Hvala lepo. Član 38. zapravo predstavlja izmenu člana 49. osnovnog zakona. Ovaj član je možda trebalo menjati, ali na drugačiji način. Novčana kazna od 150. 000 do 600.000 dinara je sa aspekta SRS previsoka i mi smo predložili da novčana kazna za ove prekršaje bude između 100.000 i 300.000 dinara.
Primerenije je s obzirom na ekonomsku situaciju u državi i ne sme se dozvoliti da upravo zbog loše ekonomske situacije država punjenje budžeta, između ostalog, i na ovaj način vrši i da to radi tako što će pljačkati građane ili privredna društva zbog eventualno nekog učinjenog prekršaja.
Naravno da za svaki učinjeni prekršaj treba da se odgovara i mi, srpski radikali, svakako se zalažemo za to. Ne na ovaj način. Mora da postoji neka mera i mora da postoji nešto što bi zaista bilo primenljivo. Nećete valjda da dozvolite da zbog nekog prekršaja mora da se gasi neko privredno društvo, zato što ste mu predvideli ovako visoke kazne.
Šta je sledeći problem? Problem je raspon. Raspon između 150.000 i 600.000 je četiri puta. Ovako veliki rasponi u odmeravanju predviđenih kazni najčešće dovede do zloupotrebe ili da ne budemo malerozni i da kažemo, mogu da dovedu do zloupotrebe. Ako vi ostavljate sudiji za prekršaje mogućnost da nekog kaznite za isti prekršaj sa 150.000, a onog drugog sa 600.000 dinara, šta to može da proizvede?
Naravno, može da bude potkupljen sudija, da podeli tu razliku s onim koga treba da kazni i da ovaj dobije tu najmanju kaznu i da mu ostane pola od ove najviše kazne, banalizujem, ali nažalost znamo da se to i dešava. Zato zakonima treba onemogućiti, jer suština suzbijanja korupcije i kriminala jesu i dobri zakoni, jeste odlučna borba države protiv korupcije i kriminala, a to očigledno u ovom režimu ne postoji.
Zakoni koje predlažete i zakoni koji se usvajaju u ovom parlamentu samo otvaraju još više mogućnosti za zloupotrebu.
Zašto sam rekla na početku da je trebalo na drugi način menjati član 49.? Nije trebalo dirati kazne koje su bile u postojećem zakonu, visinu kazni i odnos između najviše i najniže kazne. Trebalo je da se ovaj član podeli na više članova. Vi ovde imate iste kazne, isti raspon kazni za 48 različitih prekršaja, i to prekršaja koji su nespojivi jedni sa drugim.
Dakle, istom kaznom će se kazniti neko ko obavlja prevoz vozilima koja ne ispunjavaju uslove utvrđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima ili propisima o standardima za pojedine vrste vozila. Neko ko ne poštuje ovaj član biće prekršajno kažnjen, a on, zato što ne ispunjava uslove propisane Zakonom o bezbednosti saobraćaja, dovodi u pitanje život svoj i život nekih drugih ljudi.
On može, ako vozi tehnički neispravno vozilo, da ugrozi bezbednost saobraćaja, i to na taj način da se to završi tragično, a nekada i većim brojem žrtava. Tu svakako zakon mora biti rigorozan.
S druge strane, imate u istom članu i sa istim predviđenim kaznama, na primer, da će se isto tako kazniti neko ko obavlja javni prevoz putnika i stvari, a nema obezbeđen parking prostor za sva vozila kojima obavlja prevoz. Dozvolite, ovo zaista ne može da se upoređuje.
Naravno da mora da postoji parking prostor i naravno da onaj ko prevozi mora da ima obezbeđen taj parking prostor, ali u krajnjem slučaju taj prevoznik može da pusti da izađu putnici, u vanlinijskom prevozu pogotovo, da izađu na neko mesto dokle ih je on dovezao, a on ide negde drugde da traži parking, pa će se parkirati svakako na nekom dozvoljenom prostoru. Jer, autobus je bukvalno nemoguće parkirati na nedozvoljenom prostoru, čak i kada bi neko hteo da prekrši ovu normu.
Pretpostavljam da razumete da je zaista nespojivo i neprihvatljivo. Na primer, našla sam jedan najdrastičniji i jedan najblaži primer, a u ovih 48 imate koliko hoćete ovakvih primera, koji bi na ovaj način mogli da se upoređuju.
Zato mislimo da je trebalo da se ovo raščlani, da ovaj član 49 ima, recimo, tri, četiri, možda i pet grupa, pa da se onda kaže - za jednu grupu prekršaja izriče se kazna od 100 hiljada dinara, za drugu grupu prekršaja od 200, za treću od 300, pa ste onda mogli za ove najdrastičnije da dođete i do 600 hiljada dinara.
Ovako nije dobro i zato smo mislili da bar predložimo i predložili smo da budu manje kazne i da bude manji raspon, a ovi najdrastičniji koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja regulisani su i onim Zakonom o bezbednosti saobraćaja.
Tamo su predviđeni kao krivična dela i to je dobro, ali nije dobro da imate u suštini isto delo, u ovom zakonu prekršaj, a u onom zakonu krivično delo. U ovom zakonu dobije po vašem predlogu najviše 600 hiljada dinara kaznu, a u onom zakonu dobija kaznu zatvora.
Dakle, morale bi službe koje pripremaju ove zakone Vladi i predstavnicima Vlade malo više da konsultuju zakone koji su već na snazi, pa kada se predlaže drugi da se malo vidi šta piše i u onom tamo, i onda se sve svodi na suštinu za koju se principijelno zalaže SRS, a to je da mora da postoji krivični zakonik sa kodifikovanim svim krivičnim delima.
Mora da postoji i zakon o prekršajima sa kodifikovanim svim prekršajima. Onda bi ovakvi zakoni bili oslobođeni i prekršaja i krivičnih dela. Ovaj zakon bi se bavio strukom, a tamo bi postojao kodifikovan krivični zakonik ili zakon o prekršajima i onda bi sudija lepo samo na osnovu izveštaja, koji bi dobio od inspektora, znao koji član da primeni i ne bi bilo ni zloupotreba i ne bi se dovodila u sumnju primena.
Zaista mi je drago što vidim da vi, kao ljudi od iskustva i struke, klimajući glavom potvrđujete ovo što tvrdim. Ovo je, dakle, principijelni stav za koji se mi, srpski radikali, zalažemo i uvereni smo stvarno da će to što pre razumeti i građani i da ćemo ovakve stvari, kao deo buduće vlasti, moći i da primenjujemo. Hvala lepo.