Ja sam pitao što nisu obrazložili?

U redu, predsedavajući. Ja bih vas zamolio da više ne trošite ovih mojih dragocenih 20 minuta na to što niste odradili svoj deo posla.

Znači, ja sam pažljivo slušao sva ova obrazloženja, osim ova dva i jedini zakon koji smo spremni kao poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS da podržimo je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama, gde se na predlog MUP uvodi oslobađanje od takse za prijavu prebivališta novorođenog deteta u iznosu od 300 dinara.

Znači, to malo olakšanje za građane Srbije je jedino što možemo da prihvatimo. Zašto to kažem? Zato što svi ovi drugi zakoni stavljaju nove troškove na leđa građana. Znači, ministar onako prođe, priča o porezu na dohodak građana, ne spomene da sada prihod od nekretnina postaje deo poreza na lična primanja i da će se to oporezovati stopom od 20%. Znači, to je jedna novina o kojoj ministar nije rekao ni jednu jedinu reč.

Kao što ministar finansija, u ovom slučaju mislim na njega, nije rekao ništa o razlozima zašto se pomeraju rokovi za elektronsku prijavu poreza. On je obrazložio da poreska uprava još nije spremna, da su potrebna dodatna hardverska ulaganja, osposobljavanje itd, itd, ali da podsetim ministra i građane koji ovo gledaju, ministar finansija, ovaj prisutni sada ovde, je, čini mi se, negde u oktobru mesecu prošle godine bio sa istim ovim zakonom u Skupštini i tada je tražio rokove koji iznose, recimo, da se za akcize od 1. januara 2016. godine vrši elektronska naplata prijave poreza, a sada traži da se to pomeri za godinu dana. Gde je obrazloženja zašto? Gde je odgovornost ministra za posao koji nije završen za godinu i nešto dana od kada ste bili ovde i tražili taj rok?

Pre vas je bio jedan genije koji je negde u maju mesecu rekao da će do oktobra 2016. godine to da ide elektronski, pa ste onda vi došli ovde, nekoliko dana pred taj rok, da kažete da nije moglo za četiri, pet meseci, nego idemo još godinu dana. Sada niste uspeli za godinu dana, hajmo još godinu dana, pa ćemo verovatno sledeće godine još godinu dana, jer neko neće biti spreman, a ništa se neće desiti i niko neće biti odgovoran.

Ta stvar odgovornosti je posebno važna kada gledamo ovo preuzimanje duga za „Srbijagas“. Znači, građani Srbije će plaćati dug za „Srbijagas“ koji je nastao, kako je napisano, od 1. decembra 2011. do 1. marta 2013. godine, u šest rata, dug koji iznosi 23 milijardi i nešto dinara, da za okružimo na 200 miliona evra, kako bismo se lakše razumeli. Znači, ceo onaj iznos za koji je u budžetu potrošeno manje na isplate penzija, Vlada sada sve to časti isto ono rukovodstvo koje je bilo kada je nastao taj dug, koje je bilo u prethodnim godinama kada je stvaran neki raniji dug, koji je i dan danas tu, koji se ponaša kao da dugova nema i kao da je sve u najboljem redu. Jedino što je za njih olakšavajuća okolnost jeste što je nafta danas na rekordno niskom nivou od 2009. godine na ovamo, pa po formuli kako se računa cena gasa, i cena gasa pada. To je njima jedina olakšavajuća okolnost što je ta cena gasa danas 50% manja nego pre godinu dana i onda će oni verovatno da kažu – sada imamo super rezultate poslovanja, jer niko nije smanjio cenu. Građanima koji koriste gas smanjena je 23%. Građanima koji koriste daljinsko grejanje, gde se u najvećem delu koristi gas, nije smanjeno ni dinara. Naprotiv, negde je povećano, i to je politika ove Vlade. Znači, samo novi nameti, novi troškovi, nikakvog olakšanja nema i zato je za nas sve ovo neprihvatljivo.

Taksa za javni medijski servis. Znači, ja sam gledao razne izjave predsednika Vlade, sadašnjeg, koji je govorio kako će TV pretplata biti ukinuta, odnosno on je izjavio u maju 2013. godine da je ona ukinuta, iako je ona zakonom ukinuta tek godinu i nešto dana kasnije. Tada je rečeno – nema više pretplate, ali će biti od 1. januara 2016. godine taksa. Sada 1. januar kuca, tu je pred vratima, nema, na žalost, novogodišnjih poklona za decu zaposlenih u državnoj upravi, jer mora da se štedi, ali to nema veze, nego sada Vlada dolazi sa predlogom i kaže – privremeno uređenje načina naplate takse za javni medijski servis.

Gle čuda, to privremeno uređenje predviđa da se taksa za javni servis sada plaća uz račun za električnu energiju. Ne znam da li vam to zvuči poznato? Kako se plaćala pretplata? Uz račun za električnu energiju. Koja je razlika? U imenu. Nije ni 250 dinara, nego 350 dinara, jer je Vlada predvidela 150 dinara za 2016. godinu, videćemo dalje, ali je problem što se ovim zakonom stavljaju neke ključne tačke zakona o javnom medijskom servisu van snage. Šta će onda upravni odbor da radi ako on ne donosi odluku o visini takse? To je zakonska obaveza upravnog odbora. Zar nemate toliko poverenja u upravni odbor da im kažete – ako ove i sledeće godine, četiri milijarde dobija javni servis iz budžeta, pretplatu koju ste predvideli za 2016. godinu sa 500 dinara smanjite na 150 i napravite onaj način naplate takse za javni medijski servis, kako ste predvideli, da se pošalje građanima u toku januara 12 uplatnica i da oni u nekom roku, svakog petnaestog u mesecu, plate to? Šta je bio problem?

Nećete sada valjda da ne poslušamo premijera koji je rekao – samo preko mrtvog može pretplata da se vrati. Šta je ovo sada, ako nije vraćanje na isto ono što je bilo do kraja juna meseca 2014. godine, ali samo što se zvalo drugačije i što će za sledeću godinu da bude nešto manji iznos.

To je najbolji primer na koji način se ova Vlada poigrava sa građanima. Kaže – povećaćemo penzije 1,25%, a onda taksa 150 dinara i onda ode celo to povećanje. Znači, nikakvog povećanja nema, a da ne govorim o tome kako je cela ova ideja u stvari došla od MMF, jer MMF izgleda više brine o socijalnoj i platežnoj moći građana, pa su oni rekli – ljudi, oni tu taksu od 500 dinara ne mogu da plate, dajte nađite neko drugo rešenje. I evo ga rešenje Vlade.

Predlog zakona o obnovi nakon elementarnih i drugih nepogoda. Ništa nisam čuo o njemu, ali šta sam hteo da pitam. Hteo sam da pitam kada je bila rasprava o budžetu, ali na žalost nisam mogao da dođem do reči. U budžetu za 2016. godinu, koji smo usvojili pre nedelju dana, bio je određen neki iznos, čini mi se, 23 miliona za Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Ta kancelarija, kao što ovaj zakon konstatuje, prestaje da postoji krajem ove godine i mi smo hteli da pitamo – zašto su ta sredstva planirana u budžetu za 2016. godinu? Ovaj član zakona, između ostalog, govori o tome da će kancelarija, ona se sada zove malo drugačije, za upravljanje javnim ulaganjima preuzeti zaposlene i sve obaveze i ne izvršene poslove Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Znači, u ovom zakonu samo fali ime direktora Kancelarije Marka Blagojevića, da to stavite ovde u zakon i da sve bude u redu, jer je ovaj zakon pisan isključivo za jednog čoveka, da se njemu nađe zakonska forma kako će raditi posao u Vladi.

Sada malo o zakonu o zadrugama. Zakon o zadrugama, ministar je govorio kako se jedanaest godina pokušava da se oživi zadrugarstvo, kako je bilo raznih predloga, nije se uspelo i onda je Vlada 17. decembra konačno došla sa predlogom zakona, poslala ga nama kasno uveče u parlament i danas, u ponedeljak, 21. mi o tome treba da raspravljamo. Znači, nešto što je bilo na raspravi godinu dana, što se sprema 11 godina, Vlada donosi u parlament po hitnom postupku sa sledećim obrazloženjem. Hitno donošenje se nalaže u potrebi jedinstvenog pravnog i institucionalnog regulisanja ove oblasti, čime bi se omogućilo što brže oživljavanje zadrugarstva i pružila pravna sigurnost i predvidivost poslovanja, a ujedno rešilo višedecenijski nerešen status društvene svojine u zadrugama.

Znači, gde je tu ta hitnost? S kojim se mi rokom suočavamo, šta je to toliko važno ministre da ni javnost ni narodni poslanici nisu mogli da se upoznaju sa ovim Predlogom zakona makar onih 15 dana koliko propisuje naš Poslovnik i Ustav. Ne možemo sve gurati pod hitan postupak samo zato što neko u Vladi misli da to tako može i da ima većinu s kojom to može da izglasa.

Ali, sve ovo meni govori jednu drugu stvar, mislim da je to poruka ovakve rasprave koju večeras treba da vodimo gde dođu tri ministra, pa čak ni oni ne mogu da kažu o svim zakonima koji su na dnevnom redu, nego preskoče dva, a mi sada imamo ne znam koliko kao poslanička grupa 13 minuta, ja kao ovlašćeni 20 minuta da nešto kažem o svim ovim zakonima, što je nemoguće.

I ja se neću upuštati, ja bih bio neozbiljan da sada govorim ministru o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti za ovo malo vremena koliko mi je preostalo ili da govorim o privatizaciji Zakon o komorama i svim onim lepim željama koje je ministar tamo napisao, ali ja izražavam ozbiljnu sumnju da će se to što je vezano, recimo, za komore ostvariti i pogotovo mislim da je nekorektno da taj zakon bude poslat u Skupštinu 18. decembra. Znači, tri dana nismo imali da ga pogledamo i da se spremimo da diskutujemo o njemu.

Ovako spojene tačke dnevnog reda, koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom, govore samo jedno, pa ako ste samo to naučili loše ste naučili, lošu lekciju. Ali, s druge strane to je dobro. Jel to znači da ćete napraviti iste greške, odnosno pravite iste greške koje smo pravili mi. E, hoćete. I treba građani da znaju o čemu se ovde radi i zašto nije ovakvu raspravu danas imamo ovde. Vlada završava sve poslove, pre vanrednih izbora.

Znači, Vlada se spremila da raspiše izbore u aprilu mesecu naredne godine, ne želi da parlament radi od Nove godine do tada i želja je da se sada do Nove godine ovih nekoliko dana koliko po Poslovniku možemo da radimo da završimo sve poslove, kako bi se Vlada posvetila predizbornoj kampanji.

To je dobro, mene to raduje jer na tim izborima će Vlada da se neprijatno iznenadi. Kada stignu rezultati glasanja biće to neprijatno iznenađenje, jer građani sve ovo što se dešava vide, bez obzira na nameru da se to sakrije, bez obzira na gušenje slobodnih medija, bez obzira na to što se opozicionim strankama dozvoljava normalan rad, bez obzira na to što se dešavaju nezavisne institucije, sve to građani ipak vide.

Čak i Vlada to zna i promenila je taktiku, do pre nekoliko meseci Vlada se trudila da proširi svoju bazu birača. Imala je jednu progresivnu politiku, politiku koja je trebala da pronađe nove birače, ali tome je kraj. Vlada je rešila da odbrani i onih milion i po glasova koliko smatra da je potrebno da bi osvojila još jedan amandman. I možda će uspeti, mada ja mislim da neće. Ali, to može da uspe samo jednom i to je put gde se vidi kraj.

Znači, sa ovog mesta vidi se kraj ove Vlade i to je dobro, to građani treba da znaju i da svi ovi marifetluci i sve ovo danas, o čemu mi treba da raspravljamo na ovaj način bez mogućnosti da se poslanici upoznaju na pravi način, znači hitan postupak tamo gde nema nikakve potrebe sem potrebe da od 1. januara se Skupština ne sastaje, kako recimo ne bi možda konstatovala ostavku ministra Gašića, koji će to verovatno uraditi pred Novu godinu da bi poslušao premijera, neće se parlament sazivati, pa nećemo moći da konstatujemo tu ostavku.

Znači sve je to jedna igranka, koja označava poslednji ples ove Vlade, odlazak u mračnu prošlost, nikad se ne ponovilo i građani to treba da znaju, zato treba da se raduju i Novoj godini i praznicima i izborima koji nas čekaju, jer ovakve stvari ja verujem da se više neće ponavljati. Hvala vam.

Predsedavajući, smatram da ste povredili član 103, zato što prethodna diskusija je bila sve samo ne pravo na usmeno ukazivanje povrede Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine, nego je bila replika na izlaganje koleginice za koju prethodni govornik nije mogao da traži reč, jer vi tumačite Poslovnik tako kako tumačite, da se replika može dobiti isključivo ako se spomene ime i prezime, a ne ako se pogrešno neko protumači što Poslovnik nažalost priznaje. I onda celu ovu diskusiju današnju umesto prava na repliku koristi se pravo na ukazivanje povrede Poslovnika, tako da se još i unapred kaže da se neće tražiti izjašnjavanje, što sama po sebi govori o tome da se zloupotrebljava Poslovnik, a Poslovnik u članu 103. koji je dosta dugačak, ako ne znate sve stavove ja mogu da vam pročitam. On govori i o tome šta se dešava ako narodni poslanik zloupotrebi svoje pravo na ukazivanje povrede Poslovnika i koje mere predsedavajući u tom slučaju preuzima.

Vi odbijate da poštujete Poslovnik i imate različite aršine u postupanju prema poslanicima koji su iz vaše stranke i prema poslanicima opozicije. Naravno, ovo vam nije prvi put, ne verujem da ćete prestati, ali je moja obaveza da vam, kada god sam u prilici, skrenem pažnju na to vaše ponašanje, da tražim da se postupi po Poslovniku, da se poslanik koji je zloupotrebio javljanje o povredi Poslovnika, odnosno njegova poslanička grupa kazni tako što će dva minuta od vremena za diskusiju biti oduzeto toj poslaničkoj grupi kako bi ovu raspravu vodili onako kako to Poslovnik nalaže, koji treba da važi za sve, i za mene, i za druge poslanike isto. Hvala.

Naravno, bilo bi dobro da kamera pokaže koliko ima i drugih poslanika u sali i koliko oni žele da učestvuju u ovoj farsi od rasprave, gde je želja Vlade da se sakrije puno toga lošeg što čeka građane u 2016. godini, sve one izmene zakona… (isključen mikrofon).

… Recimo o porezu na prihode građana, sve sa namerom da se uvedu novi nameti… O čemu se radi, gospodine predsedavajući?

Hvala, predsedavajući.
Poštovane kolege, žao mi je što se ponovo olako koristi odredba Poslovnika iz člana 168. koji govori – izuzetno se može po hitnom postupku pristupiti izboru funkcionera koje bira Skupština.
Iz obrazloženja ovlašćenog predlagača ja nisam shvatio gde je ta izuzetnost i zašto je potrebna ta brzina, odnosno nisam čuo zašto nije u roku koji je propisan zakonom, a sam ovlašćeni predlagač je ovde rekao 90 dana od dana stupanja na snagu trebali su da budu izabrani novi članovi, za dva više koliko je Skupština usvojila krajem jula meseca ove godine.
Ako je zakon stupio snagu 12. avgusta, 90 dana to je neki 10. novembar, danas je 18. decembar, znači više od mesec dana ponovo kasnimo, ponovo nismo ispunili rok koji smo ovde sami sebi dali, odnosno rok koji vladajuća većina nije dala.
Odbor je čitajući obrazloženje uradio svoj posao skoro do kraja na vreme, 2. novembra, kaže, održani su razgovori sa kandidatima, ali onda od 2. novembra do 17. decembra ništa. Tišina i onda 17. decembra Odbor dolazi sa predlogom za izbor predsednika i dva člana ove komisije. Mislim da to nije u redu, hajde tako blago da kažem, da ne koristim teže reči. Stavljate ovde Skupštinu pred svršen čin da raspravljamo o kandidatima čija smo imena i biografije mi kao narodni poslanici videli tek juče i trebamo danas da ih izaberemo za ovu važnu funkciju. Važnu, kako bi poboljšali proces javnih nabavki, kako bi ga ubrzali, kako se ne bi dešavalo ono što nam je ministar zdravlja ove nedelje govorio da zbog žalbi u procesu javnih nabavki nije mogao da se uradi integrisan, informacioni sistem u zdravstvu, pa smo morali da menjamo zakon.
Znači, problem ove većine je ta bahatost, ta neodgovornost s kojom se pristupa izvršenju poslova najodgovornijih poslova i završetku poslova u onim rokovima koji sami sebi odredimo. Znači, sama ova Skupština je usvojila rok od 90 dana, a evo ispada da treba 130 dana da se završi taj posao. I to je neodgovorno. Onda se nalazimo u situaciji da koristimo Poslovnik koji je napravljen za izuzetne slučajeve, recimo slučajeve kada premijer kaže da nekom ministru nije mesto u Vladi i onda mi čekamo već dve nedelje da vidimo kako će on da ode iz te Vlade, da li će da ostavku ili ćemo da ga smenimo. Nema toga. Nema toga.
Onda ćemo verovatno dobiti ovako za pola dana, a možda i nećemo, kao i sve mi se više čini taj scenario da nećemo dobiti to razrešenje uopšte u ovom redovnom zasedanju. Ali, u svakom slučaju ovi kandidati čitajući biografije ispunjavaju uslove, ja verujem da je ova komisija Odbora za finansije dobro obavila svoj posao i da je izabrala najbolje kandidate. Nisam imao vremena, nažalost, da dođem do nekih saznanja da li je možda bilo nekih drugih, da li je neko možda imao neku zamerku na ceo ovaj proces i zbog svega toga, zbog te brzine kojom se ovo radi i kojom se stavlja na dnevni red, a koja po meni ničim nije opravdana, mi jednostavno ne možemo da glasamo za ovaj predlog. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Iskoristio bih ovu priliku da postavim nekoliko pitanja u nadi da ću dobiti odgovor, mada ta nada svakog dana sve više kopni i kopni, s obzirom da na brojna pitanja postavljena ove godine ni ja ni moje kolege nismo dobili odgovore.
Moje prvo pitanje je pitanje za ministra inostranih poslova. Pre skoro mesec i po dana dvoje građana Republike Srbije zaposlenih u ambasadi Srbije u Libiji su oteti. Do dana današnjeg mi ne znamo ništa o njihovoj sudbini. Pitam ministra – šta država preduzima kako bi Slađana Stanković i Jovica Stepić se vratili svojim porodicama? Mislim da ovo pitanje je vrlo ozbiljno i ono što mene najviše zabrinjava je jedna velika tišina koja dolazi od strane i ministra i cele Vlade u ovih mesec i po dana.
U brojnim drugim slučajevima koji su se dešavali u tom delu sveta druge zemlje su vrlo aktivno reagovale i javnost je bila do detalja upoznata sa naporima vlada da se njihovi građani oslobode od otmičara i vrate kući. Na žalost, kod nas je potpuno druga slika, o tome se ćuti. Ne znam šta je želja ili namera ministra i Vlade, neću da spekulišem o tome, samo postavljam kao poslanik pitanje sa željom da dobijemo obaveštenje od ministra koje mere Vlada preduzima kako bi se Slađana Stanković i Jovica Stepić vratili svojim porodicama.
Drugo pitanje je – kakva je namera Vlade, to pitanje sam postavio pre više od godinu dana i ponovio ga nekoliko puta, odgovor nikada nisam dobio – šta je namera Vlade da se održi proizvodnja automobila u Fabriat „Fijat automobili Srbija“ u Kragujevcu? Model koji se tamo proizvodi se proizvodi više od četiri godine sada. Najave za proizvodnju drugog modela nema iako je obaveza da se do 2018. godine makar dva modela proizvode. Ove godine je, što je i logično s obzirom na činjenicu da se isti model proizvodi već četiri godine, smanjena proizvodnja, mislim da će ona biti jedva 100.000 automobila.
Zbog toga je poslednjih meseci, barem svake druge nedelje fabrika nije radila, sindikati su takođe pitali Vladu šta će da uradi i da li će konačno njeni predstavnici, odnosno predstavnici države Srbije u upravnom odboru, a Srbija tamo na osnovu toga što ima 33% vlasništva u toj fabrici, ima predsednika i jednog člana upravnog odbora. Predsednik upravnog odbora je promenjen i to je jedina reakcija Vlade. Da li je novi predsednik upravnog odbora došao tamo sa bilo kakvim planom, bilo kakvom idejom na koji način da se Srbija izbori da se ispuni ono što je dogovoreno kada je ta investicija u Srbiju došla?
Ni jednom nisam dobio odgovor na ovo pitanje, od Vlade, ali iskoristiću ovu priliku da ga danas ponovim uz veru da će se možda nešto i promeniti. Hvala.

Vrlo je interesantan ovaj vremenski kontekst u kome raspravljamo uopšte o izmeni ovog zakona i o predlogu koji je dala Vlada, koja je sada pod obrazloženjem kako pomaže žene osiguranice, kako će im sada biti lakše, kako će sigurnije dobijati svoje isplate. Imamo situaciju da upravo zbog toga što ove isplate idu preko poslodavaca, imali smo kašnjenje u dokumentaciji, kašnjenje u isplatama, gomilanje sredstava na osnovu kojih je onda obračunavan solidarni porez i ceo ovaj problem za koji ministar kaže da je Vlada rešila donošenjem zaključka. Videćemo kako je Vlada rešila.
Čak i Vlada u obrazloženju odbijanja našeg amandmana priznaje da poslodavci kasne u dostavljanju dokumentacije Fondu, zbog čega dolazi i do kašnjenja u isplati zarade. Znači, ne vidim na koji način vi ovde pomažete ženama osiguranicima u ovom slučaju. Ne vidim kako ćete da pomognete, sem što kažete da će popunjavati jedan obrazac manje. To je lepo, ali mislim da je mnogo lepše da one znaju da će na vreme svakog meseca dobijati platu, jer nekad ko radi ne razmišlja da li ona dolazi delom iz Fonda, delom od poslodavca, pa onda prestane nego cela dolazi iz Fonda, kako to već ide posle mesec dana. Nisu svi zaposleni dovoljno stručni da znaju sve to i da vode računa o tome. Ono što njih zanima je, pogotovo te žene koje održavaju trudnoću, da li će svakog meseca na vreme dobiti svoja primanja.
Ja ne vidim da će ovo njima mnogo da pomogne, da im garantujemo da će sada ono što je država spremna da odvoji, i ima u budžetu da odvoji, da će odvajati redovno. I dalje je tu poslodavac. Kad smo mi ovde predložili novi član da se vrši u zakonskom roku, vi kažete – već postoje drugi zakoni koji to regulišu. Očigledno da nisu dovoljno dobri, jer ne regulišu tako da se svaki mesec dobije. I šta može da se desi – opet kasni isplata, a onda država sa svoje strane, preko izvršitelja i cele ove sile o kojoj smo danas raspravljali, neko ne plati račun, država krene da naplaćuje, pa na ta dugovanja naplati takse, naknadu za izvršitelja, ovo, ono, pa to bude tri puta veće nego što je ukupan dug. Ko će njima da oprosti to? Hoćemo li opet da dođemo u situaciju za nekoliko meseci, pritisnuti nekim novinskim natpisima, kako je opet negde nešto kasnilo, nagomilalo se, neko nije stigao da plati račun ili se napravi neki dug – sad će država da im pomogne. Hajmo da delujemo preventivno.
Ja ne znam da li je ovaj naš način najbolji. Mi smo nešto predložili, sa idejom da se obezbedi da se novac redovno svakog meseca dobije, dobijaju žene trudnice na trudničkom bolovanju. Niste nas uverili da ste učinili veliku uslugu time što će da popunjavaju jedan obrazac manje. Nikakvu veću sigurnost neće imati posle usvajanja ovog zakona da će im pare stizati redovno svakog meseca. I dalje ostaju na milost i nemilost, sada u potpunosti, poslodavca, koji je u nekim slučajevima, kao što i vi priznajete, neodgovoran i ne ispunjava svoje obaveze na vreme. Da niste predvideli možda neku izmenu da se kazni taj poslodavac koji ne radi na vreme, ili nešto slično, pa da kažemo da će biti bolje?
Ovako kako ste predložili, nas ne uverava da se ova situacija kao što je sada sa solidarnim porezom se u nekom drugom slučaju neće opet pojaviti u javnosti, pa onda ovde u parlamentu kao reakcija. Mislim da treba da delujemo, pogotovo u ovim osetljivim stvarima, preventivno, da predvidimo neku situaciju i da probamo da je razrešimo unapred, a ne da dođemo u problem pa da ga onda rešavamo. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre, meni je vrlo bilo zanimljivo pročitati obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana, koje je inače napisano kao obrazloženje na odbijanje amandmana na član 1. i na član 2, ali ajde to je manje sada bitno.
Ono što je bitno, što iz ovog obrazloženja mi možemo da vidimo, aktivnosti ministarstva u postupku nabavke ovog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Onda se tu vidi nerad ministarstva, izvinite. Znači, vi ste ovde napisali da ste 13. februara 2015. godine objavili prethodno obaveštenje. Znači, 13. februara, zakon je usvojen 8. novembra 2014. godine. Znači, vama je trebalo tri meseca da najavite da ćete objaviti poziv za javnu nabavku. Tu ste stavili okvirni datum objavljivanja poziva mart-april 2015. godine, a očekivani datum zaključenja ugovora april-maj 2015. godine. Onda na kraju objavljujete poziv za javnu nabavku 27. aprila 2015. godine. Znači, četiri dana pre krajnjeg roka i šest meseci pošto je usvojen zakon.
Ja vas pitam – šta ste vi radili tih prvih šest meseci od kad je usvojen ovde zakon dok nije objavljen ovaj poziv za javnu nabavku? Vi ste sami znali pre godinu i mesec dana kada smo usvajali ovaj zakon da nećete stići, ili niste znali ništa? Jer, vi šest meseci niste bili u stanju da objavite tender, odnosno poziv za javnu nabavku. Sve ste lepo napisali.
Znači, čekate četiri meseca, pa kažete - objavićemo u periodu mart-april i onda maltene zadnjeg dana aprila objavite. Onda, naravno, po ovom najboljem na svetu zakonu koji je ova većina usvojila ovde 2012. godine, krene postupak, krenu žalbe, prigovori jednom, dvaput, vi čekate avgust, pa onda uradite ispravku, pa još jednom i na kraju kažete ovde – okončan je postupak 19. novembra 2015. godine.
Znači, godinu i deset dana, pošto je zakon stupio na snagu. Šta ste vi i da li ste vi bili svesni koji vas posao čeka ovde pre godinu i mesec dana, kada ste došli i tražili da usvojimo zakon sa ovim rokovima? Da li ste uradili sve da se ispoštuje ovaj rok? Ne da vam je kriv Zakon o javnim nabavkama, šta ste radili šest meseci i čekali da raspišete ovu javnu nabavku? Drago mi je da ste nam dali ovaj odgovor, jer tačno vidim ovde kako niste radili ništa. Tu javnu nabavku ste mogli da raspišete krajem prošle godine. Ne znam šta vas je sprečavalo da je sprovedete i da danas nemamo uopšte raspravu o ovome.
Meni je drago da smo dobili odgovor, da možemo lepo da objasnimo građanima kako ministarstvo nije radilo svoj posao, a svaljuje krivicu na Zakon o javnim nabavkama, koji je politička većina, koja je htela da usvoji ovaj zakon, donela, sa rečima da je najbolji na svetu, da će da nam reši sve probleme i uštedi 300 miliona evra godišnje. Tako je tekla ovde rasprava krajem 2012. godine.
Nas ste dodatno ubedili da vam ne damo za pravo. Pogotovo mi nije jasno, pošto sam video da su neke kolege predložile da sada tražite još godinu dana za donošenje potrebnih propisa, a neke kolege su predložile 18 meseci, odnosno još dodati šest meseci, što mislim da je mnogo primerenije. Ako je već gotova javna nabavka, ako ste mislili da ceo taj posao možete da uradite za godinu dana, ne znam zašto vam sada treba još godinu dana ili vi stvarno ništa niste znali o poslu koji vas čeka, kada ste pre godinu i mesec dana došli sa ovim zakonom u Skupštinu. Mi vam zato ne možemo dati podršku za ove promene zakona. Hvala.

Ja, pravo da vam kažem, uživam u odgovorima većine. Kada mi postavimo pitanje zašto nešto nije urađeno onako kako je rečeno da će biti urađeno, onda je odgovor – a kako ste to vi radili, i kako ste krali, i kako ste ovo i kako ste ono? Pa, ja vas pozivam, svakog tog koji je nešto krao, dogovarao suprotno zakonu, radio to, molim vas optužite ga, neka ga optuži tužilaštvo, neka ga osudi sud. Ja ću podržati svaku takvu presudu i pozdraviti je. Nikakav problem nema.
Da li ima ili nema korupcije danas? Znate kako, ima jedno merilo - percepcija korupcije. Mnogo volite to da koristite, te međunarodne organizacije koje prave razne liste. To je „Transparency international“. Stanje se u Srbiji pokvarilo, po njima, i u 2014. u odnosu na 2013. godini. Videćemo izveštaj za 2015. godinu, ali čisto sumnjam da će biti bolje. Čisto sumnjam. Percepcija korupcije kod građana. Vi misliste da korupcije danas nema, da nema direktnih pogodbi, da nema nameštanja tendera, a ja sam siguran da ima, i to da ima više nego do 2012. godine. Nisam srećan zbog toga. Naprotiv, vrlo sam tužan. Voleo bi da Vlada vodi drugačiju politiku.
Tema ovog amandmana i ovog zakona nisu te stvari. Tema je ministar koji je pre godinu dana došao i rekao – uradićemo posao takav, a znali ste i pre godinu dana da je neko milione iz evropskih fondova potrošio svih tih godina. Znamo svi ko je vodio zdravstvo u Srbiji svih ovih godina, ako ćemo pošteno, koje stranke su direktno radile na tim poslovima. Rekli ste – ja ću ovo da završim za godinu dana ili mesec dana, do kraja 2015. godine. Onda ste radili tako što vam je trebalo šest meseci da raspišete tender.
Niste mi dali odgovor zašto vam je trebalo šest meseci, sem to da je neko nešto radio prethodnih 12 godina. Radio je neko još jedno dve godine dok vi niste došli na tu poziciju. Ali, nije tema ovog zakona i ove izmene sada o njima, nego o vama, šta ste vi radili. I sada tražite još godinu dana! Da ste rekli tri meseca, šest meseci, tu smo evo, pri kraju smo. Završena je javna nabavka. Šta sad, treba da se donesu propisi, obuka da se uradi? Znači, vi sad govorite da vam treba godinu dana, a pre godinu dana, godinu i mesec dana mislili ste da možete i nabavku i obuku i propise, sve za godinu i mesec dana da završite. Sada kažete da vam trebaju praktično dve godine da obavite ceo posao. To ova bahata vlast radi na svakom pitanju. Dolazi u ovu Skupštinu i sama traži produženje rokova koje je sama donela. Ne neka prethodna vlast, nego sama. Vi kažete – mi ćemo. Pa, nećete ništa. Ne umete ništa.

Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, mi smo, i pošto nemamo poverenja u vaš rad, mi smo predložili da se rok za početak primene ovog zakona produži za još godinu dana. Mislim da vi to naravno niste prihvatili i rekli ste da ćete uraditi ovaj posao, govorite da je formirana radna grupa pri Ministarstvu zdravlja koju čine eminentni stručnjaci u oblasti zdravstvene dokumentacije i evidencije i zauzela je stav da je 1. januar dovoljno da se stvore svi preduslovi.
Lepo to zvuči, stručna grupa, eminentni stručnjaci, verujem isti oni koji su pisali i ove rokove u ovom prethodnom zakonu koji smo usvajali pre godinu i mesec dana. Očigledno, nisu pogodili da može to sve da se završi i sad kažu da treba još godinu dana. Znate, nije to mala greška. Znači, umesto godinu dana vi onda dođete posle godinu dana i tražite još godinu dana, sto posto ste promašili, treba vam duplo više vremena.
Tako vidim da je to i vaš manir, vidim hvalite se tim gama nožem, pozdravljam, to je dobra stvar, ali ste za mene rekli jednu neverovatnu rečenicu kada je bila rasprava o budžetu. Rekli ste – isplatiće se on za dve, tri, pet godina. Velika je razlika da li je dve, tri ili pet godina. Zamislite da radite negde u nekoj državnoj firmi ili pogotovo privatnoj i kaže vam neko, hoćemo za nekog da investiramo, za koliko će to da se isplati? Dve, pet godina, to je nebo i zemlja.
Mislim, da u krajnjoj liniji takvu jednu nabavku ne možemo da gledamo samo kroz to koliko vremena treba da bi se isplatilo. Mislim da nije suština nabavke bila isplata vrednosti kroz vreme nego jeste da omogućimo ljudima ovde da se leče, da ne šaljemo u Tursku i druge stvari. Ali, nije to bila primarna stvar. Primarni interes je da ljude ovde lečimo, da obučimo naše lekare, sve lekare koji imaju znanje i želju da rade, a ne samo one pogodne političke, što se nažalost dešava, da rade na gama nožu i slično.
Mi smo predložili rok od godinu upravo zbog onoga što vi pričate da se desilo nama, a to je da smo izgubili izbore, a ja sad vama kažem – sprema se to i vama. Znači, vi ćete da izgubite izbore, a onda će da dođu neki sposobniji i završiće ovaj posao do 1. januara 2018. godine. Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, ova tri zakona koja danas raspravljamo su slika i prilika vašeg rada u više od godinu i po dana vašeg mandata. Ovo je treći put da donosite u Skupštinu Predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Znači, samo izmene i dopune zakona o dva tri člana. Toliko o reformama. Jedini ceo zakon koji ste ovde branili za godinu i po dana je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji. I tu ste hvalili taj zakon kako će on dovesti do mnogobrojnih ušteda, kako će on podizati kvalitet rada, podići kvalitet rada i sve to, da bi danas došli ovde i rekli – izvinite, pre godinu dana taj rok koji sam ja sebi ovde postavio od godinu i dva meseca ne možemo da ispunimo, treba nam još godinu dana.
Jedino obrazloženje koje ste vi dali nama je – znate, ne valja Zakon o javnim nabavkama. Ne valja, ali ga je usvojila ova skupštinska većina kao najbolji zakon na svetu, koji će da iskoreni korupciju, koji će da ubrza sve procedure, med i mleko će da teku. Gde je sada to? Kriv vam je Zakon o javnim nabavkama, tako ste napisali u obrazloženju, tako ste i rekli ovde na početku ove rasprave. Onda ste rekli – mi ćemo nešto da platimo tri miliona umesto šest. Super. Da li će da radi to za tri miliona? Nešto sumnjam, neki problem ima. Neki problem ima, vaše, ministre, na tom mestu ministrovanja da nešto uradite, ne da se žalite i da dolazite ovde u Skupštinu da tražite produženje roka koji ste sami sebi postavili. Nije to neko drugi uradio. Vi ste ovde 4. novembra prošle godine rekli – završićemo ovaj posao da može da se krene sa elektronskim zdravstvenim knjižicama 1. januara 2016. godine. Sada tražite još godinu dana. Zašto da vam verujemo? Nemamo ni jedan jedini razlog. Niste nas ubedili u ovoj raspravi da ćete to uraditi u narednih godinu dana.
Sledeći zakon o izmeni i dopuni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, dve stvari se tu menjaju, više puta smo to čuli, ova obrazloženja. Dopunski rad se sada reguliše na malo drugačiji način. Prvo da pročitamo ono što stoji u zakonu – moguće je van radnog vremena zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcima. Znači, poslodavcima, množina. Ako je greška, vi ispravite. Ja čitam ono što piše. Vi ste ovde, kako piše, predvideli da može da se obavlja dopunski rad na više mesta. Vi kažete da ćete to ispraviti. Videćemo, biće amandmani za dva, tri dana, ne znam ni ja kada, pa ćemo videti šta će na kraju da se desi.
Ali, zašto postoji uopšte dopunski rad u Srbiji? Zašto postoji? Zato što zdravstveni radnici ne mogu, kada obavljaju onu svoju delatnost kod poslodavca za puno radno vreme, ne mogu da zarade pristojan novac. Zašto oni troše još dva, tri sata dnevno da bi radili negde drugde? Jer ne mogu da zarade tamo, jer im je Vlada smanjila plate 10%, jer godinama unazad se urušava zdravstveni sistem. Govorim o tome, govorili smo i kada je bila rasprava o budžetu i u nekim drugim prilikama, kako lekari traže od Komore potvrdu da mogu da odu iz zemlje, a vaš odgovor je i kako taj broj svake godine raste, hiljadu i nešto prošle godine, u ovoj godini videćemo koliki će taj broj da bude, ali neće biti manji, siguran sam. Vi kažete – koliko ih na kraju ode, to je vaš odgovor. Siguran sam da ih ode, ako traži hiljadu prošle godine, a tražilo je 2012. godine 250, da ih toliko više i ode. Verovatno ne ode svih hiljadu, ali ih ode više. Vi klimajte glavom, ja znam da nije tako.
Govorio sam o mom prijatelju koji je, kada ste bili ovde poslednji put, otišao u Nemačku prvi put, doktor medicinskih nauka, prvi put je otišao, od nove godine je dobio posao i odlazi trajno, doktor medicinskih nauka, jer on neće da se igra ovde igranke, malo radim privatno, malo radim ovako, malo radim onako, krijem se od inspekcije ili ne krijem se.
Na šta ste primorali ljude u zdravstvu, šta da rade? Umesto da vidite kako ćete im omogućiti dostojno da rade, da za osam sati koliko rade zarade da mogu pristojno da žive, toga ovde nema.
Vikali ste ovde kako u Užicu neko kvari magnet. Pa, ko radi na tom privatnom magnetu? Neko ko radi dopunski, verovatno. Ko radi? Upravo je taj dopunski rad nešto gde ljudi vide prostor za korupciju. Koliko ste priča čuli, kaže vam lekar – dođi ti kod mene u ordinaciju tamo popodne, pa ćemo da završimo? Priča se godinama. To nije nastalo u ovom mandatu, ali vi nećete ništa time sprečiti. Nikakav obračun sa korupcijom u ovim predlozima zakona nema, apsolutno nikakav.
Dalje, u ovom zakonu, centralizacija, vi kažete – sve smo se dogovorili, svi prihvataju da upravljanje, odnosno da osnivač kliničko-bolničkih centara postane Republika umesto grad. Dobro, ja sam principijelno protiv. Smatram da je država Srbija previše centralizovana i da treba na svakom mestu omogućiti decentralizaciju.
Ali, šta je meni potpuno frapantno? U obrazloženju zakona, i vi ste to rekli, kaže – predviđeno je budžetom za 2016. godinu kapitalna ulaganja i opremanje u iznosu od 150 miliona dinara. Znači, 150 miliona dinara za četiri kliničko-bolnička centra u Beogradu, koja se sada prebacuju na republički. Šta ćete vi za 150 miliona dinara, izvinite, kapitalno da uložite ili da opremite? To je smešna cifra.
Mene zanima, ministre, da li ćete vi u 2016. godini sedeti u Vladi koja će doneti odluku da 150 miliona evra uloži u nešto što se zove nacionalni stadion? Vi, kao ministar zdravlja, da li ćete na Vladi glasati 150 miliona evra, 122 puta više para da se uloži u nacionalni stadion umesto u opremanje i kapitalno ulaganje u kliničko-bolničke centre? To je neverovatan podatak, da vi mislite da ćete nešto da uradite kapitalno sa 150 miliona dinara. Ne mogu da nađem reči a da ne zvuče uvredljivo na taj iznos.
Da li je grad ulagao manje? Ako jeste, to je sramota za Beograd i za one koji ga vode, sramota. Ako je tako bilo, onda je možda to jedina dobra stvar u ovome što će Republika da preuzme, jer ako ovi koji nesposobni vode Beograd nisu mogli da pronađu više para, sramota, sramota za njih.
Poslednji zakon je Zakon o zdravstvenom osiguranju. Slušali smo ovde velike priče o tome kako će sada biti bolje ženama koje su na održavanju trudnoće ukoliko imaju neke probleme vezano za trudnoću ili uopšte na bolovanju, jer će sada imati manje administracije, zato što će onaj deo 35% sredstava koji se uplaćivao direktno njima biti preko budžeta uplaćivan poslodavcu i kako je to pomoć njima. Nije bilo baš da će to da reši problem demografski nataliteta u Srbiji, ali navezivala se priča na to.
Sada vas pitam, imamo situaciju da zbog toga što poslodavci, tako ministarstvo kaže, nisu prebacivali, nisu uplaćivali ženama na porodiljskom bolovanju pare redovno, nego su kasnili, desila se ova situacija sa solidarnim porezom, da im se obračunavao solidarni porez, da se država naplatila. Vi ste sada rekli - čuo sam se ja jutros sa ministrom, mi ćemo to da rešimo. Pa, taj problem postoji više od godinu dana. Da li je trebalo da izađe u novinama tri, četiri dana da biste vi reagovali.
Bila je ta situacija, pre godinu dana su krenula da stižu ta poreska rešenja. Zaštitnik građana je reagovao. Ništa to vama nije bilo dovoljno, nego sada nekoliko dana u novinama i vi ste sada rekli - rešićemo to. Čisto sumnjam, iskren da budem. Kada nestane sa novinskih strna, nestaće i vaša želja da to rešite, jer tako ova Vlada reaguje. Znači, samo ako vas nešto malo pritisne neko u javnosti.
Evo čekamo da vidimo šta će sa vašim kolegom Gašićem da se desi. Rekao je premijer pre 10 dana da mu nije mesto u Vladi. Nema ni ostavke, ni razrešenja, ništa. Čeka se da se zaboravi. Nećemo zaboraviti.

Podsećaćemo i vas.
A vi slušajte, predsedavajući, nemojte da pričate telefonom, pa ćete čuti da ja pričam o dnevnom redu.

Sve vreme pričate telefonom.
Znači, ja očekujem, ministre, da vi ovde dođete, evo, sad su najavili neke zakone, krovne zakone, koje ćete doneti ovde u proceduru. Za dve godine vaš rezultat je jedan ceo zakon, tri puta po izmene dva zakona, i to je vaš rezultat ministrovanja. I izmena tog jednog jedinog celog zakona koji ste doneli, sa obrazloženjem da nam ne valja Zakon o javnim nabavkama, znate, neko se žalio. Više od godinu dana ne možete da rešite solidarni porez. Sad nas uveravate ovde da će sve da bude u redu. Odlaze lekari a vi klimate glavom – ne, nije istina. Istina je. Istina je, ministre. I stalno je kriv neko drugi. Ova većina četiri godine upravlja Srbijom, četiri godine. Ja ne znam gde je kraj tome da pričate da je neko drugi kriv. Ovde volite da kažete – nemojte da zdravstvo koristimo za politiku. Lepo to zvuči, ali hajde da se ponašamo odgovorno ovde kada govorimo o zdravstvu i da vidimo šta ste vi uradili ili niste uradili.
Ja očekujem da pogledate naše amandmane. Nama su ovi zakoni, ovako kako su predloženi, potpuno neprihvatljivi i zbog onoga što piše u zakonu i zbog onoga što ste vi rekli u načelnoj raspravi, odbacujući bilo kakvu svoju odgovornost za ono što nije urađeno ili za ono što je loše urađeno.
Pozivam vas, ministre, da u budućnosti ne razmišljate samo o tome kako nešto izgleda na naslovnoj strani dnevnih novina, nego da imate malo dalji pogled u budućnost kako taj zdravstveni sistem, koji ne valja, to ćemo se složiti svi u Srbiji, da se popravi. Ako je jedini vaš odgovor – što niste vi, kako ste vi, mene ta vrsta rasprave apsolutno ne zanima, jer nas to ne vodi nigde, nigde. Možemo o tome da potrošimo vreme, ali od toga ništa bolje biti neće, neće se ljudi kvalitetnije lečiti, nećemo imati više lekara i zdravstvenih radnika u Srbiji, nego manje i mislim da ono što ste radili za ovih godinu i devet meseci, osam, koliko, apsolutno ne zaslužuje prelaznu ocenu, kao ni ovi zakoni. Hvala.

Predsedavajući, povreda Poslovnika – član 103. koji govori o tome na koji način poslanik može da ukaže usmeno na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Dakle, ovde je postao manir da se poslanici većine, kada im se ne svidi neka diskusija, jave po Poslovniku, kažu – povreda Poslovnika, član 107. i kažu onda – ne mora Skupština da se izjasni i onda direktno zloupotrebe Poslovnik onako kako je definisano članom 103. kako se govori o povredi Poslovnika, odnosno pravo da se ukaže na povredu Poslovnika, replicirajući onome koji je govorio pre toga. Vi svaki put to istolerišete. Svaki put i, naravno, uvek maksimalnih dva minuta. Maksimalnih dva minuta, što meni i mojim kolegama onemogućavate, nego po vašoj volji, kada mislite da smo mi rekli dovoljno, vi nas prekinete.
Ja vas, predsedavajući, upozoravam da ovaj Poslovnik važi za sve isto, važi i za vas i za svakog poslanika. On ne prepoznaje poslanike koji podržavaju Vladu i poslanike opozicije. Ako hoćete da radite taj posao, to morate prvo da naučite.
Svaki put kada ne budete postupali u skladu sa ovim Poslovnikom, ja ću se javljati i govoriti o tome da ste ga povredili. Neću ga zloupotrebljavati, i replicirati, i odgovarati na ono što je prethodni govornik govorio, a što nema nikakve veze sa ukazivanjem na povredu Poslovnika, nego sa replikom na moje izlaganje, a na šta nema pravo i ne može da sačeka, da se strpi da mi kaže. Ja nekada, poštujući ovaj Poslovnik, sedim ovde po deset sati da bi mogao nekome da kažem nešto u okviru vremena koje imam po Poslovniku.

Vi tolerišete svaki put kada se digne neko i kaže da je uvreda dostojanstva zato što je neko pre njega diskutovao kako je diskutovao.