Ovaj član baš i govori o tom atraktivnom zemljištu koje je bilo razlog većine privatizacija i nikako tim novim vlasnicima ovim zakonom niti bilo kojim ne sme se činiti ustupak.
Dakle, stotine hiljada ljudi su ostali bez posla u toku tih burazerskih kriminalnih privatizacija. Vi ste doduše obećali da ćete 24 privatizacije da razrešite i da će one dobiti sudski epilog. To se nikada nije desilo, ali nije ni čudo. Ovde govorimo o nečemu drugom.
Prodavane su i kupovane su fabrike sa četiri, pet, šest hiljada zaposlenih. Ljudi su ih kupovali, ti novi vlasnici, tajkuni, zato što im je bilo interesantno da dobiju tu lokaciju. Zaključivali su ugovore gde su se obavezali da za dve godine neće menjati namenu tog objekta. Iza te dve godine niko nije dobijao otkaz, nije dobijao ni platu ili su dobijali neku siću. Kad su prošle te dve godine on više nije imao nikakvu obavezu prema tim hiljada ljudi koji su radili u tim firmama.
Mi danas umesto 5.000 ljudi iz „Zmaja“ imamo, na znam, „Rodu“, IDEU, šta sve ima tamo ti tržni centri. Imamo hotele po Beogradu, ne samo po Beogradu, po centrima svih gradova u Srbiji jer nekada te značajne fabrike od kojih se živelo, koje su dobro radile, od kojih je živela i država i narod, te fabrike su bile na dobrim lokacijama, one su rasprodate. Mi sada ovim zakonom činimo uslugu onima koji su došli do tih objekata.
Te objekte su rušili, gradili nove ili ih nisu rušili, nego su samo te dograđivali, sređivali i oni sada po ovom zakonu nemaju određenu parcelu, nema parcela koja je potrebna za normalno korišćenje objekta, a to je inače termin u građevini apsolutno neprikosnoven. Ne, nego koliko se odredi toliko će neko dobiti za konverziju i dobiće za džabe lokaciju u centrima na najlepšim mestima svih gradova u Srbiji.