Kolega Momčilov, teško da ćete isprovocirati ovde prisutnog ministra na komunikaciju sa narodnim poslanicima. On će u maniru Koštuničinih ministara na kraju ove rasprave da izađe i da pola sata drži predavanje narodnim poslanicima, ali mi smo već navikli na to, tako da ne obraćamo pažnju. Mi smo tu da kažemo šta mislimo o vladinim predlozima, o predlagaču, o Vladi, o ministrima i, kao što vidite, mi to uredno radimo.
Pre nego što počnem o ovom amandmanu dužna sam da kažem jednu ispravku, jer su me zvali neki ljudi koji su bili na prelazu u Kuzminu, kada su prelazili iz Republike Srpske; dakle, ja sam jutros rekla da su šolju čaja plaćali 10 evra, ispravili su me, rekli su mi da su ljudi koji su nosili oznaku Crvenog krsta čašu vode naplaćivali 10 maraka, a šolju čaja 50 maraka. Toliko o humanosti određenih ljudi.
Koleginica Nataša Jovanović, kada je govorila o svom amandmanu, spomenula je svoju prijateljicu koja je pratila humanitarnu pomoć, jer nije imala poverenja u predstavnike Crvenog krsta.
Naravno da nije ni mogla da ima poverenja, jer svi mi, pogotovo mi koji smo na neki način, poreklom vezani za te krajeve koji su danas okupirani od strane ustaške hrvatske države, znamo šta se sve dešavalo na tim terenima u vreme rata, znamo da je humanitarna pomoć sakupljana i u Beogradu, i širom Srbije.
Učestvovali smo svi u sakupljanju te humanitarne pomoći i onda smo saznavali šokantne činjenice, recimo da su u nekim selima i gradovima, u tim delovima gde je humanitarna pomoć slata, predstavnici Crvenog krsta otvarali svoje prodavnice, pa onda odavde odvezu humanitarno sakupljenih nekoliko šlepera brašna i onda ih tamo u svojoj prodavnici prodaju po 100 maraka, u to vreme, džak brašna.
Takve stvari su se dešavale, mi sve to znamo i zato imamo ovakav odnos, ne prema pojmu neke humanitarne organizacije, naravno ne. Govorimo o konkretnim slučajevima koji su se, nažalost, dešavali i nemaju građani Srbije poverenja u takve organizacije.
Nemaju ni danas građani Srbije poverenja u Crveni krst, jer kada je u pitanju neka konkretna humanitarna akcija, zašto se preko Crvenog krsta ne sakupi pomoć za malog Marka Teodorovića, ovog dečaka iz Zemuna za koga treba da se sakupi 300 hiljada evra za operaciju srca. Neće ljudi to da rade preko Crvenog krsta, ali naravno, humanost građana Srbije se pokazuje na delu.
Nadam se, ubeđena sam da će tih 300 hiljada evra za Marka Teodorovića da se skupi i da će on otići na tu operaciju, ali naravno, ne zato što je tu nešto učinio Crveni krst, nego zato što građani Srbije jesu humani ljudi i saosećaju sa Markom i sa njegovom porodicom i učiniće to dobro delo.
Dakle, mi govorimo sa sasvim drugog aspekta o ovom problemu i o ovom zakonu. Amandman koji sam podnela na član 13. u ime poslaničke grupe SRS logičan je sled amandmana koji sam podnela na član 7. i svih amandmana o kojima su govorile kolege iz Srpske radikalne stranke. Ovaj član se odnosi na finansiranje Crvenog krsta.
U obrazloženju zakona na ovoj poslednjoj stranici se kaže: "Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i to u okviru razdela Ministarstvo zdravlja - budžetski fond za finansiranje Crvenog krsta." Ako ovo jeste ovako, šta će vam sada ovaj član 13. koji nešto drugo govori?
Dakle, ponoviću ono što sam jutros rekla, ceo zakon vam je u koliziji sam sa sobom, a pojedini članovi između sebe su u neverovatnoj koliziji, pre svega sa onim stavom prvim člana 1. ovog zakona.
Kažete, između ostalog, kod finansiranja: "Organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave mogu obezbediti i dopunska sredstva za finansiranje programa i delatnosti Crvenog krsta Srbije koje nisu obuhvaćene u stavu 1. ovog člana." Prvo, koja su to dopunska sredstva, šta znači u zakonu - mogu. Zakon mora da kaže nešto mora, nešto će se desiti, a zakon ne može da kaže da se nešto može. Ako se u zakonu kaže da nešto može, to znači da ne mora, to znači da ostavljamo nekome na dobru volju, a to dalje znači zloupotrebu.
Šta dalje znači da mogu da se sakupe dopunska sredstva za finansiranje programa i delatnosti Crvenog krsta? Zašto bi se sakupljale za finansiranje delatnosti Crvenog krsta, jer ako može lokalna samouprava da sakupi ta sredstva, onda će da ih da konkretno u neku humanitarnu akciju poput ove humanitarne akcije za spas života Marka Teodorovića iz Zemuna. Dakle, ne trebaju posrednici, treba humanost pokazati na delu, a pogotovo ne treba zakonom predvideti mogućnost da onaj ko primenjuje zakon može lepo i da ga zloupotrebljava.
Ne mogu da prihvatim ovakve formulacije, gospodine ministre, u zakonu – da nešto može. Nešto mora. Ako je u zakonu, onda to mora ili ne postoji. To "može" jednostavno nije u skladu sa našim pravnim sistemom. Odakle vi ovo prepisujete; tamo to možda može tako, ali u Srbiji ne može, u pravnom sistemu Srbije ne može. Mi moramo da donosimo zakone sa jasnim, konciznim, preciznim pravnim normama, da kod primene te norme nema zloupotrebe, nema širokih tumačenja, da zakon može da se upotrebljava, a ne zloupotrebljava.
Dalje, u poslednjem stavu kažete: "Sredstva preneta Crvenom krstu Srbije iz budžeta Republike, budžeta AP i budžeta jedinice lokalne samouprave podležu sistemu kontrole i revizije na način utvrđen zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike."
Tek u ovo nemamo poverenja, jer tri dana su ovde poslanici Srpske radikalne stranke, dok smo pričali o budžetu u načelu i u pojedinostima, skretali pažnju vašem ministru finansija na budžetsku inspekciju, na budžetsku kontrolu, na apele, pozive predsednika opština iz SRS koji su već više od godinu dana predsednici u svojim opštinama, a nisu izdejstvovali da dođe budžetska kontrola Ministarstva finansija, da izvrši kontrolu određenih zloupotreba.
Kada su srpski radikali preuzeli vlast u tim opštinama došli su do saznanja, ustanovili su određene zloupotrebe, ali traže da budžetska inspekcija to utvrdi da bi mogli dalje da se vode određeni postupci.
Naravno, budžetska inspekcija nema nameru to da radi. Ministar finansija takođe nema nameru to da radi, jer on to radi koliko njemu odgovara i tamo gde njemu odgovara.
Dakle, želim da naglasim da mi srpski radikali, da ne budemo pogrešno protumačeni, jer očekujem da ćete vi, ministre, kada budete u završnoj reči govorili na tu temu, da okrećete vodu na tu vodenicu kako smo mi protiv organizacije Crvenog krsta itd.
Ne, nismo. To što mi nemamo poverenja u vas lično, u vašu vladu, to ne znači da mi ne želimo da humanost bude pokazana na delu, jer mi smo, pre svega, svi humani ljudi i to svaki dan pokazujemo.
Da potkrepim zašto sam rekla da nemamo poverenja u vas. Kolega Goran Cvetanović je govorio o tome. Imamo mi ovde papir na kome to piše. Mogu da čitam sve, ali odnosi se na 12. decembar 2002. godine.
Između ostalog kaže: "Prilikom razmatranja budžeta Vlade Republike Srbije konstatovano je da su budžetska sredstva, zakonom namenjena Republičkom Crvenom krstu za stimulisanje dobrovoljnog davalaštva krvi, uplaćena Institutu za transfuziju krvi Srbije od strane Ministarstva zdravlja.
Ova sredstva namenjena za realizaciju zakonom zacrtanog opšteg interesa su upotrebljena nenamenski i za kupovinu opreme za potrebe Instituta, bez pratećeg sertifikata kvaliteta za upotrebu u službi transfuzije krvi", a što je još gore, ova oprema je sastavni deo donatorskog programa EAD.
Budžetskom kontrolom, dakle bila je budžetska kontrola, ustanovljeno je da je tadašnji, a to je i sadašnji, a to ste vi, gospodine ministre Tomice Milosavljeviću, nenamenski potrošili oko 300 miliona dinara državnih, narodnih para za ove namene.
Dakle, takve stvari nas motivišu da na ovaj način govorimo o zakonima koje donosite, jer vi volite da ono što ste uradili i što nameravate da uradite, a što je u suprotnosti sa zakonom, uokvirite u neke vaše nove zakone da biste mogli lakše sutra da se branite kada konačno država Srbija postane pravna država, kada konačno organi gonjenja i pravosudni organi budu radili svoj posao i kada konačno svi oni koji su zloupotrebili funkciju, svi oni koji su opljačkali narodne pare budu i odgovarali.
Naravno, nemojte pogrešno da shvatite, ni vi, ni kolege poslanici, ni javnost koja sluša i prati rad ovog parlamenta, ne pretimo mi srpski radikali nikakvim političkim odmazdama, jer mi to nikada nismo radili.
Mi samo pretimo, uslovno rečeno, odnosno obećavamo građanima Srbije posle narednih izbora (valjda je već svima izvesno da ćemo mi biti ti koji će formirati Vladu i biti skupštinska većina) bespoštednu borbu protiv kriminala, protiv svih onih koji su na bilo koji način i za jedan dinar oštetili ovaj narod, oštetili građane Srbije.
U obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman rekli ste da je to iz istih razloga zbog čega nije prihvaćen amandman na član 1, 6, 7, 8. U redu. Slični su, odnosno sa istim motivom su i amandmani, pa nemam primedbu te vrste.
Da samo skratite posao to ste prepisali, ali ste dodali još jednu rečenicu, kažete: "kao i s obzirom na to da su za obavljanje javnih ovlašćenja neophodna finansijska sredstva". Pa, mi to pričamo od 10 sati. Evo, koliko je vremena prošlo, mi to uporno pričamo ovde i kažemo da to tako ne može, da to kada je u pitanju Crveni krst tako ne može.
I vi nam na kraju u pola ove rečenice objasnite da smo mi u stvari u pravu, ali da vi iz nama nepoznatih razloga ne želite da prihvatite i ovaj amandman i sve amandmane koje su srpski radikali podnosili, da bi ste konačno imali uljudan i primenjiv zakon o Crvenom krstu, kada ste ga već, što reče Nataša Jovanović, nije bilo baš najpreče, ali kada ste ga već stavili na dnevni red i kada ćete ga usvojiti onda bar da bude zakon koji će biti primenjiv, lako primenjiv i bez otvaranja mogućnosti zloupotrebe.
U ovoj skupštini, od kada je ova sadašnja vlada predlagač, a odnosi se i na one prethodne dve vlade, i Živkovićevu i Đinđićevu, još nijedan zakon niste doneli, dame i gospodo poslanici koji glasate za zakone, a da nije bilo neophodno kroz dva-tri meseca da se interveniše izmenama i dopunama.
I, uglavnom izmene i dopune zakona su oni amandmani koje mi srpski radikali predlažemo, a ministri kao predstavnici Vlade neće da ih usvoje zato što imaju animozitet prema našoj poslaničkoj grupi.
Valjda imaju kompleks od toga što vide da mi srpski radikali mnogo bolje znamo sve ono što ministri ovde predstavljaju, od samih ministara koji to ovde pokušavaju da nam predstave.