Poštovani predsedavajući, povredili ste član 100. koji kaže – predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednicom Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Vi ste ovde anticipirali da će neko da se javi o povredi Poslovnika i da…

Mogu li ja da objasnim vašu povredu, nemojte me prekidati molim vas?

Pustite me još dva minuta da ja obrazložim povredu Poslovnika.

Nemojte da objašnjavate, niste na početku, objasnite mi na kraju.

Vi sačekajte lepo da se neko javi po povredi Poslovnika pa dajte odgovor. Ako hoćete da učestvujete u diskusiji dođite ovde među poslanike, prijavite se za reč i recite nešto.

Da vam kažem vezano za povredu Poslovnika. Osmesi predstavnika Vlade na izlaganju prethodnog govornika su meni najbolji odgovor na moju i razlog da se ne javim na povredu Poslovnika, jer na takvo izlaganje ta moja intervencija je izlišna. To što je takvo jedno izlaganje dobilo simpatije članova Vlade je najveći poraz ovog parlamenta i tu nikakvog spasa nema.

Hvala poštovani predsedavajući.

Mislim da ste povredili Poslovnik kada niste prethodnu govornicu opomenuli u članu 106. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Prethodna govornica je na početku svog izlaganja dala sebi za pravo da ocenjuje kako predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije radi svoj posao. Onda, ako ćemo tako, onda i ja sebi mogu da dam za pravo da kažem kako ministarka za evropske integracije ne radi dobro svoj posao jer za godinu i tri meseca ni jedno poglavlje nije otvoreno i verovatno neće biti otvoreno do kraja ove godine i ako ćemo da govorimo o nečijem radu i neradu, onda možemo lepo uvek da počnemo od sebe i da govorimo o tome na koji način mi ispunjavamo onu funkciju za koju su nas građani birali nas ovde u parlamentu…

… a mi u parlamentu članove Vlade.

Ako ministarka ima neku potrebu da nam govori o svom radu, kao i drugi članovi vlade, uključujući premijera…

Ja ih podsećam, 30. aprila u 16 časova poslednjeg četvrtka u mesecu, dođite i odgovarajte na pitanja poslanika.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ja sam stekao utisak kod načelne rasprave da će ministar prihvatiti ovaj amandman s obzirom da on u članu 8. dodaje praktično obavezu finansijskih institucija, banaka, osiguravajućih društava da u slučaju da se u radu sa svojim klijentima nađu i osobe koje se nalaze na ovim listama da jednostavno ne potpišu ugovor. To je suština bila našeg amandmana.
On je odbijen uz obrazloženje da se banke, u ovom slučaju banke i osiguravajuća društva i druge finansijske institucije, one potpadaju pod druga pravna i fizička lica o kojima govore neki drugi delovi ovoga člana zakona.
Mislimo da je bolje rešenje da se prihvati ovaj naš amandman, da se doda ovaj stav, kao što, ne znam stav 5. ovog zakona, odnosno stav 6. govori o nekim konkretnim stvarima koje APR, sudovi i notari treba da urade u slučaju da u svom radu naiđu na osobe koje se nalaze na ovoj listi, tako da smatramo da je bolje da se jasno definišu obaveze banaka, osiguravajućih društava i drugih finansijskih organizacija, a ne da one spadaju pod termin „pravno i fizičko lice“. Malo je to, čini mi se, neozbiljno pravno i fizičko lice da pod svrstavamo banke, osiguravajuća društva, koja imaju vrlo intenzivan rad sa finansijama, a suština ovog zakona je onemogućavanje finansiranja terorizma, tako da mislimo da je bolje da je ovaj amandman prihvaćen. Suviše je to opšte pravna i fizička lica, ta norma na koju se Vlada pozvala, odbijajući da prihvati naš amandman.
I dalje smatramo da je naše rešenje bolje i da bi omogućilo odgovorniji rad i kvalitetniju borbu protiv terorizma. Hvala.

Vreme predsednika poslaničke grupe.
Želim da kažem, da ponovim. Znači, pravno i fizičko lice je prilično širok pojam i ovde su u ovom članu govori o nekim radnjama koje treba da preduzmu prilikom obavljanja posla, ali su onda kaže ponovo u članu 6. posebno izdvojena organizacija nadležna za vođenje registra privrednih objekata, udruženja, zadužbina, fondacija, sudovi, javni beležnici, tačno se propisuju neke stvari i aktivnosti koje treba ovde organizacije da rade.
Mi smatramo da je bolje da se tačno definisalo koje su obaveze banaka osiguravajućih društava i drugih finansijskih organizacija u slučaju da naiđu u svom radu na klijenta koji se nalazi na ovoj listi. Mislimo da to precizira i da ne bi opteretilo zakon, ali dobro, smatramo, pre svega je obrazloženje za odbijanje ovog amandmana da se banke nalaze pod formom „pravna i fizička lica“ neadekvatno.
Što se tiče našeg iskustva u borbi protiv terorizma i borbi protiv organizovanog kriminala, ona su poznata dobro građanima Srbije. Država Srbija je za vreme naše vlasti završila saradnju sa Haškim tribunalom. Naša država je u to vreme razotkrila veliku mrežu trgovine narkoticima, trgovine koja se merila stotina miliona evra, tonama kokaina, označila odgovorne za to i u okviru jedne međunarodne akcije dobila, stekla veliki ugled.
Rezultati ove Vlade u borbi protiv narkotika su da je najveći diler označen od strane premijera bio u pritvoru tri meseca za neki sitan poreski prekršaj, a sada je slobodan građanin i putuje van ove zemlje i ne znam da li se bavi, kojim se poslom bavi, da li se ponovo bavi trgovinom narkotika, kako je rekao naš premijer i ministar policije ili se bavi nekim drugim poslovima zbog kojih je i bio tih nekoliko meseci u pritvoru.
Tako da, nemojte da poredite, mislim, slobodno u stvari poredite rezultate vašeg rada protiv terorizma i organizovanog kriminala i rezultate našeg rada, jer mi se tim rezultatima ponosimo. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Verujem da se vi slažete da moje izlaganje vezano za amandman ni na koji način nije bilo van teme. Neki drugi su otišli van teme, počeli da govore ne o terorizmu, nego o organizovanom kriminalu i naravno da sam ja imao potrebu da odgovorim, kao što imam potrebu da odgovorim sada kolegi koji je govorio neke neistine. Ja nisam zaboravio da sam glasao za neki zakon. Sećam se vrlo dobro da sam glasao za zakon, zašto sam glasao za njega i zašto je taj zakon dobar za Srbiju. Govorio sam o tome, o rezultatima borbe protiv terorizma, protiv organizovanog kriminala i protiv korupcije i govorio sam o konkretnim rezultatima.
Gospodin je ovde pričao o nekim stvarima koje nemaju nikakav sudski epilog. Posle dve i po godine ne postoji sudski epilog ni za jednu stvar o kojoj je prethodno govoreno kao o krivici režima koji je bio do 2012. godine.
Tada su porezi, gospodine, plaćeni u Srbiji. Nisu postojali poreski dužnici koji postoje danas. Nisu se pravili reprogrami za dugove napravljeni od 2013. godine, u 2013. i 2012. godini, pa kad se napravi dug u te dve godine, pa se u 2014. godini nešto naplati, onda se kaže – naplaćeno je duplo. Nije naplaćeno duplo, naplaćeno je, to ne može da se množi. Kad nulu množite sa nečim, uvek imate rezultat nula.
Zašto nisu naplaćeni porezi tajkunima u Srbiji 2012. i 2013. godine? Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege poslanici, član 15. govori o dozvoljenom korišćenju dela imovine i predviđeno je kroz četiri stava ovog člana da se lice kome je označeno da mu je ograničeno raspolaganje imovinom može pred sudom da pokrene postupak radi izuzimanja dela imovine koja je neophodna za osnovne životne troškove i onda se nabrajaju koji su to mogući troškovi. Pa se govori da su to i troškovi za pružene pravne usluge.
Mi smo predložili da se doda reč „nužne pravne usluge“. Znate i sami da smatramo da su pravne usluge dosta širok pojam, da se pod pravnim uslugama razne stvari mogu podvesti i da se mogu skupo, da kažem naplatiti i da se praktično zloupotrebom ove mogućnosti koja postoji u zakonu izvrgne svrha zakona, to je da se ograniči korišćenje imovine u svrhu terorizma.
Zato smatramo da treba u zakonu da stoji da su to nužne pravne usluge, pa onda sud da presuđuje koje su to nužne ili ne. Jer u obrazloženju zašto naš amandman nije prihvaćen govori da će sud ceniti koji su nužni troškovi, ali smatramo bez toga da postoji termin „nužni pravni troškovi“ u samom zakonu, sud ne može da ceni šta je nužna, a šta ne, nego klijent kaže - ovo su moji pravni troškovi i tu stavi razne stvari. Onda će se sud naći u problemu, odnosno neće moći da proceni, odnosno da ima osnov na osnovu koga će odbiti određene pravne troškove koje potencijalni klijent dostavi sudu, nego će morati sve da ih prihvati. Bilo bi bolje da je ovaj amandman prihvaćen.
Takođe, na drugi deo našeg amandmana Vlada se u svom odbijanju nije ni osvrnula. Dalje se u ovom stavu navodi da neke naknade za raspolaganje, za održavanje i čuvanje sredstava ili drugih ekonomskih resursa. Smatramo da to „drugih ekonomskih resursa“ je potpuno jedan nedefinisan, širok pojam. Ne znamo šta to znači. Da bi neki klijent pozivajući se na ovu pravnu normu, ako ostane u zakonu, mogao da izvuče ogromna sredstva ili sva sredstva i time potpuno obesmisli zakon i odredbe koje govore o ograničenju raspolaganja imovinom.
Smatramo da su ova rešenja koja smo mi predložili preciznija, da smanjuju mogućnost zloupotrebe, da su u duhu zakona i da će kvalitetnije omogućiti borbu države protiv terorizma. Hvala.

Ja se sada nalazim u malo čudnoj situaciji. Naš amandman je bio da se ovaj rok od šest meseci smanji na šezdeset dana. Sada smo smanjili sa šest na tri meseca, što jeste jedan pomak.
Hteo sam da kažem argumente zašto smatramo da je, zašto smo uopšte podneli ovaj amandman i zašto je dobro što je tri meseca. Mada mislim da bi bilo bolje i da je taj rok kraći, a reći ću i zašto. Znači, član 23. je predviđao originalno rok od šest meseci, a sada tri meseca, za izradu podzakonskih akata. To su praktično akti o tome na koji način se obaveštava uprava da je neki organ u vezi sa ovim zakonom naišao u svom radu na osobu koja se nalazi na listi označenih kao potencijalne teroriste, kao i na koji način se ta osoba onda obaveštava o tome kako su mu, koja mu imovina zamrzava, na koji način može da ostvari svoja prava i slično.
Prethodni član 22. govori da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona će Vlada utvrditi tu listu i onda će se u realnom životu naći situacija – imaćemo listu, ta lista će sada biti na internetu i krenuće organi državni da u svom radu proveravaju i možda će naići na neko lice, a onda neće znati na koji način da se obrate upravi u tom roku od šest meseci, a sada je to rok od tri meseca. Mi mislimo da taj posao može i treba da se završi za šezdeset dana.
U svakom slučaju, taj prvi rok je bio neprimereno dugačak jer je stvorio jedan vakum u kome se ne bi znalo na koji način će se organi obratiti Upravi za borbu protiv terorizma i pranja novca. Tako da je dobro što se išlo na skraćenje ovog roka, mada naš originalni predlog je bio da to bude šezdeset dana da se ne ostavi ovako neko vreme…

Valjda imam kao predsednik još nekoliko sekundi, kao predsednik poslaničke grupe.

Samo da završim. Ovo vreme gde bi moglo da se pojavi da jednostavno ne postoji procedura propisana podzakonskim aktima na koji će se sprovoditi ovi zakoni i zato smo reagovali ovim amandmanom. Hvala.