Nemojte da unosimo takve reči u parlament.

Vi niste reagovali.

Hvala poštovani predsedavajući.
Znači, naricanje i plakanje nije ono što poslanici opozicije danas rade u parlamentu, nego govore argumentovano protiv zakona sa kojim se ne slažu. To je posao opozicije, to su neki poslanici ovde radili godinama. Pored takvih diskusija imali su i gađanje cipelama, imali su i polivanje vodom. Mi ništa od toga ne radimo. Govorimo, govorimo protiv zakona za koji smatramo da je loš za građane Srbije, da neće doneti nikakvu korist.
Znači - ne naričemo, ne plačemo. Molim vas da vi reagujete.
Znači, vi ste povredili Poslovnik. Vi ste dužni da reagujete, a ne ja da vam skrećem pažnju da niste uradili ono što je vaš posao i reagovali na takve reči.
Znači, ne govorim, ne unosim ja takve reči i takvu diskusiju u Skupštinu, nego kolege iz vašeg poslaničkog kluba. Imajte hrabrosti pa se suprotstavite njima, iskoristite ono pravo koje vam daje Poslovnik i reagujte sami, bez moje intervencije ili intervencije mojih kolega. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, povredili ste član 109. koji govori o tome kako se narodnom poslaniku izriče opomena.
Nigde u ovom članu, niti bilo kom drugom članu Poslovnika ne stoji da vi možete naknadno, pošto pročitate stenografske beleške nekome da izreknete opomenu.
Poslovnik je predvideo i dao pravo predsedavajućem da prati sednicu, da prati šta poslanici govore da reaguje u skladu sa ovim Poslovnikom ukoliko ga oni krše, a ne da čita naknadno stenografske beleške i izriče opomene, a pogotovo ne razumem kako može da se izrekne opomena za ono što je rekao 20. jula 1995. godine, predsednik SNS u parlamentu Republike Srbije.
Znači, doslovno je rekao (isključen mikrofon).

Poštovana predsedavajuća, smatram da ste povredili član 104, koji govori o pravu poslanika da traži repliku. Vi ste prekinuli sednicu u trenutku dok se vodila rasprava zarad neke pauze, zarad nekog dogovora, za koji ne znam koliko je bitan za dalji rad ove sednice, i onda posle toga poslanicima, koji su smatrali da imaju pravo na repliku, niste dali to pravo. Znači, član 104. govori da ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi prema narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime, funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Znači, ja vas molim da postupite po Poslovniku i da poslanicima koji su tražili pravo na repliku omogućite to pravo. Ukoliko niste sigurno da li oni imaju pravo na repliku, ja vas molim da u skladu sa novom ustanovljenom praksom danas, a to je da se konsultuje zapisnik i stenografske beleške koje se vode tokom zasedanja, pogledate te stenografske beleške i vidite šta je bilo u toku zasedanja kada vi niste bili u sali, pa onda da utvrdite da li poslanici koji sada traže pravo na repliku imaju to pravo ili ne. Mislim da je to jedini način na koji možemo sada da nastavimo rad u skladu sa Poslovnikom. Ako vam treba dodatno vreme da se završe stenografske beleške da možete da ih konsultujete, možemo da napravimo pauzu od još pet minuta, nije to nikakv problem, mi smo čekali ovih vaših pet minuta, pa možemo da sačekamo još pet minuta, ali vas molim da diskusiju vodimo u skladu sa Poslovnikom i da svi poslanici budu ravnopravni danas pred vama, što nije slučaj od početka ovog zasedanja.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Poštovani ministri, kolege narodni poslanici, prijatno gospodine ministre, Vlada je prihvatila ovaj amandman kao i još jedan amandman, kolege iz moje poslaničke grupe. Naša želja je bila da ceo zakon upodobimo sa postojećim zakonima koji postoje u Srbiji, pa smo tako i u članu 7. stavili da se doda novi stav 2. koji govori o tome da se dokazom o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju smatra potvrda o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije, odnosno ovlašćenja ili drugi instrument obezbeđenja plaćanje naknadu u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.
Jasno je zašto je Vlada prihvatila ovaj amandman, jer on je prepisan iz Zakona o eksproprijaciji važećeg zakona koji, kako mi smatramo bi trebao da se primenjuje za ceo ovaj projekat. Problem je što Vlada nije prihvatila naše druge amandmane koji takođe osiguravaju pravnu sigurnost i protiv su onoga što ovaj zakon uvodi, a to joj je otuđenje, oduzimanje eksproprijacija, otuđenje u znatno, kao god želite da kažete, privatne svojine da bi neki drugi privatnik ostvarivajući ovaj projekat „Beograd na vodi“, napravio profit.
Šteta je što je samo ovaj amandman prihvaćen, trebali su da budu prihvaćeni svi naši amandmani, pogotovo sledeći amandman koji govori o način na koji su utvrđuje tržišna vrednost. Hvala.

Poštovana predsednice, smatram da je povređen član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Imali smo od pripadnika stranke bivših radikala jedan performans sada, kao što su nekada ovde bile majice sa Šešeljem, sada su bile neke slike. Lepo je, to je jedna uvežbana koreografija…

To je jedna lepa koreografija …

Koreografija.

Ja govorim o povredi Poslovnika.

Nisam omalovažio diskusiju, nego postupke poslanika drugih u sali za koje smatram…

Ja kritikujem vas, koji niste, po mom mišljenju, reagovali kada je trebalo, a kada su drugi poslanici svojim postupcima narušili dostojanstvo ove Skupštine. O tome vam govorim svo vreme, ovih minut i 20 sekundi. Razumem da vi to razumete, jer je to Šešeljeva škola i ne morate toga da se stidite. Imali ste takve nastupe u Skupštini Srbije i ranije. Samo sada skrećem pažnju da smatram da je to povreda dostojanstva Skupštine i da tome, kao što nije bilo mesta u prošlosti, nije mesto ni danas. Te se stvari nisu promenile, ma koliko želeli da pokažete da ste se vi promenili. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, pa ovim članom zakona bavila se i Agencija za borbu protiv korupcije. Pošto nije bilo javne rasprave, onda ovo državno telo koje treba da se bori sprečavanjem korupcije i analizom zakona koji se usvajaju i drugih dokumenata da se u njima smanji mogućnost korupcije, oni nisu imali mogućnost da kažu i da ukažu na probleme koje oni vide.
Šta oni vide problematično u članu 15? To je ovaj stav 5. o kome se govori da može da se sklopi dogovor sa investitorom da on uradi određene projekte, infrastrukture i da se onda na osnovu toga praktično namiri njegova obaveza za plaćanje, opremanje infrastrukture od koje grad očekuje 33,6 milijardi dinara i time pravda to što će grad uložiti prethodno 33 milijarde dinara u infrastrukturno opremanje. Šta oni ljudi kažu? Ako se usvoji ovakav predlog biće omogućeno da se bez sprovedenog postupka javne nabavke i nadmetanja odredi investitor sa kojim će se zaključiti ugovor, a da nisu unapred određeni cena i vreme plaćanja. To znači, investitor će uzeti obavezu bez roka da napravi škole i vrtiće, je li, koje navodno postoje. Ne znamo da li stvarno postoje jer plana nema, ali se priča da oni postoje.
Nemamo rok u kojem će te škole i vrtići biti izgrađeni i ne znamo cenu po kojoj će taj investitor to uraditi i da li je ta cena najpovoljnija? Da li neki drugi investitor može da napravi školu ili vrtić na toj lokaciji po manjoj ceni?
Agencija za borbu protiv korupcije je skrenula pažnju da se ovim izbegava javna nabavka i da neće biti utvrđena cena i vreme plaćanja. Takođe postoji i stav šest koji kaže da će se konačan obračun obaviti tek po završetku i poslednje izgradnje svih objekata. To znači nikad u praksi.
Srećom ovde je Odbor za finansije dao jedan amandman koji kaže da u slučaju raskidanja ugovora da će se obračunati ono što je do tada izgrađeno, ali ako nema raskidanja ugovora neće biti plaćeno nikad.
To znači da se postavlja pitanje da li će grad naplatiti 33,6 milijardi dinara, koliko se u obrazloženju ovog predlogu zakona navodi, da će naplatiti od investitora i to je ono što smatramo da će građani Beograda imati kao zaduženje u budžetu u naredim godinama. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Suština politike nije biti na vlasti, ne ulazi se u politiku samo da bi se bila vlast, gospodo socijalisti. Od 25 godina višestranačkih u Srbiji vi ste 21 godinu na vlasti. Mogu da razumem da vi to ne razumete. Suština politike je da se borite, za svoje ideje bez obzira da li ste u vlasti ili ste u opoziciji.
Meni je drago da ste vi rekli nešto sada što inače nećete da kažete kada vaši sadašnji koalicioni partneri ovde govore kako ništa nije urađeno od 2008. godine do 2012. godine. Evo, gospodine Mrkonjiću, samo da vam nešto ne zastane u grlu, govorili ste o izgradnji mosta 2011. godine u Beškoj, znači, tada je puštena jedna strana mosta preko Beške na Dunavu. Na kraju 2011. godine je pušten most na Adi, pre šest meseci je otvoren drugi most na Dunavu koji je započet u vreme 2008. godine do 2012. godine.
A šta je ova Vlada započela? Koji je to infrastrukturni objekat gde će doći predsednik Vlade, ministri da se slikaju i da pokažu građanima šta je ostalo iza njih? Evo kažite vi gospodine Mrkonjiću. Šta je to? Pešački prelaz na Voždovcu pre neki dan koji je otvaran. Jesu li to infrastrukturni objekti? Je li to ono što je ostalo iza ove Vlade? Jeste. Ništa niste uradili i sada pričate o velikim snovima, o Menhetnu na Savi. Ja bih voleo, a pričao je i premijer ovde o Menhetnu na Savi. Ja bih voleo da se to desi.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: To ste vi pričali. To je vaš projekat.)
Ali i vi i ja gospodine Jovičiću smo dovoljno mladi da to na žalost nećemo sačekati. Hvala.

Prepoznao sam se naravno. Nemam ja nikakav problem da polemišem sa onim što je rađeno do 2012. godine i što se radi sada. Pozdravljam sve to što je urađeno. Svako radno mesto koje je otvoreno. Svaka nova investicija, ali možemo da govorimo i o „Fijatu“ i da govorimo o „Džinsiju“ u Leskovcu, da govorimo o Fabrici „Beneton“, da govorimo o „Bošu“, da govorimo ne znam ni ja koliko je otvoreno u Pećincima, šta je sve urađeno u Staroj Pazovi, tamo u industrijskoj zoni, šta je sve urađeno u Inđiji, šta je urađeno u Subotici.
„Svarovski“ je dogovoren 2011. godine, trebalo je vremena da se ta fabrika otvori, vi ste zaboravili da kažete da je to otvoreno pre nekoliko meseci. Meni je drago što se to dešava. Ja pitam šta se to sada dogovara, šta se to nudi građanima Srbije sada? Malo je to.
Pričali smo „Mercedes“ u FAP, pa ništa. Pa „Svis“ u FAP-u, pa ništa. Pričali smo o tome kako će neko da kupi železaru, sad smo dobili neki menadžment, ne znamo ni ko, ni kako, ni koliko ih plaćamo.
Premijer kaže – video sam se sa menadžerom u Slovačkoj, pa taj menadžer sedi u Smederevu i vodi tu fabriku ili sedi u Slovačkoj i vodi telefonom 15 minuta dnevno.
Znači, ja pozdravljam sve ono što ova Vlada uradi na otvaranju novih radnih mesta na razvoju ekonomije. Ali, to nije dovoljno i to građani osećaju svakog dana, na sve tanjim novčanicima i sve težem životu. A ovaj projekat o kome pričamo dva dana neće pomoći da bolje građani žive i zato smo mi protiv.