Pa, naravno, ovde se radi o sličnoj stvari, kao što je moja prethodnica govorila.
Znači, član 7. govori o budžetu AP Vojvodine i šta njemu pripada. I, jedna od stvari koja se nalazi već nekoliko godina unazad kao deo budžeta su transferi za povremene poslove u skladu sa zakonom kojima se utvrđuje nadležnosti AP Vojvodine, i mi tražimo da se to briše.
Prvo, taj zakon ne postoji. Znači, ne možete transfere lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine, vi budžetom Republike Srbije da ubacite u budžet AP Vojvodine, samo zato da bi imali 7% odnosno 7,3% kako priča premijer da će biti sledeće godine budžet AP Vojvodine.
Znači, to nije u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava. Vi meni u odgovoru za neprihvatanje amandmana kažete, spominjete čl. od 37. do 43. i član 45. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Ja bih molio, da mi vi ministre finansija kažete, tačno da mi kažete, u kom članu piše da transferi lokalnih samouprava čine deo budžeta AP Vojvodine. To ne postoji. Jedino što postoji, što bi moglo da liči je član Ustava koji kaže – da AP imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje povremenih poslova, ali onih poslova koje oni povere lokalnom samoupravi iz svoje nadležnosti, a ne onoga što vi sad hoćete da im date tako velikodušno, pa onda tvrdite 7,3%.
I, poslednja rečenica u ovom obrazlaganju je potpuno luda. Vi meni govorite da je u skladu, a onda kažete da moj amandman nije u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije jer se njime ne mogu određivati prihodi jedinica lokalne samouprave. Pa, kako ne mogu, imate ovaj član budžeta tamo koji govori o sredstvima svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Pa, šta je to nego da budžet Republike Srbije utiče i na lokalne budžete.
Znači, neverovatna su vam ova obrazloženje i ove diskusije se ponavljaju svake godine. Samo vas pitam u ovim članovima od 37. do 43. i član 45. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, nađite mi rečenicu koja kaže da su namenski transferi lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine deo budžeta AP Vojvodine. Hvala.

Želim da možda apelujem na ministra, da vidimo kako da u budućnosti član 8. ne izgleda onako kako sada izgleda. Praktično, član 8. je ceo budžet. U njemu se nalaze svi rashodi. I sad na ovaj član imamo 46, 47 amandmana. Svako od poslanika je imao tu neku intervenciju. Koliko su one bile kvalitetne, koliko je moglo da se stigne da se uradi, očigledno da je moglo vrlo malo. I ovaj amandman Odbora pokazuje loš kvalitet rasprave koju vodimo jer smo imali malo vremena, pa je Odbor dao jedan amandman, pa je onda Odbor morao da da ispravku na svoj amandman, što je onako rastezanje procedura parlamentarnih maksimalno, kako bi se, da kažem, zakrpile ili ispravile neke nejasnoće, nedoslednosti, kako god, hajde da ne upotrebim neku težu reč, u budžetu, odnosno u ovom članu 8.
Ja vas molim, da ne bi dolazili u ovakvu situaciju u budućnosti, da ovako interveniše Odbor, jer je pitanje do kraja poslovnički da li je ovo bilo moguće, i da Odbor za finansije menja odluku Administrativnog odbora, koji je jedini po zakonu nadležan za formiranje skupštinskog budžeta. To je bila prva intervencija Odbora za finansije. Pa onda ovo ispravljanje na osnovu očigledne intervencije nekog ministarstva, znači, da se to više ne dešava, da probate u narednom budžetu da na nekoliko članova, da li po ministarstvima, po njihovim programima, razbijete ovaj član 8, da možemo i kvalitetnije da raspravljamo, da bude i transparentnije i sve.
Znači, ja apelujem pre svega na vas, ministre, da vaše Ministarstvo u izradi sledećeg budžeta drugačije pristupi i da se promeni, ja ne kažem da je ovo nešto što je sada u budžetu, a da je ranije bio drugačiji. Nije, nažalost, ali sada menjamo, i sami ste govorili ovde, strukturu, prelazimo sa linijskog na programsko finansiranje. Mislim da bi drugačiji izgled budžeta omogućio i kvalitetniju raspravu.
Mi ovaj amandman nećemo podržati, naravno, jer pokazuje lošu nameru predlagača slanjem u kratkom roku, da onemogući poslanike da oni raspravljaju, da oni kvalitetno intervenišu i onda Vlada, koristeći poslovničku mogućnost, da preko vladajuće većine i odbora interveniše na budžetu, što je potpuno neprimereno. Hvala.

Mislim da je očigledno da namera predlagača, kako je sam rekao, nije bila da se usvoji ovaj predlog amandmana, nego da se ovaj deo rasprave posveti liku Saše Jankovića koji obavlja funkciju Zaštitnika građana i da se ponovo ponove laži i bestijalni napadi koji dolaze od strane SNS-a i na njega pojedinca, ali i na instituciju koju on predstavlja. U toj kampanji se ne biraju sredstva i ne biraju reči i govori se sve što bilo kome padne na pamet, sasvim očigledno.
Postavlja se samo pitanje – da li ćemo u danu za glasanje, kada dođemo do ovog amandmana, čuti famozno zvonce ili nećemo? Znači, sva ova rasprava i ovo ubeđivanje o kojem ministar Vulin priča, kako će on sada nekog ubeđivati, ništa od toga nije važno, važno je samo da li će biti zvonce, jer tako ova Skupština odlučuje u ovom mandatu. Zvonce – za, bez zvonca – ništa se ne pritiska. Zato je vreme i za izbore i ova vladajuća većina da ode, da zazvoni poslednji put i skine se sa grbače građana Srbije. Hvala.

Svašta smo čuli u ovoj raspravi i sigurno je da je dobro da imamo raspravu, samo bi bilo dobro da čujemo i neke valjane argumente. Ako ćemo da pričamo o tome šta radi ili da li radi ili ne radi Zaštitnik građana, stavite njegov izveštaj o radu ovde na skupštinsku raspravu, pa da povedemo tu raspravu. To sigurno ne može da uradi opozicija.
Znači, hajde skupite hrabrosti i stavite to na dnevni red. Ova Skupština nije radila četiri meseca posle izbora. Pa, kad smo se konstituisali trebalo je još dva meseca da počnemo sa radom. Pa, i ono što smo radili do ove sednice, nije maltene ništa. I, to je ova većina, ništa. Prazna priča, bez bilo kakvog dela. I, onda jednu instituciju koja se bavi vrlo važnim stvarima, zaštitom građana od strane nesavesnog postupanja državnih organa, vi pokušavate da provučete kroz blato, spuštajući raspravu na niži nivo i vodeći političku kampanju.
Skupite makar malo hrabrosti da povedemo diskusiju o tome šta i kako radi institucija Zaštitnika građana i na koji način su prava građana Republike Srbije ugrožena od rada ili nerada državnih organa, jer kada biste pročitali taj izveštaj o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji, bili bi zabrinuti u kojoj državi živimo i šta nam se dešava, jer ovo je mesto gde treba da se vodi taj dijalog, a ne na medijima, na kojima čujemo kuknjavu neko ne može da dođe, i to od strane poslanika koji ima svoju emisiju na televiziji. Znači, on ima svoju emisiju, a ovde priča kako neko ne može da dođe na medije. Pa, ko ovde ne može da dođe na medije, da li oni preko puta ili mi sa ove strane, pošto vidim da se tako delimo u razgovorima i u diskusijama u Skupštini?
Znači, ova rasprava još jednom pokazuje svo licemerje SNS, Aleksandra Vučića i očigledno je da će jedina sudbina ovog amandmana zavisiti od zvona, od zvona u danu za glasanje. Srećom, vama će uskoro da odzvoni. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, naravno da je budžet onaj najzanimljiviji dan u godinu dana skupštinskog rada kada govorimo o planovima Vlade za narednu godinu, o politikama koje će se izvršavati na osnovu budžeta koji će Skupština usvojiti za narednu godinu. Nije to samo pitanje ekonomije, ekonomskih rezultata, brojeva, pluseva, minusa, nego svih onih politika koje se ove godine u ovih preko 1.000 strana našlo pred nama za raspravu.
Zašto smo zamerali na kratkom roku koji jeste bio neprimereno kratak za pripremu za ozbiljnu diskusiju? Budžet smo dobili u petak, a raspravu smo počeli u nedelju. Sasvim sigurno nije moglo da se prouči svih ovih 1.200-1.300 strana i pripremi za dobru diskusiju.
Moram da priznam, mogu da razumem da Predlog budžeta nije mogao da bude ranije zbog obaveza Srbije koje ima u skladu da se pravi dogovor sa MMF-om, ali nemam nikakvo razumevanje zašto onda nama ovde nije data prilika makar nedelju dana, pa da usvojimo budžet čak i u onom zakonskom roku koji kaže 15. decembar. Mogli smo ovu raspravu da započnemo za nekoliko dana i da je ozbiljnije pripremimo. Ne mogu da prihvatim argument – tako je bilo i ranije i sve je u redu. Nije u redu, kao što nije bilo ni tada u redu, ali treba valjda da se odmaknemo od te diskusije, da vidimo na koji način ćemo imati bolji budžet, na koji način ćemo imati bolje politike, što na kraju treba da rezultira boljim životom građana Srbije.
Ja naravno ne mogu da sporim neke brojeve iz ovog budžeta. Činjenica jer da je deficit planiran za sledeću godinu mali. Da li je on na istorijskom minimumu ili ne, slušali smo danas tu raspravu, ispod crte, iznad crte, 2005, 2006, ja nisam dovoljno stručan za tu raspravu, ali mislim da ona u krajnjoj liniji nije važna za građane Srbije. Za građane Srbije je važan rezultat, rezultat za godinu dana, da li će za godinu dana građani Srbije živeti bolje nego što žive danas, da li će taj planirani rast od 3% biti ravnomerno raspoređen svima ili će neko dobiti više, neko manje i zašto će neko dobiti više, a neko manje. Mislim da o tome treba da razgovaramo i da se borimo za određene delove društva, za gradove i opštine iz kojih dolazimo i da tako treba da izgleda rasprava.
Ja, nažalost, nisam mogao dovoljno kvalitetno da se pripremim za tu vrstu rasprave, ja priznajem. Krenuo sam da čitam budžet. Pre dve godine kada smo usvajali budžet, peti budžet koji ova skupštinska većina usvaja, znači peti, mislim da je krajnje vreme da se odmaknemo od priče šta je bilo i ko je kriv za neke stvari. Peti budžet, rekli smo tada – programski budžet. Moći ćemo sada da gledamo programe, svako ministarstvo da opis nekog programa, da neke parametre na osnovu koji ćemo da pratimo realizaciju tih programa i onda da vidimo kako se ti programi ostvaruju.
Moram da budem iskren, ja sam najviše pažnje posvetio Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, jer smatram da je problem u državi siromaštva veliki. Ja nisam našao, gospodine predsedniče Vlade, podatak za 2016. godinu Svetske banke, ali podatak od 25,4% stanovništva ugroženog siromaštvom je podatak Svetske banke za 2015. godinu.
Ako se nešto smanjilo u 2016. godini za 0,5%, koliko vi kažete, to je dobro, ali smo daleko, ja verujem, od cilja koji želimo da postignemo. I dalje, da li smo prvi ili nismo u Evropi, je to ogroman broj građana Srbije, 30% dece i onda sam gledao koji su to programi ministarstva koji se bave ovim problemom i nisam našao ni jedan. Nisam našao ni jedan, nažalost.
Našao sam da će se raditi isti programi u gotovo istom iznosu koji su rađeni i do sada. Znači, nema promene politike. Nema zakona o finansijskoj brizi porodice koji bi trebao da izmeni strukturu socijalnih davanja koja, po analizi Svetske banke, sistem socijalnih davanja u Srbiji čini neefikasnim, koji pogrešno ne gađa one ugrožene grupe. Toga nema. Ima da će biti dečiji dodatak u iznosu kao i do sada za isti broj korisnika, kao i do sada. Za bebe će se davati umesto 63.200, koliko je početna vrednost, 65.000 za porodilje, kako je planirano.
Možete, ministre, klimati glavom. Nema. Vi tvrdite da ja nisam u pravu, ali vam kažem da toga o čemu vi govorite ovde u ovom budžetu nema. Ja nisam mogao da nađem, priznajem. Gledao sam pažljivo, nisam mogao da nađem.
Našao sam neke zanimljive programe u kojima stoje parametri poboljšanja nula. Znači, bazna vrednost kaže, početna vrednost nula, parametar za praćenje nula, onda kad pogledate koja je to stavka, to je stavka za plate, za održavanje zgrada. Znači, ovaj budžet je hibrid. Da li je jednim delom linijski? Neke stavke, neki programi su napravljeni samo da bi se ispunila forma, ali ne suština.
Zato smatram da je ovaj budžet loš, jer ne znamo na koje to politike Vlada troši novac građana Srbije. Svaki dinar u ovom budžetu je novac građana Srbije i one trećine građana koji su glasali za stranke koje čine ovu Vladu, ali i one dve, tri trećine koji nisu glasali za ovu Vladu, odnosno stranke koje čine ovu Vladu. Svako od njih, mislim, ima pravo da zna na koji način će se pare trošiti. Možda ima neku ideju. Koje su to aktivnosti Vlade koje će da podstaknu broj rođene dece u Srbiji? Koji su to programi Vlade koji će da smanje iseljavanje ljudi iz Srbije? Koji su to programi Vlade koji će da zaposle mlade? Da li postoji poseban program za zapošljavanje mladih?
Evropska unija kada je konstatovala pre nekoliko godina problem zapošljavanja mladih doneli su program i sprovode ga u nekoliko zemalja, pre svega u južnoj Evropi, i on daje rezultate. Da li ova Vlada ima takav program? Ja ga ovde nisam našao.
Postoji stavka, to nam je privuklo pažnju, aktivna politika zapošljavanja. Vrlo dobro zvuči. Krenuo sam da gledam o čemu se radi - četiri i po milijarde za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju i milijardu i 250 miliona dinara za zapošljavanje invalida. To je dobro, ali to će da zaposli po ovom programu 7.580 ljudi u 2017. godini. Nije malo, ali je dovoljno. Da li možemo više? Da li možemo da nađemo negde pare u ovom budžetu koje se ne troše racionalno?
Ima jedna zanimljiva stavka - milijardu i 750 miliona za pravljenje rezervi nafte i naftnih derivata. To je po evropskoj direktivi. Po toj direktivi mi trebali da pravimo skladišta, da kupujemo naftu i naftine derivate i da do 2022. godine, čini mi se, da imamo neki procenat koji zadovoljava dvomesečne potrebe tržišta. Mi smo, koliko ja znam, najveći deo novca u prethodne dve godine, po tom osnovu, davali za kupovinu opcija. Opcije za kupovinu nafte i naftinih derivata u Nemačkoj, firmama formiranim nekoliko dana pre nego što bi ministarstvo raspisalo tender za ovu stvar, napravi se tako da ne može da se javi ni jedna ozbiljna firma i onda nekoliko miliona evra bacimo svake godine. Da li možemo nešto da uštedimo?
To su samo male stvari koje sam ja uspeo da nađem za ovih četrdesetak sati. Verujem da ima još i tome treba da služi skupštinska rasprava o budžetu, da vidimo gde su ta mesta gde može da se uštedi.
Ima jedan podatak koji jednostavno opovrgava politiku o kojoj je jutros govorio ministar finansija. Ministar finansija je rekao od 2013. godine važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, smanjene su plate u javnom sektoru, a šta je rezultat?
Godine 2012. u Predlogu budžeta za plate zaposlenima bilo je predviđeno 173 milijarde dinara. U ovom budžetu 193 milijarde dinara, 20 milijardi više, 12%. Kako, ako smo smanjili plate i ako nikog nismo zaposlili za četiri godine, kako onda 12% više para? Šta se dešavalo? Da li su stvarno smanjene plate, a one jesu jer država u javnom sektoru, kako smo ga definisali, nažalost, zakonom, jer u njega nismo stavili javna preduzeća…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Uz plate imaš i otpremnine.)
Otpremnine? Da li su otpremnine tu? Na onoj prvoj strani, gledam prvu stranu budžeta… Da li su tu klasifikovane otpremnine ili ne, ja ne znam, ali siguran sam da u Srbiji već četiri godine postoji stranačko zapošljavanje i u javnom sektoru i u javnim preduzećima. To znaju građani Srbije i ne treba im ovaj budžet da bi se u to uverili.
Želim da govorim o stvarima u kojim okolnostima Republika Srbija ostvaruje ove rezultate. Rekao je nešto predsednik Vlade malopre o tome. Kaže, takmičimo se sa našim prijateljima, komšijama na tržištu, da preotmemo investicije, da dođu kod nas. Koja je to naša prednost? I vi ste rekli, ali ona je za mene poražavajuća. Mi nudimo najjeftiniju radnu snagu. Rekli ste – oni su povećali minimalne zarade mnogo više nego što smo to uradili mi i mi smo za to zanimljiviji. Mislim da je to loše za budućnost Srbije. Mislim da Srbiji treba politika, ne rast, nego razvoj.
Vi govorite o rastu od 2,8%. Koliki je taj rast u zemljama oko nas? Četiri, pet posto. U ovom obrazloženju budžeta piše da MMF ima projekciju rasta, globalno, u svetu 3,1% za 2016. godinu, odnosno 3,4% za 2017. godinu. Znači, mi zaostajemo za svetskim prosekom. Bolji smo od EU, ali gde su oni danas u odnosu na nas. Evropska unija 1,8% u 2016. godini, 1,6% sledeće godine. Mi ćemo imati tri. Ja nisam tako siguran da ćemo ih brzo stići kao što ste vi rekli. Mislim da će nam trebati mnogo više vremena da ih stignemo, ako ih ikada stignemo.
Zato treba da investiramo pametno. To malo para što država ima da investira pametno, da vidimo u koje grane investira. Da li je to poljoprivreda, da li je to energetika, da li je to zelena energija, da li je to IT? Vi ste rekli sledeće godine planirate 10 miliona ili koliko u IT.
Imali ste ove godine jednu investiciju koja vam je izazvala pobunu na IT tržištu Srbije, jednu subvenciju firmi ''Endava'', britanskoj firmi, 1,6 miliona evra čini mi se, gde su ljudi smatrali da pravite, domaće firme koje angažuju domaće radnike su se žalile, jer sada strana firma sa tom investicijom može da preuzme njihove radnike, jer postoji manjak IT stručnjaka u Srbiji. Da li je to pametno investiranje? Da li nam trebaju investicije u IT na taj način? Ili treba da radimo na tome da podignemo kapacitete obrazovnih institucija i da obrazujemo više kadrova, ali na način da oni ostanu u Srbiji, da rade u Srbiji, da ovde osnivaju porodice. Da li postoje neke mere koje treba da olakšaju zasnivanje porodice? Čitam u nekim zemljama Vlada daje učešće za stan, neke mere preduzimaju se. Da li smo mi došli do tog trenutka ili nismo? Možda nismo. Hajde da vidimo kakvi su nam planovi. I ono što želim da postavim pitanje, pre svega ministru finansija, on je rekao da su gotovo ostvareni svi ciljevi fiskalne konsolidacije 3,9 od 4.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Strukturno.)
Da strukturno. Sada vas pitam, taj plan je trebao da se ostvari za tri godine. Pre dve godine, kada smo krenuli, prva stvar u ostvarivanju tog plana bila je Zakon o smanjenju penzija u kome je pisalo u Predlogu zakona da će taj zakon važiti tri godine. Izmenili smo taj zakon uz vaše obećanje da će on prestati da važi pre tog roka od tri godine, jer ćemo ranije ostvariti. Da li to znači da će za godinu dana najdalje Zakon o smanjenju isplate penzija prestati da važi? Ne možete da kažete penzionerima kojima ste uzeli 20% ili 25% plate evo vam povećanje od 1,5% u 2017. godini.
(Aleksandar Vučić, s mesta: To je bilo prosečno smanjenje.)
Ne možete da govorite o prosečnom smanjenju 5,8% jer nisu svi bili obuhvaćeni tim smanjenjem. Sedamsto hiljada ljudi po zakonu su imali smanjene penzije 20 odnosno 25%, takav je zakon. Pitam vas, da li ćete tim ljudima, tim 700.000 ljudi, da li će dobiti za godinu dana svoje penzije nazad? Ne možete da pravite, ne možete da im govorite evo vam jednokratno 5.000,00, onda ćete dobiti onakav odgovor kao od onog gospodina koji vam je vratio tih 5.000,00 dinara. Ili ćete govoriti o povećanju od 1,5% kada je inflacija 1,5%. Pa 1,5% toliko je rekao ministar Vujović, zapisao sam. Toliko ste rekli danas.
Molio bih da mi objasnite tu igru sa brojem zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji. Trudim se da je razumem. Kaže ministar formalna stopa zaposlenosti u Srbiji je povećana 1,4%, to je 26.500 ljudi, nezaposlenost je pala za 8% i sada iznosi 686.000 nezaposlenih. To znači da je smanjen broj nezaposlenih za 57.000 ljudi. Kako smo zaposlili 26.000 a navodno je smanjen broj nezaposlenih za 57.000? Gde su ti ljudi? Gde je tih 30.000 ljudi? Da li je to ovih 30.000 ljudi što svake godine odlazi iz Srbije? Ili je to 30.000 ljudi zaposlenih na crno? Gde su? Znam da je ovo anketa, ali ne možete da govorite da smanjujete nezaposlenost ako se zaposlenost ne povećava. To nema logike, to nema ekonomske logike. Ono što građani očekuju je da, na kraju godine, posle ovog budžeta, posle svih ovih mera žive bolje, žive drugačije. Siguran sam, da li će oni živeti bolje ili ne i po ovom budžetu, nažalost, ne zavisi mnogo od Vlade Srbije. Ne zavisi generalno, ali sasvim sigurno ne zavisi od ove Vlade, jer ne vidim aktivne mere koje će stanje u Srbiji da promene. Mi ćemo zavisiti od toga kako će se ekonomska situacija u svetu i oko nas kretati, bićemo na tom talasu ukoliko on raste, ali ukoliko talas krene da se prelama i da pada, bojim se da ćemo se naći pod vodom i da ćemo potonuti duboko. Hvala.

Pre svega želim da odgovorim predsedniku Vlade, u budžetu, strana 97. - ulaganja od posebnog značaja, subvencije privatnim preduzećima, na kraju firma Endava D.O.O. Beograd. Ja ne znam zašto se ona nalazi u budžetu ako Vlada nikada nije odobrila subvencije u toj firmi, kao što ste vi rekli? Sada to znači da neko nije u pravu, da li Aleksandar Vučić koji je to malopre meni ovde izjavio i svi smo čuli, ili Aleksandar Vučić koji je poslao Predlog budžeta u Skupštinu? Mislim da ovo zahteva objašnjenje. Jer, sasvim sigurno ne mogu da tražim objašnjenje brojeva ministra koji je upravo izjavio da je za prethodne četiri godine u Srbiji 600.000 ljudi našlo posao. Verujem da bi od tih 600.000 ja znao makar jednog, a ja ne znam ni jednog. Ni jednog ne znam koji je u vašoj Srbiji našao posao.
Ali, možete da odete u bilo koje javno preduzeće i da vidite tamo stranačke kružoke SNS-a i drugih vladajućih stranaka. U svakom javnom preduzeću stotine i stotine ljudi sedi, ne rade ništa, sede za računarima, pišu komentare. To je realnost u Srbiji. O kakvih 600.000 ljudi zaposlenih u Srbiji vi pričate? Ja ne mogu da nađem tu statistiku o kojoj vi pričate. Evo vam sajt Ministarstva finansija, evo njihove tabele, formalna zaposlenost povećala se za 17.000 ljudi. Za 17.000 ljudi, ministre, stoji na vašem sajtu, formalna zaposlenost povećana od početka ove godine do septembra meseca. To stoji na vašem sajtu. Ne mogu da polemišem sa ovim podacima jer ne znam odakle dolaze, kao i činjenica da Endava D.O.O. Beograd nije dobila pare, a one se nalaze u budžetu, 11 milijardi. Da li o tome treba da glasamo?

Hvala, poštovana predsednice.
Želim da ukažem da je ova sednica sazvana suprotno članu 86. Poslovnika Narodne skupštine. Član 86. kaže u prvom stavu – sednice Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice.
U stavu 2. kaže – može da se sazove u kraćem roku, pri čemu je predsednik dužan na početku sednice da obrazloži takav postupak.
Ja sam čekao da vi obrazložite zbog čega je ova sednica sazvana u roku od 24 i po sata, znači ne sedam dana, nego 24 i po sata. Zašto je sazvana u nedelju, za 15.00 sati, kada nije radno vreme Narodne skupštine? Zašto za ovu sednicu Narodne skupštine nema obezbeđen TV prenos, koji skupština plaća javnom servisu svake godine 80 miliona dinara?
Da ne govorim o članu 172. Poslovnika koji govori na koji način se raspravlja, može raspravljati i u kojim rokovima o budžetu.
Ja vas molim da konstatujete da ste povredili član 86, jer nam niste dali obrazloženje zašto je sednica sazvana u kraćem roku i da pomerite početak ove sednice za sedam dana, odnosno šest dana, kako bi makar ispoštovali član 86. Poslovnika koji govori o sazivanju sednice u roku od najmanje sedam dana. Hvala.

Hvala, predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, danas, nažalost, građani Srbije neće moći da čuju da postoji alternativna ekonomska politika politici Vlade Republike Srbije, jer ovaj deo sednice nije u direktnom prenosu, zato što je tako htela vladajuća većina. Naravno, to nas neće obeshrabriti i nećemo odustati od toga da predlažemo predloge zakona za koje smatramo da su bolji za građane Republike Srbije, predloge zakona koji treba da donesu do promenu života građana Republike Srbije, do toga da građani Srbije osete boljitak, da građani Srbije, pre svega mladi reše da ostanu u Srbiji i ovde da zasnuju svoju porodicu.
Kada budemo raspravljali o budžetu narednih dana, nažalost, nećemo videti ni jednu meru Vlade Republike Srbije koja ide u tom smeru, a nekoliko zakona koje ćemo mi danas predložiti ovde imaju upravo nameru da mlade ljude pre svega zadrže u Srbiji i da im se omogući da nađu posao, zasnuju porodicu i nastave budućnost u svojoj državi.
Prvi zakon o kojem ću govoriti je Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Mi smo na početku jesenjeg zasedanja ove godine smanjili iznos poreza na promet koji ostaje lokalnim samoupravama. Taj porez je smanjen za 4, odnosno 3% i bilo je obrazloženje kada je Vlada došla sa tim predlogom, kako mere koje su dovele kada je taj zakon usvaja 2011. godine nisu dale rezultate.
Međutim, ni u raspravi nismo čuli ni jedan argument koji bi to potvrdio, zato što postoje brojni primeri opština koje su uspešno koristile taj veći priliv sredstava u svoje lokalne budžete od poreza na zarade i koristili za razvijanje privrede u svojim opštinama. Ovde su se stalno govorili i navodili loši primeri. Na kraju, kao vrhunski argument bilo je to što su lokalne samouprave prihvatile ovo smanjenje. Prihvatile su tako što im je prvo ponuđeno da se smanji za 10 milijardi godišnje, a na kraju kao kompromisno rešenje ponuđeno pet. Naravno da su prihvatili.
Naše rešenje je da kroz dva zakona lokalnim samoupravama ostane ovaj manji iznos, koji ste vi rekli da su one prihvatile, ali da se kroz izmenu drugog zakona, o kojem ću u narednoj dopuni govoriti, krene konačno sa smanjenjem privrede, da se smanji za 1% poreza na dohodak građana kako bi krenuli u to rasterećenje privrede i omogućavanje veće privredne aktivnosti. Hvala.

Hvala.
Poštovane kolege, suština izmene koju ovaj Predlog zakona nosi jeste da se stopa poreza na dohodak građana sa 10 smanji na 9%. Jedno od glavnih opterećenja godinama unazad, deset i više godina, i jedna od glavnih zamerki je da je opterećenje na zarade zaposlenih za poreze i doprinose preveliko i iznosi blizu 70%. Jedna od glavnih zamerki svih koji žele da investiraju u Srbiji jeste da je to opterećenje mnogo manje u drugim zemljama i zato se brojni investitori, nažalost, odlučuju da umesto da investiraju u Srbiji, investiraju u neku drugu državu. Svaka Vlada je dolazila i obećavala određena smanjenja. Nažalost, to se nije desilo.
Mislimo da ako se već u brojnim zakonima koje smo danas stavili na dnevni red, od budžeta do izmena Zakona o budžetskom sistemu, govori o tome kako su rezultati fiskalne konsolidacije bolji od očekivanih i planiranih, smatramo da je potrebno uraditi nešto, nešto što nažalost iz medija možemo da čujemo da Ministarstvo finansija ne planira ni u narednoj godini. Ministar finansija je vrlo jasno pre neki dan rekao da ne planira smanjenje opterećenja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u Srbiji. To, nažalost, ima za posledicu da Srbija kaska u investicijama za svim zemljama u regionu. Investicije Srbije po glavi stanovnika u odnosu na druge zemlje u regionu su najmanje. Te investicije su investicije u najjednostavnije industrije, najjednostavnije poslove, poslove koje zaposleni rade za minimalnu zaradu koja je i manje opterećena porezima i doprinosima i sasvim sigurno to nisu investicije koje mogu da dovedu do razvoja Republike Srbije. Rast koji imamo nije dovoljan. Rast je posledica opšte ekonomske situacije u svetu.
Ako je procena Svetske banke da svetska privreda raste stopom od 3,1 do 3,3%, a srpska privreda 3% u 2016. godini, mi i dalje kaskamo za svetom, i nisu na mestu poređenja sa privredom Nemačke i stopom rasta u Nemačkoj, Francuskoj ili Švedskoj. Mi treba da vidimo kojom stopom rasta rastu privrede nerazvijenih zemalja u kojima je nažalost Srbija i videćemo da tu mnogo kaskamo. I da bi se promenila psihologija i da bi se u Srbiji ostvario rast, potrebne su nam kvalitetne investicije koje mogu da dođu tek kad smanjimo opterećenje.

Prošlo je više od sedam meseci od izborne noći i onoga što se tada desilo na jednom delu Beograda, a što je vrlo zabrinjavajuće, verujem, za svakog građanina Srbije, ne samo zato što su porušene određene barake, kako to govori premijer, zato što je to urađeno u toku noći, nelegalno, nego pre svega zato što policija nije odgovorila na pozive građana koji su uznemireni onim što se dešavalo, pozivali policiju da dođe i da interveniše u skladu sa zakonom, a policija to nije uradila.
Ono što najveći broj građana pita od tog dana do danas je – ko je mogao da da takvu naredbu? Ko su kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, kako smo mogli da saznamo u nedeljama posle tog događaja od strane premijera, koji su organizovali i naredili to rušenje? Ali, nismo mogli da saznamo ko su oni u policiji koji su dali naređenje policijskim službenicima koji su bili dežurni te noći da na telefonske pozive građana ne odgovaraju.
U pravosudnom sistemu Srbije, umesto da dobijamo odgovore na ova pitanja, mi imamo proces protiv medija koji o tome pišu. Takva zemlja sasvim sigurno nije sigurna zemlja za svoje građane, takva zemlja nije sigurna zemlja za bilo koga ko hoće da dođe u Srbiju i da investira i radi. Mislim da je odgovor na ovo pitanje u interesu svih, i vlasti i opozicije, građana, medija, svih nas. Nažalost, tu se ne slažemo. Ni jedan jedini odgovor, sem toga da je istraga u toku, nismo dobili za sve ovo vreme.
Ja vas zato pozivam da ovde u parlamentu u okviru nadležnosti koje parlament ima i mogućnosti da formira anketni odbor koji će da se bavi određenom temom, formiramo anketni odbor, onako kako je predloženo, sa učešćem svih parlamentarnih stranaka i da to bude mesto gde će moći da se čuje istina o događajima, gde će možda oni koji se danas plaše da pristupe pravosudnim organima, koji su potpuno pod kontrolom vladajućih stranaka, mogu da dođu u parlament kao sigurnu kuću i kažu šta znaju o tome. Da čujemo gde su bili Ćelavi, Mutavi i ostali te noći, šta su radili, da oni koji su još živi dođu danas u parlament, odnosno kad usvojimo ovu odluku, i kažu nešto o tome ko je dao naredbu da se sruše ti objekti, ko je dao naredbu policiji da ne interveniše? Hvala.

Moram, sa žaljenjem, na početku da konstatujem da ni sa Predlogom budžeta nije došao novi predlog zakona ili izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom od strane Vlade i da se ostvaruje ponovo ono što imamo na delu već dve godine, to je najava Ministarstva za rad i socijalna pitanja koje u odgovoru na našu zakonsku inicijativu kaže da je formirana radna grupa i da će radna grupa doći sa predlogom zakona koji bi trebao da poboljša i da unapredi finansijsku podršku porodici sa decom od strane države. Nažalost, ta radna grupa prvi put je formirana pre više od dve godine. Ona je godinu dana radila svoj posao, a onda, kako ministar kaže u tom obrazloženju, došli su izbori, pa je posle izbora došlo formiranje Vlade, pa sto dana Vlade i razni drugi jubileji. Sada ćemo očigledno da imamo nove izbore, a izmena ovog zakona nema.
Mi smo dali ovaj predlog zato što je situacija katastrofalna. Ove godine je najmanji broj beba rođen u Srbiji u ovom veku. U jučerašnjim novinama je bio tekst o tome da je bebi oprema u Srbiji 50% skuplja nego u zemljama Evropske unije, a mere koje Vlada kroz ovaj zakon sprovodi nisu menjane već šest godina i nema naznaka da će se menjati.
Ono što sam gledao u ova dva dana od kada smo dobili budžet je upravo bio razdeo ministarstva koji je namenjen za ovu svrhu. Tu, nažalost, nikakve promene nema. Nema novih mera, program koji se sprovodi je stari program, iznosi su isti, ali oni su nedovoljni. Danas je situacija u Srbiji katastrofalna. Stopa i odnos preminulih i rođenih građana u Srbiji ove godine će biti najveći, 40.000 će biti ta razlika. Ako uzmemo podatak da se samo u zemlje OECD-a u 2015. godini preselilo 58.000 građana Srbije, znači da smo mi za jednu godinu izgubili 100.000 građana. Koji je to alarm? Šta je to što će ovu Vladu da natera da nešto uradi?
Pozivam vas da usvojite ovaj predlog, da otvorimo ovu raspravu i da konačno uradimo nešto. Ovde sigurno ima nekih mera koje možda nisu sada sprovodive, ali nešto moramo da uradimo po ovom pitanju. Hvala vam.

Hvala, poštovana predsednice, kolege poslanici.
Zakon o kulturi bio je jedan od poslednjih zakona koji je donet u prošlom sazivu Narodne skupštine. S obzirom na vreme i na najavu novih izbora, pitanje je koliko ćemo uopšte u ovom sazivu i da li ćemo imati bilo kakav zakon od ministra kulture novog. Meni je, iskreno da kažem, bilo i teško kada je bilo sto dana Vlade da se setim ko je ministar kulture.
Ono što smo mi predložili i što smo, kada smo zakon usvajali, govorili da nije dobro, to je rešenje oko nacionalnih penzija. Ovo pre svega govori o odnosu države prema najistaknutijim kulturnim radnicima. Tada je prvobitna ideja, na sreću bivšeg ministra gospodina Tasovca, bila da se te penzije potpuno ukinu, a onda se ipak nekako, pod pritiskom javnosti, opredelilo za rešenje da ostane ta mogućnost, ali da Vlada odlučuje o tome na osnovu svoje uredbe i svojih kriterijuma.
Ono što smo mi predložili ovom uredbom je da, kao u slučaju vrhunskih sportista, što je u redu, država vrhunskim kulturnim radnicima i umetnicima po automatizmu onog trenutka kada oni ostvare najvišu međunarodnu nagradu dodeli nacionalnu penziju na isti način na koji je to urađeno i za sportiste.
Odgovor Ministarstva na ovu inicijativu je da je to sadržano u uredbi. Naša želja je upravo da to ne bude stvar uredbe, jer uredbe Vlada donosi tajno na svojim sednicama, bez prisustva javnosti, bez javne rasprave, a zakonska rešenja su jedini načini koji garantuju da ćete neko pravo imati i da možete da znate i da budete sigurni u to pravo.
Nekoliko puta predlažući ove izmene zakona, citirao sam razne ljude koji su govorili o važnosti kulture za jedan narod. Sada mi je posebno zanimljivo bilo nešto što je izjavio Vinston Čerčil za vreme napada fašističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, a vi ste inače u knjizi za Borisa DŽonsona, ministra spoljnih poslova, vidim napravili jedan diplomatski skandal organizujući privatnu promociju njegove knjige o Čerčilu upravo u Beogradu kad je bio u zvaničnoj poseti, pa možda ste tamo mogli da čujete tu izjavu Čerčila koji je rekao kada je general predložio da se ukinu kulturna dešavanja da bi se uštedele pare, Vinston Čerčil mu je odgovorio – a, šta ćemo onda gospodine braniti? Hvala.

Hvala. Drago mi je što ste čitali tu knjigu, žao mi je jedino što je promocija te knjige izazvala jedan diplomatski skandal u Srbiji, ali dobro, da se vratimo na ovaj Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Ovaj zakon koji je najavljivan od, takođe bivše ministarke, kao zakon koji će konačno da uredi stanje u javnom sektoru, nažalost, u sebi krije veliku manu. Već u prvom članu Zakon definiše javni sektor bez javnih preduzeća, bez NBS i bez Javnog medijskog servisa. Samim tim, ovaj zakon to čini ne kompletnim i apsolutno ne može da odgovori svojoj nameni i svrsi, a to je da u javnom sektoru se uvede jasan i transparentan sistem plata gde će se za iste poslove, u bilo kom delu javnog sektora zarađivati isto.
Ukazivali smo na to, naravno, to nije usvojeno, ove izmene zakona polaze od toga da se to promeni, da se ono što se dešava po javnim preduzećima, NBS, gde se plate i dalje povećavaju, gde se dele dodaci, naknade, nagrade, bonusi, u situaciji kada se zaposlenima u državnom sektoru, u državnoj upravi jedini koji se ne nalaze na planu povećanja zarada za 2017. godinu. Sve to stvara dodatne neravnopravnosti, dodatno nezadovoljstvo i čini državnu upravu i ovaj deo javnog sektora koji je obuhvaćen ovim zakonom neefikasnim i ne ispunjava onu namenu za koju postoji, a to je da pomaže građanima u ostvarivanju njihovih prava.
Ovaj zakon je loš jer je smanjio neka prava zaposlenih, njihovu mogućnost da biraju i mesto gde će živeti, jer im je ograničeno pravo da traže naknadu za prevozu skladu sa promenom prebivališta. Ovaj zakon je uveo budžetsko ograničenje gde se ispunjavanje budžeta stavlja kao vrhunski cilj, što je potpuno pogrešno. Cilj treba da bude ostvarenje uloge državnog organa koji je formiran da bi zadovoljio potrebe građana, a ne da bi potrošio ili ne potrošio budžet, ostvario uštedu ili neko drugo rešenje.
Ovaj zakon je i onako težak, ekonomski položaj zaposlenih u ovom delu javnog sektora kojima se bavi, učinio je još težim i u narednim godinama će sasvim sigurno ukoliko se nešto ne promeni biti još manje funkcionalan. Hvala.

Hvala.
Ovaj zakon predlažemo već više od godinu dana. Suština ovog zakona je da se hrana za bebe oporezuje manjom stopom poreza na dodatu vrednost, umesto 20% na 10%. Ideja ovog zakona je bila da se pokaže da država preduzima aktivne mere i da želi nešto da promeni u politici koja je dovela do toga da se svake godine u Srbiji rađa sve manje i manje beba.
Ono što je novo u celom ovom predlogu je mišljenje Vlade Republike Srbije koje je došlo pre tri dana, koje naravno kaže da ovaj zakon ne treba prihvatiti ne zato što nešto u ovom predlogu zakona nije dobro, nego jedino obrazloženje Vlade je ukoliko bi se smanjio PDV za hranu, za bebe sa 20% na 10%, to ne mora nužno i ne bi nužno dovelo do pojeftinjenja ovog proizvoda.
Mislim, da ovakvo obrazloženje je krajnje neprimereno. Naravno, da ne postoji automatizam ali ova Vlada se zaklinje na tržište kao vrhovnog sudiju koji uvek pravedno rešava i liberalno tržište koje bi u ovakvom slučaju sasvim sigurno reagovalo smanjenjem cena i to je nešto što je normalno. Sasvim sigurno je da bi i država, da država ima mehanizme da proveri da li su cene smanjene i na koji način. Siguran sam da i sami uvoznici i proizvođači ne bi odustali od mogućnosti da smanje PDV, da samim tim smanje i maloprodajnu cenu, jer bi ta manja cena njima omogućila veći promet i veću zaradu.
Tako da mi je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje Vlade. Tom logikom nikakva mera koju mi ovde usvajamo smanjenja ili povećanja PDV-a, uticaja povećanja ili smanjenja minimalne cene zarada i druge stvari koje mi u parlamentu ili Vlada radi, ne bi trebala po automatizmu da dovede do neke promene na tržištu. To naravno nije tačno. Ako postoji tržište i ako se svako bori za mesto na tržištu, on će iskoristiti mogućnost da smanji cenu svog proizvoda zato što je manji PDV za 8% ili 9% koliko bi to smanjilo cenu i time se bolje pozicionira na tržištu.
Zato vas pozivam da prihvatite ovaj zakon, da raspravljamo o njemu, da ga izglasamo i time pomognemo porodicama.

Hvala.
Ovaj Zakon o predlaganju Zakona, više puta sam to govorio, ali nisam naišao na razumevanje, a gotovo na svakoj sednici ovog saziva imamo situaciju kada se vidi zašto je potrebno da postoji jedan ovakav zakon, da postoji u pravnom sistemu Srbije. Danas smo stavili na dnevni red, po hitnom postupku, zakone, najvažniji zakon koji Skupština donosi, Zakon o budžetu, stavljen je po hitnom postupku.
Dva prateća zakona stavljena su po hitnom postupku. Nekoliko zakona koje je Vlada predložila, u međuvremenu na neki čudan način nismo danas stavili na dnevni red, a izazvali su i polemiku u javnosti i očigledno namera da se predlože i usvoje po hitnom postupku krila je u sebi korist, korist pojedinaca, najviših državnih funkcionera koji žive u državnim vilama i stanovima, koji su Predlogom zakona o stanovanju, koji je takođe bio upućen u Skupštinu po hitnom postupku, trebali da završe za male pare u nečijim privatnim rukama.
Ovaj zakon treba da uvede red i da se ustavna mogućnost da se određeni zakoni nađu po hitnom postupku u roku kraćem od 15 dana, da to stvarno bude izuzetak, a ne da bude pravilo. U ovom sazivu 78% zakona o kojima smo raspravljali je raspravljano po hitnom postupku. Ovo celo zasedanje, sve tačke dnevnog reda su po hitnom postupku. Obrazloženje nismo dobili ni od Vlade, ni od predsedavajućeg, zašto se usvajaju zakoni po hitnom postupku.
Po našem mišljenju, jedini način da se sa ovom praksom prestane je da se donese zakon, računajući na to da mi kao najviše zakonodavno telo u Republici Srbije smo oni prvi koji će poštovati zakon, i da ono što stoji u ovom Predlogu zakona bude za nas obaveza i da se ponašamo odgovorno prema građanima koji su nas izabrali ovde.
Nažalost, nisam dobio podršku većine poslanika u prethodnih nekoliko puta za ovaj zakon, ali sasvim sigurno neću odustati u ime svoje poslaničke grupe SDS–NPS da predlažem ovaj zakon i druge zakone, kako bi uradili nešto da se u Srbiji ojačaju institucije, da se ojača pozicija parlamenta, uvede veća odgovornost, što bi na kraju dovelo i do boljeg života građana Srbije.