Hvala poštovani predsedavajući.
U izlaganju je spomenuto kako ništa nije urađeno 2008. do 2012. godine na putu evropskih integracija. Ako je potrebno da izvršimo malo podsećanje ajmo.
Prvo su ukinute vize a onda je dobijen i status kandidata, 2009. godine ukinute su vize za građane Republike Srbije da mogu da putuju a 2012. godine u februaru mesecu Srbija je dobila status kandidata.
Šta je urađeno za te četiri godine? Ostvarena je investicija „Fijata“ i krajem 2012. godine počela je proizvodnja u Kragujevcu, fabrike koja danas je najveći izvoznik u Republici Srbiji.
Donete su mnoge druge investicije, samo u 2011. godini nivo stranih investicija je bio blizu dve milijarde evra.
Od infrastrukturnih projekata završen je most na Adi, započet, dogovoren i pre pola godine, srećom, konačno završen i most u Zemunu, preko Dunava.
Koridori 10 potpuno su dogovoreni, obezbeđeno finansiranje. Nažalost, ova Vlada u tri godine nije uspela da ih završi.
Početi su radovi na Koridoru 11. Neki se radovi završavaju, nažalost, u tri godine ništa nije urađeno, ni jedan novi kilometar nije dogovoren, nije isplaniran.
To su sve činjenice i to sve građani znaju. Naravno, zbog kontrole medija oni ne mogu da čuju dve strane priče, samo jedna strana u Srbiji postoji. Koliku ona podršku ima, mogli smo da vidimo i po spontanom, nezakonitom okupljanju, pre dva dana ispred Narodne skupštine. Hvala.

Dobro, ja smatram da je nekoliko članova povređeno, ja ću da govorim o članu 107. – da je govornik na sednici dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Kolega u svom nadahnutom govoru je rekao između ostalog da sa mnom nešto nije u redu. Vi to niste čuli. Ja sam tražio repliku, vi smatrate da nemam pravo na repliku i ovo nije prvi put da se poslanicima opozicije ovde drže lekcije, predavanja, uspostavljaju dijagnoze, šalje se na lečenje i slične stvari.
Ja razumem one koji su rasli i koji su učili od Vojislava Šešelja da ne mogu da izađu iz svoje kože i da se tako ponašaju i danas iako propagiraju neku drugu politiku kada mogu da se kontrolišu, kada iz njih izbije ono njihovo osnovno što su učili od malih nogu, onda krenu sa uvredama.
Mi nećemo vređati druge poslanike, nećemo govoriti neistine. Govorićemo istine, govorićemo argumente, tražićemo da se zaštiti interes građana u ovoj Skupštini kod svakog zakona, danas kod ovog zakona.
Molim vas gospodine predsedavajući, da budete skoncentrisani da se ova sednica ne bi izmakla kontroli. Znači, molim vas da slušate šta i na koji način se poslanici obraćaju jedni drugima. Hvala.

Činjenica jeste da svi naši amandmani imaju tu intervenciju da se briše reč: „javno“, jer smatramo da nema nijednog valjanog argumenta da se proglasi javnim interesom Projekat „Beograd na vodi“ i to ćemo ponavljati do kraja ove rasprave. To je naše pravo, kao što je vaše pravo da nas ubedite da postoji.
Niste uspeli da nas ubedite. Ako uspete, mi ćemo odustati od rasprave, da nam objasnite gde je javni interes žitelja Lebana, žitelja Kuršumlije, žitelja Sombora, da se donese jedan ovakav zakon. Gde je njihov interes da se iz budžeta Republike Srbije da 40 miliona evra da bi po ovom zakonu moglo da se kupi 5% zemljišta? Ako hoćete da ostvarite ovaj projekat, dajte investitoru neka on od vlasnika tih 5% beznačajnih, možda je to i manje, otkupi tu zemlju jer ste rekli – tu će da idu možda i neke škole, putevi. To niko ne zna danas, jer mi imamo maketu, maketu na kojoj se ne zna gde je šta. Gde su te škole i vrtići koji ovde stoje? Gde su tačno te zelene površine? Da li na privatnoj imovini ili na imovini koja je sada već u vlasništvu Republike Srbije? To je problem sa ovim. Zato smo mi protiv ovoga i koristimo sve što možemo da vas ubedimo da ne izglasate jedan ovako štetan zakon.
Da, napravili smo grešku kod pisanja ovog amandmana. Stavili smo intervenciju u stavu 3, koji u ovom članu ne postoji, ali ko radi taj i greši. Mi se svog rada ne stidimo. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Smatram da ste povredili član 103. Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika učinjene na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.
Znači, prethodna koleginica se javila i reklamirala je povredu Poslovnika na izlaganje koje nije bilo neposredno pre njenog javljanja. Bilo je mnogo ranije učinjeno.
Molim vas da budemo svi skoncentrisani, da se povrede Poslovnika ukazuju onog trenutka kada je ona napravljena, da se na njih, onima koji to rade, da reč ili ne u trenutku kako je to predviđeno Poslovnikom i onda da se u skladu sa Poslovnikom da ocena da li je Poslovnik povređen ili nije. Ja ovako isto mogu da se javim za razne stvari, gde smatram da je Poslovnik povređen, a koje su govorene u prethodnih dva sata, ali ovaj Poslovnik me u tome onemogućava i zato sedim ovde, pratim diskusiju i kada povredi neko Poslovnik, kao što ste vi sada povredili, jer ste dali nekome reč da govori o povredi Poslovnika koja nije neposredno učinjena, onda ja moram da se javim i da vam ukažem da ste povredili Poslovnik i time da produžim ovu raspravu i da, ne znam ni ja, ovaj rad danas produžimo do kasno u noć ili verovatno još i na sutrašnji dan. Pošto verujem da nam to nije u interesu, da želimo ovaj rad danas da završimo, ja vas molim da vi sada više ne predsedavate, promenjen je predsedavajući, da ko god predsedava bude skoncentrisan i prati ko, kad, kako i zašto se javlja o povredi Poslovnika. Hvala.

Tek posle moje intervencije.

Znači, posle moje intervencije je predsedavajući rekao da je pogrešio.

Nismo mi ovde zbog predsedavajućih. Mi smo ovde zbog zakona, a ne da bi cenili rad predsedavajućeg Skupštine.

Ne dobacujem. Ja samo govorim šta je dnevni red i o čemu danas treba da govorimo. To je zakon, štetan zakon za građane Srbije, a ne rad predsedavajućeg.

Nemojte takve reči da koristite, niti da su moje reči neprimerene, niti da bilo koga ponižavate.

Ja volim sa svojim prijateljima da budem. Danas sam na radnom mestu i govorim o štetnom zakonu, a ne o radu predsedavajućeg. Nisam došao da bih govorio o radu predsedavajućeg.

Nemojte, molim vas, vi da govorite meni da li ja treba ili ne da se edukujem.

Ne dajem ja reč. Ne mogu ja nikome ni da oduzmem ni da dam reč. To je posao predsedavajućeg.

Na koji način? Po kom članu? Ja vas sada molim, po kom članu se ja neprimereno ponašam?

Po kom članu Poslovnika?

Po kom članu Poslovnika? Šta ja radim sada? Šta ja radim u ovom trenutku? Čime ja kršim Poslovnik?