Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani vršioci dužnosti direktora policije, koji nije ovde ni pročitan da je prisutan, ne znam kako i zašto se to desilo, predsedavajući i poštovana gospodo iz Ministarstva i policije, interesantno je da raspravu o tri zakona, koja su stigla 31. decembra prošle godine, raspravljamo danas, dan pošto su najavljeni parlamentarni izbori, zakona koji po našem mišljenju neće ostvariti onu nameru koju nam je ministar danas ponovio, a ponavljao je nekoliko puta, ne samo ovih prethodnih dana od kako je zakazana ova sednica, nego praktično od početka svog mandata kada je najavio donošenje zakona o policiji u nekoliko rokova koji nisu ispoštovani, stalno obrazlagajući kako je potrebno još nešto uraditi, još malo sačekati. Konačno je taj zakon usvojen na Vladi i poslat u Skupštinu, kažem, 31. decembra prošle godine, i danas je pred nama.
Ministar je rekao da je njegova suština da bolje i efikasnije uredi rad policije, da će se ostvariti bolja i kvalitetnija borba protiv korupcije, i u društvu, i u samom ministarstvu, kao i razne druge stvari. Mi smatramo, potpuno suprotno, da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen u ovom obliku koji je Vlada predložila, dovesti do daljeg produbljivanja politizacije policije, jer se ovim Predlogom zakona Ministarstvu daju, ministru daju mnogo veća ovlašćenja, nego što je to bilo ranije, omogućava mu se uticaj na rad policije u istragama, i time smatramo da će rad policije biti pod još većim političkim pritiskom i da će se policija baviti ispunjavanjem političkih i drugih očekivanja ministra, odnosno stranke iz koje ministar dolazi. Mislimo da je to loše u svakom slučaju, bez obzira iz koje stranke dolazi ministar, a imajući iskustvo prethodne dve godine rada ministra policije posebno smo zabrinuti za tu činjenicu.
U tom smislu, interesantno nam je u zakonu o policiji član 14. koji kaže da ministar može da traži, zahteva posebne izveštaje u vezi sa radom policije i drugih organizacionih jedinica ministarstva uz poštovanje operativne samostalnosti u obavljanju poslova policije, a naročito kada policija preduzima mere i radnje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Po nama je potpuno neprihvatljivo da ministar sam traži te izveštaje. Tražili smo amandmanom da to može da uradi samo kada od njega to zahteva tužilaštvo ili sud koji smatraju da policija ne radi ono što se očekuje i da se na taj način štiti integritet policije, štite se istrage koje policija vodi i da će biti omogućen, ukoliko ostane ova odredba zakona, politički uticaj na policijske istrage u toku.
Ono što odlikuje sva ova tri zakona, po našem mišljenju, je mnogo nejasnih definicija, a u smislu da se mnoge stvari ostavljaju na odlučivanje, na propisivanje podzakonskih dokumenata ili, recimo, govori se o novom zakonu o evidencijama koji ne postoji. Da je on danas u paketu, mogli bi vidimo koja su to rešenja, na koji način će policija obrađivati podatke o ličnostima i na koji način će se voditi evidencija. Ovde samo u prelaznim i završnim odredbama stoji da će biti donet poseban zakon. S obzirom da nam idu izbori, tog zakona neće biti minimum šest meseci.
Šta to znači? Po kojim pravilima će ministarstvo u narednih šest meseci voditi evidencije i obrađivati podatke o ličnostima? Šta će se desiti sa onim evidencijama koje trenutno postoje? To su stvari koje su nedovoljno jasne i koje, po nama, moraju pre usvajanja ovog zakona da budu jasno definisane.
I u drugim zakonima postoje opšta mesta. Recimo, Predlog zakona o javnom redu i miru u članu 2. govori da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi. To znači svi organi države, lokalne samouprave. To onda postavlja pitanje, kada gledamo dalje taj zakon koji govori, recimo, o vređanju službenih lica u obavljanju dužnosti, koji su to drugi nadležni organi i da li neki građanin može da potpadne, ne znajući da su i ti državni organi nadležni po ovom zakonu o javnom redu i miru, i eventualno nekim svojim nezadovoljstvom možda uvredi nekog službenika u tim drugim nadležnim organima završi u zatvoru 30 do 60 dana ili možda prođe sa novčanom kaznom od 50 do 150 hiljada dinara?
Mislim da su takve stvari jako opasne, a pozivajući se na iskustvo koje imamo. Taj novi organ koji do sada nije postojao, komunalna policija, imali smo brojne primere nezadovoljstva građana u slučajevima kada komunalna policija reaguje. Bilo je slučajeva kada je bilo fizičkih sukoba i kada je ustanovljeno da je komunalna policija prekršila svoja ovlašćenja. Da li sada građanin, koji se nađe u takvoj situaciji, u sporu sa komunalnom policijom… On bi morao da zna da su to službena lica i da njihovim vređanjem, a ovaj zakon uvredu, odnosno vređanje propisuje da je vršenje radnje kojom se omalovažava ličnost drugog lica. Ovo je vrlo uopšteno. Da li će u tom slučaju građani, koji nemaju kartu u javnom prevozu ili prodaju neke stvari na ulici ili šta se sve dešava u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji kada građani jedva sastavljaju kraj sa krajem, zbog loše ekonomske politike Vlade, morati da plate drakonske kazne od 50 do 150 hiljada dinara ili da završe u zatvoru od 30 do 60 dana?
Da se vratim još malo na Zakon o policiji. Interesantno je da po našem mišljenju se dalje pozicije direktora policije umanjuje. Direktor policije ne postoji čak ni poseban član koji definiše nadležnosti direktora policije govori se samo da postoji direkcija i da direkciju vodi direktor, i to je sve, i onda se govori o nadležnostima direkcije, direktor policije nema specifične i tačne nadležnosti i to je zanimljivo ako gledamo opet, kažem, u ovaj kontekst vremena u kome se nalazimo, gde nemamo direktora policije, gde je on na pola mandata razrešen sa obrazloženjem da je ispunio sve zakonske uslove za odlazak u penziju.
Kada je imenovan pre dve i po godine na mandat od pet godina mi smo znali da će ovaj trenutak da se desi, verovatno su možda čak i tada postojali određeni uslovi za penziju koju gospodin Veljović tada imao, ali ipak je doneta odluka da on bude imenovan za direktora policije i onda neko iznenada zajedno sa usvajanjem ovog zakona poslednjeg dana prošle godine i direktor policije više nije direktor. Imamo v.d. direktora, što ovaj makar zakon koji danas usvajamo ne prepoznaje. Govori se o direktoru, govori se da direktor ima zamenika, nigde se ne govori o vršiocu dužnosti.
Ovaj zakon takođe nigde nema neke rokove, šta se dešava kada prestane mandat direktoru, u kom roku se bira novi direktor, u kom se roku raspisuje konkurs, koliko to sve traje i možemo da dođemo u situaciju da imamo v.d. godinu, dve ili više dana i to je po našem mišljenju loše.
Gledajući situaciju koju imamo danas, koju mogu da razumem ministar možda nije znao kada je na Vladi predložio ovaj zakon, imamo član 253. ovog zakona koji govori o tome da mandat direktora policije, trenutni mandat direktora policije nastavlja da traje i posle usvajanja ovog zakona, pa nama je sada taj član suvišan, jer mi direktora policije nemamo.
Znači, taj član, dobro ja kažem, možda ministar nije znao kada je došao na Vladu da će direktor policije Veljović biti smenjen, pa je predložio zakon s ovim članom, ali onda postavlja se pitanje – šta ministar unutrašnjih poslova zna, ako to nije znao.
Takođe, smatramo da jako loše definisano pokretanje i vođenje disciplinskog postupka kako je ovaj zakon to propisao. Smatramo da je jako loše urađeno da ti postupci, nejasna je procedura kojim se taj postupak pokreće, nejasni su rokovi u kojima taj postupak se vodi i koliko on može da traje, kako se završava i otvara mogućnost direktnog uticaja na pripadnike policije, stalnom pretnjom pokretanja disciplinskog postupka, odugovlačenjem da se taj postupak završi da se time vrši pritisak na pripadnike policije i da se na taj način oni onemogućavaju da rade slobodno i kvalitetno svoj posao.
Mi smo predložili nekoliko amandmana na svaki član koji to definiše. Ono što takođe mislimo da fali, a to iskustvo koje imamo i tu neću da kažem da je to odlika u poslednje dve godine, nažalost to traje jako dugo, a to je tzv. curenje informacija u medije iz policijskih istraga gde se u tabloidnoj štampi pre svega pojavljuju podaci koji bi trebali da budu zaštićeni, odnosno ne bi smeli da budu dostupni javnosti. To ovaj zakon uopšte ne prepoznaje i na kažnjava. Mislimo da tu nešto treba da se uradi.
Na kraju, opet polazeći od iskustva poslednjih nekoliko dana i nekih čini mi se, vidovnjačkih moći koje je ministar stekao, očekivali smo možda neko odeljenje za vidovnjačke istrage, pošto očigledno da neki policijske metode, klasične istrage nisu dovele do razrešenja i otkrivanja počinioca. Na primer, napad na novinara pre godinu i po dana, napad na članicu Saveta za borbu protiv korupcije od pre nekoliko meseci, nemaju nikakve rezultate. Ja vas pozivam ministre da iskoristite te vaše vidovnjačke moći, ili ako ste već nekog angažovali za te stvari, da možda na taj način dođemo do počinioca napada na ove ljude i druga brojna nažalost, krivična dela koja u poslednih skoro četiri godine nisu dobila ni policijski, ni sudski epilog.
Hteo bih da kažem još nekoliko reči o Zakonu o javnom okupljanju. Složićemo se da smo bili u jednom pravnom vakumu nekoliko meseci, da smo znali da odluku suda da se kasni sa donošenjem ovog zakona, ono što hoću da kažem, imao sam priliku da budem na sastanku koje je Ministarstvo organizovalo u Narodnoj skupštini, javnom slušanju o Nacrtu zakona o javnom okupljanju, gde su bili pored nas poslanika i predstavnici sindikata, Zaštitnika građanina, drugih nezavisnih tela, nevladinih organizacija i gledajući ova rešenja iz predloga zakona i rešenja iz tog nacrta, vidim da su se neke stvari promenile. Žao mi je što takvu diskusiju nismo imali u parlamentu, kada je u pitanju Zakon o policiji i Zakon o javnom redu i miru, jer bi sigurno onda došli do nekih kvalitetnijih rešenja, koja sada u zakonu o javnom i redu i miru postoje danas, u odnosu na taj nacrt od pre nekoliko meseci.
Ipak, postoje stvari koje nisu rešene. Sada govorim o situacijama za koje znamo da su se dešavale u prethodnim godinama, to su situacije kada se prijave dva skupa na istom mestu, u isto vreme. Na koji način će se postupati u ovom zakonu, koji će skup biti odobren, a koji neće. Ta stvar nije razrešena. Smatramo da postoje opet te neke nejasnoće, naime, zakon propisuje da se u prijavi skupa navede nekoliko stvari. to su između ostalog vođe okupljanja. I tada sam govorio da mi je taj termin potpuno neprimeren našem zakonu. Mi smo predložili da se taj termin zameni terminom lice za kontakt, jer taj termin vođa mislim da je neprimereno, postoje razne vrste skupova, nekim skupovima ne priliči da njih vodi neki vođa.
Takođe jedna stvar koja se traži i koja je po nama potpuno sporna, kaže – traže se podaci od interesa za bezbednost. To je toliko široko dato, ako to nemate u prijavi skupa i onda ta prijava može da vam bude odbijena, šta su to podaci od interesa za bezbednost koje organizator mora u svojoj prijavi da dostavi policiji da bi skup bio odobren. Mislimo da se na ovaj način na mala vrata organičava ono što Ustav govori, a to je da je okupljanje u Srbiji slobodno i da može da se ograniči zakonom, jedino ako se okupljanjem krše ljudska i manjinska prava i druge slobode ili ugrožava moral. Ili kada skup želi da se organizuje na mestu zatvorenom za javnost.
Ova formulacija koju sam sada ponovio iz Ustava se nalazi u nekoliko članova ovog Zakona o javnom okupljanju i opšte nije razrađena. To su samo opšta mesta. U članu 6. i u stavu 1. i u stavu 3. govori o mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava. Ne znam kako sama mesta mogu da krše, ili organizovanja na tim mestima? Samo nekom aktivnošću na tom mestu mogu da se krše prava, ne samo činjenica da će neko da dođe na neko mesto. Mesta ne mogu da krše ljudska prava, barem po našem mišljenju.
Tako da smatramo da su i u ovom zakonu potrebne intervencije kako bi se što je moguće više ostvarila namera ustavotvorca, to su građani Srbije, koji su izglasali ovaj Ustav 2006. godine, da je pravo na okupljanju u Srbiji slobodno, gde se može ograničiti samo u određenim situacijama kada se krše druga ljudska, manjinska prava i slobode ili ugrožava moral i da ovaj zakon, ovako kako je napisan je nedovoljno jasan, ostavlja puno prostora da u nekom budućem periodu ministarstvo ne odobrava skupove, da odobrava određene po političkoj liniji, a da zabranjuje neke druge zato što se ne dopada onaj možda ili ideje onog, koji saziva takav skup ili organizuje takav skup, ima.
Zato smatramo i ne možemo da podržimo ni jedan od ova tri zakonska predloga, dok ne vidimo odgovor Ministarstva na naše amandmane. Hvala.

Poštovana predsednice tražio sam repliku kada je kolega završio izlaganje. Naravno, ponavljajući one iste laži koje slušamo ovde već tri i po godine, da je neko drugi kriv.
Ja predlažem kolegi i premijeru da oni obiđu stotine hiljada ljudi koji su izgubili posao 90-ih godina, da obiđu, ukoliko mogu, stotine hiljada ljudi koji su ostali van svojih domova dok su oni vodili Srbiju, da obiđu stotine hiljada ljudi koji su otišli iz Srbije dok su oni vodili Srbiju.
Šta je ova vlast uradila u tih 12 godina, odnosno u 12 godina bilo je mnogo vlasti i bilo je puno tu vlasti gde su bili vaši koalicioni partneri. Činjenica je da je SRS bila opozicija tih 12 godina. Za tih 12 godina prosečne zarade su sa 30 povećane na preko 400 evra. Držani dug je smanjen sa 200% GDP zaduženja, spoljni dug smanjen je na 45. Znači, sve tu to rezultati koje građani znaju, da ne govorimo o tome o obnovi zemlje posle bombardovanja, o tome koliko je urađeno na evrointegracijama, na pomirenju u regionu, na istraživanju i kažnjavanju ratnih zločinaca, na borbi protiv kriminala i korupcije.
To su sve rezultati koje građani znaju, a ovo ovde je prazna priča da je neko drugi kriv zašto Srbija propada već tri i po godine za koliko ova većina upravlja Srbijom. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Gospodine ministre, mi smo predložili da se član 20. promeni i da u skladu sa Ustavom i ovaj zakon stupi na snagu od osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.
Apsolutno smo nezadovoljni odgovorom koji smo dobili da se amandman ne prihvata, kaže zato što bi dovelo do dvostrukog administriranja istog poreskog oblika za period od 1. januara 2016. godine, do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i za period od stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra, odnosno do kraja 2016. godine.
Zašto smo nezadovoljni? Vi se u zakonu koji ćemo usvojiti napisali da je on posledica usvajanja Zakona o držanju vatrenog oružja, koji je stupio na snagu 5. marta 2015. godine.
Ja vas pitam – zašto niste onda ovaj zakon dostavili ranije? Zašto smo morali da dođemo u situaciju da o njemu raspravljamo 23. decembra i da ga usvajamo, da ne može u ustavnom roku od osam dana da bude objavljen i onda da stupi na snagu tada i neka se primenjuje od 1. januara, to nije sporno. Ima zakone u kojima se kaže – stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuju se od određenog datuma.
Mene zanima odgovornost, ta reč odgovornost za ne urađeni posao. Ako je posledica celog ovog zakona usvajanje Zakona o držanju vatrenog oružja, koji je usvojen 5. marta, odnosno stupio na snagu, šta je Vladi, odnosno vašem Ministarstvu trebalo skoro devet meseci da dođete sa predlogom ovog zakona.
Znači, za nas je to apsolutno neprihvatljivo i ako je potrebno dvostruko administriranje, e onda treba dvostruko da administrira neko ko nije ovaj posao uspeo da uradi za ono vreme koliko je bilo normalno i realno da se uradi. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Ja sam nešto malo o ovom članu, odnosno o ovoj promeni koju predlagač predlaže govorio i u načelnoj raspravi, ali nekako tada smo ostali bez TV prenosa, pa građani nisu mogli da čuju, jer u odloženom tamo posle ponoći, malo ko je mogao da čuje moje izlaganje, ali i odgovor ministra.
Naime, o čemu se radi, u članu 6. se produžavaju rokovi za obaveznu elektronsku prijavu poreza. Za godinu dana porez na dobit pravnih lica odlaže se za tri meseca, za akcize za godinu dana, porez na prihod samostalnih delatnosti za preduzetnike za godinu dana, porez na premije za tri meseca itd.
Ono što je ministar odgovorio to je da bi on voleo da je ispoštovan rok koji je inače on predložio, a ova Skupština usvojila u oktobru mesecu, ili septembru mesecu 2014. godine. Pošto je isticao rok koji je prethodnik gospodina ministra, jedan genije kako su ga ovde nazivali, došao u junu sa predlogom da od oktobra bude obavezna elektronska prijava, onda kada je ministar shvatio da ne može tako kratko, on je rekao – hajmo godinu i dva tri meseca.
Sada je prošlo tih godinu i dva, tri meseca, sada se traži novih godinu dana ili tri meseca u nekim slučajevima. Mene zanima ko je odgovoran opet? To pitanje odgovornosti ja ne mogu da dobijem.
Ko je odgovoran za posao koji nije izvršen u roku koji je ova Skupština donela, ministar predložio rok, vi usvojili rok, sada se taj rok nije ispoštovao, traži se produženje, a niko nije odgovoran? Hvala.

Hvala predsedavajući.
Mi smo predložili u ovom amandmanu neke jezičke korekcije koje predlagač nije prihvatio. Ono što je vrlo važnije je suština predloga izmena zakona kako je to predlagač predložio. Naime, predlagač je predložio da se redosled uplaćenog iznosa vrši po sledećem redosledu – da prvo ide iznos glavne poreske obaveze, pa kamata, pa troškovi naplate, a ranije su bili – troškovi naplate, kamata, iznos glavne poreske obaveze.
Ovo rešenje koje je sada predlagač predložio je postojalo u prethodnom zakonu i kada je ministar, ne ovaj ministar finansija nego ministar pre njega, taj genije, dolazio on je rekao – moramo da obrnemo redosled onako kako je ova skupštinska većina usvojila zato što po odluci Ustavnog suda više ne može da se primenjuje komforni metod obračuna kamate i da je to obaveza usled odluke Ustavnog suda. Sada sam zbunjen vraćanjem na staro.
Prvo, ima još u ovom zakonu vraćanja na staro, na ono što nije valjalo, najgore na svetu i sve ono što je bilo. Pričaćemo o tome, ali u ovom slučaju sam sada zbunjen da li će se ponovo primenjivati taj komforni metod obračunavanja kamate, odnosno kako narod kaže – kamata na kamatu jer ako ovim redosledom se bude umanjivao dug, ostajaće uvek na kraju kamata i troškovi naplate i onda će se na osnovu toga, da li će se u stvari na osnovu toga, to je moje pitanje, obračunavati kamate da ne dođemo u situaciju da Ustavni sud reaguje jer nam je tako objašnjeno?
Kada je menjano ovo, objašnjeno je da je to zbog odluke Ustavnog suda. Tako je ministar Krstić rekao, govorio, predložio i ova Skupština usvojila i sada vraća na ono staro što je bilo pre toga. Hvala.

Mi smo predvideli našim amandmanom da se dodatno pojača transparentnost u javnom nadmetanju kada se oglašava prodaja pokretne stvari u javnom nadmetanju ispred Poreske uprave. Uglavnom, poenta je da su to bile manje jezičke izmene, ali je suština da se ponovo ovim zakonom, ovom predloženom izmenom koju je sada ministar predložio, vraća na rešenje koje je postojalo u zakonu iz 2010. godine, koje je ministar Krstić u svom nadahnutom, a na sreću Srbije kratkom, ministrovanju hteo da promeni.
Pošto je vreme pokazalo da ovo, kao i mnoge druge stvari koje je on radio, nije baš bilo u korist građana Srbije, vraćamo se na ono rešenje iz tog nekog prethodnog vremena. Meni je drago da je Ministarstvo sagledalo to da se neke stvari koje su rađene u tom periodu nisu pokazale kao dobre i da se vraća na rešenja iz tog prethodnog lošeg, najgoreg, najstrašnijeg perioda, kako ovde slušamo u raspravama o mnogim zakonima.
Znači, mi pozdravljamo što je ovo rešenje ovako uvedeno i mislimo da se ovako kako je uvedeno sada obezbeđuje veća transparentnost u postupku prodaje pokretnih stvari, u postupku prinudne naplate, što je bilo smanjeno suštinski izmenama koje je ministar Krstić predložio, a ova skupštinska većina, naravno, usvojila.

Ja moram pre svega da protestujem zbog obrazloženja za neprihvatanje našeg amandmana, jer smo mi tražili jednu jezičku izmenu, da se reč: „o zastarelosti“ zameni rečima: „kojima se uređuje zastarelost“. U obrazloženju se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga za neprihvatanje amandmana drugih kolega poslanika, a oni su tražili brisanje celog člana. Mislim da to nije korektno, jer mi smatramo da je ova izmena dobra koju je Vlada predložila, sem ovog jezičkog dela.
Zašto mislimo da je dobra? Zato što je ovo još jedna izmena koju je uveo ministar Krstić i promenio 2013. godine, a ovim izmenama se vraća na staro. Znači, ovim izmenama se vraća da se odredbe, tj. u zakonu sad treba da stoji da se odredbe ovog Zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje naplate i povraćaj ne primenjuju na doprinose za obavezno socijalno osiguranje, što je postojalo u zakonu dok nije došao ministar Krstić, a onda je ova većina to sve aminovala. Sada je došao drugi ministar, hvala Bogu, on je video da tu nešto ne valja, vraća na ono staro kako je bilo i ja se nadam da će ova većina to prihvatiti. Ali, opet bez ikakve odgovornosti. Šta je sa ovih prethodnih godinu dana? Šta ćemo sa onim ljudima koji su oštećeni primenom zakona onako kako je ovde predložio ministar Krstić, a ista ova većina ovde, isti ljudi aminovali? Mislimo da je to neodgovorno.
S druge strane, mislim da nije u redu da se naš amandman odbija po automatizmu bez da se pročita šta smo mi predložili, mi smo predložili jednu jezičku izmenu, a vi možete da se složite sa njom ili ne. U suštini, mi podržavamo ovu izmenu koju je Vlada predložila zato što je ona dobra, bolja od onih rešenja …

Hvala vam.

Ovaj deo Predloga zakona govori o kaznama i sad obrazloženje zašto se naš amandman ne prihvata, to je zato što smo mi tražili da ostane propisana kazna od 150.000 dinara za slučajeve kada poreski obveznik pravno lice ne podnese poresku prijavu na vreme i ne plati porez.
Slažem se da je ovo usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, ali sada u zakonu imamo jednu nelogičnost. Znači, biće ista kazna za dva različita prekršaja. Do sada je postojala veća kazna u slučaju da ne blagovremeno prijavite porez i ne platite ga bila je veća, a manja kazna je bila da ako ne blagovremeno prijavite i platite ga. Tako da je pomalo besmisleno da postoji ista kazna za ipak dva različita slučaja.
Mislim da je onda trebalo ako se već išlo na ovo smanjenje zbog usklađivanja sa Zakonom o prekršajima da se smanji za ove slučajeve gde se ne blagovremeno prijavi porez, a on se plati. Mislim, da na ovaj način jezički imamo dva stava jednog člana koja bi mogla da postoje u samo jednom članu, da se samo kažnjava onaj koji je ne blagovremeno podneo prijavu sa 100.000 bez obzira da li je platio ili ne platio porez, taj deo potpuno ne utiče na visinu kazne i u tom smislu smatramo da je loše ovakvo rešenje koje će ostati u zakonu. Naše je bilo da postoji, da ostane ta razlika, a ona ako već nije bila moguća zbog Zakona o prekršajima mislim da je moglo da se nađe drugo rešenje i da se ova dva stava spoje u jedan i da se propiše kazna za ne blagovremenu prijavu poreza bez obzira da li ste ga kasnije platili ili ne. Hvala.

Nažalost, ovo ne rešava problem koji je, da kažem, izazvao problem. Znači, problem zloupotreba dnevnica se ne rešava na ovaj način, nego u želji da se navodno reši taj problem na potpuno pogrešan način je napravljena višestruka šteta.
U ovom slučaju se ispravlja jedan deo te štete koja je napravljena, a to je da su preduzeća privatna, koja su upućivala i upućuju zbog potrebe posla svoje radnike na službeni put, morala da plaćaju zbog promene uredbe Vlade porez državi, ili veći, ili da ga plaćaju a da ga ranije nisu uopšte plaćali. To je dobro, ali je loš ovaj drugi deo vezan za javni sektor. Ja se sve slažem, bilo je verovatno zloupotreba, možda ima nekorisnih odlazaka na službene puteve i slične stvari, ali promena uredbe to nije uopšte rešila, nego je zaustavila sve. Sad mi čekamo da se nešto desi. Ovo nije to. Ovo ne rešava taj problem. I dalje ostaju dnevnice za službena putovanja u državnom javnom sektoru onako kako je Vlada propisala. I dalje nema nikakvih parametara na osnovu kojih će se meriti da li je neko ko je negde otputovao ostvario neki efekat, nešto naučio, nešto uradi. Ništa od toga nema.
Znači, imamo samo jednu demagošku priču gde premijer negde kaže – aha, tamo neko krade na dnevnicama, uzima dnevnice, sad ću ja njima da smanjim na 150 dinara u državi, na 15 evra u inostranstvu. Pa, to je ponižavanje ljudi koji onda treba da idu nešto da odrade za ovaj posao i u Srbiji i van nje. Ja bih voleo da vidim da se taj problem rešava, osim ovde verbalne želje i namere iskazane da se to uradi, ali ovo nije to. Ovim rešavamo problem koji smo napravili u privatnom sektoru, jednim delom rešava. Ali, hajde da rešimo taj problem ozbiljno, a ne nekom pukom demagogijom i demagoškom pričom. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, ja ovde želim pre svega da protestujem zbog obrazloženja za neprihvatanje amandmana. Ovde se u ovom zbirnom obrazloženju kaže da se ne prihvata iz razloga zbog neprihvatanja koji su navedeni kod obrazloženja za neprihvatanje amandmana koje su podneli drugi poslanici. Oni su podneli da se član 18. ovog zakona briše, a mi smo podneli da se promeni stopa poreza sa 15 na 10. Znači, nije naša pravno-tehnička redakcija, naša je suštinska promena u odnosu na ono što je predlagač svojom promenom hteo.
Znači, vi ste hteli da ostane ova stopa na prihod od kapitala, da iznosi 15%, a obrisali ste ovaj deo koji govori o prihodima, odnosno stopi za nepokretnost. Ova stopa je povećana krajem 2012. godine sa 10 na 15%. Jedna od stvari koja se oporezuje sada tom većom stopom od 15% su i kamate koje građani, odnosno prihod od kamate koju građani imaju na svoje devizne uloge. Te kamate padaju zbog stanja na svetskom finansijskom tržištu, a naša država i dalje zadržava po nama taj visok procenat od 15%. Mi smo smatrali da treba da se smanji zahvatanje države, pre svega imajući u vidu prihod koji građani imaju na kamate na oročene štedne uloge u devizama koje drže u bankama u Srbiji.
Mislimo da bi to pomoglo građanima da u ovo vreme kada im država na svaki mogući način otežava život povećavanjem akciza, cena struje, nametanjem ponovo TV pretplate i sličnih stvari, da im makar malo pomogne i zato smo predložili ovu izmenu. Ona nije u rangu ovoga što su druge kolege predložili i žao mi je što se na ovaj način polemiše sa našim predlogom. Hvala.

Hoću po povredi Poslovnika, javio sam se, poštovani predsedavajući. Naime, umesto ministra Vujovića, ovde ispred Vlade, odnosno u sali je ministar Sertić.
On nije ovlašćen za predstavnika Vlade po raspravi o ovoj tački dnevnog reda i on po članu 158. Poslovnika stav 7…

…ja vas molim da me pustite da završim, dajte mi to obaveštenje, jer ja to obaveštenje nisam mogao da nađem, da su svi članovi Vlade ovlašćeni da učestvuju u raspravi po određenim tačkama dnevnog reda.
To obaveštenje ja nisam mogao da nađem. Tražio sam ga u e-parlamentu…

Ne, ja vas molim da vi pročitate Poslovnik i sada ću da vam pročitam ja.
Član 158. stav 7. ko može da učestvuje u raspravi o pojedinostima, pa kaže – predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima, po ovom osnovu ne može da bude duže od tri časa.

Nisu ovlašćeni, gospodine predsedavajući, ovde piše da je za – predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen dr Dušan Vujović i samo njegovo ime stoji ovde.