… po osnovu pravilnika koji donosi ministar. Umesto da se ovde prepucavamo, ja vam nudim rešenje – ajmo tog ministra, koga nećete da smenite, a sam neće da da ostavku, da pozovemo svi zajedno da usvoji pravilnik tako da građani Srbije ne plaćaju nijedan jedini dinar više kod notara za uslugu koju su ranije obavljali u opštinama i sudovima. To ministar može da uradi. Dajte da ga pozovemo svi zajedno da to uradi do 1. marta, kada stupa ovaj zakon na snagu.

Ne mogu sada za ova dva minuta da kažem sve što sam morao, što sam čuo da je bilo rečeno na moju diskusiju, pa ću prekinuti. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Smatram da je kolega Babić, ne prethodni govornik, pošto mi niste dali reč na vreme, povredio član 107. Poslovnika: „Govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnih poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.“

Nisam došao u Skupštinu da bi me bilo ko edukovao, ni pravnici iz prava, ni mašinski inženjeri o termodinamici, matematici, ni doktori o neuropsihijatriji. Ja sam izabran ovde ispred liste Boris Tadić–Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, da branim interese građana koji su glasali za našu listu, toliko koliko ih je glasalo, i radim ovde taj posao. Stvarno vas molim da ne dozvoljavate drugim poslanicima da ustaju ovde i da govore o meni kao o vrsnom pravniku, jer ja to nisam, niti se za to izdajem. Nemam kupljenu diplomu pravnog ili nekog drugog fakulteta, lažni doktorat i slične stvari. Nemam. Imam školu koju imam. Može da se nađe i srednja škola i osnovna škola koju sam završio. Sve škole mogu da se nađu, postoje, imaju zgrade, imam generacijske školske drugare, i sa fakulteta. Znači, nemam nikakvih problema. Ali, vidim ovde da neko ima potrebu da govori o tome da ja treba nešto da naučim.

Ne treba ništa da naučim. Ja nisam govorio uvredljivo ni o kome ovde. Govorim sve vreme o Zakonu i posledice koje on ima za građane Srbije. Molim vas da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine.

Hvala.
Poštova predsednice, moram da izrazim zadovoljstvo što imamo priliku makar na ovaj način da postavimo pitanje Vladi jer sednice poslednjeg četvrtka u mesecu kada bi Vlada trebala da bude ovde i da nam odmah odgovori na pitanja nemamo već šest meseci, a prošlog meseca od osam radnih dana, samo dva puta smo imali priliku da iskoristimo ovo, pa evo danas je dobro što možemo konačno da iskoristimo da postavimo pitanja.
Iskoristio bih ovu priliku i da postavim pitanje ministru finansija – ko će da odgovara za to što je 8. decembra prošle godine direktor „Srbijagasa“ u ime svog preduzeća potpisao kredit sa domaćim bankama, šest banaka je u pitanju, različiti su iznosi kredita od 20 do 30 miliona dolara, a sve ukupno 200 miliona dolara. Znači, komercijalne banke su u pitanju, 200 dolara je uzet kredit za Republiku čiji je garant Republika Srbija i tu garanciju smo dali ovde krajem 2014. godine.
Kredit je uzet pod kamatom, ako se sećate, od 4,5 do 6%, plus mesečni, odnosno tromesečni dolarski libor koji u ovom trenutku iznosi 0,25%, plus jednokratna marža od 1,5%.
Tada je vrednost tog kredita u evrima bila 162 miliona evra. Danas vrednost tog kredita u evrima u iznosi 178 miliona evra, 16 miliona evra više za manje od dva meseca.
Kada sam postavio pitanje ovde, jeste to bilo 4-5 ujutru onog dana kada smo usvajali budže, zašto smo uzeli kredit indeksiran u dolarima kada se zna da će dolar da jača u narednom periodu a ne u evrima, svako ko čita ne mora da bude stručnjak ekonomije, dovoljno je da čita poslovne strane, bilo mu je jasno šta će se dešavati, zašto je uzet kredit u dolarima, indeksiran u dolarima a ne u evrima, direktor je rekao – mi plaćamo u dolarima, nema veze.
Samo na ovoj transakciji do sada Srbija je zadužena više za 16 miliona evra. Ako se ostvare prognoze do kraja godine da se izjednači kurs dolara i evra, taj dug će biti 200 miliona evra ili 40 miliona evra više nego kad je dug napravljen.
Moje pitanje je danas, kada se građani bore koji su uzeli kredite u bankama, indeksirane u švajcarskim francima i već nekoliko nedelja traže odgovor od države na koji način će im pomoći, a tog odgovora nema, osim odgovora – sami ste krivi, što ste se kockali, mene sada zanima ko će da bude kriv za to što se kockao državnim parama? Ko će da bude kriv što će samo na tom kreditu Republika Srbija izgubiti 40 miliona evra.
Četrdeset miliona evra gospodo je 10% od sume koja će se uštedeti navodno smanjenjem plata i penzija u 2015. godini. Ko će sada da odgovara? Ako su odgovorni građani za kredite koji su uzimali u švajcarskim francima, ja pitam da li će da odgovara direktor „Srbijagasa“ ili ministar finansija ili premijer za to što se kockao parama države, svih građana i zašto ćemo samo na ovoj transakciji izgubiti verovatno 40 miliona evra?
Ako bi tako krenuli po stavkama od kredita do kredita, od raznih poslova koje ova Vlada pravi, od toga što je kupljen ugalj iz Rumunije, koji je sada krenuo da se istovaruje, istovarivaće se do 31. marta kada se završi zima, a plaćen je 60 miliona evra, znači potpuno bespotrebno. Znači, možemo da nađemo dovoljno para i da vratimo penzionerima zaslužene penzije koje su zaradili i da onim ljudima koji rade u državnoj upravi vratimo plate i da nađemo druge načine da uštedimo pare u budžetu Republike Srbije. Hvala.

Poštovana guvernerko, mi smo ovde, u jednom od ovih novih članova, koji je predložen ovim zakonom, tražili da se reč: „može naložiti“, zameni rečju: „naložiće“.
Generalno, moram da priznam da su ovi članovi potpuno konfuzno napisani, da ovde nije jasna procedura u kojim uslovima Narodna banka reaguje, koje rokove daje. Ovaj stav 5. ovog člana 36v. se čini suvišnim, jer u sledećem stavu kaže – ako ne može da se primeni stav 5. ovog člana. Ne znam šta ne može da se primeni u stavu koji glasi – ako oceni da banka izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, NBS može naložiti, a mi smo tražili „naložiće“, banci da u određenom roku, koji ne sme biti duži od mesec dana, na određeni način izmeni plan oporavka i dostavi tako izmenjen plan.
Nije mi jasno, prvo, šta to može da se desi, a da ne može da se primeni ovaj član? Potpuno je suvišan, pogotovo ovako napisan da može. U sledećem članu kaže – ako ne može da se primeni nešto iz ovog stava 5, u tom slučaju će NBS da naloži nekoj banci.
Mislimo da je reč „naložiti“ potpuno primerenija ovom rešenju, a generalno mislim da je ovo najbolji dokaz koliko su zbrzane ove izmene i dopune. Zašto moramo da radimo po ovako hitnoj proceduri u ovo doba dana, noći, kada smo svi radili ceo dan? Zašto se insistira na brzini? Verovatno da bi se nešto sakrilo, jer ovako kako je opisan ovaj član, taj plan oporavka, na koji način se on piše, kako se pokreće, kako se kontroliše postupanje banke po tom planu oporavka, jednostavno su nedovoljno jasni i mislim da neće doprineti boljem radu bankarskog sistema i sigurno neće doprineti većem poverenju građana u bankarski sistem u odnosu na ono što danas imaju, a imaju ga bojim se sve manje i manje, jer NB na probleme građana i funkcionisanje banaka u Republici Srbiji ćuti.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Smatram da je povređen član 106. stav 1. kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Uporno se kolega javlja i kritikuje predlagače amandmana, a ne njihovu sadržinu i ono što su oni tim amandmanom hteli da postignu. Legitimno je pravo svakog narodnog poslanika da predloži amandman, pa i amandman – briše se. Legitimno pravo poslanika ove Skupštine je da na nasilje koje ovde vladajuća većina sprovodi nad nama, dostavljajući nam zakone u hitnom roku po hitnom postupku, odgovore podnošenjem amandmana na svaki član – briše se.
Kolega Pavićević je danas skoro 10 sati govorio i učestvovao aktivno u raspravi. Ako nema više snage, nije u redu da sada kada on nije tu neko nađe hrabrosti pa krene zbog toga da ga proziva. Mogao je da se javi kada je kolega Pavićević bio tu, pa da svaki put na njegov amandman govori on nešto o tome i o razlozima zašto su podneti ti amandmani, a ne sada kada oni nisu tu da koristi tu priliku i da bude hrabar.
Molim vas da poštujete ovaj Poslovnik i dostojanstvo parlamenta i da završimo ovu raspravu onako kako dolikuje. Hvala.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, želeo sam da nam pomognem svima da poštujemo Poslovnik Skupštine.
Danas smo dobili predlog Vlade Republike Srbije da se izjašnjavamo o sedam zakona, predloga i izmenama nekoliko zakona i tri nova zakona. Pet zakona koje nam je uputila Vlada dobili smo juče ujutru i oni, da bi građani mogli da vide, izgledaju ovako, ovoliko ima papira. Pet zakona, jedan dan da se poslanici upoznaju sa sadržinom tri cela, kompletna zakona i dve izmene i dopune zakona.
Svi ove zakoni o kojima danas treba da raspravljamo po predlogu predlagača treba da krenu da se primenjuju od 1. aprila 2015. godine. Nikako ne mogu da razumem potrebu Vlade da izbegne da poslanici imaju dovoljno vremena da se upoznaju sa sadržinom ovog zakona. Kako očekujete da vodimo kvalitetnu raspravu, kada smo imali jedan dan da proučimo sve ove zakone, ili mislite da treba da verujemo na reč Vladi da su ovo najbolji mogući predlozi?
Podsećam vas da su dva predloga izmena i dopuna zakona koje danas treba da razmatramo, koje je podnela Vlada, zakoni koje je predložila ova Vlada pre šest meseci ili pre dve godine, takođe smatrajući da su oni savršeni i najbolji, a sada dolaze sa izmenama. Zašto se tada niste setili da to treba da se menja, nego danas dolazite sa tim izmenama na ovaj način da nismo mogli da se upoznamo sa sadržinom?
Druga dva zakona, odnosno izmene i dopune zakona su zakoni koje je predložila NBS. Oni su u skupštinsku proceduru ušli pre 10 dana i vrlo su obimni. Uvode mnoge nove institute. Mislim da je bilo potrebno i da je potrebno razdvojiti diskusiju, jer ne vidim kako su po članu 157. povezani predlozi zakona koje je predložila Vlada, koji su došli juče u Narodnu skupštinu i predlozi zakona i dopuna koje je predložila NBS, koji su došli u Skupštinu pre 10 dana. Ni na koji način nisu u skladu sa članom 157. uslovljena rešenja iz predloženih zakona i nema osnova da se o svih sedam zakona vodi objedinjena rasprava.
Želim da nam pomognem da poštujemo ovaj Poslovnika do donošenja novog, ako ovaj već ne valja i zato vam predlažem objedinjenu raspravu o pet zakona koje je predložila Vlada, kao jedna tačka dnevnog reda, i o dva zakona koje je predložila NBS, kao druga tačka dnevnog reda. Verujem da ćete usvojiti ovaj predlog, jer je on jedini moguć po našem Poslovniku. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Smatram da ste povredili čl. 103. i 104. Prva povreda člana 103. koji govori da narodni poslanik ima prava da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, neposredno po učinjenoj povredi. Vi ste posle izlaganja mog kolege, gospodina Veselinovića, dali reč gospođi guvernerki, a onda posle njenog izlaganja, dva su se poslanika javila i ukazala na povredu Poslovnika, što je suprotno članu 103. stav 1. koji sam vam citirao.
Stav 2. ste takođe povredili kada se drugi poslanik javio i ukazao na iste tačke Poslovnika koje su povređene, kao i prvi, a stav 2. člana 103. kaže: „Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano“. Znači, napravili ste dve povrede.
Takođe, napravili ste i povredu člana 104. kada ste gospođi guvernerki, i sami ste rekli, u njenoj želji da odgovori na tvrdnje koje je izneo kolega Veselinović, suprotno članu 104. stavu 4, koji govori da „replika ne može da traje duže od dva minuta“ dali pravo da kao ovlašćeni predstavnik govori 13 minuta, a praktično samo replicira. Znači, ako hoće da se javi po replici i da replicira, onda ima pravo dva minuta. Izvinite, zato što i mi ovde imamo dva minuta, ne možemo da govorimo više od toga, hajte i vi budite korektni i govorite i vi dva minuta.
Napravili ste tri jako ozbiljne povrede i ja vas molim da se pridržavate Poslovnika u daljem radu ove sednice. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospođo guvernerko, poštovani gospodine ministre, kolege narodni poslanici, moram da ponovim neslaganje i nezadovoljstvo što o ovako bitnim izmenama i dopunama zakona raspravljamo po hitnom postupku, bez mogućnosti da smo imali dovoljno vremena da se upoznamo kvalitetno sa ovim predlozima. Gospođa guvernerka je dugo bila narodni poslanik i zna da je u roku od jednog dana, koliko smo imali da proučimo sve ove predloge Vlade, bilo jednostavno nedovoljno vremena da se upoznamo sa svima njima, da sagledamo sve one novine i da reagujemo amandmanima, jer smo amandmane mogli podneti samo danas do početka rasprave.
Ne razume iz tog ugla nervozu kada se kaže kako Ministarstvo finansija sada uzima neke nadležnosti od Agencije za osiguranje depozita. Ne znam zašto je ta reč: „uzimati“ uvredljiva i bilo koga vređa. Činjenica je, ministar je sam pročitao, taj jedan član Zakona o ministarstvima koji sada Ministarstvu finansija daje nadležnosti da određuje i učestvuje u upravljanju ovom agencijom. Možemo da kažemo i da imenuje ljude koji će učestvovati, predlaže i da je to dobro ili nije, ali za to se vodi rasprava o predlogu zakona, pa razmenimo argumente pre nego što zakon dođe ovde, a ne vređamo se kada se to kaže.
Verujte, mene mnogo više vređa kada neko kaže – znate, bila je javna rasprava od 26. decembra do 14. januara, zato što su zakoni stajali na sajtu. Od 19 dana, devet je neradnih dana u tih 19 dana, a vi sad kažete – to je javna rasprava. Nemojte, molim vas. Kakva javna rasprava? Da li je bilo neko javno slušanje ovde u parlamentu o tim zakonima? Da li je bio neki skup na kome se razgovaralo? Ne, nego je neko mogao da zna, da pogleda, pa da nešto tamo kaže, pošalje neki dopis. Govorim o ovim vladinim zakonima. Lepo je što je Narodna banka to radila malo duže, ali mislim da je neprimereno da se ovako obimne izmene Zakona o bankama i Narodnoj banci daju kao dopune i izmene zakona, preobimne su. Biće teško pratiti zakon sada sa ovako usvojenim obimnim izmenama i dopunama. Postoje i neka pravila na koji način se i šta je primereno kako menjati i dopunjavati zakon, a kada treba da se radi novi zakon. Mi smatramo da je u slučaju ovako obimnih izmena bolje da se išlo na pisanje novog zakona.
Da je bilo prave javne rasprave, moglo bi sada da se govori o tome da li je davanje ovih ovlašćenja Narodnoj banci, preuzimanja nekih ovlašćenja koja je do sada imala Agencija za osiguranje depozita, prenošenje u Narodnu banku i formiranje posebnog tela, specijalizovanog tela, ja se izvinjavam što nisam zapamtio izraz kako je ministarka nazvala to telo, da li je to dobro rešenje.
Mi smatramo da nije, u načelu. Da, Narodna banka dobija sada ulogu i policajca i sudije i izvršitelja. Mnogo velika ovlašćenja u rukama Narodne banke.
Govorili ste o tome da u drugim državama, odnosno, da je to nešto ka čemu zemlje EU teže i da mi idemo možda korak napred u tome. Mislimo da, bez obzira što mi tu želju da budemo deo EU politički zastupamo četvrt veka, za razliku od nekih drugih, ne treba u svakom trenutku žuriti i možda je bolje primeniti neka iskustva koja su dokazano bila dobra. Recimo, to su iskustva Španije i Irske koje su imale obimna restrukturiranja banaka u poslednjih pet godina, od vremena svetske ekonomske krize, a gde to nisu radile njihove nacionalne banke, nego su radila neka posebna tela. Mislimo da bi razdvajanjem toga bila pojačana uloga i odgovornost svakog od njih. Ovako možemo da dođemo u situaciju da Narodna banka preuzme restrukturiranje neke banke, a onda uslovljava da se određena rešenja poštuju oduzimanjem licence ili nešto slično.
Mislimo da to jednostavno nije dobro i da će praksa verovatno pokazati da, bez obzira na to što ministarka veruje da imamo dovoljno kvalitetnih ljudi, i u Narodnoj banci i van nje, i da će se oni sada oformiti, odnosno skupiti u tom specijalizovanom telu, ostaje bojazan koliko će oni biti nezavisni u svom radu.
Naravno, u ovoj diskusiji bi mogli da pričamo i o tome šta je sa srpskim bankama. Zašto je danas praktično bankarstvo u Srbiji, klinički mrtvo. Da li je država odgovorna za loše stanje i koliko je odgovorna za stanje u onim bankama koje su i danas pod upravom države. I, da li je to moglo da se izbegne. Zašto danas „Telekom“ pred privatizaciju najavljenu, kupuje jednu banku, vrlo diskutabilnog stanja, sa potpuno nepoznatim elementima i pitanje cene, i to zašto se kaže da je „Telekom“ morao da kupi banku, mogao da se uradi dobijanjem licence koja košta 10 miliona evra, a ovako se preuzimaju i neka nenaplativa potraživanja, svakakve stvari, i pitanje je da li će tako samo dodatno otežati prodaju „Telekom“-a.
U svakom slučaju, rasprava kada se donose ovako važni zakoni je važna. Ne možete da nas ubedite da je bila potrebna ovakva brzina od trenutka kada su zakoni usvojeni na Vladi, došli u parlament juče, a danas treba da se usvoje.
Spominjali ste da smo se mi obavezali kao država na neki kraj januara kao usvajanje ovih zakona. Kraj januara je sutra, ovi zakoni neće biti usvojeni ni do kraja januara, pa možemo da vam kažemo i da taj rok koji smo sami sebi odredili nećemo ispoštovati. Mislim da za tim rokom nije bilo potrebe i mislim da ovo pokazuje, još jednom, bahatost i nesposobnost vladajuće stranke koja ne može da nađe rešenja za probleme u kojima se nalazi ekonomija Republike Srbije koja neprestano, kada se kritikuje samo pronalazi krivce negde u prošlosti, pa nekad nije dovoljno 2008, 2009, 2010, vraćamo se u 2003, 2002, devedeset i neku, ne znam ni ja gde.
Niko ne govori šta je rađeno u 2013. u 2014. šta se dešava danas, zašto država ćuti na probleme građana koji imaju kredite u švajcarskim francima, kada u svim drugim zemljama, neke mere se predlažu, usvajaju, reaguju i njihove nacionalne banke i ministarstva. Samo se kod nas ćuti i prebacuje odgovornost na one koji su uzimali te kredite. To je najbolji pokazatelj neodgovornosti ove vlasti, nepoštovanja građana Srbije i činjenica i pokazatelj najbolji da je došlo vreme da se ova Vlada promeni. Hvala.

Replika gospodinu Babiću, gospodinu Arsiću, gospođi Tabaković, gospodinu Vujoviću.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Nažalost, nisam dobio uveravanja da je ovaj princip koji se predlaže, da nadzorni organ kao što je Narodna banka, sada dobije i aktivnu ulogu u predlaganju načina restrukturiranja banaka, dobar. Naveo sam vam primere zemalja koje nisu na taj način rešavale.
Ministar nije tu sada, ali on je rekao i pozivao se na taj neki zid kojim će, ne znam kakav zid, kojim će to specijalizovano telo biti odvojeno od organa upravljanja vođenja Narodne banke.
Dozvolite meni sumnju da je taj zid dovoljno jak da izdrži pritisak od strane organa upravljanja Narodne banke i da će se postaviti objektivno u svakoj situaciji.
Rekli ste da su vam neke institucije preporučile i pohvalile ovaj model, a nismo čuli koje konkretno su to institucije uradile, da bismo možda poverovali da ovaj novi način koji sada predlažete je dobar. Dozvolićete nama da ne budemo ubeđeni da je to dovoljno dobro rešenje i najbolje moguće rešenje.
Znači, insistirate u svojim diskusijama da to neće biti uopšte zavisno od politike Narodne banke i menadžmenta Narodne banke.
Ako toliko insistirate na tome, dajte da ga izdvojimo da ne bude u Narodnoj banci uopšte. Dajte da osnažimo Agenciju za osiguranje depozita i da se ona onda bavi time, a Narodna banka vrši onu funkciju koja je predviđena Ustavom i zakonom. Hvala vam.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodo ministri, gosti iz Ministarstva, pripadnici Vojske, kolege poslanici, mi smo iskoristili mogućnost da pored predloženih izmena u članu 2. koje je predložila Vlada predlogom izmena i dopuna ovog zakona, izmenimo i stav 4. Zakona, koji je govorio da odbrana Republike Srbije se sprovodi samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Mi smo ubacili, i dobro je da je Vlada to prihvatila, da se proširi da se odbrana može sprovoditi i u saradnji sa drugim državama i međunarodnim bezbednosnim organizacijama.
Svedoci smo i svi znamo da u ovom trenutku preko 500 pripadnika Vojske Srbije, možda, čini mi se, preko 20 misija, koje su uglavnom u organizaciji OUN, ili EU, van granica naše zemlje učestvuje i time doprinosi ugledu Republike Srbije, ali i odbrani Republike Srbije, jer je Republika Srbija na taj način postaje aktivni činilac kolektivne bezbednosti.
Mislimo da je to dobro i da je ova izmena koju smo predložili primerena trenutku i načinu na koji danas Vojska Republike Srbije ostvaruje svoju misiju, svoje angažovanje i doprinosi bezbednosti Republike Srbije, i dobro je što je Vlada razumela suštinu našeg amandman i prihvatila ga. Hvala.

Mislim da imam pravo na repliku, jer je spomenut predsednik moje stranke.

Hvala vam.
Mi smo sve vreme govorili o amandmanu koji u principu nije politički i smatrali smo da sasvim sigurno ne može da se kaže da nije u skladu sa Ustavom, a onda smo ovde dobili raznorazne optužbe i priču ko je šta zadužio, ko je kao ministar vojni bacao naoružanje, ko je naoružanje prodavao.
Činjenica je da je sadašnji predsednik Vlade kao ministar odbrane u onom prvom mandatu, kada je promenjena vlast u Republici Srbiji, rekao da je Vojska najuređeniji sistem u državi. Ne znam kako je to bio najuređeniji sistem ako je rađeno sve to što je rađeno u 2003. i 2004. godini i svim godinama do 2012. godine?
Možemo takođe da govorimo o tome ko je koliko zemlju zadužio. Znate, možete da vidite, ima ona tabela, da su svi predsednici naše države, od Tita do gospodina Tadića, zadužili za sve te godine zemlju za pola od onoga što je ova Vlada za dve i po godine zadužila. Znači, 14 milijardi je bio dug 2012. godine, a sada je dug 23 milijarde evra. To je jasna matematika.
Ali, samo da kažem još nekoliko reči o ovom amandmanu. Ja bih pozvao poslanike da pročitaju sadašnji član 4. tačka 5) Zakona sadašnjeg, koji važi, koji kaže: „Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koju brani Republiku Srbiju“. Pa, kako su sada te reči problem? Da li je ovaj zakon koji važi sada ustavan ili ne?