Hvala, predsedavajući.

Član 1, predlog našeg amandmana je da se član 1. obriše. Zašto? Član 1. predviđa izmenu da se umesto sadašnje obaveze poreske uprave da kvartalno objavljuje na svojoj internet stranici spisak poreskih dužnika na dan, poslednji dan u tom kvartalu za dužnike, pravna lica koja imaju dug veći od 20 miliona, odnosno fizička lica, odnosno preduzetnici koji imaju dug veći od pet miliona. Da se to sada promeni i da se objavljuje dva puta godišnje na stanje, na poslednji dan tog polugodišta.

Možda bi to bilo gospodine ministre za nas i prihvatljivo da nije ove reči – može da. Može da znači, može da, možda i ne. Naša je bojazan da prihvatanjem, da usvajanjem ove izmene zakona će se dešavati više ne nego da. I da ono što je bila ideja, a što ministar odbijajući naš amandman kaže da nije ostvaren, a to je ideja da se poreski dužnici suoče sa negativnim odnosom javnosti u odnosu na njih, da ćemo odustati od tog pritiska javnosti na najveće poreske dužnike i tako možda poboljšati naplatu poreza.

Da li je to možda zato što su najbolji prijatelji ove Vlade, ujedno i najveći poreski dužnici i što će se sve češće njihova imena nalaziti na ovakvim spiskovima pa se to želi sakriti, kako ne bi bilo neprijatno premijeru i ministrima da se slikaju sa istim tim poreskim dužnicima.

Ja sve vreme, gospodine Bečiću govorim o amandmanu iako je pola 8 ujutru, i ako sam ja čekao ministra nekoliko minuta posle 12 sati rasprave. Nemojte vi da govorim o amandmanu jer ja sam govorio upravo o amandmanu… (Isključen mikrofon)

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, na kraju, odnosno pri kraju ove rasprave evo dokaza da se i podnošenje amandmana da se određeni član zakona briše isplati. Dočekali smo i taj trenutak prvo da se prihvati jedan od preko 40 amandmana na predloge svih ovih zakona koje smo imali. Onaj prethodni je podneo kolega Homen, eto, on je dao tu mogućnost da se samo obriše ovaj deo reči „može da“, to se nije nalazilo u ovom izveštaju o prihvaćenim amandmanima, ali drago nam je da se to sada desilo ovde na sednici, ali drago nam je i što je i ovaj amandman prihvaćen.

O čemu se radi u članu 4? Radi se o tome da je Predlogom zakona bilo predviđeno da se predajom stvari nadležnom državnom organu na osnovu akta koji donosi Vlada može namiriti poreski dug.

Bilo je interesantno u načelnoj raspravi, vi gospodine ministre, niste bili tu, ali puno je poslanika hvalilo ovaj institut. Mi smo bili protiv i smatrali smo da ne treba da postoji, jer on nije razjašnjen do kraja, nije razrađen. Šta znači predaja stvari? Ko procenjuje vrednost? Šta se sa tim stvarima dalje radi? Ko upravlja sa njima? Da li se one koriste, prodaju? Sve je to bilo nejasno i dobro je što je Vlada prihvatila ovaj naš amandman. Malo je neobično da je Vlada usvojila Predlog ovog zakona u subotu, a onda u ponedeljak ga ovde hvalili poslanici, pa onda u utorak ipak je Vlada rešila da odustane od ovog rešenja. Radimo sve u brzini.

Ova izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je sedma izmena ovog zakona u poslednje četiri godine. Jako je teško pratiti ove izmene i nameru Vlade i jasnu politiku Vlade.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, ovo je amandman koji je u skladu sa prihvatanjem ovog prethodnog amandmana da se obriše mogućnost da se predajom stvari nadležnom državnom organu namiruje poreski dug. Još jednom kažem, mala satisfakcija na kraju dana da su neka naša rešenja za koja smo se više od 12 sati u toku ove noći borili prihvaćena od strane Vlade i da neće biti deo zakona koji će ova vladajuća većina usvojiti. Ali, nažalost, bojim se da ostala rešenja i ostali zakoni o kojima smo raspravljali, koje će skupštinska većina danas usvojiti, nisu dobri po građane Srbije. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, naša izmena je da se suštinski izmeni pristup kod poreskih obveznika koji su stekli pravo na odlaganje plaćanja glavnog poreskog duga.

Vaš predlog podrazumeva da se oni obrate Poreskoj upravi u pisanoj formi kako bi stekli pravo na promenu načina otplate svog duga, a naš predlog je da njih po službenoj dužnosti Poreska uprava obavesti da su po novom zakonu stekli pravo.

Vi u obrazloženju za neprihvatanje našeg amandmana kažete da je taj princip automatizma, odnosno postupanje Poreske uprave po službenoj dužnosti, u smislu utvrđivanja prava na odlaganje plaćanja dugovanog poreza, da se pokazalo kao manjkavo u prethodnom periodu.

Mislim generalno, da bi taj princip bio bolji od ovog koji danas imamo. Mislim da bi ljudi ozbiljnije shvatili obavezu plaćanja poreza i drugih dažbina prema državi, ukoliko bi videli da se ta država odnosi odgovorno prema njima i da, kada oni steknu neko pravo, da ih država obavesti da su to pravo stekli i da im lako omogući da to pravo iskoriste.

Ovako, imamo situaciju da građani ili poreski obveznici, u ovom slučaju, možda neće biti ni upoznati sa tim da su dobili neka prava i neće moći ta prava da ostvare.

Generalno mislim da je rad Poreske uprave u Srbiji loš. Mnogo puta smo o tome govorili. I vi ste govorili ovde da mnogo treba da se uradi da se poboljša.

Mi smo zato predložili ovu izmenu, kao promenu tog odnosa države i poreskih obveznika, da nije država neko natprirodno otuđeno telo koje je tu samo da uteruje strah i paniku u kosti građana, nego da je tu kao servis građana i da im pomogne da što kvalitetnije ostvare svoja prava. Hvala.

Poštovana predsednice, ja nisam čuo da ste vi u skladu sa članom 86. obrazložili zašto je ova sednica sazvana u roku kraćem od sedam dana, kao što govori član 86. Kaže u stavu 2. da može da se sazove u kraćem roku, ali kaže - predsednik Narodne skupštine je dužan na početku sednice da obrazloži takav postupak.
Vi nam niste obrazložili zbog čega je ova sednica sazvana pre manje od 48 sati. Saziv je zaveden u Skupštini nešto pre 16 časova u subotu, sa 14 tačaka dnevnog reda, od kojih je pet zakona koje je Vlada usvojila u subotu pre podne, a u Skupštinu su dostavljeni nekoliko minuta pre nego što je zakazivanje sednice upućeno poslanicima.
Samo tri od ovih zakona nisu po hitnom postupku. Mislio sam da smo u ovom sazivu videli sve i nisam očekivao da može dalje da se obesmisli parlamentarni rad na ovakav način, da poslanici nemaju nikakvu mogućnost da se upoznaju sa zakonima, da na njih stave eventualno amandmane i da kvalitetno učestvuju u raspravi.
Vi ste bili dužni da nam obrazložite svoj postupak, a to niste uradili. Ja vas molim da nam obrazložite šta hoćete da sakrijete na ovoj sednici danas? Pre nekoliko dana probali ste da sakrijete Sporazum Srbije i NATO pakta. Imali ste nekoliko hiljada ljudi na ulicama Beograda pre dva dana. Hoćete li posle ove sednice da imate 100.000 ljudi na ulicama?
Ja vas molim da poštujete Poslovnik, da nam date obrazloženje zašto je sednica sazvana u roku koji je kraći od sedam dana, kao što kaže Poslovnik. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Hteo bih da iskoristim mogućnost da po članu 97. Poslovnika predložim duže vreme pretresa od Poslovnikom utvrđenih pet časova. Naime, vladajuća većina je usvojila objedinjen pretres, 14 tačaka dnevnog reda, koje, kao što je to rekao kolega Pavićević, nemaju nikakve veze jedna sa drugom i za predstavnike Vlade po ovim zakonima je određeno pet ministara u Vladi Srbije i smatramo, ako želimo da iole kvalitetnu raspravu po ovim zakonima obavimo u parlamentu, koje je mesto gde treba da se govori o zakonima, a ne na ulicama, da produžimo vreme rasprave, kako bi što više poslanika moglo da učestvuje u raspravi i da da svoje mišljenje na predloge zakona. Dakle, ovde su zakoni koji su iz oblasti finansija, privrede, zdravlja, saobraćaja i trgovine i telekomunikacija, nekoliko međunarodnih sporazuma. Smatram da ima puno zainteresovanih za diskusiju i da bi bilo u redu, kada već vodimo ovaj objedinjeni pretres, da imamo priliku da imamo duplo duže vreme da obrazložimo svoje stavove po ovim potpuno nespojivim zakonima, pošto ste upravo odlučili da zajednički pretres obavite. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, jedan ministar je prisutan u ovom delu rasprave, pa pošto nema ministra Lončara, onda je i meni teško da govorim o predlozima dva zakona koje je on danas obrazlagao i koja su došla u Skupštinu po hitnom postupku u subotu popodne, i ako ja iz njegovog izlaganja ni jednom jedinom rečju nisam razumeo važnost i hitnost da se ovi zakoni donesu po hitnom postupku i time onemogući bilo kakva, pre svega stručna, rasprava. Ja ne mogu da budem kompetentan za dva ovako bitna zakona vezana za zdravlje građana Republike Srbije, ali sam veoma zabrinut zbog procedure kako donosimo ova dva važna zakona i činjenica je da niko od stručne javnosti nije mogao da kaže ni jednu jedinu reč u prethodnih dan i po vezano za ova dva zakona. Nadam se samo da posledice nekih rešenja u ovim zakonima neće biti tragične, ali dobro.
Da krenemo o ovim drugim zakonima koji su na dnevnom redu, a čije posledice takođe mogu da budu tragične zato što ih donosi nesposobna Vlada koja četiri godine nije uspela da reši ni jedan jedini problem iz oblasti o kojima danas govorimo. Stalno slušamo priču ove četiri godine da je kriv neko drugi, a oni ništa nisu mogli da urade. Odnosno, donet je Zakon o javnim preduzećima 2013. godine i najavljivan je kako će krenuti u rešavanje brojnih problema, kako će povećati efikasnost rada, kvalitetnu, profesionalnu upravu, korporizaciju, transparentnost, ne znam ni ja šta. Evo, danas kada smo slušali ministra u obrazlaganju predloga rešenja zakona o javnim preduzećima, novog zakona ponovo, čujemo maltene istu priču, kako će ovaj zakon da reši sve ove probleme koji su postojali, tu se slažemo, i postoje dugi niz godina, ali se postavlja pitanje šta je urađeno recimo za ove tri godine, da se makar nešto sredi u javnim preduzećima i da li je bio potreban ovaj novi zakon, u situaciji kada ovaj stari nije sproveden?
Puno je govorio ministar o tome kako će sada izbor direktora biti transparentniji, kvalitetniji, jer su pooštreni kriterijumi. Imamo činjenicu da ima komisija Vlade, komisija na nivoima AP i lokalnih samouprava, ali onaj prethodni zakon je propisivao da se do 30. juna 2013. godine objavi konkurs za sva javna preduzeća.
Pitam vas, ministre, u koliko javnih preduzeća je taj konkurs objavljen i sproveden, a u koliko imamo v.d. stanje? Suprotno ovom zakonu, godinama i godinama nemamo izbor, nego imao v.d. stanje, cela država je u v.d. stanju, pa nažalost i ovaj javni sektor.
Bilo mi je vrlo zanimljivo, ministre, što ste vi ovde rekli kako se u javnosti, kada je došao ovaj zakon, kada je konačno usvojen, povela debata o tome da li ili ne direktori javnih preduzeća mogu da budu stranački funkcioneri. Vi ste rekli kako i po sadašnjem zakonu to nije bilo moguće. Pitam vas, mi ovde imamo u parlamentu dva poslanika direktora javnih preduzeća i predsednika stranke, odnosno potpredsednika jedne stranke, pa kako je to moguće ako je prethodni zakon to zabranjivao?
Sada nam nudite ovu farsu sa zamrzavanjem. Vi ste zamrzli život u Srbiji, a ne stranačke funkcije koje će sada navodno biti zamrznute. Govorite kako ste sada uveli, propisali uslove za izbor članova nadzornih odbora. To pozdravljam i voleo bih da vidim primenu toga, jer ono što smo imali u praksi je da recimo, svaka čast svakome na znanju i umeću, ali recimo predsednik Nadzornog odbora „Apoteka Kragujevac“ umesto lekara specijaliste postane stručnjak za klimatizaciju i grejanje. Da li je to u skladu sa ovim zakonom? Nije, ali je u skladu sa politikom SNS i to je problem.
Upropašćavate ovu zemlju već tri, četiri godine, stalno kriveći nekog drugog i neko drugo vreme i neke druge okolnosti, pa ste se ovde usudili da kažete – Evropa je u recesiji, a mi nismo. Kako možete to da kažete? Da li možete pet zemalja u Evropi koje imaju negativan rast BDP u 2015. godini da nađete, u EU? Koliki je BDP u zemljama u okruženju? Svuda je veći nego u Srbiji, na dnu smo u regionu, vi to dobro znate.
Sada govorite o tome kako će Vlada da kontroliše na osnovu plana i programa rad javnih preduzeća i da će doneti neka uputstva i ne znam ni ja šta. Mene zanima sada, recimo, pošto kada smo postavljali ta pitanja dobijali smo odgovor – a, nema veze Vlada sa tim, recimo rad „Srbijagasa“. „Srbijagas“, osnovna delatnost je distribucija gasa, ne proizvodi mnogo, nemamo mi toga mnogo u Srbiji. Recimo, cena gasa je u poslednjih godinu i po dana manja za 50, 60% zato što je cena nafte pala za preko 70%. A šta se dešava sa cenom gasa koju plaćaju građani? Smanjena je 23%, a u slučajevima kada se plaća grejanje, daljinsko grejanje preko toplana u Srbiji ta cena nije promenjena ni za jedan jedini procenat, čak je bilo i nekih najava da će se povećati, pa se odustalo, jer nekako nije moglo da se objasni zašto bi se povećala cena daljinskog grejanja gde je osnovna sirovina gas u istoj nedelji kada je cena gasa morala da padne za 9%, krajem septembra prošle godine.
Šta će Vlada sada da uradi? Da li će makar u jednom delu da olakša građanima? Povećali ste sve poreze, uveli ste akcizu na struju, struja je postala luksuz u vašem mandatu. Kada padne cena gasa za 60%, Vlada ćuti, javna preduzeća ćute, a građani plaćaju istu cenu. Vi ćete onda da dođete ovde sa nekim papirom i kažete – pogledajte sada, poslovanje se popravilo ne znam koliko posto. Pa, naravno da se popravilo. Ako plaćate tri puta manje sirovinu koju trošite, naravno da ćete imati pozitivne uslove poslovanja. Ali, šta imaju od toga građani?
Zakon o javnim preduzećima potpuno i dalje nejasno govori o stanju v.d. direktora. Sada govori o tome da može da traje najduže do godinu dana, a onda drugi stav u tom članu kaže – jedno lice može da bude izabrano najviše dva puta. Šta to znači? Dva puta po godinu dana, ili jednu godinu jedan, pa drugu drugi, pa se onda menjaju tako, rotiraju? Namerno ste ostavili te stvari nejasne i iz tog razloga i mnogih drugih razloga mi ovaj zakon nećemo podržati.
Drugi zakoni, takođe važni, koji su došli ovde po hitnom postupku u subotu popodne, bez mogućnosti bilo kakve javne rasprave, da neko kaže i da se shvati šta se tu dešava, su šesta izmena i dopuna Zakona o poreskoj adminsitraciji. Šesti put u mandatu ove vladajuće većine se taj zakon menja. Tu očigledno Vlada tumara, udara o zidove u mraku, ne zna gde da krene i na koji način da sprovede reformu poreske uprave, da omogući efikasnu naplatu poreza i transparentnost u radu. Sada se ide koracima unazad.
Prva izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji ukida obavezu kvartalnog objavljivanja liste najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Ukida se to, ostavlja se mogućnost da se može dva puta godišnje ili polugodišnje lista dugovanja objaviti. Koga vi to želite da sačuvate? Šta želite da sakrijete od građana Srbije? Zašto ukidate te teško ostvarene napretke u transparentnosti u radu? Sve stvari koje predlažete idu na korist onih koji zloupotrebljavaju državu, koji ne plaćaju porez na vreme. Njima se sada omogućava da reprogramiraju dug, da ga plaćaju pet umesto dve godine, da im se otpiše kamata za to vreme. Znači, vi sistematski ovde obeshrabrujete ljude da poštuju državu, da izmiruju svoje obaveze prema državi i ovaj zakon je samo nastavak takve politike. Tu moram jedino da vam priznam da ste dosledni.
Zakon o javnom privatnom partnerstvu je očigledno namera da se nešto preko noći promeni, kako bi se nekom investitoru, nekom bratu, prijatelju, ne znam ni ja kome, izašlo u susret. Vi u članu 3. tog zakona omogućavate da se osim koncesije, recimo na zemljištu koje se dobija za korišćenje koncesije, na tom zemljištu rade i neke druge stvari koje nemaju veze sa osnovnim poslom. Znači, recimo, ako se dobije koncesija za put, da se uz taj put grade pumpe, hoteli, ne znam ni ja šta, koje ostaju koncesionari. Dakle, on će izgraditi bez konkursa, bez toga da državi plati ono što država treba da dobije, neku infrastrukturu za sebe, a kada se završi koncesija, on će vratiti ono što je koristio kao koncesiju, ali ovi drugi objekti će mu ostati.
Za koga ste spremili taj zakon, gospodine ministre? Za koga je spremljen ovaj lex specialis koji se zove Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo“ d.o. Smederevo? Zašto je bio potreban ovaj zakon? Ja apsolutno nisam mogao to da shvatim iz vašeg izlaganja. Da je „Železara“ u problemu, to znamo. Nije u problemu godinu dana ili dve. I vi ste govorili o tome da se još od vremena stare Jugoslavije postavljalo pitanje te „Železare“, njene isplativosti i svega drugog. I, u zavisnosti od toga kako se cena čelika kretala kroz istoriju, ta „Železara“ je imala neke pikove, kada je moglo da se govori da je rentabilna, da posluje sa dobitkom. Sada je, nažalost, situacija takva da je nemoguće u ovim uslovima očekivati da ona posluje sa dobitkom. Ali, šta vi vode hoćete da uradite? Recite nam, koliko je to zemljišta, šta hoćete da dodate da zasladite tu ponudu „Železare“ za nekog potencijalnog kupca koga vi smatrate da ste pronašli?
Ovde smo slušali pre godinu i po dana, pre godinu dana - siguran posao sa „Esmarkom“ dogovoren, sada će stvari da krenu, ona nesposobna Vlada oterala prethodne vlasnike, a sada ćemo mi da dođemo i da spasemo „Železaru“. I, šta se desilo od tog postupka? Ništa. Dobili smo upravljanje „Železarom“ od strane stranog partnera pod tajnim ugovorom. Ugovorom zbog kojeg ste vi, pretpostavljam ne iz svog džepa, plaćali kazne po Zakonu o dostupnosti informacija, zato što niste hteli da taj ugovor objavite. O kakvom onda poštovanju zakona, o transparentnosti i o kvalitetu mi ovde govorimo? Ovaj zakon je očigledno pisana za nekog budućeg kupca koji nije bio zadovoljan ponudom koju je država Srbija pre godinu dana napravila, pa je sada moralo nešto da se doda.
Pitam vas otvoreno, kažite ovde zbog građana Srbije, šta to planirate da dodate, koliko je to hektara zemljišta i kog zemljišta? Jer, vi govorite da nisu rešena pitanja vlasništva nad zemljištem i objektima „Železare“ Smederevo godinama unazad. Ja ne znam kako je to moguće, to preduzeće je skoro 10 godina bilo privatno. Od 2002/2003. do 2012. godine ono je bilo privatno preduzeće. Ja verujem, pošto vi ovde glorifikujete privatnu svojinu, da je taj privatnik vrlo dobro znao sa čime raspolaže i vodio je računa o svemu tome. Kada je rešio da proda „Železaru“ nazad državi, znao je šta prodaje i ja verujem da je država znala šta kupuje.
Zašto sada vi donosite i predlažete nama ovaj zakon? Ova cela sednica, kažem, krije očigledno nešto u sebi, nešto što ne želite da se zna, nešto o čemu ne želite da se priča. Ja vas pozivam da, u skladu sa onim što ste govorili ovde o proklamovanoj stransparentnosti kvaliteta rada, odgovorite na neka od ovih pitanja. Mi ćemo probati, i u načelnoj raspravi ovo malo vremena što imamo, a i u raspravi u pojedinostima pre svega, da dobijemo odgovore i da probamo da vas ubedimo da neke stvari promenimo, jer smatramo da su rešenja potpuno neprihvatljiva i da nas ne vode ka napretku, ka boljitku.
Naše mišljenje, mišljenje Poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, jeste da ove zakone ne treba prihvatiti, da su ovo predizborni zakoni, zakoni o kojima će se pričati u naredna dva meseca kako će dovesti neke investitore, a da na kraju od svega toga, po običaju, neće biti ništa, ni tih investitora, ni privrednog razvoja, ni boljeg života. Ništa od toga građani Srbije neće osetiti, već će slušati prazne priče kao što slušaju već četiri godine. Slušaće da je kriv neko pre, u nekom drugom vremenu, u nekom drugom dobu, a nikakve ideje i stvarnog pomaka neće biti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, ovo je jedini amandman koji poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS podnela na Predlog zakona i ja sam kratko o tome govorio u načelnoj raspravi. Znači, podržavamo Predlog zakona i spremnost Vlade da se promenom Zakona o sprečavanju diskriminacije nad osobama sa invaliditetom omogući korišćenje faksimila, praktično, u pristupanju tih osoba državnim organima, odnosno javnim organima i, kako ste vi govorili, bankama i nekim drugim institucijama.
Mi smo našim amandmanom predvideli tu mogućnost kod overavanja ugovora kod javnih beležnika. Obrazloženje za ne prihvatanje ovog amandmana je slično onome što ste rekli u raspravi da je Sekretarijat zakonodavstva u Vladi, pretpostavljam, smatrao da je prvo potrebno uvesti ovu promenu u ovom zakonu, a onda kasnije promeniti i Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Na kraju obrazloženja za ne prihvatenje našeg amandmana govorite da je potrebno pokrenuti inicijativu za izmenu i dopunu zakona. Ja se jedino bojim, pošto nam slede izbori, da te inicijative neće biti skoro, da će ostvarivanje ovog prava, a ono polazi, ponavljam, iz Konvencije o zaštiti prava osoba sa invaliditetom koja govori o tome da država mora da im omogući slobodno raspolaganje imovinom i ostvarivanje svih drugih prava, da će ostati ova ideja i ostvarivanje ove ideje sa promenom zakona, da se neće desiti skoro, pogotovo imajući u vidu da je direktor Sekretarijata za zakonodavstvo, koji je i dao ovu preporuku i Vladi prilikom usvajanja zakona i kod odbijanja ovog amandmana, zauzeta osoba, predsedava RIK, iako je u ostavci već godinu i po dana, pa je pitanje kako će moći bilo šta vezano za rad u Vladi da postigne u ova dva meseca za vreme intenzivnog rada RIK.
Nevezano sada sa tim, mislimo da je sam ovaj zakon leks specijalis i da je moglo, po našem mišljenju, ovim zakonom direktno uvesti tu mogućnost i pozvati se prilikom overe potpisa kod javnih beležnika na mogućnost koju ovaj zakon sada uvodi u pristupu kod potpisivanja kod javnih organa, znači pri opštinama, bankama i drugim institucijama. Smatramo da je zakonodavac mogao da ima i malo sveksibilniji stav i da prihvati naš amandman. Uostalom, vi ste sami rekli da ste razmišljali u tom pravcu, ali da je zakonodavstvo reklo da mora nekim drugim redosledom da se radi. Mi mislimo da je moglo i ovim zakonom i u danu za glasanje glasaćemo za naš amandman i pozivamo poslanike da nas podrže u tome. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.    
Poštovani ministre, kolege poslanici, smatram da ministar nije u pravu govoreći da je ovo rešenje kojim se sada na drugi način uređuje način izbora direktora ustanova kulture, da je bolji i transparentniji, da će da podigne kvalitet i omogući da kandidati znaju na koji način je bio cenjen njihov rad. Upravo jedna od normi koja se nalazi u ovom članu, odnosno dva izraza, to su, kaže: „nedopuštene i nerazumljive prijave će biti odbačene“. To je jedan termin koji u pravnoj praksi u Srbiji ne postoji. Ne znam na koji način upravni odbor treba da ceni šta je nerazumljivo ili razumljivo ili nepotpuno. Mislimo da na ovaj način, ima dovoljno načina – neblagovremene, nedopuštene i prijave u kojima nisu priloženi svi potrebni dokazi, mislimo da je sasvim dovoljno i da je Vlada, ukoliko je stvarno želela da obezbedi veću transparentnost celog izbora, trebalo da ovako nejasne odredbe koje stoje u članu 15. Predloga izmena i dopuna Zakona obriše.
Takođe, kažem, ceo ovaj član je sporan. Ministar je sada govorio – biće lista, biće rangirani kandidati na listi. Ali, ministar ne kaže da je osnivaču dato pravo da, bez obzira na rang-listu koju prosledi upravni odbor, odabere bilo kog kandidata. Ne postoji nikakav način da bilo ko, nezadovoljan takvom odlukom, ospori taj proces. Upravo je to sporno, što će politika sada imati mnogo veći uticaj na izbor direktora nego što je bilo do sada. Do sada su upravni odbori, sačinjeni od ljudi stručnih iz kulture, kulturni radnici u najvećem broju su bili članovi upravnog odbora, predlagali jednog kandidata, na osnovu obavljenog konkursa, osnivaču. On je taj predlog mogao da prihvati ili da odbije. Znači, mnogo manji uticaj politike je bio do sada nego ovako. Upravni odbor će uraditi listu, vi ste rekli da će rangirati, ne vidi se iz ovoga, iako ste mnogo stvari napisali, niste napisali da listu sastavlja po nekom redosledu, nego se govori o listi. Lista ide ispred osnivača, a kada je osnivač Vlada ide u ministarstvo. Ministar, konkretno za ustanove kojima je osnivač Republika, predlaže Vladi jedno ime sa liste. Znači, čista politika. Tako će biti i na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno za one ustanove i lokalne samouprave i to je problematično, gospodine ministre. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Upravo ste me ministre ubedili da sam u pravu kada mislim da niste u pravu zato što ste rekli kako ste vi do sada potpisali sve što su vam komisije, sve kandidate koje su vam komisije predložile. E, vidite, kada se usvoji ovaj zakon vi više nećete imati predlog komisije, vi ćete imati listu sa koje ćete vi birati jednog kandidata. Vi kao političar, u nekoj AP neki sekretar za kulturu, u lokalnoj samoupravi, ne znam koji će organ tamo biti zadužen i koja osoba, da bira, znači, političar će sada biti zadužen da sa liste izabere jednog. Zato je ovo sporno, veći upliv politike u izbor kadrova omogućava nego što je do sada bilo rešenje. Vi ste do sada na nivou ustanova kulture mogli da kažete da ili ne za nekog kandidata, a sada ćete vi biti ti koji birate. Znači, politika će direktno birati, a ne struka. Hvala.

Hvala.
Član 25. koji je predložila Vlada je – briše se član 53. dosadašnjeg zakona. Mi smo predložili da ovaj član zakona ostane, odnosno da kao i prethodni član ostanu ceo ovaj deo zakona koji se bavi ustanovama kulture od nacionalnog značaja.
Ministar je sada, pokušavajući da obrazloži zašto se odlučio za kompletno brisanje pojma ustanova kulture od nacionalnog značaja, to pravdao finansiranjem, različitim nivoima osnivača, da su u praksi postojali problemi.
Onda je ministar ove velike epohalne reformske Vlade povukao jedan potez da ukine sve i da u Srbiji više nijedna kulturna institucija nema, možda makar i taj deklarativni, kako ste govorili, mislite da nije važan, naziv ustanova kultura od nacionalnog značaja. Mi mislimo da je važno da postoje ustanove kulture od nacionalnog značaja. Da li treba da ih bude 60, ili 10, ili pet, mogli bi o tome da razgovaramo, ali više nećemo moći da razgovaramo. Ako se prihvatite rešenja koja ste vi predložili, neće biti nijedna ustanova kulture od nacionalnog značaja, ni kojoj je osnivač Republika i Autonomna pokrajina, ni lokalna samouprava. Znači, nula. Sve one će izgubiti to, kako ste vi rekli, samo deklarativno iz naziva i nastaviće da se finansiraju kako su se i do sada finansirali.
Kakvu poruku mi šaljemo? Da li mi šaljemo poruku da nijedna ustanova kulture nema taj značaj da ova država može da kaže ovo je ustanova kulture od nacionalnog značaja? Da li je to poruka da niko nije vredan toga i da mi kao društvo nismo na tom nivou da možemo da kažemo - evo, ovih pet? Da ste predložili neko zakonsko rešenje koje će da kaže sada ćemo da, kažem, resetujemo sve, da krenemo od nule, ustanovićemo u narednih šest meseci na predlog saveta, ne znam ni ja kako, nekom procedurom, neki broj institucija, pa ćemo reći ovo su nacionalne institucije od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Vi ste sada to ukinuli. Nijedna više neće imati ni to deklarativno, a ni suštinski.
Govorite onda će da znaju ljudi, odrediće. Šta, tržište će da odredi? Da li je ovo mesto gde tržište treba da odredi šta je to od nacionalnog značaja? Ako tržište u Srbiji bude određivalo, između ostalog, i vašim radom, kao ministra kulture i javnog informisanja, onda će to verovatno biti ona mesta gde se snimaju rijaliti, pa će tamo u Barajevu ili ne znam ni ja gde se snimaju ovi drugi rijalitiji biti ustanove kulture od nacionalnog značaja.
Ministre, mi smatramo da treba da postoje ustanove kulture od nacionalnog značaja, da treba da se govori o tome koje su to ustanove, da se one ustanove na jedan transparentan način i da se zna šta država smatra da je od najvažnijeg značaja za kulturu u Republici Srbiji.

Gospodine ministre, vi ponovo kažete da je ova vaša inicijativa za ukidanje institucija ustanova kulture od nacionalnog značaja deo procesa i da moramo da osnažimo finansijski institucije, da moramo da uložimo u infrastrukturu, pa ćemo onda verovatno, je li, da vidimo šta ćemo i kako ćemo.
Možda bi nekome to zvučalo lepo, možda bi mogli da vam poverujemo da niste vi dve godine u mandatu i da vidimo šta ste vi za te dve godine radili konkretno na ovim stvarima o kojima pričate. Pa ste, recimo, na tom ulaganju u infrastrukturu postavili neke satove da odbrojavaju dane do završetka radova. Kada je prvi sat odbrojao nulu, od završetka radova nije bilo ništa, bila je jedna velika nula.
Kada su građani došli tamo da vide šta će da se desi kada taj sat odbroji nulu, vi i vaša Vlada je na njih poslala policiju sa štitovima, onim oklopima da ne znam od koga brani ustanovu kulture. Vi sada hoćete da mi vama verujemo da vi radite i imate tu nameru o kojoj ste malopre govorili.
Ne verujemo vam ministre. Ovo je 2016. godina. Dve godine ste u Vladi, dve godine jačate finansijske institucije, obnavljate infrastrukturu tako što ste postavili satove. Na prvom ste pali i onda vam je ko bio kriv, direktor. Njega ste smenili. Jel ste možda sebe kaznili na neki način? Gde je vaša odgovornost u svemu tome? Srećom idu izbori, pa će vam se građani zahvaliti na njima i vama i celoj Vladi. Hvala.

Eto, baš za te građane u četiri ujutru, kako lepo kažete, koji će se informisati o radu parlamenta, da pročitam šta će biti obrisano ako se usvoji predlog Vlade.
Ustanova kulture od nacionalnog značaja jeste ustanova koja ima nacionalnu i reprezentativnu ulogu u otkrivanju, stvaranju, istraživanju, proučavanju, predstavljanju, širenju i očuvanju nacionalnih kulturnih vrednosti. Znači, u Republici Srbiji neće biti nijedna ustanova kulture koja će da radi ovaj posao. Neće biti dovoljno vredna da nosi taj naziv i ja o tome govorim. Ne govorim da će to da se ukine, da će se ukinuti, ne znam, Narodna biblioteka, muzej, Narodno pozorište neće, evo vidim da je valjda tamo, razumevajući tu vašu želju da se finansijski osnaže, organizuju koncerte Marije Šerifović. Mislim, mogu i neki drugi koncerti da se organizuju, biće rasprodato svaki dan. Ako je suština finansijsko ojačavanje na taj način i to tržište koje vi volite tu i tamo da provučete, onda nema granica. Zato se mi plašimo da vi ukidanjem ovih barijera koje su ograničavale, otvarate put ka tim drugim stvarima. Hvala.

Ceo ovaj deo, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, članovi 37, 38. i 39. se odnose na deo zakona, važećeg Zakona o kulturi koji govori o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za zdravstveno osiguranje.
Suština svih ovih izmena je da Vlada briše obavezu Republike da učestvuje u troškovima, vrlo jasno je to ovde. Znači, briše se gde god se spominje budžet Republike Srbije, to se briše i sada se ta obaveza ostavlja za samostalne umetnike koji obavljaju, imaju, samostalno obavljaju umetničku delatnost u oblasti kulture, da se ta obaveza ostavlja budžetu AP, odnosno budžetu jedinica lokalne samouprave.
To je vrlo jednostavan način, ministre da vi kažete kad neko bude sutra došao kod vas za neki problem koji možda niste napravili vi nego neka prethodna Vlada, kako vi volite da kažete i vaše kolege. Ne znam na koju prethodnu, pošto ima ova Vlada, da kažem traje skoro četiri godine, odnosno jedna većina. Vi ste možda tu dve, ali prethodne dve je isto bio neko, pa i neki drugi su bili koji su podržavali ovu Vladu, ali to nije sada tema.
Tema je kako vi ovim, jednostavno, stvarate alibi za još naredna dva meseca srećom, kada dođe neko kod vas kao ministar kulture odlazećeg i kažu – mi imamo problem; a vi kažete – izvinite, ja više nemam veze sa tim, nema više budžeta Republike Srbije nigde. U zakonu kada su problemi vezani za uplate za invalidsko i penzijsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, idite u AP i lokalnu samoupravu.
To je, ja razumem, iz vašeg ugla super, odlično, ali to neće rešiti problem ljudi koji imaju danas te probleme, samo će onda verovatno prestati da dolaze kod vas, nego će dolaziti ovde u Skupštinu ili na neka druga mesta, pokušavajući da reše taj problem i vi na ovaj način, moram da priznam jedino sledite politiku Vlade, a to je prebacivanje rešavanja problema na nekog drugog, samo da nismo mi odgovorni. Evo sad više ako se ovo ovako usvoji, više vi niste odgovorni, nego autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave, tamo će ljudi ići da probaju da ostvare svoja prava.
Negde će to možda uspeti, negde neće, ali vi niste ponudili ovim izmenama i dopunama zakona to o čemu ste sada govorili, da postoji dug, da postoje nerešeni problemi. Vi to ovim rešenjem niste ponudili, vi ste samo sve to prebacili na nekog drugog. Hvala vam.