Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će gospodin Cvetković malopre da reaguje, a nisam se namerno javila nakon izlaganja narodnog poslanika zato što mi nije namera da izazivam replike i da odugovlačimo na bilo koji način ovaj današnji rad. Ali, s obzirom da se niste javili, gospodine Cvetkoviću, sada se pozivam na član 225. stav 1. Poslovnika, prozivam vas i pozivam vas da odgovorite da li je tačno ono što je narodni poslanik malopre rekao, a to je da je Boris Tadić u vaše ime obećao jednom delu vladajuće koalicije, da vi nama to niste napisali, ali da ćete da kršite Ustav Republike Srbije. To je ova knjižica koja je sveto pismo, gospodine Cvetkoviću.
Malopre smo čuli da jedan deo koalicije vas neće podržavati ukoliko ne ispunite datu reč da ćete izvršiti regionalizaciju Srbije, da neće da vas podržavaju ukoliko ne ispunite datu reč da nećete poštovati član Ustava, to je član 184. stav 3, koji govori o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodina i onih predviđenih Ustavom 7% u odnosu na budžet Republike Srbije.
Kada je u pitanju regionalizacija, mi inače imamo već popriličan strah od toga kada ste vi u pitanju, odnosno ova vaša vlada, odnosno Boris Tadić, odnosno nestranački funkcioner DS gospodin Svetozar Čiplić, koji je predviđen za ministra za ljudska i manjinska prava, a koji je ne tako davno podržavao gospodina Boška Ristića u ideji formiranja niške pokrajine, nekakvog niškog okruga, kako su oni to nazvali. On je tada rekao da on to podržava, da je to jedini način normalnog funkcionisanja Srbije, da to jedino smeta nekima, pogrdnim izrazima je nazvao sve one koji poštuju Ustav Republike Srbije.
Dakle, tražim od vas gospodine Cvetkoviću, da odmah izađete i da nam kažete, možda vi ne znate s obzirom da vi niste pravili ni vladu, da niste birali ni ministre, da niste pisali ekspoze, možda vas Boris Broz nije obavestio o tome šta on planira.
Ali, pošto ćete vi formalno biti predsednik Vlade Republike Srbije, a znamo da će žuti diktator Boris Broz zapravo biti predsednik Vlade, od vas tražim da pred narodnim poslanicima kažete da li ste nekome obećali da ćete mimo Ustava sprovoditi regionalizaciju Srbije i da li ste nekome obećali da ćete mimo Ustava da menjate procenat od 7% sredstava u odnosu na budžet Republike Srbije predviđenih Autonomnoj Pokrajini Vojvodina.
Jednom rečju, da li vi ono što nama niste napisali, da li ćete vi u stvari u toku svog mandata svesno kršiti Ustav Republike Srbije. Insistiram da odmah izađete da odgovorite. Ako to ne uradite, pitaće vas to i ostali narodni poslanici SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, formiranjem ove vlade, kako njeni eksperti vole da je nazovu - socijalno odgovorne vlade, koja će biti jedna od najštetočinskijih vlada u novijoj istoriji Republike Srbije, zapravo govori o autokratskoj ličnosti Borisa Tadića.
Podsećam narodne poslanike, a i javnost Srbije, kako je Boris Tadić još 11. maja najavio da će se svim sredstvima boriti da baš žuti budu u Vladi Republike Srbije, a ako neko kaže da će se boriti svim sredstvima, onda zaista postoji ozbiljna opasnost da se to odnosi i na vaninstitucionalna sredstva. Kada to kaže vrhovni komandant, onda je opasnost još veća. Verovatno su i to bili razlozi da je na kraju ipak formirana ovakva vlada kakva je formirana.
Boris Tadić, Boris Broz, žuti diktator, predložio je gospodina Mirka Cvetkovića za mandatara Vlade, čoveka koji, evo tvrdim i danas, nema pojma šta smo mi ovde pričali, šta smo predlagali, šta smo ga pitali - čovek sedi, navikli smo, takav je bio i kao ministar. Naravno, jasno je svima da vi, gospodine Cvetkoviću, niste premijer, odnosno formalno ćete to biti, ali da će ovu vladu voditi onaj koji je formirao, a to je žuti diktator Boris Broz.
Ali je zaboravio Boris Broz da u vašoj biografiji, kada vas je ponudio za mandatara Narodnoj skupštini, najvažnije detalje iz vaše biografije, a koji se odnose na 2003. i 2004. godinu, kada ste zajedno sa Aleksandrom Vlahovićem, on kao direktor "Dilojt i tuša", vi kao direktor Agencije za privatizaciju, direktor kao izvršni direktor firme "Ces Mekon", kada ste učestvovali u najvećem kriminalu u novijoj istoriji Srbije, a to je 88...
Samo se vi smejte, imaćete vremena i da odgovarate zbog ovoga, budite sigurni.
Dakle, učestvovali ste u 88 kriminalnih privatizacija. Jedna od njih je najveća pljačka 20. veka, a odnosi se na "Sartid". Podaci o tome postoje, postoje sudski procesi, odnosno dokumentacija kod nadležnih tužilaštava. Sve će to jednog dana polako doći na svoje. Vrlo smo mi strpljivi.
Nažalost, nisam sigurna da će građani Srbije imati dovoljno strpljenja, jer ovo što ih čeka, bar iz ovoga što ste vi ovde predstavili kao program vlade, nisam u životu pročitala neki program uopštenijeg karaktera nego što je ovo što ste vi predstavili narodnim poslanicima kao vaš ekspoze, kako se to kaže.
Predstavili ste ovde ključne elemente vašeg programa na kojima će se bazirati rad vlade. Naravno, vi ste to vrlo lepo napisali i čovek bi pomislio, ako ovo bude ovako, onda se ne može staviti neka posebna primedba na funkcionisanje buduće vlade.
Mi znamo da to što ovde piše i što je to bez konkretnih načina, svaki pasus ovog vašeg ekspozea počinje sa "reformisaćemo", "nastavićemo", "počećemo reforme" itd. To reformisanje je ostalo još iz komunizma, kada se sve reformisalo, a ništa se nije promenilo. To sada vi radite i očigledno tako planirate da radite kroz rad ove vaše vlade.
Važno da ste napisali da će vlada nastojati da unapredi odnose sa SAD, sa ciljem da najveća svetska sila, pri rešavanju sporova na području Balkana, u većoj meri uvažava interese Srbije i srpskog naroda itd. Niste ovde rekli ono što je suština, to je ono što je Šutanovac pričao mesecima pre ovih poslednjih izbora, a to je da vi imate nameru da Srbiju uvedete u NATO. To je vaša saradnja sa SAD.
Podsećamo mi građane Srbije na činjenicu šta je Vuk Jeremić, kao ministar spoljnih poslova, govorio sa predstavnicima Stejt department i zbog čega je Leon Kojen, kao član pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju, napustio taj pregovarački tim.
Dakle, pričate jedno kada ste zatvoreni sa visokim funkcionerima SAD i predstavnicima zemalja Evropske unije, a drugo pričate kada držite konferencije za novinare.
Kažete da su sve članice koalicije potpuno saglasne u tome da nova vlada nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Podsećam vas i podsećam građane Srbije, pre svega, da je DS ovih dana pokazala kakav joj je odnos prema Kosovu i Metohiji, tako što nije učestvovala u formiranju srpske skupštine na Kosovu i Metohiji, a takođe podsećam da će u ovoj novoj vladi biti i predstavnici stranke G17, za koju je borba za Kosovo i Metohiju, kako je Mlađan Dinkić govorio "kolektivno ludilo", sećate se, posle 17. februara. Mi sada treba da verujemo da ćete vi zaista da održite reč i da će biti ovako kako ste napisali u ekspozeu.
Da li imate odgovor, gospodine Cvetkoviću, pozovite Tadića da vam kaže, on zna odgovore na pitanja koja postavljamo vama. Pitajte ga zašto su u šest opština na Kosovu i Metohiji zadržani predsednici opština koje je UNMIK postavio 2002. godine, kada je DS učestvovala na izborima na Kosovu i Metohiji i tako priznala nelegalne organe nelegalne države Kosovo. Zato što, kažu, oni mogu i dalje to da obavljaju, zato što su uspostavili dobar kontakt sa UNMIK-om.
Pitanje saradnje sa Haškim tribunalom je pitanje koje je ovde vrlo stidljivo pomenuto. Kažete da ćete nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom. Volela bih da kažete na koji način vi to mislite da nastavite saradnju sa Haškim tribunalom - da aplaudirate sudskim većima u Hagu kada oslobađaju zlikovce i zločince, koljače srpskog naroda, Haradinaja i Orića?
Da je imalo moralo i da je imalo državničkog u Borisu Brozu, najmanje što bi uradio - obratio bi se javnosti Srbije i osudio ovu poslednju odluku žalbenog veća koje je oslobodilo Nasera Orića za zločine nad Srbima na teritoriji Srebrenice.
Takođe, podsećam i vas, ali opet naglašavam, pre svega građane Srbije, u najkraćem, kakav je odnos DS prema Haškom tribunalu. Podsećam na Vidovdan pre sedam godina, kada ste Slobodana Miloševića kidnapovali i odveli u Hag, podsećam na izjavu Zorana Đinđića, mafijaškog premijera, koji je Karli del Ponte rekao: "Vodi Šešelja u Hag i ne vraćaj ga". A ona ga je zamolila da njegovi pravnici učine nešto da optužnica bude takva da bi mogli nešto da urade, pošto, kaže, "Šešelj će biti veliki problem, jer protiv njega nema dokaza, čovek nije ništa uradio".
Da li je zbog toga kandidat za ministra pravde gospođa Malović, koja je bila generalni sekretar kod Vukčevića u Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine? Da li je to bio motiv da nju izaberete, na opšte zaprepašćenje kompletnog pravosuđa u Srbiji? Videćete kakve ćete imati reakcije pravosudnih organa posle izbora ove gospođe za ministra pravde.
Takođe, podsećam, nije to tako davno bilo kada je Tadić uhapsio generala Tolimira "u Bratuncu, na Bežanijskoj Kosi", sećate se te adrese. Ovih dana, takođe Tadić, u vreme tehničke vlade, ali u onom periodu kada je većina koju su činili "žuti" ministri, zapravo, rukovodila vladom i Srbijom, uhapsio je Župljanina, koji je, čuli ste, čovek kaže, morao da menja identitet, zato što su mu pretili smrću.
Kako vi možete da tvrdite i da obećavate da ćete se boriti protiv kriminala, kada su vam u vladi i dalje Đelić, Dinkić, Dragan Šutanovac, definitivno najveći kriminalci u Srbiji? O tome, takođe, postoje dokazi i zato to potpuno otvoreno, jasno i glasno govorim.
Iako ste produžili ovo vreme, nemoguće je da se pređe preko svega što ste napisali u ovom vašem uvodnom izlaganju o ciljevima Vlade Republike Srbije. Govorite da ćete smanjiti inflaciju sa sadašnjeg nivoa od oko 12 na godišnji nivo od 4%. Ovo je laž za svakog građanina Srbije. Najpre treba da nam objasnite kako ćete smanjiti. Lako je napisati na ovom papiru "smanjićemo inflaciju sa 12% na 4%", ali treba da kažete kako?
Drugo, laž je da je inflacija 12%. Znaju građani Srbije koliko mogu za 1.000 dinara danas da kupe u prodavnici, a koliko su mogli pre godinu dana. Dakle, inflacija je mnogo veća od onoga što ste vi ovde predvideli.
Kažete da ćete u lokalnoj samoupravi ponovo da smanjujete broj zaposlenih radi, kako ste rekli, optimizacije. Šta ćete da radite, gospodine Cvetkoviću, sa zaposlenima u ministarstvima koje su razne vlade dovodile i koliko ćete vi i ovi vaši novi ministri da dovedete novih ljudi u ministarstva? U ministarstvima možete da se širite koliko hoćete, ali zato lokalne samouprave režete i režete.
Kažete, povećaćete penzije do septembra 2008. godine za 10%, a da ćete do kraja godine usvojiti izmene Zakona o PIO. Da li vi znate koji je danas datum, gospodine ministre još uvek, Cvetkoviću? Kada vi mislite da uradite rebalans? Kukali ste ovih dana, dok niste bili sigurni da ćete formirati vladu, kukali ste da vam je prazan budžet, kukali ste da ste u velikom deficitu, sve ste to govorili u javnosti, ništa ne izmišljam. Kukali ste kada će vlada nešto da proda da bi napunili budžet. Kako ćete onda sada da povećate penzije? Zašto lažete građane Srbije na današnji dan kada vas biraju za predsednika, kada vas poslanička većina bira za predsednika vlade?
Pričate predložićete zakon o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom. Šta ćete sa vašom imovinom? To je prvo pitanje. Drugo pitanje, odnosno činjenica da mi i danas imamo to regulisano u našem zakonodavstvu, gospodine, pitajte ovu gospođu Malović, ako je kadgod čitala Krivični zakonik, da li se seća da tamo stoji ova mogućnost u Krivičnom zakoniku i nema potrebe nov zakon da donosite.
Vršićete reformu pravosuđa, nabrajate zakone koje ćete da donosite. Još niste uradili ni ono, evo gospodin Batić dole još iz vremena kada je on predlagao i kada su ovde usvajani zakoni i još uvek po tim zakonima se ne postupa u našem pravosudnom sistemu. Šta vam je sa Kasacionim sudom. Tri puta do sada je pravosuđe u Srbiji bilo u kolapsu, jer nije bilo mogućnosti da se vode postupci zato što niste ispunili uslove koji su predviđeni zakonom.
Dakle, mnogo je primedbi i mogli bismo da govorimo i o pojedinačnim rešenjima. Samo hoću da poručim svim budućim ministrima, a pre svega vama, gospodine Cvetkoviću; vama sam već rekla, vi niste premijer, ovi ministri nisu ministri, kompletnu vladu Srbije vodi i vodiće žuti diktator Boris Tadić.
Sa kim? Sa Mlađanom Dinkićem, sa najvećim lopovom u Srbiji, kome je i dalje ostavio i NIP, i ekonomiju, i zato nemamo turizma, o kom je gospodin Obradović malopre govorio, jer mora Dinkić da izgradi skijališta, mora na Goliji da pokrade zemlju itd. Dakle, vas niko ništa neće da pita, kako su vam napisali ovaj ekspoze, tako će Boris Tadić sa Dinkićem i da vodi ovu državu, i da vodi ovu politiku, a vi ćete biti odgovorni pred Bogom i pred narodom.

U našem narodu postoji jedna poslovica: "Čega se pametan stidi, lud se time ponosi".

Žao mi je što je otišla gospođa Đukić-Dejanović, ona bi možda u ovom slučaju bila od veće pomoći. Naime, radi se o povredi Poslovnika, član 104, gde se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Član 113, gospođo Čomić, kaže da se odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.
Očigledno je jasno valjda da se ove odredbe odnose i na kandidate za ministre ili za ministre u vladi Republike Srbije. Gospođo Čomić, vi ste videli i sve vreme pratili kako ovaj zet Miroslava Ilića, kome čak ni premijer ne zna prezime, već je napisao da je Šutanović, toliko je ostavio traga u svom radu, naravno ostavio je mnogo negativnih i prljavih tragova, ali to će biti tema neke druge rasprave, vi ste sve vreme gledali kako on dobacuje narodnim poslanicima, vrlo drsko, vrlo bezobrazno. U jednom momentu ste čak potvrdili njegovo dobacivanje vašim dobacivanjem - da, da, da.
Dakle, vi ste juče izražavali neko svoje lično zadovoljstvo, danas gospodin Šutanovac izražava neko svoje lično zadovoljstvo vezano za Borisa Tadića. Molila bih da tu vašu intimu ne iznosite pred Narodnu skupštinu. Ta zadovoljstva zadržite za neko drugo mesto.
Vas, gospođo Čomić, upozoravam da ste u obavezi da vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine, o redu na Narodnoj skupštini, jer može vam se opet desiti ono što vam se desilo kada ste glasali pre neki dan o povredi Poslovnika, pa pošto toliko kršite Poslovnik desi vam se i ono što je danas bilo na dnevnom redu, nisam sigurna da je to bilo nehotice, da su svi, gospodine Šutanovac, vaši poslanici glasali da je Zoran Đinđić mafijaški premijer, jer je to istaknuto kao povreda Poslovnika i oni su glasali da se ne radi o povredi Poslovnika.
Ovaj put takođe insistiram da se i ovo stavi u danu za glasanje da se narodni poslanici izjasne da li ste, gospođo Čomić, povredili Poslovnik tako što dozvoljava gospodinu, da li je on Šutanovac ili Šutanović, ne znam, jer sam pročitala da je Šutanović, a do sada se predstavljao Šutanovac, dakle da je povredio Poslovnik i dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Šutanovac, možda još uvek niste završili onu kupovinu vode "Toplica Milan" u vašem kraju, a znam da ste podneli tužbu i jedva čekam, protiv mene naravno, ali protiv vas će tužbu podizati javni tužilac, to mnogo više boli.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne bih javljala posebno po Poslovniku, pre nego što obrazložim amandman moram da iznesem neke svoje utiske o kojima bih inače mogla da govorim na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, kolega Petar Jojić i ja smo danas imali neki posao u specijalnom sudu za štošta. Bila sam na trećem spratu gde je smešteno Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Najblaže rečeno, odande sam se vratila šokirana, jer su i sa leve i sa desne strane... To je jedan dugačak hodnik, pa su kancelarije i sa jedne i sa druge strane, a duž zidova tog dugačkog hodnika, očima nisam mogla da verujem, ima bar deset velikih, lepo uramljenih fotografija; recimo, na jednoj su Karla del Ponte i Boris Tadić, na jednoj Vukčević, Tadić, Karla, Vekarić, pa onda opet Vukčević, Karla, Vekarić, pa onda opet Vukčević, Karla, Boris Tadić.
Dakle, neverovatno je da su to fotografije koje treba da krase zidove Specijalnog tužilaštva za ratne zločine!
Kada je formirano to tužilaštvo i kada je formirano specijalno odeljenje Okružnog suda za ratne zločine i za tzv. organizovani kriminal govorili smo da su ti "specijalci" (tako ja zovem te sudije koje su se prodale za tri puta veću platu od one koju dobijaju njihove kolege u Okružnom sudu u Beogradu) namenski tamo i da su oni tamo da bi izvršavali naloge vlasti. Zato me ne čudi što je pre neki dan gospođa Vida Petrović-Škero rekla da je pravosuđe u haosu zato što nije formirana Vlada (tada još nije bila konstituisana Skupština); kaže, nema Skupštine, nema vlade, pravosuđe je u haosu. Razumela sam da je ona imala problem sa tim što nema vlade, pa nema ko da izdaje nalog pravosuđu. Mislila sam da možda i ne misli tako, ali kada sam danas videla te fotografije po zidovima Specijalnog tužilaštva za ratne zločine onda mi je zaista postalo sasvim jasno o čemu se tu radi.
Pitam se samo šta će u nekoj novoj knjizi Karla del Ponte da napiše o tim svojim prijateljima iz tog vremena. Sećate se šta je rekla o svom prijatelju iz 2000. godine, Zoranu Đinđiću – u knjizi "Lov" je napisala da je on od nje tražio da odvede Šešelja u Hag i da ga odande ne vraća.
Ovih dana jedan dnevni list je objavio transkripte razgovora iz Lugana od 14. avgusta 2000. godine, znači pre 5. oktobra, kada se Karla del Ponte dogovarala sa Zoranom Đinđićem najpre kako će da hapsi Slobodana Miloševića, a nakon toga Šešelja, pa je onda rekla – sa socijalistima nije lako. "Sa socijalistima će nam biti lako", to je rekao Đinđić, "njih ćemo već nekako da slomimo, ali radikali su opasni". Onda je Karla del Ponte rekla – da, ali sa Šešeljem ćemo imati problem, jer protiv njega nemamo dokaza, moraće vaši pravnici malo da se potrude oko pisanja optužnice, da u tom pravcu bude napisana optužnica.
Dakle, sve ovo govorim radi građana Srbije, radi javnosti, jer kada građani prođu Ustaničkom ulicom, kao što smo kolega Jojić i ja danas, ali smo mi ulazili u tu zgradu, pa kada vide one specijalce sa oružjem na gotovs, verovatno misle – ovde se nešto mnogo važno za državu dešava i radi kada na ovaj način tu zgradu čuvaju. Kada ono, šta rade? Čuvaju slike Borisa Broza i Karle del Ponte na zidovima Specijalnog tužilaštva. Naravno, iznenadila sam se da tamo nema i Vuka Draškovića, pošto je u jednom intervjuu pre dve-tri godine Karla del Ponte rekla da ima iskrenog prijatelja u Srbiji i da je taj njen prijatelj Vuk Drašković.
Zapravo, ovo ne govorim zato što se iščuđavam, jer čemu može čovek da se iščuđava u državi u kojoj je, recimo, za predsednika Upravnog odbora "Politike", lista starog 150 godina, sa tradicijom, izabrana Sonja Liht.
Evo, predlažem budućoj Vladi Republike Srbije, ako će nastaviti tim putem, da recimo za predsednika Upravnog odbora RTS-a postave Natašu Kandić, Sonju Biserko, tako da zaokruže tu svoju delatnost nevladinih organizacija u Vladi.
Do sada su nevladine organizacije u Vladi delovale onako iz senke, pokušavali su to da prikriju, međutim, očigledno više nema ni potrebe da se krije, nema ni stida ni srama. Boris Broz uvodi diktaturu preko nevladinih organizacija, preko svojih ljudi u Vladi, tako da, građani Srbije, neka nam je svima bog na pomoći sa ovom vladom koju planiraju da formiraju.
U članu 19. radi se o nadležnostima Ministarstva rada i socijalne politike. Predložila sam, u ime poslaničke grupe SRS, amandman gde je predviđeno na koji način bi trebalo regulisati u stavu 2. ovog člana nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike. Radi se o onim nadležnostima za koje ni kada je donošen Zakon o radu nismo mogli da nađemo nijedno opravdanje. Tada smo govorili o tome kako je moguće da nadležnosti rada i socijalne politike budu u nadležnosti Mlađinog ministarstva ekonomije. Ni zdrave logike, ni pravničke logike, ni zdrave pameti da se to spoji, mislim da toga nema na zemaljskoj kugli nigde osim u državi Srbiji.
Koji deo socijalne politike, odnosno politike zapošljavanja je Mlađa uzeo u to svoje ministarstvo? To je: zapošljavanje u zemlji i inostranstvu; upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo; praćenje stanja i kretanja na tržištu rada u zemlji i inostranstvu; evidencija u oblasti zapošljavanja; unapređenje i podsticanje zapošljavanja; strategija, program i mere aktivne i pasivne politike zapošljavanja itd.
Šta se ovde htelo ovim predlogom zakona? Zaista, pošto sam rekla da nema ni logičnog, ni pravničkog, ni zdravorazumskog obrazloženja za tako nešto, jedino što smo mogli da dovedemo u vezu jeste činjenica da Mlađan Dinkić i na nezaposlenim građanima Srbije preko nekih svojih inostranih ekspozitura uzima neke pare, neku proviziju. Verovatno te nevladine organizacije iz belog sveta daju nekakva sredstva za zapošljavanje u Srbiji, ali to ne može da prođe mimo Mlađana Dinkića.
Govorila je juče Nataša Jovanović o amandmanu na član 9. koji se odnosi upravo na to da se iz tog Mlađinog ministarstva (i bivšeg i budućeg, kako stvari stoje) briše ono što je u nadležnosti i što treba da bude u nadležnosti Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Zaista je pravo pitanje da li će neko u ovoj državi na pravi način da se bavi politikom zapošljavanja, socijalnom politikom. Što se tiče onoga što su do sada radili gospodin Rasim Ljajić i njegovo ministarstvo, mislim da niko u Srbiji ne može da kaže da je zadovoljan time.
Sve što smo mogli da vidimo za godinu dana ministrovanja gospodina Ljajića bilo je nekoliko televizijskih snimaka. Kad pogine neki radnik, padne sa skele pa pogine zato što nema šlem, onda Rasim stavi šlem i prošeta kroz gradilište, slikaju ga, i kaže - od danas svi moraju ovako da šetaju sa kravatom, odelom, šlemom, da ih slikaju, da ih prate kamere. A ko će da im hrani porodice, na to gospodin Ljajić nema odgovora. Očigledno da na to neće imati odgovora ni buduća vlada, ni buduće ministarstvo.
Znate, kada usvojite ovakav zakon – obraćam se delu ove buduće koalicije koji se i u izbornoj kampanji i sada u razgovorima povodom formiranja Vlade zaklinjao da će se zalagati za socijalno odgovornu vladu, za povećanje plata, za povećanje zaposlenosti itd. – i kada neko ministra za rad i socijalna pitanja potpuno logično bude pitao zašto je u Srbiji milion nezaposlenih, zašto se ne zapošljavaju, zašto se ne otvaraju nova radna mesta, on će da kaže - ne znam, to moje ministarstvo ne radi. Onda će čovek, recimo, novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom, da uzme ovaj zakon i neće mu pasti na pamet da te nadležnosti traži kod Mlađe u ministarstvu, pročitaće nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike i videće da stvarno ne postoji nadležan organ u državi Srbiji koji se bavi tim osnovnim ljudskim, svakodnevnim problemima.
Svi dobro znamo, građani Srbije znaju koliko je problema u oblasti rada i socijalne politike. Takođe znamo i zašto se dešavaju te tragedije kada ljudi rade bez potrebne opreme i bez Rasimovog šlema na glavi. Zato što ljudi moraju da ishrane svoje porodice. Da se razumemo, mi ne zastupamo stav da treba da se radi na crno, da ljudi treba tako da rade, da ljudi ne treba da budu obezbeđeni na svom radnom mestu, naprotiv, ali iza toga mora da stoji država.
Ako vi čoveku koji ima 25 godina radnog staža date otkaz... On je, na primer, radio u nekoj lokalnoj samoupravi. Pošto je tamo takođe Mlađa skresao, lokalne samouprave su morale da smanje broj zaposlenih za 10 ili koliko već procenata, a na ime toga su se u ministarstvima namnožili da bi se zadovoljile potrebe svih koalicionih partnera i one vlade, i one prethodne, i one prethodne, a i ove buduće, znači, od 2000. godine do dana današnjeg. U ministarstvima posle svake vlade ima 100 - 300 novih zaposlenih po ministarstvu, a onda to mora da se kreše na nekim drugim korisnicima budžeta. Šta će taj čovek koji je diplomirani pravnik, recimo, ima 25-26 godina radnog staža i ima dvoje dece koja idu u školu, dobio otkaz, nema šanse da dobije posao? On mora da radi težak fizički posao na skeli i ne može da traži od svog poslodavca da mu obezbedi šlem zato što vi, gospodo, imate Zakon o radu koji ste svojevremeno donosili za poslodavce a ne za radnike. I na to smo vas upozoravali, ali nas niste slušali.
Naravno, država treba da uvažava i poslodavce kao svoje poreske obveznike, kao ljude koji bi trebalo da doprinose razvoju države, ali smo mi u takvom ekonomski i socijalno teškom stanju, ova država Srbija, da nama radnici, odnosno nezaposleni i penzioneri, kao najugroženije kategorije ljudi u Srbiji a najbrojnije, moraju da budu na prvom mestu.
Zašto kažem da neko ne može da traži ni da ga poslodavac prijavi, ni da mu obezbedi šlem? Ne može, zato što će on da mu kaže – ako hoćeš, hoćeš, ako nećeš, hvala i doviđenja, imam ja zakon koji je donela Skupština Republike Srbije, koji kaže da čak iako sam zaposlenog otpustio mimo zakona, iako ga sud vrati na posao, ja ne moram da ga vratim, u obavezi sam da mu dam tri mesečne plate i da ga ne vratim na posao. Ko to od poslodavaca neće da uradi? Uradiće svako. Ako vi zakonom ne skrenete pažnju, odnosno zakonom ne obavežete poslodavce, pa makar taj poslodavac bila i država preko svojih nadležnih organa, onda nemojte da očekujete da će neko da radi u korist svoje štete.
Dakle, ako hoćemo da pomognemo da se zaista unapredi socijalna politika, politika zapošljavanja, oblast rada, onda morate da usvojite ovaj amandman i da se zna u čijoj je nadležnosti ta briga. Jer, zaista, Mlađo pored skijališta, pored "Fijata", pored raznih ugovora, uspelih, neuspelih, Bora, uzimanja provizije, pa onda vraćanja zato što mu ipak ne prođe taj posao... Znate, to je veoma teška matematika i nemojte da opterećujete čoveka da on vodi računa još i o radu i socijalnoj politici. On niti ume, niti ima volje. Gospodo, ako vi koji se zaklinjete u tu socijalno odgovornu vladu ne prihvatite ovaj amandman i ostale amandmane SRS-a, ja sad poručujem građanima Srbije – nećete imati socijalno odgovornu vladu, još jednom ste prevareni, imaćete vladu koja će voditi računa o poslodavcima, i to onim sa mnogo para a malo zaposlenih, koja će voditi računa o Mlađi Dinkiću i njegovim pulenima, naravno i ostalima iz kruga diktatora Borisa Broza.
Ali, govorićemo pojedinačno o njima kada budemo govorili o predlogu vlade, odnosno mandatara i članova vlade. Sada kada govorimo o zakonu o ministarstvima molim vas, kolege poslanici, zbog onih građana koji su nas doveli u ovaj parlament, a za sve nas, ma kojoj stranci pripadali, glasali su i zaposleni i nezaposleni, i oni koji su dobili otkaze i oni koji veruju da će posle tog otkaza dobiti neki posao, a neće, dakle zbog svih tih građana u obavezi smo da barem mi ovde vodimo računa o njima i zato vam predlažem da ovaj amandman usvojite. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine govori o danima i vremenu rada Narodne skupštine i glasi: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18.00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima."
Mi danas radimo, iako je, faktički, neradni dan - petak. Gospođo Čomić, upravo ste rekli da se rad produžava i posle 18.00 časova. Dakle, i jedno i drugo je po Poslovniku nesporno, ali nedostaje ono što nismo čuli ni juče ni danas, a to je - ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima. Vi ste sada u ulozi predsedavajućeg, trenutno menjate predsednika Narodne skupštine, i u obavezi ste da narodnim poslanicima i javnosti Srbije saopštite koji su to posebno opravdani razlozi da radimo posle 18.00 časova.
Danas su na dnevnom redu amandmani, odnosno rasprava u pojedinostima o zakonu o ministarstvima. Ta rasprava teče vrlo korektno, narodni poslanici se javljaju, govore o predloženim amandmanima, govore o amandmanima kolega iz drugih poslaničkih grupa. Dakle, sve je potpuno normalno i u skladu sa Poslovnikom i ne vidimo nijedan opravdan razlog da se radi u petak posle 18.00 časova. Možda postoji neki razlog, ali vi ste, kao što rekoh, u obavezi da taj razlog saopštite narodnim poslanicima.
Inače, pošto ste vi, gospođo Čomić, poznati kao logoreična žena, a to ste pokazali i u prepodnevnom delu ove sednice jer govorite sa tog mesta mimo Poslovnika... Vi odatle možete samo da narodnom poslaniku date reč, da eventualno izreknete opomenu narodnom poslaniku, ali ne možete da izričete nikakva upozorenja. To je ostalo zapamćeno još iz onog vremena kad ste bili potpredsednik gospođi Nataši Mićić, kada ste izricali upozorenja, nešto što nije postojalo ni onda u Poslovniku, a ne postoji ni danas. Dakle, umesto što pričate više od onog što možete po Poslovniku, molim vas da kažete ono što ste u obavezi po Poslovniku, a to je zbog čega danas radimo duže od 18.00 časova. Izvinjavam se, govorila sam 17 sekundi više.

Gospođo Čomić, povredili ste član 96, član 100. stav 3, član 104. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, a pre vas je gospođa Đukić-Dejanović povredila član 31. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Član 31. stav 2. kaže da predsednika Narodne skupštine, u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika Narodne skupštine koga on odredi, o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara Narodne skupštine. Upravo sam dobila informaciju od potpredsednika Nataše Jovanović i Božidara Delića da nisu obavešteni od strane Slavice Đukić-Dejanović ko će da je zamenjuje u njenom odsustvu.
Naravno, ne govorim ovo zato što je nama mnogo bitno da neko od srpskih radikala potpredsednika Narodne skupštine menja gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, nego upravo zato što je ovako neposlovnički i nedemokratski gospođa Čomić zasela na mesto predsedavajućeg i pokazala ovom rečenicom da se opozicija ništa ne pita i da je to na njeno lično zadovoljstvo. Upravo zbog toga vi, gospođo Čomić, sedite tu na osnovu nekog internog dogovora sa gospođom Đukić-Dejanović, a upozoravam vas na povredu člana 31. stav 2. Poslovnika.
Član 96. kaže: "Predsednik Narodne skupštine, kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine." Nemamo ništa protiv, gospođo Čomić, da se vi, poštujući član 96. Poslovnika, javite za reč, da neko drugi u međuvremenu predsedava i da lepo ovde izađete i iznesete stav Demokratske stranke koji ste odatle rekli, a to je da se opozicija, na vaše lično zadovoljstvo, ni za šta ne pita. I taj član ste prekršili.
Prekršili ste i član 100. stav 3. koji vas obavezuje da nakon obraćanja narodnog poslanika koji govori o povredi Poslovnika date objašnjenje. Objašnjenje nije vaš monolog, nije isticanje vaših političkih stavova, već objašnjenje da li je po vašem mišljenju, kao predsedavajućeg, Poslovnik povređen ili nije povređen.
Član 104. stav 1. ste povredili tako što ste sa mesta potpredsednika Narodne skupštine izneli to svoje mišljenje da se na vaše lično zadovoljstvo opozicija u ovom parlamentu ništa ne pita. Na taj način ste grubo prekršili odredbu člana 104. stava 1. koja kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, gospođo Čomić, ja razumem i mi razumemo da vi imate... Ne razumemo, ali vidimo da je Demokratska stranka zaista čvrsta u odluci da u Srbiji uvede diktaturu, mi to već danima pričamo. Jasno je građanima Srbije da je glavni diktator Boris Broz. Kada sam to danas rekla dobila sam jednu poruku, kažu - nemojte tako, nije Boris dostojan Broza, nego kažite Boris Brozić, to mu malo više priliči; to je pokušaj Broza.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 15 sekundi.)
Gospođo Čomić, da li ste sigurni da sam prekoračila vreme, s obzirom na to da sam citirala četiri člana Poslovnika? Ako jeste, poštujem, a ako niste, onda vas lepo molim, vašu logoreičnost na nekom drugom mestu ispoljavajte, možete sa ovog mesta da govorite...
Očigledno ne znate šta to znači, vi koji reagujete, ali uzmite rečnik stranih reči i pročitajte, biće vam sve jasno. Kao što će vam svima biti jasno da će opozicija u Srbiji i te kako da se pita, da ćemo i te kako da objašnjavamo građanima Srbije kako funkcioniše vlast u Srbiji, samo čekamo tu diktatorsku vladu, pa ćete da čujete šta imamo da kažemo.

Gospođo Čomić, zaista sam očekivala da ćete vi da koristite vaše iskustvo predsedavajućeg, koje doduše nije bilo pozitivno, ali za toliko vremena mogli ste nešto da naučite. Sve ovo što ste vi malopre pričali je potpuno u suprotnosti sa Poslovnikom. Upozoravam vas još jednom da ne možete da držite monologe, već samo možete vrlo kratko da date odgovor na primedbu, odnosno na intervenciju narodnog poslanika što se tiče povrede Poslovnika.
Niste u pravu kada ste objašnjavali kako vi menjate, koliko ste ravnopravni, šta ste ravnopravni... Ne vidim da tu horski govorite, niti je moguće da horski govore svi potpredsednici Narodne skupštine, ali naravno, nisam ni očekivala da ćete vi da kažete nešto što je u skladu sa Poslovnikom.
Molim vas, nemojte nikada više ni mene ni poslanike Srpske radikalne stranke da pitate nešto odatle, da bismo mi vama kao komšinice preko plota iz klupe odgovarali da li jesmo ili nismo zadovoljni vašim odgovorom. Zato nisam htela da vam kažem. Javila sam se da vam kažem da, u skladu sa članom 100. stav 4, nisam zadovoljna vašim odgovorom i tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da li su izvršene povrede četiri člana Poslovnika Narodne skupštine o kojima sam govorila.
Dakle, ne možete vi odatle da pitate i da vam poslanik sa mesta odgovori i klima glavom da li jeste ili nije. Sednice Narodne skupštine su javne i samo ono što se kaže ovde je rečeno i narodnim poslanicima i građanima Srbije i beleži se stenografski. Dakle, ako ćemo da ćaskamo, to možemo noćas posle ponoći kada se završi rad današnje sednice, a do tada probajte da poštujete Poslovnik, gospođo Čomić.

Narodni poslanik Vjerica Radeta. U ime poslaničke grupe SRS gospodin Dragan Todorović podneo je amandman na član 22, odnosno predložili smo brisanje člana 22. Član 22. govori o Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan.
Razumemo mi da kada neka skupštinska većina formira vladu onda ta skupštinska većina u dogovoru sa tom budućom vladom priprema predlog zakona o vladi i zakona o ministarstvima. Ali, postoje neki delovi ovog zakona koji zaista nikako ne mogu da opstanu u zakonu, odnosno ne mogu da opstanu u pravnom prometu, niti u praksi buduće vlade.
Kada je reč o Nacionalnom investicionom planu, građani Srbije odlično znaju kako su se sredstva iz tog NIP-a zloupotrebljavala u ovoj prethodnoj vladi i zna se ko je konkretno bio egzekutor zloupotreba kada su u pitanju sredstva iz NIP-a. Dragan Đilas, koji je bio ministar bez portfelja, raspolagao je sredstvima iz NIP-a kao da mu je te narodne pare tata ostavio. Kako ih je raspodeljivao? Preko Narodne kancelarije predsednika Republike.
Podsećam vas da je svojevremeno Boris Tadić formirao Narodnu kancelariju potpuno suprotno Ustavu i tadašnjim zakonima, da je na čelo te Narodne kancelarije postavio Dragana Đilasa, da su se u budžetu Republike Srbije godinama provlačila sredstva za Narodnu kancelariju, a da smo mi iz Srpske radikalne stranke svaki put kada je usvajan budžet intervenisali i podsećali da Narodna kancelarija nije ustavna kategorija i da ne može biti ni direktni ni indirektni korisnik budžetskih sredstava.
U međuvremenu je ta Narodna kancelarija uznapredovala tako što su Boris Tadić i Dragan Đilas po opštinama širom Srbije, tamo gde su "žuti" imali vlast, otvarali narodne kancelarije u prostorijama koje su uzimali od lokalnih samouprava, odnosno u zgradama opština ili u najboljim poslovnim prostorima na najboljim lokacijama na teritoriji te opštine. Ta Narodna kancelarija je zapravo služila za pranje para.
Preko Narodne kancelarije su vršene i zloupotrebe slične onima o kojima je gospodin Dragan Todorović govorio danas u prepodnevnom delu ove sednice, odnosno preko Narodne kancelarije iz Beograda i narodnih kancelarija po "žutim" opštinama Demokratska stranka je kupovala volju birača širom Srbije. Čuli ste danas na koji način se to radilo. To je samo jedan od načina.
Svi građani Srbije, oni koji su glasali za Demokratsku stranku i oni koji nisu, odlično znaju, kao i svi vi koji sedite ovde u sali, da su se na dan izbora, ne samo ovih poslednjih, nego i predsedničkih i onih prethodnih, delili paketi hrane, da se po kućama delilo po pet i deset evra, da se na taj način vređalo dostojanstvo građana. Nažalost, pošto je DOS od 2000. godine toliko uništio materijalno ovaj narod, ljudi su čak prihvatili ta sitna, bedna sredstva ili te pakete i davali svoj glas toj stranci, zato što su morali, jer su se služili onim jednim glasačkim listićem. Znate to staro pravilo, to vam je još Bane Ivković uveo u ono vreme kada je pomogao Đinđiću, sećate se svi tog vremena, kada se sa jednim praznim glasačkim listićem okrene više krugova i na taj način se zloupotrebljava volja građana.
Ta Narodna kancelarija i te narodne kancelarije u međuvremenu su, od prošlog saziva Vlade, prerasle u nešto što je nazvano Nacionalni investicioni plan. To je, zapravo, bila vlada u Vladi. U Nacionalni investicioni plan se ubacuju sva sredstva od privatizacije; naravno, to su pare građana Srbije, kojima raspolaže jedan čovek. U prošlom sazivu taj čovek je bio Dragan Đilas. Ljudi na terenu, u opštinama gde su na vlasti bili oni koji nisu u okviru ove grupacije koja je činila dosadašnju Vladu Republike Srbije, a pogotovo tamo gde nisu bili predstavnici Demokratske stranke, odlično znaju kako se raspolagalo sredstvima toga fonda. Niti se znalo kad se raspisuju konkursi, niti se znalo ko je taj ko ocenjuje programe na osnovu kojih su dodeljivana sredstva. Dragan Đilas je preko tog Nacionalnog investicionog plana upravljao svim resorima, zapravo kompletnom Vladom Republike Srbije, jer je isključivo od njega i Mlađana Dinkića zavisilo da li će neko dobiti sredstva za realizaciju nekog plana i nekog programa iz Vlade ili sa nivoa lokalne samouprave.
Sad imamo, dakle, Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.
Ne znamo ko će biti ministar ovog ministarstva, ali ko god da bude, unapred izražavamo sumnju da će zloupotrebljavati ta sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Ko god da bude, to će biti kao i do sada, kada je u pitanju Dragan Đilas, kao kad pustite kozu da čuva kupus. Ne može se dozvoliti da u okviru jedne vlade postoji još jedna vlada. Kakva god da je, Vlada Republike Srbije koja bude imala 126 glasova narodnih poslanika će biti legitimna, odnosno legalna vlada. Naravno, poslanici iz opozicije, bar što se tiče Srpske radikalne stranke, koristiće svoje pravo da na svakom mestu kritikuju rad Vlade tamo gde on bude za kritiku. Dakle, ne govorimo sad sa tog aspekta, nego govorimo o jednoj realnosti koja je, što se tiče srpskih radikala, neprihvatljiva.
Šta predviđate u ovom zakonu kao nadležnost Ministarstva za Nacionalni investicioni plan? Radi javnosti Srbije, iako su svi narodni poslanici dobili ovaj predlog, ne tvrdim da su ga svi pročitali jer vidim da ne učestvuju u radu, ali radi javnosti Srbije, da bi se znalo zbog čega mi želimo da se ovo briše i da ovo ministarstvo ne postoji... Kažete: "Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: Nacionalni investicioni plan...". Ovo je toliko visokoumno da zaista ne znam ko smisli ovakvu rečenicu. Dalje, to isto ministarstvo će obavljati poslove vezane za sistem, razvoj i unapređenje projekata Nacionalnog investicionog plana. To je prosto neverovatno. Dakle, formulišete nešto što je besmisleno. Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan obavlja poslove vezane za Nacionalni investicioni plan, za sistem, razvoj i unapređenje projekata Nacionalnog investicionog plana. To je zaista smešno.
Dalje: "... strateško planiranje, iniciranje i sprovođenje projekata zajedno sa nadležnim ministarstvima...". Ako će to raditi zajedno sa nadležnim ministarstvima, zašto to ne rade samo ta nadležna ministarstva? Zar to nije jedino moguće i jedino u skladu sa našim političkim i pravnim sistemom? Kažete: "...raspisivanje i sprovođenje javnog poziva za odabir projekata...". U ovoj sali na ovoj strani gde sede poslanici Srpske radikalne stranke ima ljudi koji su bili predsednici opština u onom prošlom sazivu (naravno, po volji građana sa te teritorije) i odlično znaju da nisu mogli da se približe tom Nacionalnom investicionom planu samo zato što su bili iz SRS-a.
Dalje kažete: "...predlaganje Vladi projekata Nacionalnog investicionog plana...". Utvrđuje Nacionalni investicioni plan zajedno sa drugim ministarstvima pa ga predlaže Vladi, on je unutar Vlade, i tu se zatvara krug. Zaista nerazumljivo. "Projektovanje budžeta za projekte iz Nacionalnog investicionog plana" – stvarno bih volela da iskreno kažete da li vi vidite koliko je ovo nerazumno, koliko je ovo, da ne preteram, glupo, ali zaista jeste, koliko je besmisleno ovo što je napisano kao delokrug rada ovog ministarstva.
Kaže: "...učestvovanje u implementaciji i praćenju ostvarivanja projekata po fazama...". Pa, ako se odrede nekakva sredstva onda, naravno, u resornim, nadležnim ministarstvima postoje organi, odnosno delovi tih ministarstava koji će to da prate. "Nadzor nad sprovođenjem projekata" – to je isto kao i ovo malopre, samo ste malo razradili da bi bilo više teksta.
Saradnja i koordinacija sa ministarstvima – to je neverovatno. Za jedno od ministarstava kažete u zakonu o ministarstvima da će sarađivati sa ostalim ministarstvima u Vladi! Ne znam šta će onda biti sa ovim ministarstvima za koja to niste napisali. Da li to znači da ostali međusobno neće da sarađuju, nego samo ovo ministarstvo? Ili je ono posebno važno zato što će sve pare proći kroz ovo ministarstvo, pa onda onaj ko bude dobar sa tim budućim ministrom ili ko bude iz njegove stranke, eto njemu para, ne samo za opštinu.
Saradnja i koordinacija sa organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave – dakle, kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave svi odlično znamo kakvo nam je iskustvo bilo u ovom prethodnom periodu sa Đilasom kada su u pitanju ova sredstva. Kada su u pitanju organi autonomnih pokrajina, onda imamo sveže primere; govorila sam više puta o tome kakav je odnos Demokratske stranke prema organima autonomnih pokrajina, a ovaj put mislim na AP Kosovo i Metohija. To ste pokazali time što niste učestvovali u formiranju srpske skupštine na Kosovu i Metohiji uz obrazloženje da čekate da se u Srbiji izabere nova vlada, pa da ćete onda, u skladu ne znam sa čim... Ne znam kakve to veze ima sa novom vladom ako su završeni, ako je napravljen dogovor, ako su delegirani predstavnici svih stranaka. Zašto nećete da poštujete volju građana srpske nacionalnosti, odnosno nealbanske nacionalnosti, jer ima i Roma i muslimana u toj skupštini? Dakle, zašto ne poštujete volju birača na Kosovu i Metohiji, nego čekate da se formira Vlada? Potpuno nerazumno.
Da podsetim, pre svega radi građana Srbije, novoizabrani predsednik opštine u Štrpcu Zvonko Mihajlović, iz Srpske radikalne stranke, nije mogao da uđe u zgradu opštine u Štrpcu zato što je tamo zaseo gospodin iz Demokratske stranke, koji je inače izabran na onim izborima kada je bio apel svih... Naravno, od kada je Kosovo i Metohija pod okupacijom mi srpski radikali smo uvek apelovali da se ne daje legitimitet tim tzv. kosovskim organima i da se ne učestvuje na izborima. E, taj demokrata je učestvovao na izborima i on je tada, 2002. godine, izabran za predsednika opštine. Nije dozvolio Zvonku Mihajloviću da uđe u zgradu opštine. Obrazloženje je bilo da je on uspostavio odličnu komunikaciju sa UNMIK-om i da nema potrebe da se on sada menja, iako je Zvonko Mihajlović pobedio drastičnom većinom u Štrpcu za mesto predsednika opštine, odnosno lista Srpske radikalne stranke.
Vidim da ističe petnaesti minut, samo još jednu rečenicu. Kažete na kraju da će ovo ministarstvo za NIP da vodi poslove podsticanja ostvarivanja međunarodne saradnje u oblastima od značaja za NIP. Naravno, to se vrlo jasno odnosi na prodaju NIS-a i EPS-a, a to su poslednje velike pare u Srbiji koje ćete proćerdati na štetu građana Srbije kroz ovu novu vladu. Zato vam treba Ministarstvo za NIP.
Videćemo u ponedeljak, ili kad već planirate sednicu o Vladi, koga planirate ovde za ministra. Onda ćemo biti potpuno sigurni da smo u pravu kada tvrdimo da NIP, odnosno Ministarstvo za NIP treba ukinuti. Pre dva dana ste se igrali tim da li ćete ili nećete ukinuti Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje je od izuzetnog značaja i za koje smo se mi zalagali kroz amandmane već u dva prošla saziva Skupštine i za vreme dve prethodne vlade. Naravno, da biste zadovoljili javnost, kažete - ipak smo poslušali, pošto javnost reaguje na veliki broj ministarstava. Šta ćete da ukinete? Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Pa kad vam je dovedena skupštinska većina u pitanje, onda ste rekli - nećemo, šalili smo se, vraćamo to ministarstvo. Dakle, vrlo neodgovorno, vrlo neozbiljno.
Zašto niste poslušali poslanike opozicije iz svih stranaka, i SRS-a, i DSS-a i LDP-a, koji je u ovom delu opozicija, verovatno iz drugih motiva i razloga, ali u svakom slučaju, imali ste stav svih iz opozicije da Ministarstvo za NIP ne treba da postoji. To ste ignorisali zato što je to deo koalicionog dogovora.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Predloga zakona je još jedan od članova ovog predloga zakona koji može da izgleda kao prihvatljiv, ali u suštini može biti veoma opasan. Ako imate iskrene namere prema državi Srbiji onda je neophodno da to pokažete tako što ćete usvojiti ovaj amandman.
Odbili ste da usvojite amandman kolege Pelevića kada je u pitanju Kosovo i Metohija objašnjavajući to nekakvim jezičkim formulacijama, ili ne znam kako ste već rekli, a u suštini uradili ste nešto što može biti veoma opasno po opstanak Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Zašto mislim da ovaj član 27. na sličan način može biti izuzetno opasan? Zato što vi kažete da sva ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju i staraju se o njenom unapređenju i obezbeđuju usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije. Vi znate i građani Srbije znaju koliko je zemalja koje su članovi Evropske unije priznalo nezavisnu lažnu državu Kosovo. Šta ako se na nivou Evropske unije donese nekakav propis koji će da formalizuje to što su te zemlje pojedinačno uradile i da EU... Evo, slanje Euleksa na teritoriju Kosova i Metohije je prvi korak. Da li će onda ovaj član 27. i vas da obavezuje da donesete takve propise koji će priznati nezavisnost Kosova na teritoriji Republike Srbije?
Dakle, ponavljam, ako ste svi vi koji ćete činiti Vladu, odnosno vi kolege poslanici koji ćete podržati i birati ovu vladu iskreni u tome da je Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije i da niko od vas nikada neće nešto drugačije ni zvanično ni nezvanično reći, onda zaista ne vidimo zašto se ne bi prihvatio ovaj amandman koji samo... Suštinski, ovo što ste napisali ostaje, ali se dodaje – poštovaćemo, usklađivaćemo se sa propisima Evropske unije u toj meri koliko je to u interesu Republike Srbije i njenih građana. Verujte, usvajanje ovog amandmana ništa ne boli, a ovakav član, bez ovog amandmana, može mnogo da boli.
Želim najpre da podsetim građane Srbije da smo imali naš pregovarački tim za Kosovo i Metohiju, da je između ostalih u tom pregovaračkom timu bio gospodin Leon Kojen i da je u jednom momentu gospodin Leon Kojen napustio taj pregovarački tim zato što je gospodin Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, kada je u pitanju Kosovo i Metohija jedno govorio javno u odnosu na javnost i građane Srbije, a potpuno drugu priču pričao onima sa kojima se pregovaralo. Dakle, takvih opasnosti se plašimo.
Znate da su skoro sve poslaničke grupe pre nekih 10 - 15 dana primile ovde jednog parlamentarca iz nemačke liberalne partije. Taj čovek je razgovarao i sa poslanicima Srpske radikalne stranke. Dugo smo razgovarali. Planirao je da razgovaramo pola sata, a razgovarali smo duže od sat vremena, jer njemu nije bilo jasno kako mi sve ono što govorimo javno, sve što iznosimo i građanima Srbije i evropskoj i svetskoj javnosti, isto to kažemo i u razgovoru sa njim, zar ne možemo biti malo fleksibilni, onako kako su to predstavnici drugih stranaka. Čovek je otvoreno rekao – kada vaši zvaničnici govore sa nama o Kosovu i Metohiji u četiri oka onda nam priznaju da je njima Kosovo i Metohija teret i da jedva čekaju da se oslobode, da ih neko na međunarodnom nivou natera da na neki način priznaju Kosovo, da bi to bilo olakšanje za predstavnike te vlasti, odnosno zvaničnike, tako čovek kaže, da bi to bilo olakšanje za građane Srbije i za državu Srbiju.
Dakle, ovaj amandman uopšte nije slučajan i nije nikakav hir. Tvrdim da je ovaj amandman nešto što mora da bude usvojeno ukoliko hoćemo da budemo sigurni da nikome neće pasti na pamet da uradi nešto što bi bilo na štetu Srbije. Kada ovo govorim prevashodno mislim na Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Pomalo me plaši činjenica da niste prihvatili ni amandman gospodina Pelevića, a nećete ni ovaj gospodina Mirovića. Plaši nas pomisao da se nešto krije iza onoga što ste govorili u izbornoj kampanji i ovoga što govorite sada prilikom formiranja Vlade. Ako ste iskreni, ponavljam, onda prihvatite amandman, da smo svi mirni, da ne razmišljamo.
Imamo Ustav, imamo Zakon o ministarstvima. I jedno i drugo obavezuje da vodimo računa i da vodite računa o državi Srbiji, naravno, sa Kosovom i Metohijom u sastavu države Srbije.
Ako niste spremni da prihvatite ovakve amandmane i ako niste spremni da nam kažete zbog čega to nećete, iako u neformalnim razgovorima... Pošto nikada ne iznosim javno ono što neformalno razgovaram, moram da kažem, neki ljudi sa kojima sam razgovarala neformalno, a radi se o ljudima iz skupštinske većine, rekli su da nemaju ovlašćenja da prihvate amandman gospodina Pelevića koji se odnosi na Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije, nedvosmisleno i nesporno rečeno. Ako vi, kolege poslanici koji ste potpisnici ovog Predloga zakona o ministarstvima, nemate ovlašćenja da reagujete i da prihvatite neki amandman, onda nam lepo recite ko je to vama napisao ovaj predlog, ko vas je naterao da ga potpišete i ko vam je to rekao da ne smete da menjate ništa od onoga što je napisano u tom predlogu.
Navikli smo da skupštinska većina izigrava igračku u rukama Vlade Republike Srbije, ali sada nemamo tu vladu za koju ćete vi da glasate, pa ne možemo da kažemo da je vlada ta koja vam je ovo napisala. Vi očigledno niste, jer ne smete da menjate, nemate ovlašćenja da prihvatate amandmane koji zaista poboljšavaju tekst zakona, koji nas učvršćuju u jedinstvu da nikome neće pasti na pamet da prizna Kosovo, odnosno da je za sve nas Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije. Ne smete to, nećete. Onda nam bar jasno i glasno kažite od koga ne smete, ko vas je naterao da nam predložite ovakav zakon, ko vas tera da formirate Vladu, ko vam formira Vladu? Zaista je očigledno, nije nikakva paranoja, ali je očigledno da ovde postoji nešto čega svi treba da se plašimo.
Još jedan poziv, nije kasno ni da u danu za glasanje glasate za amandman gospodina Pelevića, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Ako sada niko od vas ne može da kaže da je prihvatljiv amandman kolege Dejana Mirovića, razmislite, konsultujte one što su vam napisali ovo što ste vi napisali kao svoje, pa kada se bude glasalo glasajte i za ovaj amandman. Verujte, biće i vama lakše.
Ako u ovom parlamentu donesemo zakon koji će obuhvatiti i ova dva amandmana, onda vi, a neki od vas će biti članovi Vlade, neki će podržati Vladu, nemate više nikakve bojazni da će ovi što vas teraju da radite sve to što radite da vas teraju da radite suprotno zakonu koji mi ovde budemo doneli.
Učinite da vama bude lakše, učinite da građani Srbije budu sigurniji. Prihvatite ove amandmane. To je najmanje što građani, Srbi sa Kosova i Metohije očekuju od vas. Naravno, nemaju oni preterano poverenje ni u ovu skupštinsku većinu, ni u tu buduću vladu koju ćete vi da formirate. Pokazali su to na izborima.
Vidim da su neki od vas nestrpljivi zato što ste se, valjda, okupili da glasate. Neko vas je pogrešno informisao da ćemo završiti do 19 časova, a mi smo razumeli da ste se vi okupili da čujete nešto pametno. Zato o svakom amandmanu govorimo onoliko vremena koliko nam Poslovnik dozvoljava.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je ovo poslednji amandman na Predlog zakona o ministarstvima, da zaključimo ovaj deo rasprave, odnosno da u najkraćem pokušam da objasnim građanima Srbije šta je to što ćete vi, ako uspete da se sastavite večeras, ovde da usvojite.
Ostalo je nejasno zbog čega tolika žurba, ostalo je nejasno ko vam je napisao predlog ovog zakona, jer smo danas čuli da predlagači ne mogu da usvoje određene amandmane koji su apsolutno opravdani, čak i prema mišljenju dela poslanika koji su, za razliku od ovih što su došli samo da glasaju, zaista danas bili ovde ceo dan. Mislim na ovu skupštinsku većinu.
Ostalo je nejasno zbog čega niste postupili u skladu sa članom 196. Ustava, a četvrti stav člana 196. Ustava kaže da zakoni i drugi akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i da mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja. Dakle, kada je predlagač govorio o predlogu ovog zakona propustio je da odgovori na pitanje koji su to posebno opravdani razlozi i da li uopšte postoje posebno opravdani razlozi. Ovaj zakon, kada ga izglasate za možda sat vremena, već stoji tamo negde u "Službenom glasniku", kod vašeg partijskog kolege Gavrilovića, čeka samo da ga neko odavde pozove telefonom, već je to sve odštampano, već je broj "Službenog glasnika" utvrđen, samo se čeka da mu se kaže - prošao je zakon, puštaj u proceduru i da možete da kažete da ste spremni za formiranje Vlade.
Koliko jeste, videćemo, jer vaša žurba da ovaj zakon donesete po svaku cenu, makar i u ponoć, govori o tome koliko ste sigurna skupštinska većina i koliko ste se sigurno dogovorili o formiranju Vlade, koliko, zapravo, strahujete da li će neko od onih sa kojima ste se dogovarali da se predomisli ili, još gore, da vam traži još nešto, pa da onda tome date nešto na uštrb (govorim o vama "žutima", koji ste okosnica ove nove vlade), pa onda morate da pravite neke trange-frange kombinacije u okviru vaše stranke. Sve to govori o tome koliko je sve ovo na klimavim nogama.
Ovo nije prvi put, ali verujem da je građanima Srbije degutantno da se svaki put o Vladi, sada o zakonu o ministarstvima, verovatno u ponedeljak i o Vladi, raspravlja do kasnih večernjih sati. (Dobacivanje iz sale.)
Pričaću, gospođo iz Saveza komunista, Gorice Mojović, onoliko koliko mi Poslovnik dozvoljava. Ako se vama to ne dopada, a ceo dan niste bili tu i niste, što se mene tiče, ni sada morali da dođete...
Kada budemo raspravljali o Vladi, o konkretnim predlozima budućeg mandatara – kažu novine da je to Mirko Cvetković, nisam čula da je to medijima direktno rekao Boris Broz, diktator Srbije – i kada budemo videli tačno koja su imena koja se nude građanima Srbije, onda će videti građani Srbije kolika je prevara i ova buduća vlada, koliko je loš ovaj zakon.
Mi obično ne raspravljamo ni o predlogu zakona o Vladi, ni o predlogu zakona o ministarstvima, zato što prepuštamo onome ko formira Vladu da donese i taj zakon koji će da reguliše sam način funkcionisanja Vlade i koja su to ministarstva itd. Ovaj put smo napravili izuzetak zato što ste vi drastično promenili i odnose u državi i formiranjem nekih novih ministarstava i zaobišli naše amandmane koji su se odnosili na tvrdnju, kroz ovaj zakon, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Kada budete večeras doneli ovaj zakon ostaće nejasno da li ćete zaista da se zalažete da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Republike Srbije. Ostaće nejasno zašto opet formirate Vladu tako da sve pare dajete Mlađanu Dinkiću na raspolaganje; sve narodne pare, da dajete vaše ne bih vas ni pitala zašto. Ostaje nejasno zašto formirate vladu u Vladi kroz Nacionalni investicioni plan. Ostaje mnogo toga što je nejasno i što je, sasvim sam sigurna, nejasno i građanima Srbije, iako mi ceo dan ovde pokušavamo da iznesemo naše stavove. Nismo mi nejasni, građani Srbije nas jesu razumeli. Budite sigurni, nisu razumeli koaliciju koja sedi sa ove strane i koja će glasati za Vladu.
Počeli ste da se okupljate oko 19 časova, držite jedni druge za ruke da se ne razbežite, dolaze i pijani i bolesni, kakvih sve nema.
Dobro, vi ste uspeli, onaj ko ima 126 narodnih poslanika ima skupštinsku većinu. Mi to kao demokratski orijentisana stranka poštujemo, ali budite sigurni da tako sklepanu većinu građani Srbije neće poštovati, već sada ne poštuju. Već sada imate problema i u svojim strankama i sa građanima, vi koji se eventualno pojavljujete na ulicama svojih gradova i mesta gde živite. To je vaš izbor, to je vaša stvar. Nažalost, veoma loš izbor za građane Srbije, nažalost, još jedan, nadamo se ne dug, period novih otpuštanja, neobezbeđivanja novih radnih mesta, novih skupih školarina, nepovećanja penzija. Sve suprotno od onog što ste građanima Srbije obećavali.
Vidimo se kada budete raspravljali o Vladi. Čućete naše mišljenje o svakom ministru pojedinačno. Ali, i da su najbolji, na osnovu zakona o Vladi i na osnovu zakona o ministarstvima koje ćete večeras da usvojite ta vlada ne može biti za dobro građana Srbije, jer očigledno neće biti reči o socijalno odgovornoj vladi, kako Boris Broz voli da je zove samo zato da bi objasnio neobjašnjivo. Biće to jedna štetočinska vlada na žalost građana Srbije. Mi smo tu da je kritikujemo, a sada, nadam se da ćete uspeti i da ste se nahvatali da obezbedite skupštinsku većinu. Mi nećemo učestvovati u glasanju, ali bićemo tu da kontrolišemo kako vi to radite.

Po Poslovniku, član 225. Ne razumem zašto poslanici DS ovako reaguju na izlaganje kolege Petra Jojića. Vaša prijateljica, prijateljica i Borisa Tadića i Zorana Đinđića, Karla del Ponte u svojoj knjizi je napisala da je mafijaški premijer Zoran Đinđić od nje tražio da Vojislava Šešelja odvede u Hag i da ga odande ne vraća. Zaista ne znam zašto skačete na takve informacije.
Danas nisam bila u prepodnevnom delu rada zato što sam preko interneta pratila suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu i po ko zna koji put sam bila izuzetno ponosna što sam iz SRS dr Vojislava Šešelja, što sam njegov blizak saradnik i prijatelj, što sam njegov savremenik, jer je i danas, po ko zna koji put, i videće to građani Srbije večeras u odloženom prenosu, rekao da se on u Haškom tribunalu bori ne za sebe, jer nema razloga, on nema od čega da se brani, već želi da odbrani čast dobrovoljaca SRS i srpskog naroda.
U međuvremenu sam dobila informaciju da je Žalbeno veće Haškog tribunala, tzv. Haškog suda, donelo odluku da se Naser Orić, ratni komandant muslimanske vojske u Srebrenici, oslobađa svih optužbi, uz obrazloženje da nije sporno da je nad Srbima na području Srebrenice učinjen zločin, ali da nema dovoljno dokaza koji optužuju Nasera Orića. To je još jedan od skandala Haškog tribunala, ali je to skandal države Srbije. Posle takve presude, posle takvog čina Haškog tribunala, niko od zvaničnika Srbije ne reaguje.
Slušala sam na ovoj soroševskoj antisrpskoj B92 televiziji, kaže - komentar stručnjaka za međunarodno pravo. Očekujem nekog pravnika, kad ono - Nataša Kandić, žena koja nikada iznutra nije ni videla Pravni fakultet, možda je prolazila pored, i ona je stručnjak za međunarodno krivično pravo.
Onda, kaže, Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine ovde u Beogradu, u Srbiji, i ovo je odgovor, kolega Jojiću, pošto sam slušala šta je rekao gospodin Vekarić, kaže da apeluje na Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, na kantonalna tužilaštva u Bosni i Hercegovini, da bar oni pokrenu postupak protiv nekih izvršilaca kojima je komandovao Naser Orić, a ono što je istina i što nije rekao Bruno Vekarić je takođe ...

Zahvaljujem.

Član 225. Poslovnika.
Dakle, ono što je istina kada je u pitanju najpre saradnja sa Haškim tribunalom, kako je doživljavate vi iz ove vladajuće novoformirane koalicije, a bogami i oni pre vas, i saradnja s državnim tužilaštvima Srbije i ustaške države Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine, ogleda se upravo kroz slučaj Nasera Orića.
Naše Specijalno tužilaštvo – gospođo Slavice Đukić-Dejanović, niste mi vratili vreme, hvala lepo – dakle, naše Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, znate kako sarađuje sa ovim državnim tužilaštvima ove dve republike?
Tako što ovaj Vukčević, specijalni tužilac za ratne zločine, dobije nalog, on apeluje na kantonalna tužilaštva i na državno Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, a on dobije nalog kantonalnog tužioca iz Tuzle, gospođa se zove Fatima, prezimena ovog momenta ne mogu da se setim, i njemu ta gospođa Fatima nalogom zadaje da on pokreće postupak, da vodi postupak protiv nekih lica koje oni u Kantonalnom tužilaštvu u Tuzli smatraju odgovornim za neke navodne ratne zločine na teritoriji opštine Zvornik, recimo.
On to, onako, kao kučence, naravno, podvije rep, odmah brže-bolje pokreće postupak, privodi ljude, saslušava svedoke, prikupljaju nekakvu dokumentaciju, a on ne može da zatraži od te gospođe iz Kantonalnog tužilaštva u Tuzli, niti od državnog tužioca u Sarajevu, da pokrene postupak protiv svih onih zločinaca koji su ubijali Srbe u Bosni i Hercegovini.
Podsećam vas na 10.000 ubijenih Srba u Sarajevu, na oko 3.500 ubijenih Srba na području Srebrenice, Bratunca, Kravica. Dakle, mi stalno pokušavamo da amnestiramo one koji su ubijali Srbe u bivšim ratovima i stalno pokušavamo sebi da nametnemo da mi nešto kao moramo da se ograđujemo od svoje prošlosti. Naravno, mi srpski radikali se zalažemo za to da svaki zločin bude otkriven, da svaki zločinac odgovara za ono delo koje je učinio. Zločin ne može biti apstraktan, svaki zločin ima svog izvršioca i svako treba da odgovara za zločin koji je učinio.
Zašto sam krenula na ovaj način da govorim? Zašto sam rekla da nisam bila jutros ovde, pa sam tek sad videla da je Zakonodavni odbor utvrdio da amandman koji sam podnela na član 3. Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije? Naravno, govoriću o tom amandmanu kada bude na dnevnom redu, a radi se o tome da sam kroz ovaj amandman tražila da se iz nadležnosti Ministarstva pravde briše obaveza Ministarstva pravde da i dalje hvataju i isporučuju Srbe haškom kazamatu.

Kažu u Zakonodavnom odboru kolege iz DS da nije u skladu sa našim ustavnim sistemom nazvati to u Hagu kazamatom, a ja pitam, ali nema kolege Vlatka Ratkovića da mi objasni, gde je u Ustavu Republike Srbije regulisano postojanje haškog kazamata i bilo kakva saradnja Srbije sa tim tzv. sudom. Posle ove današnje presude ...