Hvala predsedavajući.
Poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo našim amandmanom tražili da se izbriše deo koji govori o davanju garancija Republike Srbije za kredite u iznosu u 2016. godini, za 360 miliona evra.
Nešto sam o tome govorio u načelnoj raspravi, obrazlagao sam da ne mogu da prihvatim da država Srbija naplaćuje dobit preduzeća kojima onda daje garancije za kredite. Znači, 2016. predviđeno je da se Elektro mreži Srbije da garancija za kredit od 15 miliona evra, a čuli smo da je stotine miliona evra EMS uplatio u budžet Republike Srbije.
Ovde se daje kredit za Elektroprivredu Srbije, dva kredita, jedan od 80, u stvari tri, jedan od 80, jedan od 45 miliona evra, a to javno preduzeće je uplatilo dobit. Ako ima dobiti, ja mislim da je bolje da tu dobit reinvestira, nego da se uzimaju krediti, jer svaki kredit je trošak. Bez obzira koliko je povoljan.
Posebno nam je ne prihvatljivo da ministar je u odgovoru rekao – dajemo kredite tamo gde se grade neki infrastrukturni objekti, govorili ste. Ali, prvi kredit od 200 miliona evra je zajam za finansijsko restrukturiranje EPS-a. Nikakvo ulaganje u imovinu, u neke objekte, nego za finansijsko restrukturiranje. Zato smatramo da ako javna preduzeća, po rečima njihovih direktora i ministara, tako dobro funkcionišu dajte onda tu dobit, investirajte u ove projekte.
I poslednja stvar, ovi krediti, ove garancije se provlače, oni su bili i prošle godine u budžetu i ovaj od 200 miliona i ovaj od 45 miliona za TENT i ovaj Srbijagasa od 20 miliona. Zašto nije to realizovano ove godine? Hvala.

Hvala poštovana predsednice skupštine, potpredsednici Vlade, poštovani ministri, kolege poslanici, ja ću nekoliko minuta samo na početku da govorim o jednom zakonu, iz seta ovih 12 zakona, o kome nije bilo ni reči, a upozoravali smo na početku ove sednice da je jedna od skrivenih namera ovako organizovanog zasedanja da se sakrije, a to je Zakon o dopunama Zakona o „Beogradu na vodi“.
Znači, ovde je podmetnuto da se o tome ne raspravlja. Dopuna zakona koja uvodi potpuno bezvlašće u gradnji, u Srbiji. Ovim izmenama dopušta se da se u okviru projekta „Beograda na vodi“ izdaju građevinske dozvole kakve ne postoje u Zakonu o planiranju i izgradnji. Daje se mogućnost faznih građevinskih dozvola za izgradnju po fazama. To ne postoji u zakonu.
Hoću da čujem do kraja, očekujem da čujem, izvinjavam se, do kraja ovog zasedanja, zašto se primenjuje ovo rešenje, šta je namera ovoga? Da li je namera da se investitor dobijanjem ovih faznih građevinskih dozvola oslobodi da plaća komunalno opremanje, pa, da građani Beograda i Srbije sami plaćaju komunalno opremanje celog tog prostora od 100 hektara?
Zašto je ovo stavljeno u raspravu o budžetu, kada i onako pored Zakona o budžetu imamo još 10 drugih zakona? Potpuno je neprimereno da se na ovaj način o ovom projektu za koji Vlada govori da je najvažniji, raspravlja u skupštini.
Ja ću sada da stanem, jer želim da govorim o budžetu i o drugim zakonima.
U trećoj rečenici ministar u uvodnom izlaganju je rekao jednu neistinu. Meni je posle toga bilo teško da ga slušam i da mu verujem. Ministar je rekao - budžet ove godine donosimo u skupštinu na vreme i nema kašnjenja u odnosu na Zakon o budžetskom sistemu. Imam stenogram ministre, da potvrdim da ste to izgovorili.
Zakon o budžetskom sistemu, član 31. kaže - 5. oktobra godine, Vlada usvaja fiskalnu strategiju i dostavlja parlamentu. Fiskalna strategija je usvojena 3. decembra, odnosno tada je došla u parlament. Dalje - budžet dolazi u skupštinu 1. novembra. Došao je 4. decembra. I onda suprotno Poslovniku koji govori o tome da tek posle 15 dana može da počne rasprava, počela je danas, pet dana pošto smo dobili budžet. Jedino što će biti ispoštovano iz tog člana je to da će budžet biti usvojen do 15. decembra. Verovatno. Očekujem da ćemo u ovih nekoliko dana do 15. usvojiti.
Ali, nije istina ministre da ste poslali budžet na vreme i da ste ispoštovali zakon. Onda kada kažete takvu neistinu, ja imam problem da vam verujem u sve ono dalje što ste govorili.
Govorilo se ovde kako se ponavljaju diskusije opozicije u odnosu na raspravu za budžet pre godinu dana. Ja se slažem da se ponavlja, jer ono što smo govorili da će se desiti to se i desilo. Budžet za 2015. godinu nije bio razvojni. Nema razvoja. Jedina ušteda u budžetu koja je napravljena je na poziciji ušteda na platama i transferima penzionog fonda. U suštini, drugih suštinskih ušteda nema. Prihodi, govorili smo ministre tada, da su vam prihodi konzervativno isplanirani, PDV ste planirali 399 milijardi, PDV je čini mi se ove godine 412 milijardi na kraju godine da će biti, a budžet za sledeću godinu 421 milijardu dinara.
Mi smo smatrali da to može bolje. Zašto smo smatrali? Pa, evo efikasnost PDV naplate, 2010. godine 77%, 2011. godine 74%, 2012. godine 76% i onda pad 2013. godine 69% i sada je negde na 71%. To mora bolje. To može bolje. Neka druga Vlada je to mogla bolje. Jeste ministre, napravljen je pomak u odnosu na 2013. i 2014. godinu, ja se slažem tu sa vama. Ali, imamo jedan problem u komunikaciji.
Ova vladajuća većina usvaja četvrti put budžet Republike Srbije. Četvrti put. Četiri godine vi upravljate Srbijom, a za sve krivite ne bivše. Koje bivše? Koliko ćemo da se vraćamo? Kada je ova zemlja najviše upropašćena? Devedesetih? Kada su vođeni ratovi, kada su padale bombe na glavu, kada se živelo tri marke mesečno. Vi govorite o tome šta je rađeno 2000. do 2012. godine. Nekima je smešno iako su učestvovali u toj Vladi.
Hajde da govorimo koliko je podignuta prosečna zarada od 2000.-2012. godine, koliko je uloženo u Srbiji. Koliko se nadoknadilo penzija, šta je sve urađeno? Sa kim se vi poredite? Kada se uzme obrazloženje budžeta, vi uzmete neku godinu u istoriji koja vam odgovara najviše, pa se sa tom godinom poredite. Negde je 2009. godina, negde 2008. godina, negde 2012. godina. Uzmete ono što vama odgovara, ali realnost je drugačija.
Posle godinu dana vi ste nama došli sa budžetom koji između ostalog kaže da će država Srbija u 2016. godini izdati garancije za nekoliko projekata, za EPS 200 miliona evra, za EPS vetropark Kostolac 80 miliona evra, za EMS 15 miliona za Transbalkanski koridor. Zašto uzimamo ove kredite, a u isto vreme naplaćujemo dobit koju ova preduzeća navodno ostvaruju direktno u budžet. Ovaj kredit koliko god da je povoljan on ima neku kamatu, da li je ona nula, jedan, dva neka kamata postoji.
Zašto nije od novca koji je uplaćen u budžet dato da se finansiraju ovi projekti, ako je to uzimanje dobiti javnih preduzeća tako dobra stvar? Mi smatramo da nije upravo zato što nedostatak investicija javnih preduzeća umanjuje razvoj u budućnosti. Mislim da tu lekciju iz ekonomije smo svi savladali, osim nas, dobro.
Mislim da sam savladao lekciju, gospodine ministre, nekoliko puta ste nam ovde rekli kako povećana javna potrošnja ne dovodi do društvenog rasta, govorili ste – to je bio pogrešan pristup, tako ste vi vodili finansije u vaše vreme. Onda čujemo pre dva dana premijera kaže – okitite Beograd, ljudi će onda više da troše pa će da nam raste BDP. Naučite makar premijera tu lekciju. Naučite njega pa onda dođite meni ovde da dajete lekcije. Voljan sam da saslušam, ne znam sigurno ni približno o ekonomiji kao vi, ali neke stvari znam. Ako ne ulažete danas, ne možete da očekujete rast narednih godina.
Kakvo je stanje? Vi se hvalite rastom od 0,75%. Hvalite se zato što ste planirali da će biti – 0,5%, a u stvari će biti rast 0,75, 0,8% i kako je to najveća promena, a svi drugi su planirali jedno. Jedna od stvari koja se ceni u politici i ekonomiji je dobro planiranje. Ako je planirana inflacija 4%, plus-minus 1,5 onda ako je inflacija 2%, onda znači da niste dobro nešto planirali. Bolje je naravno što je dva a ne 10, slažete se, imamo ta iskustva. Ali opet nije dobro. U kakvom mi okruženju živimo? Tu su naši problemi, o tome mi govorimo. Naš rast od 0,7, 0,8% je najniži u ovoj godini u regionu.
Region jugoistočne Evrope ili zapadnog Balkana, kako god, ima rast negde oko 2,6%, čini mi se. Rast u Evropi je u evro zoni 1,9. Sledeće godine je 2%. Znači, mi ako ostvarimo ovih 1,8%, to je i dalje manje od proseka Evrope. Znači, mi ćemo zaostajati i dalje za Evropom. Nama trebaju stope rasta od 4 ili 5%. Tu se svi slažemo. Da li su one moguće u ovih prvih godinu dana? Slažem se da nisu, ali ne vidim razlog za optimizam vaš danas da će se to desiti u 2017. i 2018. godini. Naprotiv, ovaj budžet vidim kao predizborni budžet, budžet lepih želja, budžet kojim želite da na nekim izborima u prvoj polovini naredne godine osvojite glasove, uđete, napravite ponovo većinu, a onda neka nova vlada dođe ovde i predloži prvo povećanje PDV, jer ljudi iz MMF kažu – to smo se dogovorili. Ako ne bude dovoljna naplata PDV, dići ćemo PDV.
Danas na dnevnom redu su i povećanja akciza koje treba da nadomesti, odnosno obezbedi određenu sumu u budžetu. Šta će biti posledica usvajanja ovih akciza? Danas i učešće javnih dažbina u prosečnoj maloprodajnoj ceni, po tome je Srbija negde u regionu na sredini, peta. Ako se poveća cena benzina, odnosno akciza za ovih 5% bićemo na drugom mestu. Po evrodizelu bićemo na prvom mestu. Po akcizama, odnosno učešću javnih dažbina za tečni naftni gas smo već na prvom mestu i ovaj pad cena nafte na svetskom tržištu građani Srbije neće osetiti, kao što ne osećaju ni kada padne cena gasa 23% u ovoj godini. Ni jedan sistem daljinskog grejanja u Srbiji nije smanjio cene daljinskog grejanja. Nema toga.
Građani ne mogu da osete nikakav boljitak za stvari koje ne utiču od rada ove Vlade. Nešto se dešava na svetskim tržištima što bi nama trebalo da ide u korist kao građanima, ali mi ne možemo da osetimo to jer Vlada se nađe da tu nadomesti gubitak koji pravi na drugim poljima. Na kojim to poljima? Vrlo ste, ministre Vujoviću, govorili energično o tome kako je potrebno da Srbija ima efikasnu državnu upravu i kako cilj racionalizacije nije smanjenje broja radnih mesta, puko smanjenje, nego da dobijemo efikasniju javnu upravu gde će građani za svoj novac dobijati najviše. Tu se slažemo sa vama, ali vi ste to isto rekli pre godinu dana. Potpuno iste rečenice ste govorili, jer je budžetom za 2015. godinu bila predviđena racionalizacija, otpuštanje 25.000 ljudi. Koliko je urađeno od toga? Godinu dana čekamo Zakon o platama u javnom sektoru. Godinu dana se kasni.
Sada imate u planu za 2016. godinu, kako kaže Fiskalni savet, da otpustite 29.000 ljudi, ali bez programa i plana. Ne vidi se da će se to i desiti.
Voleo bih da čujem nešto od ministra kulture – kako je uspeo da se izbori da subvencije u kulturi ove godine, odnosno za sledeću godinu dobiju 55% manje novca? Čime je bio toliko okupiran? Da li se borio za medijske slobode? Da li je analizirao Zakon o javnim medijskim servisima, jer šta piše u tom zakonu? To je za mene prosto neverovatno, kaže rečenica – u analizi Zakona o budžetu MMF nam je skrenuo pažnju da smatraju da platežna sposobnost građana nije takva da mogu da plaćaju taksu za javni medijski servis i zato je predložena izmena Zakona o javnom medijskom servisu da se nastavi u 2016. godini plaćanje iz budžeta u iznosu od četiri milijarde. Još uvek nije usvojena odluka Upravnog odbora o promeni takse. I da li će ta taksa biti 500 dinara, kakva je još uvek važeća odluka, ili će biti manja? Da li će to obezbediti funkcionisanje javnog servisa, sa jedne strane, a drugo, ta taksa će pojesti svo ovo povećanje penzija od 1,25%, recimo.
Onda se govori kako je to povećanje nešto najveće što je ikada urađeno i da će penzije biti veće nego ikada. Kada se govori o subvencijama, onda kažemo – subvencije su manje samo 0,4% nominalno. Realno sa inflacijom to je 2,5%. Kako su realizovane ove godine? Koliki je dug ministre ove godine za subvencije i šta piše u izmenama Zakona o podsticajima o poljoprivrednom i ruralnom razvoju? Šta piše? Da svima bude jasno, ovako je glasio član zakona premija za mleko – minimalni iznos premija za mleko je sedam dinara po litru mleka. Izmena glasi ovako – premija za mleko ostvaruje se u iznosu do sedam dinara po litru m leka. Koliki će da bude iznos, ministarka? Jedan dinar. Dobro, treba da znamo. To je po zakonu. Znači, do sada je mogao minimalno sedam, a sada može i jedan. Ne može jedino više od sedam.
Po hektaru, glasio je zakon – minimalni iznos od 6.000 dinara po hektaru, minimalni. Znači, 6.000 ili više. Sadašnje izmene, kako je predloženo, u iznosu do 6.000 dinara po hektaru. Znači, maksimalno 6.000 pa se sada licitara da li je to dve, tri, četiri. Videćemo?
Na žalost, ministre, neko je rekao od vaših kolega kako svi hvale, Svetska banka, MMF, rezultate Vlade i hvale u ovom jednom delu uštede u budžetu. One jesu ostvarene, ali ponavljam isključivo na plate i penzije. Drugih ušteda nema. Nema.
Ovde u polemici sa vama želim da koristim samo brojeve koje dobijam u materijalu ili mogu da nađem u materijalu u vašem ministarstvu i tu su brojevi nešto drugačiji u odnosu na ovo što vi govorite. Rekli ste danas da je stopa nezaposlenosti danas 16,7 u apsolutnim brojevima. Međutim, to je 750.000, a 2011. godine na kraju je 753.000 u apsolutnim brojevima. Ovo je tabela sa vašeg sajta u kojoj postoji jedna neverovatna stvar, i time ću završiti. Valjda u želji da ovim brojkama proba da ulepša stvarnost u Srbiji koja je na žalost siva, tmurna, Vlada u jednom mesecu, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, kaže da je zaposlila 252.000 ljudi. Znači, u tabeli iz oktobra meseca broj zaposlenih u proseku je 1.715.000. U novembru mesecu ista ta tabela samo jedan razlika – 1.967.000 zaposlenih. Znači, vi ste uspeli za jedan mesec 252.000 ljudi da zaposlite po ovim vašim tabelama. Voleo bih da mi pokažete tih 252.000 ljudi. Gde su oni, ko su, gde su se zaposlili, šta to rade, šta proizvode. Možete da proverite ove rezultate.

Hvala, potpredsedniče.
Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, pošto se ovde više puta ponavljaju stalno iste netačne informacije, ja ću sada, koristeći isključivo informacije koje stoje na sajtu Ministarstva finansija, u jednoj tabeli koju svako može da otvori, da govorim kako su izgledale finansije kada je ta većina predvođena Borisom Tadićem usvajala četvrti budžet u toku svog mandata 2011. godine i kako izgledaju danas kada druga većina usvaja svoj četvrti budžet. Znači, ovo je četvrti budžet koji većina usvaja. Nisu svi ministri bili sve četiri godine ovde, ali neki jesu bili, ali izgleda imaju amneziju na to vreme.
Znači, BDP, 2011. godine – 33,4 milijarde evra. Isti taj, danas – 32,8 milijarde evra, manji, znači, posle četiri godine Srbija proizvodi manje ukupno i to je podatak koji stoji evo ovde u ovoj tabeli Ministarstva finansija.
Direktne strane investicije, čuli smo od ministra, 1,6 milijardi. Broj nezaposlenih 2011. godine – 753.000, broj nezaposlenih 2015. godine – 751.000. Dug 14,8 milijardi spoljni, danas preko 24 milijarde evra. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Smatram da ste povredili član Poslovnika 96. stav 1. alineja 4. govori o tome kome se daje reč na sednici, kada se vodi diskusija u načelu, pa kaže – narodni poslanici naizmenično prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navodi u prijavi za reč.
Znači, vi ste poslednja četiri govornika kojima ste dali reč su bili sve govornici koji podržavaju predloge zakona. Imamo ovaj predlog koji očigledno ne važi, redosled i on je napravljen u skladu sa Poslovnikom gde jedan je za, sledeći je protiv i tako naizmenično.
Vi ste sada potpuno ovaj redosled promenili, ali ne poštujete član 96. koji govori da mora naizmenično neko ko je za i neko ko je protiv, dokle god ima onih koji su protiv, odnosno onih koji su za.
Verujem da je vaša strategija da vi nas koji smo protiv, pustite da govorimo negde posle ponoći, ali to je suprotno Poslovniku. Ja vas molim predsedavajući da ovaj Poslovnik poštujete uključujući član 96. da kažete lepo ko je sledeći govornik, on bi naravno morao da bude iz redove onih poslaničkih grupa koje ne podržavaju predlog ili makar da se ispravi tako što će naredna četiri govornika biti iz redova poslaničkih grupa koje ne podržavaju predloge zakona koji su danas na dnevnom redu.

Hvala predsedavajući.
Smatram da je povređen član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine, zato što se po ko zna koji put priča da je neko doveo ovu zemlju pred bankrot, govoreći netačne podatke. To se ponavlja ceo današnji dan. Ja vas molim, predsedavajući, da reagujete na to, jer zaduženje iz 2011. od …. (Isključen mikrofon)

Gospodine Bečiću, na način diskusije gospodina Martinovića i vaš pokušaj da, ne mogu da kažem, budete duhoviti, ne znam šta ste pokušali, imam odgovor, ali smatram da takvom načinu govora nije mesto u parlamentu i neću odgovoriti. Jednom sam pre godinu dana napravio tu grešku, izvinio sam se tada, dobio kaznu zasluženo, a taj razgovor ovde neću ponoviti.
U ovoj zemlji čak ni dr ministar Stefanović ne utvrđuje da li je neko lopov ili ne. To rade sudovi. Više puta smo u ovom parlamentu konstatovali da je način rasprave, kakve smo slušali, neprimeren i drugi predsedavajući koji su bili na vašem mestu, gospodine Bečiću, nisu dozvoljavali takvu raspravu.
Vi ste dopustili ovde vređanje na koje ja znam odgovor, ali kažem nije za ovo mesto, pa neću reći, a mesto gde se utvrđuje da je neko lopov, da li neko laže ili ne zove se sud, još uvek u ovoj zemlji. Nisu to ni poligrafi, ni naslovne strane vaših tabloida, nego sudovi. Na tom sudu sve ovo će morati da se dokaže, da li je neko lopov i koliko je uzeo i šta je uzeo i da li će onda, ako nije lopov i ako se ne dokaže da je lopov, neko drugi da odgovara.
Želim da verujem da će biti dovoljno para u budžetu i da pravosuđe može da odradi ovaj posao.

Hvala, predsedavajući.
Ja sam se odmah na početku izlaganja gospodina Babića javio, smatrajući da je povređen Poslovnik i neću da koristim pravo na repliku, upravo zbog onoga što hoću da ukažem, a to je povreda člana 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.
Mi smo u terminu posle ponoći. Ja bih vas zamolio da ili krenete da poštujete ovaj Poslovnik i da uvedete red u diskusiju ili da zamolimo Javni medijski servis, koji ovo još uvek prenosi, da stavi onu oznaku +18 jer mislim da način na koji se vodi diskusija od strane poslanika SNS-a od posle ponoći apsolutno zahteva tu zaštitnu meru na Javnom servisu jer ono na koji način se govorilo ovde je neprimeren sadržaj za maloletnike. Tako da vas molim, predsedavajući, da ili krenete da poštujete Poslovnik ili da se stavi ta oznaka, ako ima neki maloletnik koji slučajno u ovo doba noći ne spava, kako bi ga zaštitili od svega ovoga što mogu da čuju iz ovog visokog doma Velike sale Narodne skupštine, kako vi to volite da kažete.

Hvala, predsedavajući.
Neobično je govoriti o JAT-u i dugu JAT-a, a ne govoriti o načinu na koji funkcioniše naslednik JAT-a ili Er Srbija.
(Veroljub Arsić, s mesta: Odlično funkcioniše.)
Odlično funkcioniše, evo kako. Odlukom Vlade od 11. decembra 2014. godine otpisano je dugovanje Er Srbije Aerodromu „Nikola Tesla“ u iznosu od 17.609.572,54 dolara, u okviru sporazuma koji govori da će 22 miliona evra u 2014.
godini Vlada Srbije subvencionisati Er Srbiji. Ovo stoji u odgovoru ministra Sertića, koji je on u skladu sa Poslovnikom poslao 18. februara ove godine.
Znači, toliko o dobitku Er Srbije od tri miliona ili koliko već. Znači, ovo je samo dug Er Srbije za devet meseci prošle godine prema Aerodromu „Nikola Tesla“, koji su preuzeli građani Republike Srbije preko budžeta, jer budžet nije ni premijera, ni Vlade, nego građana Srbije, jer oni svojim izdavanjima pune taj budžet.
Tako da, možemo o tome da govorimo, a možemo da govorimo i o tome kako je Misija MMF-a otišla u februaru 2012. godine, na početku svog drugog programa. Prethodno je uspešno završen trogodišnji program, isti onakav kakav danas imamo sa MMF-om. Za to za šta je otišlo pitajte one sa kojima ste u julu mesecu napravili Vladu.

Hvala.
Poštovana predsednice, ja ću prvo vas da zamolim na početku da uradite nešto da ova pitanja koja ovde postavljamo ne bi bile samo prazne reči koje odu u vetar. Naš Poslovnik obavezuje organ kome se postavi pitanje da u roku od 15 dana odgovori. Ja sam u poslednjih nekoliko meseci postavio šest, sedam pitanja, a dobio sam samo jedan odgovor, od ministra unutrašnjih poslova posle mesec dana. Premijer, ministar kulture, ministar finansija i drugi kojima sam se obraćao nisu mi nikada odgovorili. Ja vas molim da nešto uradite po tom pitanju, kako se sve ovo ne bi pretvorilo u neku predstavu gde mi govorimo nekoliko minuta da bi nas možda čuli građani, a pitanja koja postavljamo ostaju bez odgovora od strane nadležnih organa.
Ja ću postaviti danas pitanje predsedniku Vlade, pre svega, kao najodgovornijem za funkcionisanje Vlade, a pitanje je vrlo jednostavno – kada će biti doneta uredba iz stava 2. člana 54. Zakona o javnoj svojini?
Zakon o javnoj svojini usvojen je pre skoro četiri godine. Predvideo je rok od šest meseci za donošenje uredbe kojom će se regulisati kriterijum i postupak davanja stanova u javnoj svojini u zakup i njihove kupovine, kao i kriterijumi postupak dodeljivanja stambenih zajmova zaposlenima u organima iz stava 1. ovog člana, a organi iz stava 1. su organi Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.
Šta je suština ovog pitanja, šta stoji iza ovog pitanja i zašto ova uredba komplikuje život jednom broju građana? Jedan broj građana zaposlenih u organima Republike Srbije, AP i lokalne samouprave živi u stanovima koji su imovina Republike Srbije. Oni, zato što nije doneta ova uredba, ne mogu da otkupe ove stanove u kojima žive. Oni, recimo, zaposleni kojima je prestao radni odnos i otišli su u penziju, po tumačenju gube pravo da budu u tim stanovima, i ti ljudi danas žive u strahu da li će i kada će Vlada doneti uredbu, omogućiti im da otkupe te stanove ukoliko žele i imaju sredstava, što je malo verovatno, s obzirom na ekonomsku politiku i rezultate ekonomske politike ove Vlade, ali su pre svega zabrinuti da li mogu da dođu u situaciju da izgube pravo da žive u tim stanovima, zato što bi ova uredba trebalo da reguliše šta se dešava sa onima koji se penzionišu, a u statusu su zakupa određenog stana.
Rok za donošenje ove uredbe bio je prva polovina 2012. godine. Znači, tri i po godine se kasni. Podsetiću vas da je neko izračunao da se sa podzakonskim aktima u Srbiji prosečno kasni, odnosno prosečan rok za donošenje podzakonskih akata je 790 i nešto dana, znači dve godine.
Više puta smo u raspravi ovde, po brojnim zakonima, ukazivali na potrebu da se podzakonska dokumenta donose mnogo brže, da ona moraju da budu spremna onog trenutka kada se usvoji zakon, da budu i usvojena podzakonska dokumenta, jer veliki broj stvari, nažalost, u zakonima koje donosi, predlaže ova Vlada, donosi vladajuća većina, sadrže u sebi puno praznog prostora koji onda treba da se reguliše uredbama i drugim podzakonskim dokumentima, a onda se ta dokumenta ne donose na vreme i zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru, ne mogu da se sprovedu i nemaju nikakav efekat. Sve ovo za posledicu ima potpuno odsustvo bilo kakvih reformi u Republici Srbiji, evo već četvrtu godinu i postavljam pitanje premijeru – kada će Vlada doneti uredbu iz člana 2, odnosno iz člana 54. stav 2. Zakon o javnoj svojini. Hvala.

Poštovana predsednice, želim da ukažem na povredu s vaše strane člana 172. Poslovnika. Da bi bilo jasno svima, pročitaću taj član – pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini.
Predlog budžeta stigao je u Skupštinu 4. decembra u elektronskom obliku, u štampanom je bio na raspolaganju tek negde 6. Danas je 8. decembar, znači prošlo je manje od pet dana. Četiri dana od prijema Predloga budžeta u Narodnu skupštinu. Vi ste za danas zakazali sednicu i sada upravo otvarate Osmu sednicu Drugog redovnog zasedanja, na čijem je Predlogu dnevnog reda budžet Republike Srbije.
Član 172. Poslovnika jasno govori da rasprava o budžetu ne može da počne danas, niti može da počne pre 19. decembra, jer jasno kaže – može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta. Znači, ni na koji način ne možete da zanemarite ovaj član Poslovnika, da se pozivate na član koji govori o predlaganju zakona po hitnom postupku, jel Zakon o budžetu nije običan zakon. Iz tog razloga ima nekoliko članova Poslovnika koji se bave budžetom, načinom na koji se on, kada dođe u Skupštinu, od strane poslanika razmatra, činjenicu da mogu i odbori da raspravljaju o budžetu, manji broj odbora je raspravljao danas pre podne svega nekoliko minuta Predlog budžeta, znači, na ovaj način kršite Poslovnik i ja vas molim da ovu sednicu danas sa ovom tačkom dnevnog reda ne počinjemo. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Već nekoliko puta pokušavam da dobijem podršku za Predlog zakona koji je poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podnela Skupštini 29. juna ove godine, a vezano za izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu.
Naime, mi smatramo da su rešenja koja su sada u zakonu nepravedne, da je način na koji su lokalne samouprave, pre svega, korisnici određene nejasne odredbe u zakonu, postojećem zakonu podigla rešenja za porez za 20, 30, 80, u nekim slučajevima 200, 300% visini rešenja za 2014. godinu, podneli smo Predlog zakona za izmenu i dopunu.
Osnovne stvari i suština ovog zakona je u nekoliko članova. To je – da se ne oporezuje celokupno građevinsko zemljište ukoliko je ono veće površine od 10 ari, nego samo razlika, razlika od 10 ari, ono što je veće od 10 ari. Po sadašnjem tumačenju ukoliko imate građevinsko zemljište veličine, recimo, 13 ari, vama se porez obračunava na svih 13 ari, a naše rešenje je da se obračuna samo za tri. Znači, da jasno stoji da je neoporezivi deo 10 ari, i da se oporezuje samo razlika, da rešenja koja su izdata za ovu godinu, za porez na zemljište nisu tumačena ovako od strane državnih organa, nego su za sve parcele veće od 10 ari celokupan iznos poreza na imovinu obračunavani, takva rešenja su uručivana građanima.
Druga važna izmena je da se umesto sadašnjeg načina kreditiranja, odnosno umanjenja poreza, a to je do 40% ukoliko vlasnik živi na toj adresi uvede drugačiji princip, da se oslobađaju stanovi, odnosno kuće 25 kvadratnih metara po članu domaćinstva. To bi praktično značilo da jedno četvoročlano domaćinstvo ne bi plaćalo porez ukoliko živi u stanu ili kući do 100 kvadrata.
Smatramo da je ovaj način primereniji, da bi izbegli nepravde koje danas imamo, da se zbog obračuna poreza i nekih ekstra zona koje su uvele lokalne samouprave, porez na imovinu, na neke stare stanove, stare kuće u gradovima naplaćuje u iznosu od nekoliko hiljada evra. Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Jovanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 154 od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o slobodi od straha.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Naš predlog, Predlog dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost koji nekoliko puta već pokušavamo da stavimo na dnevni red je da se izmenom, odnosno dopunom ovog zakona promeni stopa na koju se obračunava porez za dodatu vrednost na hranu za bebe, odnosno da se primeni posebna stopa poreza na hranu za bebe i da se on oporezuje manjom stopom poreza 10%, umesto sadašnjih 20%.
Smatramo i ponovili smo više puta da je to samo početak, jedna mala mera koja treba da ukaže na to da mi razumemo problem, jedan od najvećih problema sa kojima se država Srbija danas susreće, a to je problem crne kuge, da svake godine broj građana Srbije se smanji za nekih 30 hiljada. Verovatno će taj broj u godinama pred nama rasti, odnosno biće nas sve manje i manje, pre svega zbog lošeg života građana koji pritisnuti lošim ekonomskim stanjem zbog katastrofalnih mera ekonomske politike Vlade žive sve teže, moraju da se odreknu i hrane i lekova.
Nažalost, s druge strane, veliki broj ljudi odlučuje da potraži svoju sreću van prostora naše zemlje. Pre svega, tim mladim ljudima koji još nisu zasnovali porodicu želimo da pošaljemo poruku da država brine o njima i želi da brine o njima, da im stvori uslove, da mogu da zasnuju porodicu, da mogu da krenu u stvaranje potomstva, jer džabe nam država, džabe nam sve ovo što radimo danas ukoliko za 20, 30 ili 50 godina u Srbiji ne bude dovoljno ljudi koji će moći da žive i rade i stvaraju budućnost za generacije koje dolaze.
Odgovor na ovo je uvek bio negativan od kolega poslanika mada kada smo imali raspravu o izmenama i dopunama poreza na dodatu vrednost sam ministar nije bio negativan prema našem predlogu. Govorio je da to nije nemoguće, da bi to povećalo samo administraciju, ali da on nije siguran da bi se i cene hrane za bebe u tom slučaju smanjile. Mi želimo da verujemo da posle svih ovih poruka o tome kako država sjajno funkcioniše, da je država sposobna da sprovede realizaciju jedne ovakve mere i da je usvajanje ovakve mere, ponavljam, početak izrade jednog sveobuhvatnog programa koji će naći način da se izborimo sa problemom demografije u Srbiji. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, 15. septembra podnela je Skupštini Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Od tada smo nekoliko puta pokušali da dnevni red Skupštine, da stavimo ovu tačku sa obrazloženjem da ukoliko su tačne sve one informacije koje smo do tada preko medija dobijali, od predsednika Vlade i ministra finansija kako nam je stanje u finansijama sjajno i bajno, da su stvoreni uslovi o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Danas na ovoj sednici koju započinjemo, imaćemo i raspravu o budžetu za 2016. godinu i to ćemo sigurno, u toj raspravi govoriti o efektima primene ovog zakona.
Nažalost, ovaj zakon nije doveo do reformi ozdravljenja srpskih finansija. Jedino što je doneo, doneo je produbljivanje siromaštva, najugroženijih, najstarijih građana Srbije, građana koji su radili ceo život i zaradili svoju penziju, koja im je suprotno Ustavu, po našem mišljenju, smanjena usvajanjem i stupanjem na snagu ovog zakona.
Zato smatramo da ovaj zakon treba da prestane da važi, da penzije moraju da se vrate na onaj nivo na kome su bile pre primene ovog zakona, da razlika u neisplaćenim penzijama mora da se isplati iz budžeta i bez obzira na to što će te vi verovatno ponovo odbiti ovaj zakon i što nećete prihvatiti ni naše predloge izmena budžeta i zakona o budžetskom sistemu za 2016. godinu, ovo će se u državi Srbiji, ja verujem, desiti.
Sud u Strazburu, ja verujem, proceniće da je ovaj zakon neustavan, odnosno da nije pravan i moraće država Srbija u godinama pred nama da ispravi ovu nepravdu koja je doneta od strane ove skupštine, kada je usvojen ovaj zakon i kada je, ponavljam, najstarijim građanima naše zemlje, oduzet jedan deo penzije, potpuno uz ne u skladu sa Ustavom i bez stvarnog efekta na ozdravljenje srpskih finansija. Hvala vam.

Hvala, poštovana predsednice.
Smatram da je ovim predlogom prekršen član 157. stav 2. Poslovnika i žao mi je što kolega Radenković nije hteo da obrazloži svoj predlog. Ja sam želeo da čujem od njega na koji način je moguće spojiti raspravu zakona o budžetu, budžetskom sistemu, zakon o akcizama, pa onda dolazi zakon o Ustavnom sudu, izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Znači, svi ti zakoni imaju neke veze sa budžetom i ja mogu da prihvatim objedinjavanje 11 od 12 predloženih tačaka današnjeg dnevnog reda u zajedničku raspravu jer su sve te teme vezane za budžet.
Međutim, postoji jedan zakon kome ovde nije mesto, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije Projekta „Beograd na vodi“.
Predlog ovog zakona, ako ste ga pročitali, nema apsolutno nikakve veze sa budžetom za 2016, niti sa javnim finansijama, niti sa bilo čim, nego sa namerom Vlade da sakrije i da prikrije mogućnost rasprave o još jednoj prevari koja se sprema u ovom parlamentu, još jednoj prevari građana Republike Srbije, time što praktično, vodeći raspravu o budžetu i o svim ovim zakonima, biće vrlo malo ili neće biti ni malo prostora da govorimo o ovoj podvali, a to su izmene i dopune Zakona o realizaciji Projekta „Beograd na vodi“. Ne vidim nikakvu vezu da se ovaj zakon nađe u objedinjavanju 12 zakona koje je predložio kolega Radenković.
Smatram da je ovo ponovo kršenje Poslovnika i molim vas, predsedavajuća, da vi, po članu 27. Poslovnika, koji ste nadležni za sprovođenje ovog Poslovnika, odbijete izjašnjavanje o ovom predlogu. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Želim da ukažem na vašu povredu Poslovnika, upravo na član 103. kojim vi meni pretite i oduzimanje vremena. Znači, smatram da prethodna diskusija ni na koji način nije bila ukazivanje na povredu Poslovnika jer ja, kao što smo ovde konstatovali, mogu da pričam i netačne stvari. Ali, onim što sam pričao ne vidim na koji način sam ja uvredio Narodnu skupštinu.