se prvi put biraju i nećemo ni sada glasati za ove sudije, ne zato što imamo nešto sporno protiv ova dva kandidata koja su predložena, nego zato što tražimo odgovor na ova pitanja. Tražimo odgovor na to šta se radi na prevenciji korupcije, kao i ovaj odgovor zašto nije usvojen ovaj pravilnik na vreme i zašto danas biramo samo ovo dvoje sudija za koje je konkurs raspisan u maju ove godine, a ne ovih 58 koliko je trebalo da se primi na konkursu raspisanom u septembru, koji je kasnije morao biti poništen.
Slažem se takođe sa kolegom koji je govorio o tome da je nedopustivo da mi šest meseci pošto je neki sudija zatražio razrešenje zbog ličnih razloga, zdravstvenih razloga, raspravljamo o njegovoj smeni šest meseci kasnije. Možemo da prihvatimo da su izbori bili u aprilu, ali od juna meseca kada je konstituisan parlament do danas, prošlo je šest meseci i ne vidim ni jedan razlog zašto ova tačka nije došla ranije na dnevni red. Očigledno je da postoje neke igre, da se na neki način manipuliše i sa ovim ostavkama i razrešenjima usled ostavke iz meni potpuno neobjašnjivih razloga.
O tome na koji način smo izabrali odbore i delegacije Skupštine Srbije, jer je to poslednji deo ove objedinjene rasprave, govorili smo više puta. Smatramo da ni odbori nisu formirani u skladu sa Poslovnikom i sastav tih odbora i procenti učešća svih parlamentarnih grupa u njima, a posebno ne predsednici odbora, jer samo jedan odbor vodi, odnosno dva odbora od 19 vode predstavnici opozicionih stranaka, a trebalo bi najmanje jednu trećinu. Mislim, da ste trebali da pokažete demokratski kapacitet i da sigurno polovinu mesta predsedavajućih odbora date poslanicima opozicije. Uradili ste ono što ni jedna većina nije uradila ovde od 2000. godine. Mislim da je to jedan od razloga zašto ti odbori ne funkcionišu ili funkcionišu na onaj način na koji smo videli kako je predsednik poslaničke grupe SNS zakazao i održao Administrativni odbor ne dajući pravo ni jednom poslaniku opozicije da se javi za reč i diskutuje. To je potpuno neprimereno i mislim da o tome moramo da razgovaramo, jer bojim se da će se takve stvari ponavljati, a to nije dobro za demokratiju u Srbiji i za demokratski rad parlamenta. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Ova diskusija pokazuje kako SNS vodi prljave kampanje. Znači, ovde slušamo diskusiju kao kako, evo, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja imaju ogromne plate i sada, evo, mi hoćemo da smanjimo te plate, ali ne možemo. Onda govorimo o tome u raspravi o budžetu. Od poslanika slušamo, koji su dugi niz godina poslanici, koji bi trebalo da znaju i da kažu građanima Srbije kako se određuje plata Zaštitnika građana, poverenika i drugih nezavisnih institucija, da su te plate određene zakonom koji kaže – plata je u visini plate predsednika Ustavnog suda za Zaštitnika građana, plata poverenika je u visini plate sudije Vrhovnog suda. NJihove plate određuje Administrativni odbor. Znači, sve radimo mi ovde, a ne oni ljudi.
Vi ovde stvarate sliku sada kako su oni sami sebi odredili te plate i mi sad ne možemo ništa tu da uradimo. Pa, možete da uradite. Slušamo od predsednice parlamenta kako ona ne može. Pa, stavite predlog izmena i dopuna zakona, izmenite zakon i smanjite te plate, ako je to jedini problem u ovoj državi i jedini problem u funkcionisanju tih institucija. Ne želim da budem advokat ovde ljudi koji obavljaju te funkcije, ali oni su više puta rekli da nije plata i sasvim je sigurno da nije plata ono što njih motiviše da rade taj odgovoran posao.

Zašto da privodim kraju?

Jel u redu da meni kolega govori da sam lopov, predsedavajući? Jel to u redu, da mi govori da sam lopina?

Niste čuli?

Dobro. Srećom pa niste čuli. Slušajte malo. Sram vas bilo.