Gospodine Arsiću, niko, bar ne mi srpski radikali, ne mislimo da u ovoj sali treba da vlada kamerna atmosfera.
Mi znamo i normalno je da se dobacuje i nikada nismo reagovali kada neko nama dobacuje. Radi se to redovno i ne želim sada nikoga da prozivam ko na koji način je ceo dan ovde dobacivao itd, i ne želim dalje da izazivam replike. Ali, ova moja intervencija po Poslovniku pokušana je potpuno da preokrene suštinu onog što sam ja rekla. Dakle, ne smeta nama da neko dobacuje i mi ne bežimo od toga da, takođe, nekom nešto dobacimo. To je potpuno normalno u parlamentu. Da li je nekada neko od nas intervenisao kada ste nama dobacivali? Ne. Mi smo ozbiljni političari, uvek koncentrisani na ono što govorimo i nama dobacivanje ne može da smeta i ne treba da smeta nikome. To je i rečeno u ovom članu 106. u poslednjem stavu, na koji ste se vi pozivali.
Ovde se radi o tome, gospodine Arsiću, da je gospođa Marija Obradović na licu mesta izmislila da je nju neko grubo vređao iz redova poslanika SRS. Reći u toku nečije rasprave - a sada reklama, i mi ne sporimo da je to rečeno, zaista nije nikakva uvreda. U tom smislu je bila moja intervencija, da vi niste trebali nju da prekinete, niste trebali da joj kažete da neko ne dobacuje. Ne znam zašto ste mislili i pokušali da kažete da sam ja to tražila. Samo je trebalo da kažete - gospođo Obradović, mi ovde ne čujemo da vas neko grubo vređa, zato što je niko nije grubo vređao. To je suština mog javljanja po Poslovniku. Imam bar još 20 sekundi, ako ste pomerili ovo vreme…

…na dva i po minuta, kao malopre, kolega Arsiću.

Mislim zaista da je nedopustivo, mi nemamo ništa protiv, prvi stav člana 107, prvi stav isključivo. Dakle, nemamo mi ništa protiv da narodni poslanici iznose svoje mišljenje da govore ne znam ni ja šta, otprilike, hajde da kažem, šta god im padne na pamet, odnosno da kažu. Svako ima pravo kao narodni poslanik da kaže na način na koji misli da iznese ono što želi da prezentuje, ali je zaista neoprostivo da vi ne reagujete. Sad neko kaže mi zloupotrebljavamo, treba nam uzeti vreme itd. To je njegovo viđenje. Vi kao predsedavajući to ocenjujete, nekad ispravno, nekad pogrešno. Prosto, koristite ono što vam Poslovnik omogućava i sada ne govorimo o tome.
Ali, reći da je ovde neko, a raspravlja se o nečemu što sam ja govorila, da je ovde neko došao da bi se zabavljao, je zaista uvreda kakvu ovde valjda u ovoj sali nikada nije čuo. Jednostavno, nedopustivo je. Ljudi, vi jeste sila, ali tu silu morate malo da uvedete barem u neke okvire pristojnosti, jer proći će vreme sile. Svako je prošlo, proći će i ovo. Pa, biće vam neprijatno ako bi vam neko na isti način odgovarao.
Mi naravno nikada nećemo na taj način odgovarati zato što mi srpski radikali poštujemo demokratske principe, poštujemo volju građana i nikada nismo rekli da je neki narodni poslanik ovde, kako ste vi govorili, doveden da bi glumio majmuna ili da bi se zabavljao. Ovde smo svi da predstavljamo stavove svojih političkih partija u ime građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o jednom lošem predlogu zakona. Lošem i štetnom predlogu zakona, naravno pod uslovom da bude usvojen ovako kakav je predložen.
Zašto je to loš predlog? Zato što Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama se menja, evo danas, peti put. Od toga četiri puta ste ga menjali vi koji ste sada aktuelna vlast. Ako postoji potreba da se neki zakon pet puta menja onda to samo po sebi govori da je to loš zakon, pa taman da svaki put menjate samo po jedan član, a ovaj put imate negde oko 50, 55 članova koje menjate.
Vi ste, gospođo ministar, u obrazloženju pričali nešto što baš nema preterano mnogo veze sa onim što je napisano u zakonu, pogotovo u analizi efekata zakona.
Vi ste nam ovde pričali o povoljnom geografskom položaju Srbije, o 1.600 kilometara plovnih vodnih puteva, tri plovne reke Dunav, Sava, Tisa. Doduše, niste rekli da je za to zaslužan Aleksandar Vučić, ali tako jeste.
Doduše propustili ste da kažete jednu važnu informaciju, a zbog koje se zapravo donose ove izmene zakona, a to je da Srbija ima deset luka i da je aktuelna prodaja Luke Novi Sad i da ono što je sadržano u ovim suštinskim izmenama mnogo liči na ono što se već spekuliše u medijima, da se ovaj zakon menja da bi se namestila privatizacija Luke Novi Sad. Pominje se „Renus logistik“, neka nemačka kompanija. Očekujem da ćete da nam kažete nešto o tome i da kažete da vidimo šta je tu istina, šta nije istina.
Ne znam naravno ni koliko to ima veze sa onim što smo se skoro u medijima upoznali sa vašim aktivnostima u vašem kabinetu, u smenama velikog broja ljudi, odnosno otkazima u vašem kabinetu. Naravno, vi kao ministar imate pravo da birate kabinet, odnosno ljude u kabinetu, ali interesantno je da su ti vaši saradnici bili dobri sve do ovog poslednjeg vašeg izbora za ministra i pitanje za vas je - šta su oni to zgrešili u onom prethodnom periodu i da li ima vaše odgovornosti u tim njihovim eventualnim greškama? A, bilo bi logično da ima.
Ono što želim takođe da napomenem odnosi se na određene ljude u nadležnosti vašeg ministarstva, na Lučku kapetaniju, pre svega. Na čelu Lučke kapetanije smenjivali su se Branislav Milešić i Vidoje Bajić, a taj Vidoje Bajić je inače čovek prethodnog ministra Velimira Ilića i protiv njega se i sada vodi određeni krivični postupak. On je bio mislim i u Smederevu šef Lučke kapetanije, a mozak te ekipe je Zoran Gvozdenović, u javnosti poznat po tome što je Tomislavu Nikoliću i njegovim sinovima dao dozvole za upravljanje, brodarske knjižice, takozvane, za upravljanje plovnim objektima. I protiv njega se vode krivični postupci i trebalo bi, kao ministar da znate, ako slučajno niste znali, da posle ove večerašnje rasprave proverite o čemu se tu radi, da li taj čovek zaista i dalje može da obavlja tako važnu funkciju i tako ozbiljan posao.
U analizi efekata ovog zakona, kako ste vi napisali, ako ste ovo pisali, stoji u jednom od prvih podnaslova na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu. Da li je moguće da vi govorite o najverovatnijem uticanju ovog zakona ili uticaju? Vi morate da znate i da izađete pred narodne poslanike sa nečim za šta vi tvrdite da je 100% tačno i nešto što je konkretno.
Vi ste malopre kada ste koleginici Miroslavi odgovarali na njenu raspravu pohvalili se da je lučka naknada, naplata lučke naknade dostigla nivo od 98% i da se naplaćuje od 2013. godine, ako sam dobro zapamtila. I to je lepo, ali onda se to ne slaže baš sa ovim što ste napisali u ovom obrazloženju. Deluje kao da vi niste pisali ovo, odnosno niste sigurno pisali, ali kao da niste pročitali ovo što ovde piše.
Kažete – Predlog zakona će uticati na Direkciju za vodne puteve kojoj se ukida svojevrsni monopolski položaj na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva.
Gospođo Zorana Mihajlović, ako direkcija više neće imati taj monopolski položaj, kome ste taj monopolski položaj namenili? Neko će ga imati. Ako već neko mora, onda valjda bolje da to ima direkcija nego ne znam ko.
Vi kažete da se ovo navedeno rešenje se predlaže kako zbog činjenice da Direkcija za vodne puteve u dužem vremenskom periodu zbog budžetskih ušteda nije imala dovoljno sredstava za obavljanje navedenih poslova. Ako je naplata lučke naknade 98%, a ovde navodite problem manjka sredstava i kako je moguće, vi tvrdite, Aleksandar Vučić tvrdi da je budžet punjen štednjom samo tako što su smanjene plate u javnim državnim službama, što je ukraden deo penzija, a vidimo ovde da bogami gde god ste mogli pomalo ste uzimali na štetu očigledno normalnog funkcionisanja države i državnih organa.
Pitanje na koje niste odgovorili – kolika su, pošto očigledno tako piše ovde i očigledno je da u vlasništvu direkcije postoje neka sredstva, koliko vrede ta sredstva, mislim na tehnička sredstva, koliko vrede ta sredstva? Moramo i to da znamo da bismo znali da li su ovi vaši predlozi smisleni i da li možemo da glasamo za njih.
Koliko je zaposlenih u ovoj direkciji? Šta će biti sa tim zaposlenima? Da li će i oni deliti sudbinu vaših saradnika kojima ste nedavano izdelili otkaze ili su oni već dobili otkaze? Očekujemo da ćete i o tome ponešto da nam kažete.
Interesantno je da se nije pominjalo i pitanje Dunava, plovne reke u delu koja protiče kroz Srbiju. Da li mi imamo, da li možete da nam date informacije – ko su zagađivači Dunava i ko čisti Dunav, ko plaća čišćenje reke Dunav?
Naravno, kada je u pitanju reka Sava, ono što sasvim izvesno interesuje širu javnost jeste kakav je, koliki je negativan uticaj postojanja vila Tomislava Nikolića na obali Save, da li to ima nekog uticaja na ovaj zakon i na izmene ovog zakona koji ste nam danas stavili na razmatranje?
Kažete sa druge strane – za razliku od Direkcije za vodne puteve koja iz budžeta dobija ukupna sredstva koja koristi za plate zaposlenih, održavanje plovila, te obavljanje poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, privredna društva će, pardon, troškove plata i poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, privredna društva će troškove plata i održavanja plovila obezbeđivati obavljanjem poslova koja se nude na tržištu. Zašto to ne radi direkcija? Zašto direkcija ne obavlja poslove koji se nude na tržištu, pa onda kažete – tako da će se razlika u sredstvima koja će se obezbediti promenom u načinu ostvarivanja poslova iz delokruga Direkcije za vodne puteve koristiti isključivo za finansiranje poslova tehničkog održavanja. Kako tehničko održavanje ako direkciju isključujete iz ovog posla. Kažete da joj uzimate monopol, uzimate joj zapravo sve poslove.
Dakle, postoji niz pitanja na koja vi, gospođo ministar, niste dali odgovor, ni vi ovde lično niti u ovom obrazloženju koje smo dobili, završavam kolega, u okviru Predloga zakona.
Očekujemo kada budemo govorili u pojedinostima da ćemo malo više komunicirati na tu temu. Hvala.

Dakle, član 116. Poslovnika kaže da se odredbe ovog Poslovnika o radu na sednici Narodne skupštine primenjuju i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine, što će reći i na predstavnika predlagača, u ovom slučaju gospođe Zorane Mihajlović, ministra nadležnog za raspravu po ovom zakonu.
Zaista ne vidim u čemu je vaš problem da vi date narodnom poslaniku repliku. Replika ne znači svađu, replika znači razgovor sa ministrom. Gospođa Mihajlović je dala neka objašnjenja, ja nisam zadovoljna zato što nije obuhvatila sve ono što sam zapravo pitala i ono što je bilo mnogo važnije od onoga što je ona rekla, nije odgovorila. Nije odgovorila ni ko čisti Dunav, ni ko zagađuje Dunav, nije odgovorila ni šta je sa ovim Gvozdenovićem koji je Tomi i njegovim sinovima obezbedio dozvolu za upravljanje motornim čamcem, protiv kojeg se vodi krivični postupak.
Dakle, u svojoj raspravi ja njoj to nisam rekla, ona je rekla da ja ne razumem, a ja sada naravno moram njoj da kažem da se ona pravi da ne razume, to se u narodu malo drugačije kaže, ali biću fina. Odlično je razumela, ali svakako izbegava odgovore na direktna pitanja. Ono što je zaista bilo interesantno, priznala je gospođa Zorana Mihajlović da su svi ministri zapravo Aleksandar Vučić i ne znam zašto je onda ona ovde i došla, jer eto Vučić je ipak zaslužan i za plovnu reku Tisu, kako je rekla malopre. Hvala.

Dame i gospodo, interesantan je zaista ovaj amandman i zapravo postojanje, prihvatanje ovog amandmana i postojanje ostalih amandmana sa istim tekstom govori da smo bili u pravu kada smo govorili da je ovaj zakon, koji se već nekoliko puta menja iz godine u godinu u isto godišnje doba, zapravo znači da je neophodno da se donese, i ministar se sa tim složio, jedno sveobuhvatno rešenje i da se ovaj zakona suštinski promeni, ali čini se da su i ove izmene donete nekako bez ozbiljne analize u ministarstvu i u Vladi. Da nije tako, onda bi sasvim izvesno i Vladin predlog bio sa ugrađenim ovim stavovima koji su prihvaćeni u amandmanu i protiv kojih sada predstavnik Vlade nema ništa protiv.
Radi javnosti, neophodno je da se kaže nekoliko reči da bi se zapravo primetio rad opozicionih poslanika u Narodnoj skupštini. Skoro sve poslaničke grupe, znam za SRS, podnele su amandman koji je u tekstu istovetan sa amandmanom Aleksandra Martinovića, koji je prihvaćen i, naravno, ne možemo da kažemo da ne prihvatamo i mi taj amandman kada smo isti takav podneli.
Ali, u najmanju rukuje nekorektno da samo taj amandman bude prihvaćen, a da Vlada za ostale amandmane, iste takve, kaže – ne prihvataju se iz razloga što je prihvaćen amandman Aleksandra Martinović. Gospodine ministre, bilo bi lepo da ste napisali, dobro vi ste izabrali da usvojite amandman Aleksandra Martinovića, i ja to mogu prihvatim, mogli ste i da usvojite amandman Marka Milenkovića iz SNS, isti amandman, ali je trebalo u obrazloženju Vlade, niste morali da o svim ovim amandmanima raspravljate i pišete ova obrazloženja, nego je trebalo da kažete, pošto možemo usvojiti samo jedan amandman sa istim tekstom, mi smo se opredelili da izaberemo i da prihvatimo amandman Aleksandra Martinovića, ali smo na isti način mogli usvojiti amandman Marka Milenkovića i ostalih narodnih poslanika koji su podneli isti takav amandman.
Zaista sam želela, pre svega zbog javnosti, jer mi se bavimo politikom, mi smo narodni poslanici mi ovde zastupamo narod, neki narod koji je birao sve nas ovde, danas jedva čeka da čuje da li će mu biti produžen rok za završetak magistarskih, odnosno redovnih pa onda magistarskih doktorskih i studija. Zaista želimo da kažemo biračima mi iz SRS smo se za to zalagali i čak smo podneli amandman, pa će neko negde pročitati da naš amandman nije usvojen, a mogao je biti, jer je potpuno isti kao i amandman kolege Martinovića koji je usvojen.
Još nešto vezano za član 1. Gospodine ministre ukoliko samo ovaj amandman ovako bude usvojen vi ćete imati zakon koji će unutar zakona imati članove koji su koliziji. Ovde je neophodno da se uradi, mi smo hteli amandmanom da intervenišemo, ali nažalost pošto je ovo veoma restriktivan Poslovnik, nismo imali mogućnost da uložimo amandman na član koji vi niste obuhvatili u vašem predlogu. To je loše rešenje, ali je takvo, ali je moguće uraditi pravno tehničku redakciju i ja predlažem predsedniku parlamenta da se napravi kratka pauza, da se Zakonodavni odbor povuče i da uradi pravno tehničku redakciju u smislu da se kaže da usvajanjem ovog amandmana, koji nikome očigledno nije sporan, prestaje da važi samostalni član 32. u zagradi C2 zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz 2010. godine. Ako ostane i ovaj samostalni član i ovo danas usvojeno onda ćemo imati koliziju i faktički neprimenjiv zakon. Hvala vam.

Pravosuđe u Srbiji nikada nije bilo samostalno, nikada nije bilo nezavisno. To je pogotovo izraženo poslednjih godina i čini mi se najbolje o tome govore rasprave poslanika bivšeg i sadašnjeg režima, gde jedne drugi optužuju, mislim na naprednjake i demokrate, ko je koliko odgovoran za loše stanje u pravosuđu. Evo, ja ću da iz izmirim, u pravu su i jedni i drugi.
Niti je valjala reforma Snežane Malović, niti je valjala reforma reforme Nikole Selakovića, niti će pri ovim okolnostima biti dobra ova već najavljivana reformine reforme reforma Nele Kuburović. Dakle, problem koji smo imali u onom prethodnom režimu i koji imamo i sada, kada je u pitanju pravosuđe, pre svega sudstvo, je u čelnim ljudima, predsednicima Vrhovnog kasacionog suda i u Državnom tužiocu i dokle god tu ne budemo imali potpuno samostalne, odnosno samostalne i nezavisne ljude, mi nećemo imati rezultate, niti ćemo imati dobro stanje u ovoj oblasti.
Zato smo tražili na Odboru, a evo i sada da upravo u Narodnoj skupštini bude predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Državni tužilac, da malo sa njima porazgovaramo, imamo šta da ih pitamo. Kao što smo onomad pitali Natu Mesarević ko je njoj to poslao presudu, sećate se kada je izricala presudu za ubistvo Zorana Đinđića, pa je rekla – dobili smo presudu, to joj je ostalo trajno za pamćenje, ali sada imamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda gospodina Dragomira Milojevića, kojeg takođe po nečemu karakterističnom pamtimo. Godine 2009. nije bio reizabran u onom reizboru te Malovićkine reforme, bio je među onih oko 1.000 sudija koji su se žalili Ustavnom sudu, a bio je među onih 650 sudija za koje je Aleksandar Vučić rekao da su prešli u SNS. Bio, bio, gospodine Arsiću, nemojte da se mrštite, bio je na slici pored Cvijana.
Dakle, pitanje gospodine Tomiću, rekla sam vam na Odboru da pitate gospodina Milojevića, pa ćete mi reći da li ste ga pitali, da li je on član SNS?
Poručila sam vam i da pitate Zagorku Dolovac, vama iz Državnog veća tužilaca, i za nju smo imali pitanje - zašto joj i u kojoj fioci stoji krivična prijava koju je Zoran Krasić potpisao, koja je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Tomislava Nikolića i ekipe profesora koji su mu dali diplomu iako nije položio nijedan ispit? Uz prijavu su priloženi svi dokazi. U kojoj fioci joj stoji krivična prijava koju smo podneli, takođe potpisao Zoran Krasić, protiv svih čelnika bivšeg i sadašnjeg režima, od Borisa Tadića, Borka Stefanovića, Mirka Cvetkovića do Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, svih koji su učestvovali u pripremama ili konačno potpisivanju Briselskih sporazuma? Gde je i šta je sa krivičnom prijavom koju smo podneli protiv Nebojše Stefanovića zbog odgovornosti njega kao ministra za propuste koji su se desili u ministarstvu koje je nadležno, a to je njegovo ministarstvo, u vreme onih tragičnih poplava u Srbiji?
Dakle, dokle god nemamo odgovore na ta pitanja, mi ne možemo govoriti o nezavisnom i samostalnom pravosuđu. Ne možemo govoriti o dobrom stanju u sudstvu, gospodine Tomiću, dokle god nam sporovi koji su inače hitnog karaktera, poput radnih sporova, poput sporova za mobing, poput sporova za utvrđivanje alimentacije, traju po pet, šest, sedam, osam godina, pa dete postane punoletno pre nego što dobije alimentaciju od roditelja sa kojim ne živi. Mnogo je propusta i mi se pitamo da li će nešto rešiti izbor ovih novih ljudi koje danas postavljamo?
Znate li vi koliko ima neizvršenih odluka sudova u Srbiji? Evo, imam ispred sebe presudu gde je jedan radnik BIA pravosnažno vraćen na posao, a svojevremeno lažno optužen za nošenje oružja. Znači, utvrđeno je pravosnažno da to nije tačno, ali neće da ga vrate na posao. Dakle, imate koliko god hoćete primera i znate vi za te primere. Ništa ne valja u pravosuđu i nikada nije ni valjalo, ne znam kome je to smešno, a nažalost nešto se mnogo i ne trudite da stanje bude bolje. To je taj problem o kojem mi želimo da razgovaramo pre svega sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda, uz uvažavanje vas, toga što ste vi ovde i vaših funkcija i sa državnim tužiocem za sva vremena. Sećate se, Zagorka Dolovac vam je, gospodo naprednjaci i demokrate, zajednički kadar. Hvala.

Naravno da imam pravo na repliku i zbog ovog prvog dela, a odgovoriću na ovo pitanje, naravno. Nije me gospodin Martinović dobro razumeo izgleda. Ja nisam rekla da je predsednik Vrhovno kasacionog suda sada član SNS, rekla sam da je to bio, po izjavi Aleksandra Vučića, u periodu između 2009. godine, kada nije reizabran, i njegovog ponovnog izbora za sudiju i odmah i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, pitanje je vrlo jasno, glasno, precizno i ja ništa ne insinuiram, nego sam tražila da čovek kaže da li je on te godine kada je izabran za sudiju platio članarinu, jer je izabran negde u toku godine. Onda, da li ga smatraju do kraja te godine na osnovu tog podatka ili ne? Dakle, ne znam šta tu nije jasno.
Što se tiče krivične prijave protiv ministra unutrašnjih poslova, gospodin Martinović je odlično razumeo, ja nisam pričala o stanju nakon poplava, nisam pričala niti pominjala da je neko ukrao pare prilikom obnove itd. Jesam li reč o tome rekla? Govorila sam o propustima koji su se desili u vreme tog tragičnog događaja, a za to je po zakonu odgovoran ministar unutrašnjih poslova. Samo sam pitala šta je sa tom krivičnom prijavom? Neka je Zagorka Dolovac uzme u proces i neka kaže – vi radikali niste u pravu, odbacujem krivičnu prijavu. Nije sporno, ali neka nešto uradi.
Na direktno pitanje, gospodine Martinoviću, gde sam bila i šta sam radila u toku poplava u Obrenovcu, hvala na pitanju, ja sam u tom periodu u svojoj kući zbrinula jednu četvoročlanu porodicu. Ljude sam prvi put videla i drago mi je da su se u međuvremenu vratili u svoju kuću u Obrenovcu.

Evo, obećah da ću pohvaliti kolegu Martinovića – i hoću. Evo, sve ste u pravu što ste rekli vezano za tu krivičnu prijavu, ali samo vas molim, kao šefa poslaničke grupe SNS, pošto govorite u ime tužilaštva, onda verovatno možete i da zamolite gospođu Dolovac da uradi nešto sa ove tri krivične prijave o kojima smo govorili.
Kažite – imate li odgovor na pitanje vezano za krivičnu prijavu za organizovani kriminal zbog diplome Tomislava Nikolića, gde smo pružili dokaz da je bio u Strazburu u danu i času kada su mu upisana dva ispita u indeks, da je sedeo u ovoj skupštini, odnosno u onoj tamo, i govorio za govornicom u momentu kada mu je upisan jedan ispit. Dakle, nemojte da okrećete priču od onoga što je suština. Vi znate šta znači krivična prijava, vi znate, kolega Martinoviću, i znate da je tužilaštvo u obavezi da reaguje. Mi samo tražimo da reaguje. Kako? Videćemo, možda će da odbaci sve te krivične prijave. Zašto ništa ne kažete o krivičnim prijavama koje smo podneli zbog briselskih sporazuma, od Tadića do sadašnjeg režima. Nećete valjda reći da nema elemenata krivičnih dela za sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji i za sve ono što se dešavalo od predaje pravosuđa Šiptarima, od ličnih karata, od uvođenja Vrhovnog suda, Ustavnog suda, lažne države Kosovo, od granice koja je nekada bila administrativni prelaz itd. Hvala.

Poslanici SRS nisu podnosili amandmane na ovaj zakon i šta zapravo mislimo o ovom zakonu rekli smo u načelnoj raspravi, ali danas kada se govori o amandmanima i kada smo pogledali sve ove amandmane i mišljenja Vlade o amandmanima jedini zaključak je – kakav zakona, takvi amandmani.  
Vi ste rekli svoj stav zbog čega su ova smanjenja lokalnih prihoda i zarada na ovom procentu i vi ste rekli – cilj je da ispunite zadatak MMF-a da se obezbedi 4,8 milijardi dinara. Da li je to moglo biti i 4,9 ili 5 milijardi, ili 4, to je prilično paušalno.
Još više od toga je paušalno ovo što se predlaže kroz amandmane. Amandmani su očigledno predlagani, tek da bi nešto bilo predloženo i mi mislimo da je to jednako loše, kao i vaš zakon.
Nagađati se sad da li Beogradu treba 70, da li 80%, da li sada treba neko da čuje u nekom mestu i da kaže - evo ovi se bore da mi dobijemo 5%, 10% itd, sve je to farsa. Sve je to farsa. Pogotovo, kao i danas kada smo govorili o sudijama, slično izgleda da će biti, čini mi se, sudbina ovog saziva parlamenta, da ćemo uglavnom imati raspravu između bivšeg i sadašnjeg režima, o temi koju zapravo jedni i drugi na isti način gledaju. Niko od njih nema protiv toga da MMF zadaje koliko mi treba da uzimamo i delimo para, mi srpski radikali smo apsolutno protiv toga i zato se razlikujemo i od jedne i od druge strane.
Sa druge strane, kada su govorili i o onim amandmanima gde se briše ovaj stav, odnosno gde se vraća na onaj izvorni zakon, ja kada slušam naprednjake kada se obraćaju demokratama pa pričaju o vodosnabdevanju, a onda oni njima, pa se onda na trenutak zbunim da li to naprednjaci pričaju o Zrenjaninu ili demokrate o Smederevskoj Palanci ili su obrnuli? Dakle, problemi postoje definitivno.
Za probleme su na lokalu odgovorni jednako i jedni i drugi. Ko je gde stao, drugi nastavio, o tome ćemo mi imati prilike po raznim osnovama.
Ali, dok govorimo o ovim amandmanima, prate nas ljudi i ako mislim da sada nema direktnog televizijskog prenosa, ali postoji internet pa ljudi gledaju i šalju poruke. Kažu - lepo je što se vi poslanici borite za vodosnabdevanje u gradovima, što pominjete problem onog ili ovog grada. Kažu- da li će neko da se seti da i probleme u selima, pogotovo kada je u pitanju vodosnabdevanje. Pa, onda kažu iz Batočine - da li će neko da kaže da se mi i naša deca snabdevamo iz bunara i da ne postoji u zakonu mogućnost, da ne postoji telo, ne postoji lice koje zaduženo za kontrolu vode u bunarima, a ljudi tu vodu piju i oni ne znaju.
Ovi u Zrenjaninu znaju kada vodu ne smeju da piju. Ovi u Užicu su znali kada vodu nisu smeli da piju. Ovi u Smederevskoj Palanci takođe, a ti ljudi u selima, konkretno govorimo o Batočini, jer su se oni javljali, ali nije samo Batočina, oni ne znaju da li voda koju piju da li je ispravna ili ne i to je jedna od obaveza vašeg ministarstva da i o tome u budućnosti povedete računa.
Problem zbog kojeg smo imali svi generalno velikih problema, takođe se javljaju ljudi i intervenišu, jeste protivgradna zaštita i to se u državi Srbiji sada ne zna. Evo i da ne smanjujete ove pare, i da hoće neko da plati i da kupi to, niti se zna u čijoj je nadležnosti, ni ko to može da kupi, ni ko može da plati nekoga ko će to da koristi itd.
Dakle, nije problem samo u ovim iznosima, nego je problem u suštini. Problem je i u primeni ovakvog zakona kakav jeste i kada gledam kako ste vi iz Vlade obrazložili ove amandmane, odnosno logično je da vi, znalo se u startu svako ko je podnosio amandman da vi to ne možete da menjate i da nećete usvojiti amandmane. To ne znači da amandmane nije trebalo podnositi, ali je neozbiljno da vi kažete recimo ovaj amandman zbog čega nećete da prihvatite kažete isto zbog čega je amandman Balše Božovića, a kod Balše Božovića ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što se predloženim amandmanom ne postiže rezultat definisan Predlogom zakona.
Koji je to rezultat? Nemate vi nikakav rezultat definisan Predlogom zakona. Vi ste rekli, gospođo Brnabić, da je to zakon koji donosite ad hok zato što su vam rekli iz MMF da morate u budžetu da obezbedite 4,8 milijardi. Nije ovo nikakva računica, nije ovo nikakav vaš bog zna kakav rad, ovo je čista matematika koja je, iako ste morali da je radite, morala biti urađena na mnogo pravičniji način. Pričala sam vam na odboru o tome. Sada nažalost više nemam vremena, ali se sećate šta sam sve rekla o tome. Hvala.

  Poslanici skupštinske većine nikada ne bi trebalo da omalovažavaju amandmane gde se predlaže brisanje svih članova određenog zakona. Oni koji su nekada žustro kritikovali nas, srpske radikale koji smo na taj način iznosili svoj stav prema određenom zakonu, danas to itekako koriste. Nekada su to smatrali  opstrukcijom, danas to smatraju legitimnim načinom rada u parlamentu, što naravno jeste tačno. I sada u skupštinskoj većini sede neki narodni poslanici koji su takođe tada bili u SRS i takođe se s nama zajedno zdušno borili i izborili za to da su ovi amandmani zapravo odnos poslaničke grupe prema određenom zakonu.
Ja moram da podsetim na pre 10 ili 11 godina kada je donošen onaj, zaista pogubni Zakon o javnim agencijama, kada smo mi predlagali da se svi članovi toga zakona brišu da bismo na taj način pokazali tadašnjoj vlasti i tadašnjoj skupštinskoj većini i građanima Srbije da su agencije nešto što će mnogo koštati državu a od čega niko neće imati koristi osim onih ljudi koji se u agencijama, preko svojih stranačkih funkcija, zapošljavaju za mnogo veće plate nego što su plate u državnim organima i svi ste u kampanji obećavali, i oni koji su taj zakon donosili i oni koji su sada vlast. Vi ste u kampanji obećavali da ćete, kada dođete na vlast te agencije ukinuti i niko to do sada nije uradio.
Ovo je digresija, da bih objasnila šta zapravo znači kada se brišu svi članovi jednog zakona. Nije dobro što vi u Vladi, u ovom obrazloženju, nekako niste spremni da prihvatite tu činjenicu da neko ne želi, odnosno da misli da vam ne treba ovakav zakon u našem pravnom sistemu.
Ali, meni je ovde interesantno obrazloženje jednog od podnosilaca amandmana koji kaže da je amandman podneo, imajući u vidu činjenicu da je reč o završnom delu predloženog zakona. Zakon nema rep, ne može biti završni deo zakona, može biti poslednji član, mogu biti prelazne i završne odredbe itd, ali naravno, to je nedostatak iskustva i znanja i trebalo bi zaista i poslanici koji podnose amandmane da o tome vode računa.
I ovo je dokaz da se mi, završavam gospodine Arsiću, tri sekunde, i ovo je dokaz da se mi iz SRS potpuno razlikujemo i od ovih koji su na vlasti i od ovog dela tzv. opozicije i bilo je nejasno zašto je gospodin Martinović rekao malopre, sve nas strpao u isti koš kao Vučić napreduje dok ga kritikuju radikali, Dveri, demokrate, itd, i onda sam ja shvatila zašto je Vučić toliko popularan. Pa zato što ga je Martinović pre tri godine onoliko kritikovao i sve ono loše o njemu govorio. Hvala.

Hvala.
Poslanici SRS su i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima iznosili vrlo konkretne predloge, primedbe, argumentovani, kvalitetno govorili o ovom zakonu. Mi smo veoma ozbiljno shvatili ovaj predlog, bez obzira što se radi samo o dva člana, jer se radi zapravo o suštini Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i niko od nas ni u jednom momentu nije pokazao ni nestrpljenje, ni nervozu, ne daj bože mržnju, jednostavno, neprihvatljivo je da neko eto da bi dao završnu reč, da kaže da neko ko kritikuje zakon, da zapravo mrzi vlast ili mrzi predsednika Vlade. To je prosto neverovatno. Dakle, nema nikakvog ličnog odnosa u tome što mi kažemo da ovaj zakon nije dobar.
Na kraju krajeva, ministar je od prvog momenta još na odboru kada smo pričali o ovom zakonu, takođe izrazila svoj stav da ovo nije dobro rešenje, da je ovo samo rešenje za neki kratak trenutak i saglasila se da treba dase radi jedan ozbiljan sveobuhvatan zakon. Ja sam vas tako razumela.
Zaista je neprimereno, možda se moglo intervenisati po Poslovniku i uvredljivo da bilo ko kaže da narodni poslanici, ja sad govorim pre svega o poslanicima SRS, da narodni poslanici koji se protive nekom predlogu Vlade i koji kritikuju predlog Vlade, da samim tim mrze onoga ko je to predložio. Ja vas molim da takve kvalifikacije ne koristite. Mi želimo i dalje da budemo i bićemo sigurno najozbiljniji kritičari u ovom parlamentu. Ali, ponavljam, ništa lično, sve argumentovano i sve u interesu građana Srbije. Hvala lepo.

Replika Martinoviću za kojeg ne znam ko ga gde šalje. Mene niko nigde nije poslao, ja sam kao član poslaničke grupe SRS u dogovoru sa poslaničkom grupom bila na konsultacijama vezano za parlamentarne delegacije.
Martinović se pojavio samo poslednjeg dana kada je trebalo da nam saopšti ko će biti šefovi delegacija. Arsić je vodio te konsultacije i bukvalno išao od jedne do druge parlamentarne delegaciji i svaki put gleda u Martinovića. On je rekao predlažemo tog i tog, i tačno da kad su došli do ove delegacije pravoslavne, kako se zove, da, tada je pitao Arsić da li je neko zainteresovan, tek tada je pitao da li je neko zainteresovan za ovu parlamentarnu grupu.
Niko nije bio zainteresovan, svi smo sedeli i ničim izazvan Martinović je rekao – hoćete li vi Vjerice da date predsednika za ovu parlamentarnu grupu. Ja sam i tada rekla i sad kažem – ko ste vi da nama dajete, nećemo. Ja sam razgovarala u toku konsultacija, bili smo zainteresovani za mesto predsednika parlamentarne grupe ODKB, a ovo što vi mislite da možete tek tako da dajete, vi ste uzeli najvažnije što je tačno, delegacije. Ta njegova demagoška priča, sve su delegacije iste i tako dalje, ako jesu zašto naprednjaci nemaju ni člana u toj delegaciji. Isto je pokušao da uradi i sa odborima kad je obmanjivao javnost da se konsultovao oko predsednika odbora.

Reč ima predlagač Odluke narodni poslanik Maja Gojković.

Pošto se niko od šefova poslaničkih grupa više ne javlja, prelazimo na listu prijavljenih poslanika.
Reč dajem Nataši Jovanović.