Dobro je što vi u tome što sam ja izgovorio vidite kompliment. Želeo sam da vi nedvosmisleno potvrdite da vi sledite politiku ove Vlade, jedne katastrofalne, loše Vlade, koja vodi Srbiju u propast i koja će srećom vrlo brzo u naredna dva, tri meseca završiti svoj mandat, zajedno sa vama. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Vlada je katastrofalna zato što su danas plate u Srbiji najmanje u regionu. Vlada je katastrofalna zato što su uslovi poslovanja u Srbiji najlošiji u regionu. Vlada je katastrofalna zato što danas 15% stanovništva živi na ivici siromaštva, 150.000 ljudi više nego pre četiri godine. Vlada je katastrofalna zato što zatvara u vreme najveće krize povećanog siromaštva narodne kuhinje, pa onda nalazi neka loša obrazloženja i pokušava da se opravda.
Vlada je katastrofalna zato što imamo loše političke odnose u regionu. Vlada je katastrofalna zato što je trebalo četiri godine da otvori dva poglavlja u pregovorima sa EU, što je najgori početak ikada i jedne zemlje koja je otvorila pregovore i krenula u proces pristupanja EU.
Zbog svega toga, meni je drago što se ministar hvali što je deo takve Vlade i takve politike i što je ovaj zakon takav i neće doneti ništa bolje ljudima koji žive od kulture i rade u kulturi. Ja kažem, drago mi je što je ministar to potvrdio, što je ponosan na to što sledi politiku ove Vlade i ja sam ponosan što ćemo imati te izbore za dva meseca i siguran sam da će građani znati da kažu ne jednoj ovakvoj politici. Hvala.

Bez obzira da li će i kada građani gledati ovo, mislim da je važno da se kaže da je Vlada predložila da se uplate doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje iz člana 70, za koja se obezbeđuju sredstva i onda reči: „u budžetu Republike Srbije“ brišu i ostaju samo – budžet autonomne pokrajine, odnosno budžeti jedinica lokalne samouprave.
Ponavljam, posle ovoga, ako se usvoji ovo rešenje, ministar više neće biti adresa. On je time skinuo teret završavanja problema sa svojih leđa, prebacio je to na lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine. Možemo da govorimo da li se u praksi pokazalo realno ili nerealno, da li je i sada rešenje takvo da se najveći broj ovih plaćanja vrši iz budžeta lokalnih samouprava, pa onda one kasne ili ne kasne. Ali, na ovaj način, ministre, vi niste ponudili rešenje kako će država, znači, centralni nivo vlasti, da pomogne. Kako ste predložili da se izmene ova tri člana, vi ste samo oprali ruke i skinuli odgovornost sa sebe i niste ponudili rešenje.
Mi govorimo upravo protiv tog rešenja koje će sada ostaviti jedino budžetu, odnosno vlastima autonomne pokrajine ili lokalnih samouprava da rešavaju ovaj problem, a one, tu možemo da se složimo, ni do sada nisu na najbolji način rešavale ovaj problem.
Ponavljam, tu je ta loša politika prebacivanja odgovornosti na nekog drugog, gde vi možete da kažete – tako nije bilo u praksi, nije zaživelo, loše rešenje. Šta nudite da nemate nikakve veze više sa tim? To je vaše rešenje.

Ministre, vi ste do sada imali, odnosno postojalo je u zakonu, u članu 69. kaže da se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije za uplatu doprinosa za PIO. Zašto to nije do sada ostvareno na pravi način i zašto niste našli neko rešenje? To ja pitam vas, odnosno mogu da vas pitam, jer vi sada predlažete brisanje budžeta Republike Srbije kao mesta gde se ta sredstva obezbeđuju. Naravno, da se vi nećete time više baviti, odnosno vaš naslednik. Vi se sigurno nećete time više baviti kada se završi mandat ove Vlade.
Znači, o tome govorim. Vi govorite sada - imali smo loše iskustvo, bilo je u zakonu, nismo to sproveli i sada ga brišemo. Koji je vaš doprinos tome? Koji je vaš doprinos, osim da obrišete ili da prebacite odgovornost na nekog drugog?

Ne znam o kom delu zakona ministar govori, jer ne govori o onome o čemu sada govorimo. Govorimo o uplatama doprinosa za PIO i zdravstveno. Ne govorimo ni o kakvim nagradama. Govorimo o tome da se do sada u zakonu spominje budžet Republike Srbije kao mesto gde se obezbeđuju ta sredstva. Da li je to bilo ovim zakonom, koji je bio prvi zakon u oblasti kulture, donet 2011. godine, na najbolji način rešeno? Možemo da se složimo da nije. Možemo da se složimo da nije, ali ja kritikujem rešenje koje vi predlažete. Rešenje je da više budžet Republike Srbije i Vlada Republike Srbije nemaju nikakve veze sa tim, i to prebacujete na nekog drugog. Ja to kritikujem.
Ne znam o kakvoj nagradi ste vi govorili. Znam da ste umorni, kao i svi mi, molim vas da se skoncentrišete da govorimo o onome što je tema amandmana o kojima govorimo.

Pa, član 44. onako kako je predložilo ministarstvo trebalo je da označi kraj nacionalnih penzija koje mogu da se dodeljuju po Zakonu o kulturi, a govori o tome da one penzije koje su do stupanja na snagu novog zakona važile da oni korisnici zadržavaju to pravo.
Na kraju da kažem srećom, ne znam kojom srećom, sticajem okolnosti, došli smo do toga da ovaj član praktično nije suštinski neophodan, jer je premijer zamolio poslanike vladajuće većine da ipak se zadrži rešenje da se izuzetno može dodeliti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja.
Mi smo bili predložili da se ovaj član briše, kao što smo bili predložili da se briše i član 7. zakona. To što Vlada ne prihvat brisanje našeg člana, mi i možemo da se složimo sa tim, jer u međuvremenu podnošenjem amandmana odbora na članove 7. i 44. ovog zakona praktično je to ta namera zakonodavca, ministra pre svega da ukine nacionalne penzije i same Vlade koji je takav zakon poslala nama u Skupštinu, negde čini mi se u avgustu mesecu prošle godine.
Ipak, na kraju je, kao u jednom dobrom umetničkom delu, književnom ili filmskom, u poslednjim sekundama filma ili na poslednjim stranama knjige dobila pozitivan rasplet ili hepiend, kako se to kaže kolokvijalno. Nadam se da su ovaj izraz mogle sve kolege da razumeju. Dobićemo da će i u buduće biti moguće najvećim umetnicima u Srbiji dodeljivati, koda steknu uslove za penziju doživotno mesečno novčano primanje.
Sa te strane, to je možda i jedina srećna okolnost koja je pratila raspravu o usvajanju izmena i dopuna Zakona o kulturi. Nažalost druga rešenja koja nisu dobila tako dobar epilog, jer verujem da premijer, pošto od njega očigledno sve zavisi, jer da je do ministra, ovo se ne bi desilo, neće biti sprečena, verovatno će kada budemo glasali, biti i usvojeno od strane i u svojoj praksi pokazati negativne posledice.
Srećom, idu nam izbori, stvari će se vrlo brzo u Srbiji promeniti, pa verujem da će i negativne posledice ovakvih izmena Zakona o kulturi vrlo brzo moći da se saniraju. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Tražio sam u skladu sa Poslovnikom da mi date reč dok ste čitali predlog kolege Bečića o objedinjavanju rasprave, koji je po mom mišljenju suprotan stavu 2. člana 157, jer ja i pored svog truda nisam uspeo da nađem međusobno uslovljena, ili rešenja koja su međusobno povezana u predlozima tačka dnevnog reda, recimo Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, koje nemaju živih zakonskih naslednika sa Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije NATO za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške, a sve to sa izborom članova u Državno veće tužilaštva i sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Mislim da, i žao mi je što se nastavlja sa praksom da se spajaju tačke koje ne mogu da spoje sa Poslovnikom. Dve godine ova većina zloupotrebljava član 157. Poslovnika koji omogućava spajanje tačaka, ali samo pod uslovom kako kaže da su rešenja u predloženim tačkama međusobno uslovljena i povezana.
Hteo sam, ako ništa drugo da čujem od kolege Igora Bečića, potpredsednika, gde je on video tu međusobnu povezanost i uslovljenost između ovih nekoliko tačaka čije objedinjavanje predložio, a Skupština, nažalost, ponovo usvojila. Hvala.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 103. Poslovnika koji govori o pravu poslanika da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, učinjene na sednici Narodne skupštine, koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Smatram da ste trebali prethodnog govornika da prekinete kada je počeo da govori o povredama Poslovnika iz Osmog saziva Narodne skupštine iz 2010, 2011. godine, jer je danas 9. februar 2016. godine. Ono što je prethodni govornik pokazao je da za tih šest godina nije naučio ništa i da je izgleda ovde takmičenje ko može više tačaka dnevnog reda da spoji.
Unapred priznajem poraz u toj utakmici. U tom takmičenju sigurno ne možemo da pobedimo. Ovakvo spajanje tačaka ne može ničim da se opravda i ja sam govorio o Poslovniku, o vašoj obavezi u članu 27. da poštujete ovaj Poslovnik, a poštovanje Poslovnika znači da ne mogu da se stave na dnevni red izjašnjavanje pred Skupštinu predlozi koji nisu u skladu sa Poslovnikom. To je obaveza predsedavajućeg, da se stara o sprovođenju Poslovnika.
Ako Poslovnik propisuje uslove za objedinjavanje rasprave, vaša je obaveza da onaj predlog koji nije u skladu sa Poslovnikom ne stavite uopšte na izjašnjavanje. U tom slučaju, odnosno ako vi mislite da bilo koji predlog koji dođe, može da se stavi pred Skupštinu, bez obzira da li je on u skladu sa Poslovnikom ili ne, onda se obesmišljava uloga predsedavajućeg i obaveze koje ima po članu 27. Poslovnika. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, poslanička grupa Boris Tadić-SDS,ZZS,ZS će podržati Predlog zakona. Smatramo da je dobro što je ministar našao vremena da se bavi problemima iz svog resora i da predloži izmene zakona koje će da pomognu licima sa invaliditetom da lakše ostvaruju svoja prava.
Dobro je što je ovaj zakon praktično primena Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, na jedan konkretan način da se reši jedan problem. Ono što ja želim ministre kao pitanje danas da postavim, nisam uspeo do kraja da shvatim zašto je ostala ova ograda u predloženom članu 1. da se doda stav koji kaže - da isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog propisa ne mogu se potpisivati u skladu sa stavom 1. ovog člana, već u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave. Mislim da čitajući obrazloženje zakona i članove Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koji u članu 4. kažu – da se država obavezala da preduzme sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo u cilju menjanja, ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koje predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, kao i član 12. te iste Konvencije koji kaže – predviđa pravo osoba sa invaliditetom na nesmetano upravljanje imovinom i obavljanje pravnih poslova ukidajući finansijske poslove.
Mi smo polazeći od ove Konvencije, čitajući Predlog zakona predložili jedan amandman. On govori u jednom delu da se pored „organa javne vlasti“ stavi „javni beležnici“, koji su zakonom uvedeni tek pre nekih više od godinu i po dana posle velikih muka, da i pred njima osobe sa invaliditetom koje ne mogu da stave potpis, a nisu nepismene i svesni su, mogu da na ovaj način ostvare svoje pravo. Smatramo da bi to bilo u potpunoj meri usaglašavanje i primena Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Meni lično nije jasno obrazloženje ovde u obrazloženju zakona, kaže se da Zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa koji je donet 2014. godine i menjan 2015. godine, predviđa drugu proceduru. Smatramo da je ovim zakonom mogao i taj zakon da se promeni, da Konvencija govori upravo o tome da vlade preduzimaju sve mere, kao što je menjanje i ukidanje postojećih zakona i smatramo da je ovo bila prilika da možda promenimo i ovaj Zakon o overi potpisa, da kao što ste vi predložili organima javne vlasti, sada moguće da se ovim faksimilom praktično ostvari neko pravo, da to isto može da se uradi i pred notarima.
Kažem, podržaćemo zakon, on je korak napred samo mislimo da je ovo bila dobra prilika da se napravi još taj jedan korak, odnosno da se ovo pravo ustanovi u svim slučajevima kao što Konvencija predviđa u članu 12, a to je nesmetano upravljanje imovinom i obavljanje svih pravnih poslova. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, kolege poslanici, danas je ova sednica, kako je premijer rekao, sazvana da bi se pokazala nova politička pristojnost u Srbiji, koju ova Vlada proklamuje. Ja mislim da je raspravom na ovu temu sve, samo ne promocija političke pristojnosti.
Ako se želela pokazati politička pristojnost, slučaj posle izjave ministra odbrane upućen novinarki, na koji, kao što čujemo ovde, više puta smo čuli - ministar se izvinio, to nije bio slučaj. Ministar sve izvinio uveče, kada je shvatio da je to što je rekao snimljeno u kameri. Nije se odmah izvinio novinarki i ostalim prisutnima, nego kada je to postala tema u javnosti. Zato smatramo da od te proklamovane politike pristojnosti nema ništa.
U to me je uverio i premijer kada je rekao u svom izlaganju da ga nije zanimalo šta će da govore oni koji smatraju da je ministar odbrane odgovoran kada se pre nešto manje od godinu dana srušio helikopter i kada je izgubljeno sedam života. Pa, kakva je to pristojnost, ako nećete da čujete šta ljudi imaju da pitaju o tom slučaju, šta građani Srbije žele da znaju? Šta se to dešavalo u noći 13. marta prošle godine? Zbog čega je sedam građana Srbije izgubilo život? Da li je, i to je ono što mene najviše brine, da li je cela ta akcija bila zamišljena da bi ovakvi naslovi bili u svim dnevnim novinama, a ne samo u jednim dnevnim novinama, koji su očigledno pre vremena pustili u štampu izveštaj o uspešnoj završenoj akciji? Da li je tog dana trebalo da se promoviše nečija briga, koja je nažalost koštala sedam života?
Za ove dve godine, koliko je skoro trajao mandat gospodina Gašića, to nije jedini slučaj kada smo mi iz opozicije smatrali da on ne radi dobro, da je izašao iz okvira zakona i tražili njegovu smenu.
Podsetiću vas na prvi slučaj kada se 2014. godine krajem septembra desila tuča pripadnika Kobri, vojnih vojnika, sa pripadnicima Žandarmerije, pripadnika Kobri koji su se našli na ulici zajedno sa bratom predsednika Vlade i gradonačelnika Beograda. Taj slučaj je danas na sudu, ali taj slučaj ovde u Skupštini nije mogao da dobije epilog. Skupština je odbila i odbor je odbio da razgovaramo o tome šta se tog dana dešavalo i kako su se pripadnici Kobri našli na ulicama zajedno sa bratom premijera i gradonačelnika.
Tih dana otvorila se i priča o nezakonitom prisluškivanju, odnosno nezakonitom praćenju aktivnosti političkih stranaka od strane VBA. O tome se razgovaralo na jednoj sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti, gde je bio prisutan i Zaštitnik građana koji je celu tu stvar pokrenu, a s kojim je ministar odbrane mesecima odbijao saradnju. I tada smo tražili ostavku i razrešenje ministra.
Tražili smo ostavku ministra kada je, ne znam čime izazvan, izjavio da on zna da je bivši ministar odbrane za vreme svog mandata, gospodin Šutanovac, prisluškivao predsednika Republike, gospodina Tadića. Pa onda, kada su od njega tražili dokaze i za tu svoju tvrdnju, krenuo je da govori da nije on baš to tako mislio. Ja se nadam da će taj slučaj možda jednog dana naći epilog na sudu, jer u institucijama drugim nismo mogli da dođemo do epiloga.
Na kraju, pred ove izbore koji će se desiti za naredna dva meseca, Vlada je rešila da promoviše politiku pristojnosti. Onda, dva meseca imamo igranku sa tim da će ministar biti smenjen, odnosno da neće više biti ministar i čekamo taj dan. Evo, dočekali smo ga danas. Vidim da je predsednik Vlade zamerio ljudima koji su za ova dva meseca protestvovali i podsećali ga šta je obećao. Ja ne znam da li je to takođe deo proklamovane politike pristojnosti. Da li se u ovoj zemlji ne sme ništa zameriti u radu predsednika Vlade i u radu ministara? Da li će svako ko misli drugačije biti nazivan neradnikom, izdajnikom, nesposobnjakovićem, lopovom, lažovom, sve ono što se nalazi u svakodnevnim saopštenjima SNS koja se objavljuju i o kojima se govori?
Predsednice, molim vas, da se ja sa kolegama poslanicima ne…

Hvala vam što ste me upoznali sada posle dve godine da je to dozvoljeno u parlamentu.

Vi znate da je našim Poslovnikom dobacivanje u sali zabranjeno i više puta ste opominjali druge poslanike kada su to radili, ali očigledno da Poslovnik ne važi za sve isto…

…i da je verovatno to deo te političke pristojnosti.

Hvala vam što vi brinete o mom vremenu, nema potrebe, brinite o Poslovniku jer vam je to obaveza, a ne da brinete o mom vremenu.

Ja nemam nameru da odgovaram na ove dovike koje sada čujem u sali i spreman sam da diskutujem i da debatujem o svemu jer smatram da je politika koju ova Vlada vodi već četiri godine, politika obmana i laži, laži na kojoj je zasnovana pobeda iz maja 2014. godine, kada je predsednik Vlade zajedno sa predsednikom Republike izašao na stepenice ispred Narodne skupštine i rekao da su izbori pokradeni. Tri i po godine čekamo rezultat te istrage, da vidimo ko je pokrao izbore. Nismo dobili taj odgovor. Čekamo tri i po godine na razrešenje raznih afera, da vidimo ko je šta krao u Srbiji, a ko je šta doprineo da Srbija bude zemlja koja ide ka Evropi, zemlja u kojoj vlada pravo, zemlja u kojoj se poštuju institucije, zemlja u kojoj se političari ponašaju odgovorno i pristojno.
Dobro je što ćemo imati izbore za dva meseca. Građani ne treba da budu u strahu kada izađu na te izbore, treba da glasaju slobodno, treba da glasaju u uverenju da stvari u Srbiji mogu da se promene na bolje. U tom svom uverenju mogu da glasaju za one za koje misle da mogu da donesu tu promenu.
Verujem da ova politika koja upravlja Srbijom u prethodne četiri skoro godine nije politika koja Srbiju vodi na bolje, nije politika koja donosi bolji život građanima, nije politika zbog koje će u Srbiji biti manje siromašnih, već politika u kojoj će u Srbiji biti više siromašnih. Nije politika u kojoj će mladi ostajati u Srbiji, nego je politika koja tera mlade i talentovane ljude iz Srbije. Ovo nije politika u kojoj se ceni obrazovanje i rad, nego politika u kojoj se lažnim diplomama strukovnih studija dolazi na najvažnije funkcije.