To su dve različite rečenice.

To nije istovetni tekst.

Ja vas sada molim da mi vratite ovaj minut, pa da ja mogu da govorim o mom amandmanu, koji kaže – član 1. - briše se.

Znači zašto mi smatramo da član 1. treba da - briše se, zato što član 1. dodaje nešto što ne postoji u Zakonu o planiranju i izgradnji, a to je građevinska dozvola za pripremne radove. Kada se čita obrazloženje za odbijanje amandmana onda može da se vidi da je, gle nekog čuda, u decembru 2014. izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ukinuta mogućnost izdavanja ove dozvole.

Znači ona je postojala do pre godinu dana, ali smo je ukinuli. Onda smo smislili da treba lek specijalis za „Beograd na vodi“. Usvojili zakon negde u martu mesecu ove godine i naišli na problem. Kaže investitor ne može da ostvari svoje velike ideje, ne može da gradi kule od 200 i nešto metara, mora da se menja zakon. I, evo mi, nije prošlo ni sedam, osam meseci od usvajanja zakona, menjamo zakon.

Ovaj zakon, između ostalog, govori, obrazloženje govori da zbog specifičnosti objekata visokogradnje preko 300 hiljada metara kvadratnih, oni predlogom predviđena je obaveza tehnička kontrola projekta, koji inače nije predviđena u redovnom postupku po Zakonu o planiranju i izgradnji za ovu vrstu projekata, ali jeste za svaku drugu, građevinsku dozvolu.

Tako da ne znam kako i zašto se u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana stavljaju ovakva obrazloženja. U svakom slučaju, ceo ovaj projekat „Beograd na vodi“ je velika magla. Ovaj projekat tera investitore…

Ja mislim da imam vreme ovlašćenog.

Za 20 sekundi da kažem da ovaj način izlaženje u susret investitoru tako što se prvo donosi lek specijalis, pa se onda menja i prilagođava. Možda će tog investitora da zadrže u Srbiji, ali će rasterati svakog drugog, da će videti da Srbija nije pravna država, nego država koja menja zakone radi jednog investitora.

Ponovo vam skrećem pažnju da su amandmani u istovetnom tekstu ne bi mogli da budu prihvaćeni od dve različite grupe poslanika iste poslaničke grupe, ali nema veze.

Dobro, ne razumemo se, nije to uopšte ni bitno toliko u ovo doba dana ili noći.

Ja ne znam gde je gospodin Siniša Mali, on je isto trebao da bude kada raspravljamo o ovom zakonu ovde. Tako nam je najavljeno. Njega nema.

Mi tražimo da se briše i član 2. koji predviđa nekoliko stvari koje su sporne. Sporno je izdavanje građevinskih dozvola za dve odvojene faze. Zašto je sporno? Ako se izda građevinska dozvola za temelj, tu je mnogo, a predviđena je izgradnja objekta visoke spratnosti, u temelju je mnogo manje kvadrata, što znači da će se platiti mnogo manja naknada za građevinsko zemljište u tom trenutku, što znači da će investitor krenuti da radi, a neće platiti gradu dažbine sve koje bi inače trebalo da plati kada bi se izdala građevinska dozvola za celu površinu, pa ćemo, znači, mi građani Beograda, a verovatno i građani Srbije jer je ovo leks specijalis, zakon koji važi i za projekat koji finansira iz budžeta Republike Srbije. Znači, svi građani Srbije će plaćati izgradnju komunalne infrastrukture.

Druga sporna stvar, ovde se sad uvodi mogućnost primene međunarodnih ili evropskih propisa, normativa i standarda. Znači, ovako široko može da bude sve. Bez želje da uvredim neku zemlju, ali uzmemo neku zemlju u kojoj su standardi, ne znam, potpuno lošiji od naših, a mi kažemo to su međunarodni standardi, jer su iz neke druge zemlje i po ovom zakonu oni mogu da se uvaže. Da je ostalo evropski, prihvatili bi možda rešenje. Ovako je potpuno neprihvatljivo. Hvala.

Član 3. ovog zakona predviđa stupanje na snagu i mi smatramo da treba da se obriše i da ovakav zakon nikada ne stupi na snagu. Da je bilo više razumevanja, ceo zakon na koji se odnose ove izmene i dopune o Beogradu na vodi nikada ne treba da stupi na snagu.

Ovaj zakon, ova izmena je dodatna poruka ljudima koji žele da dođu u Srbiju i da investiraju, da Srbija nije pravna država, da u Srbiji ne važi zakon za sve, nego važi zakon samo za one koji su dobri sa Vladom, jer ako su dobri u odnosima sa Vladom, ako su prijatelji sa Vladom, onda mogu da računaj da će da dobiju sve, zakon kakav žele, pa onda vide nešto ne valja, hajde onda menjamo zakon, znači trebaju nam pare nema problema tu je budžet Republike Srbije, nemamo fali nam još para, tu je budžet Grada Beograda takvi investitori postoje. U Srbiji mogu da se izbroje na prste jedne ruke, ali to za Srbiju nije dovoljno.

Mi donosimo ako već Srbija i Beograd, kako to kaže gradonačelnik Beograda koji nije sada ovde je grad kranova, ako treba Srbija da zemlja kranova, dajte onda izmenite Zakon o planiranju izgradnji tako da mogu da se grade zgrade visoke spratnosti bilo gde u Srbiji, bilo gde u Beogradu na drugim mestima ne samo delu „Beograd na vodi“, da mogu u Nišu, u Novom Sadu, Kragujevcu, zašto samo ovde, to je loša poruka koje neće dolaziti investitori u Srbiju i zato zakon ne treba da stupi na snagu.

Hvala, predsedavajući.

Mi smo predložili jednu tehničku izmenu i jednu, po nama, vrlo važnu, suštinsku izmenu u prvom članu Predloga zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima. Prva je da se obrišu reči: „delimično finansiraju“ jer smatramo da je suvišna. Finansiranje je predviđeno delom iz budžeta, a delom od pretplate. Mi to ne dovodimo u pitanje. Mislimo da je ova formulacija bolja.

Ali, mnogo je važniji drugi stav, koji kaže: „Obveznici plaćanja takse, koji su po osnovu Zakona o radiodifuziji redovno izmirivali obavezu plaćanja radiotelevizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, oslobađaju se obaveze plaćanja takse za javni medijski servis do visine iznosa plaćene radiotelevizijske pretplate u periodu od 1. juna 2013. godine do dana stupanja na snagu Zakona o javnim medijskim servisima.“.

Zašto smo ovo predložili? U maju mesecu 2013. godine, potpredsednik tada Vlade, a sada predsednik Vlade, rekao je da je pretplata ukinuta, da SNS ispunjava svoja predizborna obećanja i da pretplate nema. Nažalost, to se u zakon sprovelo tek godinu i, čini mi se, dva meseca kasnije. Sprovelo se godinu i dva meseca kasnije, kao što se sada sprovodi da od 1. januara se vraća ne pretplata, nego taksa.

E sad, neki ljudi su prestali da plaćaju pretplatu, misleći, verujući šta kaže gospodin Vučić, a neki su, čitajući zakon, plaćali. Plaćali su godinu i dva meseca, dok ta pretplata nije na kraju pala na nivo ispod 30%. Mi predlažemo da oni ljudi, pošto niko, naravno, nije tužen, da oni koji su plaćali i poštovali zakon budu sada nagrađeni i da u narednom periodu, odnosno koliko su pretplatili u to vreme, da im se to kao poreski kredit računa.

Član 2. ovog zakona vezano za stupanje na snagu kaže da umesto da kako Ustav kaže osmog dana po objavljivanju treba da stupi na snagu narednog dana. Potpuno mi je nejasna ta žurba. U obrazloženju kaže da mora zakon da stupi na snagu pre 1. januara. Pa, evo ako ga usvojimo danas stupi će na snagu do nekog 20. decembra. Znači, nema nikakvog razloga da se krši ustavna odredba o minimum osam dana koliko treba da prođe kad se neki zakon objavi u Službenom glasniku do trenutka kada on stupi na snagu.

Dobro je da su građani mogu da čuju i da znaju kako se ispunjavaju obećanja, jer će od 1. januara imati taksu za javni medijski servis, imaće akcizu za brojilo, imaće veće poreze, imaće poljoprivrednici, čuli smo, manje premije za mleko, po hektaru. Znači, to su sve stvari koje su mogli građani da čuju, ako još neko gleda u ovo doba dana ili noći, u svakom slučaju, u velikoj magli. Cela naredna godina će izgleda da nam bude u magli, nećemo videti daleko, a tu bolju budućnost sasvim sigurno nećemo videti ni dočekati. Hvala.

Ovde se vrlo lako koriste podaci pa krene da se upoređuje 2008. i 2009. godina i šta se desilo u ekonomiji Srbije između 2008. i 2009. godine.
Da podsetimo one koji ne žele da se sete situacije i sloma svetskih berzi krajem septembra 2008. godine. U celom svetu nastali su ekonomski problemi i te 2009. godine bio je pad društvenog proizvoda u Srbiji. Da, bio je pad, ali taj pad je bio u regionu jedan od najmanjih. Samo jedna zemlja imala je manji pad 2009. godine, a 2015. godine Srbija ima najmanji rast u regionu, najmanji. Svaka država regiona - i Hrvatska, i Bosna, i Makedonija, i Crna Gora imaju dva-tri puta veći rast od rasta Srbije koji je 0,8%.
Ministre, da li je ovo tačno? Da li je ovo tačno? Ono što je koleginica predložila kroz ovaj amandman je da dostignete ne efikasnost naplate PDV-a koja je bila 2009, 2010. i 2011. godine, da ga dostignete za pola, da uradite nešto u, recimo, reformi poreske uprave, o čemu vam govori Fiskalni savet kao neophodno. Vi kao ministar finansija niste rekli nijednom u ova dva dana kakav vam je plan šta da se uradi sa poreskom upravom kako bi podigli efikasnost naplate poreza u Srbiji. I to je bila naša namera, da pokažemo da ima prostora i za bolje prihode. Hvala.

Hvala predsedavajući.
U 2009. godini BDP je pao 3,1%, a onda je 2010. godine porastao i bio 0,6%, da bi 2011. godine bio 1,4%. Šta je radila Vlada? Prvo, napravila je dogovor 2009. godine sa MMF, odnosno krajem 2008. godine. Isti trogodišnji aranžman je tada sproveden kao što ga danas sprovodi ova Vlada. Da li ja nešto lažem? Da li ja ne govorim istinu kada to kažem? Da je postojao 2009, 2010. do kraja 2011. godine, da je postojala misija MMF? Šta je ona radila? Šta je ona radila ovde u Srbiji? Šta je radila Vlada 2009. godine? Ako se sećate smanjila je plate. Smanjila je plate 10% na godinu dana i onda je obezbedila investicije i te 2009. godine dve milijarde investicija stranih, 2010. godine milijardu i 133 miliona, a 2011. godine 3,3 milijarde evra.
To je radila Vlada. To sve ovde piše u ovoj tabeli Ministarstva finansija. Ništa nisam izmislio, nijedan broj, kao ovde što sam slušao kolegu koji kaže, pa nemojte da poredimo ekonomiju Srbije i drugih zemalja u regionu jer smo različiti. A onda poredi Srbiju sa Kinom, sa Kinom najvećom zemljom na svetu. A koliki je rast Kine u ovoj godini? Koliki je rast društvenog proizvoda u Kini ove godine? Koliki? Sedam, osam posto? Pa, gde je tu Srbija, sa Kinom treba da se poredimo. Kamo lepe sreće da možemo da se poredimo sa Kinom.
Mi smatramo da ima prostora i to u krajnjoj liniji govori ono kako je budžet prošle godine planiran. Poreski prihodi su bili planirani za dva, odnosno ostvareni su ove godine za 2,9% više. Mi mislimo da ima prostora planiranih 5,5% prihoda u odnosu na ostvarenje za sledeću godinu da bude još malo. O tome govorimo i nikoga ne vređamo. Samo hoćemo da podstaknemo Vladu da radi na tome i da čujemo kako to misli da uradi, sem što diže akcize na alkoholna pića i na gorivo. Hvala.

U odnosu na moje kolege, ja sam čini mi se imao najkonzervativniji predlog za povećanje budžeta, prihoda budžeta, svega 6,6 milijardi dinara, smatrajući da postoji prostora za bolju naplatu, pre svega podizanjem efikasnosti PDV naplate i drugim merama, koje Vlada, ukoliko želi da reformiše srpske finansije, treba i može da uradi.
Odbijen je amandman sa sličnim obrazloženjem da je planiran stepen naplate u skladu sa dobrom budžetskom praksom, odnosno opreznim i konzervativnim pristupom projekcije prihoda.
Ja bih postavio pitanje svrsishodnosti ovakve rasprave. Od 217 amandmana na ovaj zakon, prihvaćena su samo tri, od toga nijedan opozicije. Svi amandmani opozicije su odbijeni, svi do jednog i očigledno da nisu analizirani predlozi koji stoje u amandmanima, odbijeni su samo zbog toga što dolaze od strane opozicije.
To se vidi i u narednim amandmanima. Čućete argumente kada dođemo do tih amandmana. Meni je samo žao što ova dva dana ništa nismo čuli o tome kakvi su rezultati programskog budžetiranja koje je prvi put, slušali smo to, uvedeno prošle godine. Ni o jednom programu ni jednog ministarstva nismo razgovarali da čujemo da li su ostvareni očekivani rezultati, u kojoj meri, šta je preduzeto da bi bilo bolje naredne godine.
Mi se ovde raspravljamo, nažalost, i dalje razmišljujići o linijskom budžetu i prihvatam to kao i našu grešku opozicije. Ali, mi jednostavno nismo čuli ovde ni o jednom novom programu koji je predložen novim budžetom, ni o jednoj novoj politici. Ministar za socijalna pitanja nekoliko puta je ovde govorio kako je budžet za socijalna davanja u 2016. godini isti kao i u 2015. godini. Ali, nijednom rečju nije rekao da li će se nešto promeniti u socijalnoj zaštiti, u načinu na koji građani ostvaruju socijalnu zaštitu.
Ja sam pročitao izveštaj Svetske banke i on vrlo opširno govori o, recimo, stanju socijalne zaštite, o načinu na koji država Srbija ostvaruje socijalnu zaštitu. Pa, kaže - od svog novca, 23% ide petini najsiromašnijih, a 28% ide najbogatijih građana Srbije. To je najlošija slika u celoj Evropi i nisam čuo ni ministra odgovornog za to, ni premijera, ni ministra finansija, da li postoji način neki drugi na koji će se dodeljivati socijalna pomoć? Kako će se država Srbija izboriti sa rastućim siromaštvom, 25,6% građana Srbije danas je ugroženo od siromaštva. Preko 30% mladih živi na granici siromaštva. I po meni nije dovoljno reći - biće isto para, jer te pare se ne koriste na najbolji način. Imate to i od Svetske banke, eto, ako uzimamo to, kao neki kriterijum na koji se meri uspeh.
Mi ne govorimo o tome, nego se vraćamo u neku prošlost i raspravljamo, kao da je ovo linijski budžet. I to je moja najveća zamerka svima nama i žao mi je što smo ova dva dana potrošili i verovatno još naredna dva dana na tu vrstu rasprave.
Od ovog budžeta ja ne vidim da će građani bolje živeti. Ne vidim koji je to program Vlade koji će obezbediti bolji život građana. Nisam čuo ni jednom jedinom rečju ni od jednog ministra, ništa. I nadam se da ćemo možda uspeti da promenimo tok naše diskusije do kraja. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Pošto se u ovoj raspravi puno puta govorilo kako je ova Vlada spasila zemlju od bankrota. Pa, neko kaže da je to bilo 2012. neko kaže na početku mandata ove Vlade, znači to bi trebalo da znači 2014. Ja ću da citiram ministra koji je sinoć, negde oko jedan sat, rekao objašnjavajući šta je reprogramiranje, šta je refinansiranje dugova, rekao da se reprogramiranje radi kada je zemlja pred bankrotom, kako Srbija nikad nije bila pred bankrotom, a Grčka jeste i da zato reprogramiranje dugova nikad nije bila opcija. Srbija, po rečima ministra finansija, nikad nije bila pred bankrotom i to je rekao ministar finansija.
Prestanite da izmišljate tu priču da je država Srbija u bilo kom trenutku bila pred bankrotom.
(Dušan Vujović: Bila je u bankrotu 2000. godine.)
Tako je ministre, 2000. godine, kada je premijer bio ministar informisanja u ostavci, država je bila u bankrotu, tako je.

Tako je, bila je država tada u bankrotu i neko drugi je izvlačio 12 godina vrlo teških… (Isključen mikrofon)