Jesam li i vaša koleginica?

Ja sam šokirana. Vi ste malopre rekli da sam ja Natašina koleginica, a da od svih vas nisam. Jesam li vaša? Vi ste predsedavajući gospodine Arsiću. Stvarno ne pratite sami sebe.

Nemojte da me prekidate, samo pokušavam da vam skrenem pažnju da vodite računa da ne bih sada i po Poslovniku i o tome govorila.

Ovo što je govorila naša koleginica iz poslaničke grupe SNS, tako se kaže Arsiću, jedna jedina rečenica iz celih njenih desetak minuta je istina, a to je rečenica populizam se ne maže na hleb, a odnosi se na celu onu populističku priču koju je ona ovde ispričala.

Ko je kriv zašto u Beogradu nešto ne funkcioniše? Ko je kriv, ko je ostavio ovakvo ili onakvo stanje u Beogradu, u ovom delu Srbije, u onom delu Srbije? Ljudi moji, dete koje se rodilo pre sedam godina, u međuvremenu je naučilo slova, krenulo u školu, promenilo način života. Vi ste toliko vlast i nemate više moralnog prava da pominjete da vi nešto niste uradili zato što vam je neko ostavio. Možete da pričate šta ste zatekli pa šta ste vi uradili da toga više ne bude, ali ne možete da kažete da vi na isti način tretirate sve ljude koji žive u Beogradu, bez obzira da li su u centru ili su negde na periferiji u nekoj gradskoj opštini.

Jel znate kako se živi u tim gradskim opštinama? Pogledajte, prošetajte. Deset minuta pada kiša, ne možete proći nijednom ulicom, osim glavnih centralnih ulica. Kišnu kanalizaciju niste u stanju da je napravite ili da je napravljena, da je očistite da barem kišna voda ode. Znaju ljudi kako sve to izgleda.

Hvali se koleginica e-katastrom, to je ona ustanova kojoj može da se pristupi elektronski, ali koja zamislite, ne radi od novembra prošle godine jer je u štrajku. Stvarno ima čime da se hvali. Baš ste onako postigli.

Koleginica je dobro primetila da imam problem sa vidom, ali nisam kratkovida, nego dalekovida. Ona je rekla da sam kratkovida, ne nosim naočare, ali zato što čitam, a ne da bih u vas gledala. Niste dobro to rekli. Ali to što ste mislili u tom smislu u kome ste rekli, to je svakako uvreda, znate. Ali, od vas se može svašta očekivati i ja sam uverena da to nije zlonamerno.

Niste vi ni svesni šta izgovarate, kao što ne znate šta je distrikt, tako ne znate ni što ste rekli da sam ja kratkovida. Vama se čini da ja ne vidim dobro šta vi od silne lepote radite u Beogradu i u Srbiji. Ne radite draga koleginice, tako reći, ništa. Radite po nešto, vidi se to po nešto, ali kada je glavni grad u pitanju, izvolite do Obrenovca, do Sopota, vi ste beše iz Rakovice, jel iz Rakovice, do vaših rakovičkih sela, do iskopane Rakovice, dođite do crkve u Rakovici, ako je moguće.

Dakle, obiđite, pa da vidite šta ste vi to uradili. Lepo je što se radi „Beograd na vodi“, lepo je što se sprema gondola, lepo je što se uređuju centralne ulice, lepo je što doterujete Knez Mihajlovu, sve je to lepo, ali mi vam uporno ponavljamo, mora više da se radi i u ostalim delovima Beograda. Nedopustivo je 2019. godine da postoji ijedan centimetar Beograda bez kanalizacione mreže, a ima i bez kanalizacione i bez vodovodne mreže. Kišnu kanalizaciju, kao što već rekoh, to nema ni 5% Beograda u onim delovima gde je to potrebno da barem ljudi ne gaze, posle dve kapi kiše, da ne mogu da pređu preko ulice. Dakle, to je ono što se očekuje od vas.

Što se tiče legalizacije, opet, vi ste zatekli šta ste zatekli, pa između svaka dva Zakona o legalizaciji, kako god se ti zakoni zvali, između svaka dva zakona desi se bar 50 hiljada bespravnih objekata. To je razumljivo, zato što se ne vrše legalizacije. Hoćete vi sada da potvrdite ili da tvrdite ovde, draga koleginice, da kako je Zorana predložila zakon, vi ga usvojili, da više ništa nije bespravno ozidano u Beogradu, nego sve ste ono zatekli od onih zlih pre vas. Što se toga tiče, isto je. Ne krivimo u tom smislu ni vas ni njih u tom smislu što se gradi, krivimo republičku vlast koja nije uradila propise kako Bog zapoveda i koja nije omogućila lokalnim samoupravama da izdaju građevinske dozvole. Nema tu nikakve razlike.

Ako mi pokažete, evo vašu opštinu, Rakovica je mesto i dan danas gde se najviše bespravno gradi, a zna se i ko gradi bespravno, ali neću to zbog nekih drugih razloga sada da kažem. Ako vi znate, kažite, ali ne, ne bi vam to bilo baš pametno. Dakle, i ne samo Rakovica, ali Rakovica jeste to mesto gde najviše bespravno zida poslednjih 10 godina. To je i dalje nastavljeno istim tempom kako je i bilo, i u ostalim delovima.

Ne zameram ljudima koji to rade. Zašto bih zamerila ljudima koji prave kuće, zato što, malopre sam rekla, zato što su im se proširile porodice, a odu u opštinu tamo ne mogu da im daju e-građevinsku dozvolu. E-građevinska dozvola, koleginice draga, podrazumeva 17 papira, pa kada se tih 17 parira sakupi i donese na šalter onda se stvarno dobije e-građevinska dozvola.

Dakle, nemojte da pričate kao da mi nemamo pojma, kao da smo mi pali s kruške u ovu Narodnu skupštinu, znamo mnogo više nego vi, zato što ste vi uljuljkani u vlasti, pa ne obilazite. Možda da ste neki među vama, koji su bili vlast, koji su bili opozicija pa su vlast, oni znaju kako to funkcioniše, a vi koji ste došli u stranku koja je odmah preuzela vlast, vi ste uljuljkani i mislite da se jede sve što leti, mislite da sve što vam se kaže na partijskom sastanku stvarno tako, da je sve šareno, lepo. Nije. Radite vi da bude što je moguće bolje, a to što vi pričate da je sada, pa to se ne može postići ni za 50 godina, sve i najbolje da bi se radilo. Budite malo realni, i zapamtite, naučite šta je distrikt.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo pune tri godine ovog skupštinskog saziva, imali smo dosta puta na dnevnom redu predloge za izbore ili prestanak funkcija sudijama, a danas smo prvi put u prilici da zaista u okviru jedne tačke dnevnog reda malo razgovaramo ovim povodom i malo šire o sudovima i o stanju pravosuđa u Srbiji.

Mi danas ovde imamo, kako reče kolega Petrović, formalne tačke na dnevnom redu. Ništa ovo nije formalno, jer nije urađeno kako valja. Sto četrnaest sudija, predsednika sudova opšte i posebne nadležnosti, odlučiće Narodna skupština, prestaje im funkcija uglavnom, ne uglavnom, nego zbog isteka mandata na koji su birani, a mandat im je istekao u periodu od 4. do 24, a to je danas, čini mi se, maja ove godine.

Mi smo imali jedan period, beše to valjda 2010. godine, kada su gotovo svi sudovi u Srbiji bili u v. d. stanju. Zaista bio je to interesantan period. Predsednici sudova u celoj Srbiji ili gotovo u celoj Srbiji vršioci dužnosti, i to je bilo zbog toga da bi moglo da se manipuliše donošenjem odluka, da se te sudije, eventualni predsednici sudova koji su u v. d. stanju, mogu ucenjivati na bilo koji način i pokazalo se da se zaista to tako i radilo.

Sada imamo neku drugačiju situaciju, sada ćemo imati neki period bez predsednika sudova, čak ni u v. d. stanju, jer kada mi konstatujemo sutra ili u utorak, kada već bude dan za glasanje, kada se konstatuju prestanci ovih funkcija, onda ti sudovi više nemaju predsednike.

Nama kaže ovde Visoki savet u obrazloženju da su tražili da se ovome govori po hitnom postupku, kaže – da se stvore uslovi da Visoki savet sudstva bez odlaganja predloži kandidate za izbor predsednika sudova opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji i u skladu sa članom 74. itd.

Kako je ovo trebalo da se uradi? Mi smo danas na istoj sednici morali da govorimo o prestanku važenja ovih 114 funkcija i istovremeno da imamo predlog da raspravljamo o kandidatima za predsednike u svim ovim sudovima, bilo da su u pitanju osnovni sudovi, privredni sudovi ili prekršajni sudovi.

To je izostalo i pitanje je, pošto Narodna skupština završava redovno zasedanje za dva, tri dana, sada kada će se ponovo naći na dnevnom redu, da li će se čekati redovno zasedanje, da li će to biti u toku neke vanredne sednice i kada će uopšte Visoki savet sudstva nam dostaviti predlog za izbor predsednika ovih sudova?

Ovo nije dobro. Ovo nije dobra praksa i nadamo se da se nikada više neće ponoviti. Ovo je neozbiljno i neodgovorno i mi onda imamo situaciju kada svaki čas, kada neko od vlasti odgovara na pitanja, ako se slučajno neki novinar usudi da upita, zašto neko nije krivično odgovara, zašto protiv nekog nije podneta krivična prijava, zašto protiv nekog nije podignuta optužnica itd, i svaki odgovor se završava – molim vas, nemojte da pitate nas, pitajte pravosudne organe, jer oni su posebna grana vlasti, na njih niko ne utiče itd.

To su svakako priče za malu decu, ali ne mislimo mi i uvek smo to govorili, čak i te famozne 2010. godine kada je bila čistka sudija, i tada smo govorili da veliki, da smo ubeđeni, i danas to mislimo, broj sudija čeka negde u nekom svom miru, koji je sebi našao u sudnici, neko vreme kada će sudije zaista moći da rade po zakonu, po svojoj sudijskoj savesti i kada neće biti uticaja, ni pokušaja uticaja izvršne vlasti i ne samo izvršne vlasti. Znate, u sudovima po Republici Srbiji, po lokalnim samoupravama, svaki tamo neki fićfirić, koga je stranka postavila na neko bitno mesto, može da ode i dozvoli sebi taj luksuz da ode kod sudije, kod predsednika suda i da zahteva da se presudi u nekom predmetu onako kako on traži, kako njemu odgovara i ako se neki sudija drzne da kaže da je on sudija, da on ne sluša takve naloge, onda će vrlo brzo doći pod udar, pa čak i Visokog saveta sudstva.

Dakle, ti pritisci i dalje postoje, a ti pritisci zaista moraju da se iskorene. Mi smo uvek pozivali sudije da se suprotstave takvim pritiscima, tako što će slobodno i hrabro da odbiju pritisak i uticaj na donošenje odluke, ali da bi to zaista mogli da urade, moraju javnost da obaveste ko ih je ucenjivao, ko im je naređivao itd. Mi iz SRS uvek se stavljamo na raspolaganje da pomognemo takvim sudijama i da zaštitimo tu samostalnu granu vlasti od onih koji pokušavaju da je uzurpiraju.

Ovde je juče neko rekao, juče ili prekjuče, da nas očekuju ozbiljne reforme pravosudnog sistema i da će to sad konačno biti nešto baš dobro urađeno. Mi to slušamo 20 godina. Svi ministri pravde su pokušavali da urade neku, uvek su to zvali reforme, a ništa se pozitivno nije dešavalo, pa su ona radili reforme reformi, reforme reforminih reformi itd. i sve se to nešto vrtelo u krug. Danas imamo, kada je ministar pravde bio gospodin Selaković, posle Snežane Malović, onda je on tvrdio da će on svojim predlogom da ispravi sve greške te reforme koju je Snežana Malović, kao ministar, predlagala Narodnoj skupštini. Zaista smo očekivali da će to da se uradi. Međutim, nije tako.

Prvo, da bi se ozbiljno pristupilo reformi pravosudnog sistema, mi moramo da vratimo sudove opšte nadležnosti. Mi smo svedoci da još od vremena suda udruženog grada, pa sada ovih specijalnih sudova za organizovani kriminal i za ratne zločine, zapravo nema nikakvog pomaka i ničeg dobrog i nikakvog pozitivnog stava u razvoju funkcionisanja pravosudnog sistema formiranjem tih i takvih specijalnih sudova.

To su posebna odeljenja Višeg suda zvanično, ali formalno, ali neformalno se to zove specijalnim sudovima i specijalnim tužilaštvima. To je počelo i na taj način, a kasnije i uvođenjem tužilačke istrage je zapravo počelo lagano uvođenje anglosaksonskog pravnog sistema u naš evropski sistem i najkonkretnije je da na mnogo primera se može pokazati zapravo da je urađena tribunalizacija našeg pravosuđa. Ugledali su se ni manje ni više nego na zlogasni Haški tribunal, koji ne „p“ od prava i pravde u svom višegodišnjem radu nije pokazao, ali nažalost, valjda taj put ka EU, i ovde se pokazuje, je toliko loš zato što prateći taj put uništismo i naše ne baš dobro pravosuđe, jer je činjenica da u Srbiji u novijoj istoriji da je uvek politika imala uticaja na sudove i uvek se znalo da to nije dobro, ali ovo što se dešava otkad se formalno i Ustavu i zakonima napisalo da sudije ne mogu biti članovi nijedne političke stranke, e tada su počele stranke da utiču na sudije. To je vrlo interesantno.

Dok su formalno sudije mogle biti članovi političkih stranaka, ali ne i funkcioneri, onda se nekako taj uticaj manje osećao. Sada valjda svi žele da se dodvore strankama na vlasti, pa mi nismo zaboravili da kada se 2010. godine, kada je bio reizbor sudija, da su tada sve sudije faktički ostale bez sudijske funkcije i da se onda u kancelariji stranačkoj i Dušana Petrovića pravio spisak sudija koje će biti izbrani i mi smo sada desetine ili stotine imena ovde čitali, pominjali. Ne znam od nekog referenta u zemljoradničkoj zadruzi je postao sudija. Naravno, i taj referent u zemljoradničkoj zadruzi je završio pravni fakultet i poštujemo to, ali sa takvim iskustvom da dođe na mesto sudije nekog suda je zaista nešto što je jedino moglo rezultirati ovim stanjem u pravosuđu kakve imamo danas.

Onda kada nas je ova sadašnja vlast došla, onda su se oni pohvalile sa 670, čini mi se, sudija koje su ostali neraspoređeni i nemamo problem s tim što su njih izveli na konferenciju, deo, nisu svih 670, nego deo i što su rekli ovo su - neraspoređene sudije i mi sada im pomažemo, borimo se za njihova prava. Njih je Ustavni sud vratio, ali i to je bilo potpuno normalno i potpuno legitimno, ali nije normalno da posle niko ne želi da prizna da se to tako desilo, a ostalo zapisano. To jednostavno ne može da nestane ne može da se zaboravi.

Zašto uopšte govorimo o ovome na ovaj način? Zato što želimo da se jedanput prestane sa licemerjem. To govorimo i generalno u nekim drugim političkim stavovima, a pogotovo kada je u pitanju pravosuđe.

Jeste ovo treća grana vlasti, jeste to nezavisna samostalna grana vlasti, ništa to nije sporno, ali onda tako treba da se ponašaju organi izvršne vlasti i ponavljam više od ovih, da kažem, visokih funkcionera mnogo više po unutrašnjosti na sudije utiču te lokalne kabadahije koje kroz funkciju predsednika opštine misle da mogu sve što im napamet padne.

Da se vratim na ovo što je rečeno da će se vršiti reforma. Dakle, moramo se vratiti na sudove opšte nadležnosti, osnovne sudove, više sudove, Vrhovni sud, koji bi sudio samo kao u drugom stepenu i u najtežim slučajevima u trećem stepenu, otprilike nešto kako je bilo i pre tzv. demokratske reforme i to je ste bio najbolji sistem funkcionisanja.

Šta takođe moramo da vratimo? Moramo svaka opština, svako sedište lokalne samouprave u Srbiji mora imati sud. Vi govorite o ravnomernom razvoju, vi govorite o tome da treba ulažete u svaki ćošak Srbije itd, a vi zatvarate sudove, odnosno prihvatili ste, niste ih vi zatvarali, da ne biste bez razloga replicirali, nego ste prihvatili ono što ste zatekli sa zatvorenim sudovima u velikom broju malih opština. Mala opština, zatvorite joj sud, zatvorite katastar, ugasite srednju školu, u pola sela zatvorite osnovne škole i očekujete da se ljudi vraćaju, da žive u takvim opštinama, u takvim mestima. Naravno da neće. Ne mogu ljudi da se vrate da žive negde gde nemaju nikakvih uslova. Zatvaranjem suda kada je to bilo aktuelno, sada ću samo podsetiti, vi niste samo tada, odnosno oni pre vas, nisu samo tada ostavili sudije bez posla, bez posla su u tim mestima ostali advokati, veštaci, onemogućena je pravda zato što građani nisu mogli da nateraju komšiju, prijatelje itd. da idu da im svedoče. Na primer, živi u jednom selu Tutinu, a ide da svedoči u Novi Pazar. Vala neće. Neće da gubi svoj dan, a neka ovaj komšija vidi kako će sa sudom razrešiti taj spor.

Milija, naš kolega, nije sad tu, svaki put kada govori kaže da dolazi iz Svrljiga, iz najlepše opštine u Srbiji. Jeste Svrljig lepa opština, ali Svrljig je opština koja nema ni sud, ni notara. Na primer – Svrljig, opština u kojoj ne može da se primenjuje zakon, jer zakon kaže kada se prikupljaju potpisi i overavaju potpisi za izbore da te potpise mora da overava notar. U Svrljigu ne može, nema notara. Kaže ako nema notara, može sud. Ne može, nema suda. Ko overava? Na kraju, mesne kancelarije.

Sada je drugo pitanje da li je bolji taj sistem, a jeste, pogotovo kada su u pitanju lokalni izbori, ali to nije tema ove oblasti, nego neke druge, možda sa ministrom Ružićem može o tome da se razgovara, ali to mora da se vrati u neke normalne okvire, u neki normalan sistem i da to bude takođe jedan od vidova oživljavanja tih malih opština, malih lokalnih samouprava.

Problemi u funkcionisanju sudova. Opet želim da naglasim da ne bismo bili pogrešno shvaćeni, kada govorimo o lošim sudijama, o korumpiranim sudijama, o sudijama koje su u sprezi sa advokatima, sa veštacima itd. onda ne mislimo na većinu sudija. Naprotiv, mislimo na jedan manji broj sudija, ali taj manji broj sudija vedri i oblači. Nije tajna, imate recimo slučaj ubistva, i onda će dobar prijatelj da vas posavetuje, da kaže – idite kod toga i toga advokata, on je povezan sa tim i tim sudijom, a taj i taj sudija može da obezbedi da baš on dobije vaš predmet i kod tog sudije kazna godinu dana zatvora košta pet hiljada evra, pa ako nećeš deset godina u zatvor ti vidi koliko ćeš da platiš, a ostatak da ideš u zatvor.

Desi se pljačka. Takođe ćete dobiti instrukciju, idite kod tog i tog advokata, on je u vezi sa tim i tim sudijom. Sve ista priča. Sudija dobija taj predmet i takođe za pare se smanjuje kazna zatvora.

To su problemi koji moraju da se rešavaju tako što se zaista reaguje kada se tako nešto desi i kada se zna da to tako u Srbiji funkcioniše.

Svi će sada verovatno da kažu – to nije tako, kažite taj slučaj itd. Za to postoji Javno tužilaštvo. Tužilaštvo ima obavezu između ostalog da sluša i Narodnu skupštinu i tužilaštvo mora da reaguje i kada negde nešto čuje, da utvrdi, da ispita. Mi juče da nisam pročitala da je ova Zagorka Dolovac primila onog kretena Bramerca, ja zaboravila da imamo Zagorku Dolovac kao državnog tužioca. Da li se ta žena negde pojavi? Jel nešto reče? Jel nešto uradi?

Ne, ali se zato slikala sa onim što je isti kao i ona, da mu objasni kako se u Srbiji vode postupci za ratne zločine protiv Srba, koji su navodno učinili ratni zločin negde protiv Muslimana ili protiv Hrvata, a nema je da kaže koliko je to postupaka u ovim našim komšijskim državama, koliko postupka je vođeno, kako su završeni i koliko je Muslimana ili Hrvata osuđeno za ratni zločin koji su učinili protiv Srba? To nju ne zanima. Ona se tamo ušuškala u svom kabinetu, već 12, 13, 15, ne znam ni ja koliko godina.

Podsećam vas, da je nju na to mesto doveo Nenad Čanak, da je uslov Lige, njegove tada bio da podržavaju vlast Borisa Tadića, ne znam više ko je tada bio premijer. Uslov je bio da Zagorka Dolovac bude državni tužilac. Ona je od tad do sad na tom mestu. To bi bilo dobro, bilo bi dobro da funkcija republičkog javnog tužioca traje toliko dugo, pod uslovom da je stvarno obavlja. To bi značilo da ima kontinuitet, da je organizovala službe i da stvarno radi ono zašta je tu postavljena. Ne, naravno, ona to ne radi, ne interesuje ni nju, čini mi se nikoga u državi.

Kada mi govorimo ovde, kada smo pokrenuli amandmanom predlog da se kazni doživotnom kaznom svako ko kaže da se u Srebrenici desio genocid, nas su onako malo u čudu u početku gledale kolege, ali u toku rasprave sve više ih je shvatilo koliko je to bilo bitno, i opet ponavljamo, ne mora to biti kazna doživotnog zatvora, može ograničena zatvorska kazna, ali država ne želi da se bavi tim tako važnim za istoriju, za budućnost važnim stvarima. Kao što ste se potpuno oglušili o predlog Vojislava Šešelja od pre sedam, osam, možda i više meseci, kada je tražio da država formira institut koji bi ispitao sve presude i rad Haškog tribunala.

Dakle, imamo mnogo toga da radimo u oblasti pravosuđa. Spremni smo da se aktivno uključimo, da pomognemo i znanjem i iskustvom, ali nemojte nikada da se ovaj posao šalabajzerski radi. Hvala.

Pošto je predlagač u sali, a predlog odličan, očekujemo da će poslanici vladajuće većine glasati za ove predloge. Čudi me da za ove prethodne nisu.

Mi već od oktobra pokušavamo da ubedimo skupštinsku većinu da se stave na dnevni red određeni predlozi zakona sa temama koje su izuzetno aktuelne u državi Srbiji.

Videli smo i ovih dana da se pojavljuju neki dokazi, da su neka deca svojevremeno kradena, odnosno prodavana iz porodilišta i na tu temu se sve više govori, ali mi imamo problem, to je apsolutno, naravno, nelegalno, ali mi imamo problem što je u Srbiji porodičnim zakonom dozvoljena faktički legalna trgovina decom, a to je kroz ovaj vid usvajanja dece od strane ljudi iz inostranstva.

Mi smo od samog početka od kada je zakon donet, bili apsolutno protiv toga i sada mislimo da je zaista vreme da se i ne samo i zbog tog člana, nego inače da se o tom zakonu porazgovara, da se izmeni i kada je u pitanju ovaj član, ali i kada su u pitanju centri za socijalni rad i hraniteljske porodice, što je veliki problem. Sve više dece se uzima od siromašnih roditelja, daju se hraniteljskim porodicama, a posle se raznim kanalima koji su već dobro, nažalost, uhodani, ta deca iz hraniteljskih porodica šalju na usvajanje u inostranstvo.

Razlozi zbog čega centri za socijalni rad oduzimaju decu od njihovih roditelja, najčešće je zbog siromaštva porodica, a onda hraniteljske porodice koje su odlično uvezane sa određenim ljudima u centrima za socijalni rad, hraniteljske porodice dobijaju mesečnu naknadu koja je veća od garantovane zarade u Srbiji. Mi mislimo da bi problem bio rešen tako što bi taj novac bio, zapravo usmeren tim roditeljima, pa bi onda ti roditelji sa tih 30.000 dinara mesečno uspevali da prehrane svoju decu, deca bi rasla u svom prirodnom okruženju i ne bi bilo straha da će biti predmet trgovine.

Dakle, ono što je zamišljeno kao humana aktivnost, to su te hraniteljske porodice, pretvorilo se u kriminal. Hvala.

Takođe, od oktobra predlažemo da se nekako prevaziđu anomalije zakona o izboru narodnih poslanika koje su nastale izmenama tog zakona, koji je, podsećam, usvojen 2002. godine na predlog SRS i za taj zakon su tada glasale sve političke partije koje su bile u Narodnoj skupštini.

Onda je nekome palo na pamet da bi taj zakon trebalo da se promeni da bi odgovarao tada aktuelnoj skupštinskoj većini i novoj stranci koja je tada formirana, pa je onda protivustavno u Zakon uneta odredba da poslanici raspolažu svojim mandatima, pa onda danas imamo papazjaniju u Narodnoj skupštini. Niti se zna ko pripada kojoj poslaničkoj grupi, niti ko je sa koje poslaničke liste došao u Narodnu skupštinu, pa danas imamo 20 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a svih 20 je ušlo u ovu skupštinu sa neke izborne liste.

To, apsolutno, mora da se promeni da bi se vratilo dostojanstvo Narodnoj skupštini, da bi se uozbiljio politički život u Republici Srbiji, jer ovo, zaista preletanje, trgovina mandatima, to je najozbiljniji vid korupcije i tome moramo stati na put.

Deklarativno, u poslednje vreme, u poslednjih pogotovo godinu dana, predstavnici svih političkih partija pričaju o tome kao negativnoj pojavi, ali skupštinska većina neće da prihvati da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red, pa da porazgovaramo, da vidimo, možda imate neke amandmane, neke dopune.

Mi smo otvoreni za razgovor, ali nam je bitno da se mogućnost da narodni poslanik svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partiji sa liste na kojoj je izabran, da se ponovo vrati kao odredba u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a to je bukvalno odredba koja je napisana u Ustavu Republike Srbije i samo je treba prepisati u zakon.

Moramo, takođe, da promenimo da ovo kako je sada regulisano, da Izborna komisija faktički postavlja narodne poslanike po redosledu koji se unapred utvrdi, to se takođe negativno odražava na celokupan politički život u Srbiji, pa se onda ljudi u pojedinim opštinama pitaju da li će nekada neko njihov biti narodni poslanik.

Naravno, narodni poslanik predstavlja sve birače, bez obzira iz kojeg je mesta poslanik, iz kojeg mesta su birači. Ali, jednostavno da bi se ta predizborna kampanja vodila onako kako treba, onda je zaista neophodno da se i ovaj član zakona promeni. Možda još nekoliko članova vezano za medijsko predstavljanje, ali stavite na dnevni red, pa da stvarno ozbiljno uredimo ovu materiju.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, većina današnjih rasprava o ovom predlogu zakona liči na literarni rad, na školski sastav na temu zašto volim Beograd.

Kada čovek čuje šta se sve po Beogradu uradilo, naravno kada to govore poslanici većine, onda čini mi se da možemo ključ u bravu i da ništa više ne treba da se radi. Sve završeno. Nema više u Beogradu šta da se radi. Ali, znate vi dobro, i vi koji sve to govorite da to nije ni blizu istine. Razumemo da vi i hvalite, i Predlog zakona i rad Vlade itd. Vi ste skupštinska većina koja ovu Vladu podržava, ali ipak treba biti malo kritičan.

Mnogo toga u Beogradu nije dobro, mnogo toga nije urađeno znate pretpostavljam da znate, i pogotovo ljudi koji žive i u centralnim beogradskim opštinama da imamo delove Beograda, metropole, glavnog grada koji još nema ni izgrađenu kanalizacionu mrežu. Pustite vi tu šminku o kojoj vi pričate. Naravno treba i šminka, Beograd je glavni grad, ali ne postoje u delovima Beograda ne postoje osnovni uslovi za normalno funkcionisanje.

Govorite o prigradskim opštinama, mada nikada mi nije jasno kako može prigradska opština biti opština koja pripada istom gradu, ali vi ovde predviđate formiranje nekakvog javnog preduzeća kako je formulisano i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. To liči na jedno jedinstveno javno preduzeće tih tzv. prigradskih opština, a vi morate ceo Beograda da obiđete da dođete iz jedne u drugu od tih prigradskih opština. Vazdušnom linijom su udaljene svega nekoliko kilometara. Ni to niste radili. Vas zapravo interesuje samo centar, samo krug dvojke, samo ono što želite da predstavite kao taj lepi deo Beograda. Svakako da i to treba. Svakako da treba da se privlače i turisti itd, i da treba da se i licka i uređuje i sređuje, ali život u Beogradu je i život u Mladenovcu, i u Obrenovcu, i Lazarevcu, i Sopotu, i Surčinu, sve vam je to Beograd. Nije Beograd Vračar, Stari grad, Savski venac. Nije.

Kažete da će ovaj zakon da izvrši decentralizaciju. Ma neće. Kakva decentralizacija. Vi ovim zakonom samo pravite distriht od Beograda. Vi Beograd i to taj uži deo Beograda izdvajate i po nadležnostima od svih ostalih lokalnih samouprava.

Kaže ministar Ustav dozvoljava da se Beogradu daju određene nadležnosti. Ustav Beograd tretira kao i ostale lokalne samouprave. Istina u poslednjem stavu tog člana kaže da se zakonom mogu odrediti i neke druge nadležnosti. Ali postoji i nešto što je apsolutno nemoguće. Ne možete vi, a predvideli ste ovde, reći da će Beograd sam raditi prostorni plan. Ne može. To prosto ne može ako se ne radi na nivou cele Republike, jer ne znači ništa.

Predvideli ste, i vidim pozitivno svi govorite o tome nekakvu posebnu brigu o rastu nataliteta baš za Beograd. Ali to nije dobro. Treba to Beogradu, ali zar treba drugačije, zar treba na drugačiji način to radi Beograd u odnosu na opštine po Srbiji koje iseljavaju, koje se prazne, ljudi dolaze da žive u Beogradu, još kad im vi ovako ovim zakonom obećate onda će dolaziti bračni parovi ili trudnice dva meseca pred porođaj, prijaviće se da žive u Beogradu zato što će novorođeno dete u Beogradu dobiti mnogo više para nego ono rođeno u Vranju. To nije dobro, to nije dobra politika.

Kakva je decentralizacija u tome samo što ćete po već treći put ili koji, vratiti legalizaciju na gradske opštine? Probali ste to, nije išlo. Radili ste to na nivou grada, nije išlo. Ponovo vraćate na gradske opštine, opet neće ići zato što nije problem u tome gde se to radi, nego je osnovni problem u zakonu, jel to sad Zakon o ozakonjenju, više se ne možeš nahvatati ni kako se zove, je urađen tako da ni 5% objekata ne može biti legalizovano. Džabe vi u ovom zakonu to stavljate kao neki prioritet i još kažete da je to razlog što se o ovom predlogu danas raspravlja po hitnom postupku. Naravno, tek to nema veze sa istinom i sa realnošću.

Ako ćete, kažete, decentralizovati te gradske opštine, pa kako? One se neće pomeriti dalje od nivoa mesne kancelarije. Hoće li imati katastre? Neće. Hoće li imati uprave prihoda, osim onih područnih jedinica? Neće. Hoće li imati policiju, osim opet one stanice policije koju imaju i neka veća sela? Neće. Hoće li imati sud? Neće. Hoće li u bolnicu morati u Beograd? Hoće. Hoće li u srednju školu u Beograd, mislim u centralne opštine? Hoće. Na fakultet, u centralne opštine u Beograd?

Čime ste ih onda, šta ste onda uradili sa decentralizacijom? Niste ništa. Samo ste tim lokalnim šerifima, ovim zakonom ćete sad raširiti krila, oni su to i do sada bili i do sada zloupotrebljavali to što su predsednici opština, a tek sad kad oni formiraju javno preduzeće, pa onda tu nastane ko će biti direktor, ko će biti šef, koliko će iz vladajućih partija, koliko će tu ko ljudi zaposliti, koliko ćemo tu smestiti ljudi na određeno vreme koji će služiti za kapilarne glasove u skoroj kampanji koja predstoji. To je suština ovog zakona i to treba upravo na taj način da se kaže. Šta će vam javno preduzeće za gazdovanje građevinskim zemljištem? Imate direkciju za imovinu Beograda, direkciju koja ima ljude koji tamo rade 20, 30 godina, znaju posao.

Da li su u međuvremenu menjali stranke da bi ostali na poslu jer su možda morali, to je nebitno, ali znaju posao. Ta direkcija ima podatke o nepokretnostima, o građevinskom zemljištu, objektima, u svemu. Kroz tu direkciju se mnogo novca zaradilo za grad Beograd. I vama sad pored toga treba javno preduzeće. Treba vam samo partijska firma kojoj ne trebaju ovi stručni ljudi koji znaju posao, nego trebaju ljudi kao što su vam i većina predstavnika opštine. Znate, to su uglavnom, i ne samo u Beogradu, nego govorim i u celoj Srbiji, to su uglavnom ljudi neobrazovani, ali sa formalnim nekim akademskim titulama, onda su takvi najgori. Sad ko je ko, šta njega interesuje tamo neki direktor škole, nastavnik, profesor, lekar, taj što je stvarno išao u školu da bi stekao diplomu. Ne, on je gazda svoje nahije i on se tako ponaša. Samo im na ovaj način ovim nekakvim navodnim nadležnostima, koje suštinski ništa nisu, dajete mogućnost da se još više razvija korupcija, a korupcija na lokalu je stravična i svi vi to dobro znate.

Znate, ovo što se ponekad uhapsi predsednik opštine Alibunar, pa Grocka, pa Požega itd, to je, znate, kad treba nekome da se učvrsti rejting ili malo podigne, onda se izvlače i potpuno je nebitno. Kad je krenulo, prvi je bio Alibunar, moglo je slobodno da se ide po azbučnom redu. Svuda vam je isto stanje, svuda vam je isto stanje. Niti su lokalne samouprave postavljene tako da su servis građana. Vi ste potpuno najpre Zakonom o lokalnoj samoupravi, koju smo mi ozbiljno kritikovali, pa sad i ovim, potpuno isključili evo sad i iz Beograda i iz lokalnih samouprava opoziciju. Opozicija može da ima 49% odbornika, u odnosu na 51% koji ima vlast, opozicija ne zna šta se u opštini radi. Zašto? Zato što ste vi smislili visokoumno da načelnik uprave izveštaj podnosi svom partijskom drugu iz opštinskog veća, a ne skupštini opštine. Pa, to vam je ono po onome što ovde na republičkom nivou nam ne dostavljate da raspravljamo o završnom računu budžeta. To vam je otprilike tako.

Mi ne kritikujemo radi kritike, mi vam govorimo konkretno i videćete kroz naše amandmane šta sve treba da se uradi da bi ovaj zakon ličio na nešto. Mi nećemo nikada, kao što smo danas slušali, recimo, priču o Đilasovom mostu. Đilasov most, uslovno rečeno Đilasov, treba Beogradu i trebao je. Bilo je priča da li treba na tom mestu, koliko je para ukrao itd. To jeste za raspravu. Na kojem je mestu? Na kojem god. Beogradu treba toliko mostova da možete bilo gde da stavite most i u redu je. Da li je Đilas ukrao novac, to jeste za raspravu, ali mi na isti način raspravljamo i o Moravskom koridoru. Đilas je, kažu, ukrao 380 miliona evra na mostu, a Zorana Mihajlović sa Skotom 300 miliona evra na Moravskom koridoru zato što je posao dala "Behtelu", a ne firmi iz Kine koja je to radila za toliko manje.

Mi nismo poput ovih danguba poslanika da vam pričamo da Beogradu ne treba "Beograd na vodi", da ne treba gondola, da ne trebaju pešačke zone itd, sve to treba Beogradu. A da li su dobro urađeni tenderi itd, to može biti predmet rasprave, to može biti predmet i nekih drugih organa. Ali, pored toga što nam treba u Beogradu i što mi apsolutno podržavamo, mi mislimo da treba na isti način razvijati i ostale gradske opštine. Ovaj zakon neće ni približiti gradske opštine. Naravno, ne može svaka gradska opština imati Knez Mihailovu ulicu, ali svaka gradska opština mora imati osnovne uslove za život. Znate, pola tih gradskih opština liči na malo bogatije selo, fizički ne podseća na grad. Vi onda kažete - sad mi donosimo zakon, pa će onda biti sve med i mleko. Neće. Dakle, ovaj zakon prvo nije dobar zato što nam ne valja Zakon o lokalnoj samoupravi.

Vi ovde kažete da će se javnim glasanjem birati saveti mesnih zajednica. Pa to je najveće leglo korupcije i pranja para. Vi ćete da birate javno. Zamislite, pozove predsednik opštine koji je socijalista građane na zbor građana. Pa tu će doći samo aktivisti socijalista, nema šanse da će doći aktivisti drugih stranaka, na primer. On će tamo sa svojim aktivistima da izabere svog predsednika saveta mesne zajednice i onda će on iz opštine da mu da pare i onda je opština čista, a on tamo finansira lokalnu kampanju, finansira aktiviste stranaka itd. I to se dešava.

Završavam samo jednim primerom. Nedavno su u jednom mestu u Kuršumliji birali predsednika saveta mesne zajednice u nekom domu kulture, a bila otvorena vrata, bio lep dan i sad oni kažu - evo, ima ih 20. Prolaze tri čoveka nekim drugim poslom, ne pada im na pamet da svrate i ovaj kaže - hej, i onaj i onaj i onaj poimence, piši i njih, i oni su sad ovde prošli, i oni su za. Dakle, ne karikiram, ovo je istina, zakon nam nije dobar. Hvala.

Ovako je bilo. Te 2008. godine, a i dve-tri godine ranije, bilo je sasvim izvesno da će Srpska radikalna stranka pobediti na nekim narednim izborima. Mi smo tada imali 81 narodnog poslanika, godinu dana pre toga 78. I svi smo, svi narodni poslanici, kad nas je bilo 78 bio je i Aleksandar Vučić, Martinović je bio u oba saziva, bila sam i ja, i Mirčić, i Nataša, znači, bilo nas je dovoljno da građanima Srbije predstavimo koliki su kriminalci predstavnici režima Borisa Tadića, pa i Koštuničinog pre toga.

Tada smo mi kao narodni poslanici tvrdili da ćemo Dinkića strpati u zatvor zbog toga, toga i toga, da ćemo Đelića strpati u zatvor zbog toga, toga i toga, pa Labusa, pa Vlahovića, pa Đilasa. Sve sa konkretnim razlozima zbog čega. I to je bio razlog da građani Srbije, između ostalog, kažu - e, ovi će stvarno skloniti ove žute lopove. Šta se desilo?

Kada je bilo izvesno da će to raditi srpski radikali, onda su se umešale službe, i naše i strane, i onda su počeli da vršljaju po stranci i onda su našli svoje pijune i onda je došlo do toga da se jedan deo ljudi izdvojio iz Srpske radikalne stranke da pravi proevropsku stranku, da bi omeo dolazak Srpske radikalne stranke na vlast. Ovo je apsolutna istina.

Što se tiče primedbi da dođe do sudova pa onda sudije ne presude, ne čusmo nigde koliko je bilo tih predloga za disciplinski postupak sudija. A što je još važnije, gde to sudije nisu sudile? Krivičnu prijavu protiv Dinkića - nema je, protiv Labusa - nema je, protiv Vlahovića - nema je, protiv Đelića - nema je, protiv Đilasa - nema je. Kako će sudije da sude? Da dođu na posao i kažu - daj sad da sudim Labusu, a nema krivične prijave. Nemojte da obrćete igricu. Nismo mi baš naivni da ne razumemo.

Dalje, ne sumnjamo mi u pobedu Tomislava Nikolića, sumnjali ste vi. Vi ste posle prvog kruga istresali džakove i tvrdili da su vam pokradeni izbori, itd. Gde su ti džakovi? Gde je postupak? Šta ste utvrdili? Jel vam stvarno neko ukrao ili nije?

Nemojte, ljudi moji, vi se vraćate u nešto što baš vama ne prija da se vraćate. Mi nemamo nikakav problem. Mi smo bili čisti i onda i sada. I mi smo i tada pričali ovo što pričamo i sada. Samo želimo da građani Srbije to razumeju.

To što se hvalite, to već traje, sa Miškovićem i Kosmajcem, niko nije smeo da ih dotakne. Pa, kada je Mišković uhapšen, kada sam videla šta piše u toj optužnici, a uverena sam da je isto pomislio i gospodin Martinović, u čije pravničko znanje ne sumnjam, da je rekao - pa, ovaj čovek će biti oslobođen, kako zbog ovoga da odgovara? Kako će on odgovarati za korupciju, a Boris Tadić kao neko ko mu je korupciju omogućio nije dotaknut u ovoj krivičnoj prijavi? A podsetiću i na Kosmajca. Znate, to je onaj, kaže, čije ime niko nije smeo da izgovori. A onda novinarka koja je bila nameštena da malo razvije priču, kaže - a, znači, jedino što o njemu znamo jeste da živi na Kosmaju, zato što mu je prezime Kosmajac.

Tri stvari.

Kada ste pomenuli te džakove i opet neku veliku pobedu koja je bila posle džakova, pitanje je – zašto nikada javnost nije saznala da li je stvarno bilo krađe u tom prvom krugu? Vi ste vlast, u međuvremenu postali, to je trebalo da ispitate.

Druga stvar. Vi ste dozvolili jednu veliku krađu, pa danas svi zajedno imamo glavobolju, zato što ste dozvolili Kajlu Skotu da u Narodnu skupštinu uvede poslaničke grupe koje nisu imale 5% osvojenih glasova, koliko je potrebno za cenzus. I, nikada niste hteli da se to ispita. Tako se našao u klupama i Boško Obradović i ova Sanda i ovi Tadićevi, itd. Da su oni došli u Narodnu skupštinu zato što je to narod glasao, niko ne bi imao protiv, ali svi znamo da to nije bilo tako. Dakle, niste principijelni što se toga tiče i to je jedan problem.

Drugi problem, odnosno drugo na šta želim da skrenem pažnju, nemojte da nas predstavljate neznalicama. Znamo mi šta je krivična prijava, znamo mi šta je optužnica. Govorim o tome šta ste, šta smo obećavali zajedno, kada ste vi bili srpski radikali, a govorim o onome šta u međuvremenu niste uradili. A, gde su optužnice? Gde su optužni predlozi? Do koga je to? Gde je tu zapelo? Do sudija? Nije, brate. Nije, brate. Jel vam radi policija, jel vam rade tužilaštva? Gde su dokazi? A sami znate koliko ih ima i sami znate da ih ima, na kraju krajeva, zna cela Srbija.

Kažete – što nismo mi podnosili krivične prijave? Pa, evo, reći ću vam jedan primer jedne krivične prijave, a nije to jedina koju je podnela SRS. Ovu o kojoj govorim potpisao je pre skoro sedam godina Zoran Krasić i priložio je dokaza na nekih 80 strana. Tom krivičnom prijavom obuhvaćeni su svi akteri donošenja, potpisivanja briselskih sporazuma, od onih koji su to pripremali, do onih koji su potpisali.

Znači, tom krivičnom prijavom obuhvaćen je i Boris Tadić i Mirko Cvetković i Borko Stefanović i Ivica Dačić i Tomislav Nikolić i Vuk Jeremić i Aleksandar Vučić i Marko Đurić. Možda sam nekoga preskočila. Znači, svi koji su bili u tom lancu. Nikada, nikada se nigde pojavila ni jedna reč nije vezano za tu krivičnu prijavu. I, naravno, podnošenje krivičnih prijava od strane ljudi iz opozicije unapred se zna da je propali posao.

Gde se vama to pojavila Zagorka Dolovac, državni, republički javni tužilac? Da li ona progovori jednu, beknu li ona negde nešto, a svašta se dešavalo u Srbiji? Svašta se dešavalo. Dešavale su se i neke pozitivne stvari. Naravno, sve ono što ste zadržali, što je deo programa SRS, nikada nećemo reći da smo protiv. Pa, kako bismo mi mogli biti protiv bliske saradnje sa Republikom Srpskom? Kako bismo mi mogli biti protiv saradnje sa Ruskom Federacijom? Kako bismo mi mogli biti protiv izgradnje tih infrastrukturnih objekata?

To je sve ono što je stav i što je program SRS, ali smo zato protiv toga da plaćate, da prodajete radna mesta, da dajete po 10.000 evra raznim strancima koji ovde dođu na određeno vreme, pa odoše, koji zapravo iscrpljuju naše ljude koji ovde rade za 200 ili 250 evra mesečno, umesto da te pare date našim ljudima, našim poljoprivrednicima, našim privrednicima, pa da oni učine sve da svoju proizvodnju prošire, da naravno, ostanu u Srbiji, jer to žele, pa da istinski dobijemo nova radna mesta, itd.

Dakle, ono što je u skladu sa programom SRS ko god da zastupa, mi ćemo u tom delu da ga podržimo. Ali, ono što nije u skladu sa tim programom, uvek ćemo biti najoštriji kritičari.

Što se tiče Kosova i Metohije i te priče koliko se povlači sad tih priznanja, to svakako jeste veoma bitno, ali je onda interesantno zašto državni vrh ne reaguje na taj način. Ali, o Kosovo i Metohiji ćemo za nekoliko dana. Što se mene tiče, ne bih sad širila tu priču. Hvala.

Vrlo kratko.

Hoću da kažem da kolega Martinović nije bio korektan. Namerno je izostavio da kaže da krivična prijava koju smo mi podneli je obuhvatila Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Mirka Cvetkovića, kao što nije korektno skretati temu kao sad - mi srpski radikali pričamo nešto kao neki tamo što čuče u parku. To je prosto neverovatno. Jesam ja ovde pomenula pelene? Nisam.

Mi govorimo iz jednog sasvim drugog ugla i nemojte nas povezivati sa njima. Vi ste mnogo sličniji sa njima. Hajde da se sada podsetimo da je vaš predsednik u kampanji govorio da je politika DS dobra, samo što će naprednjaci da je brže sprovode. Pa kad ste preuzeli vlast, onda je čak i Čeda Jovanović rekao da vam je politika odlična, jer ste preuzeli ono što su zagovarali i demokrate i LDP itd. U čemu se vi razlikujete kada je u pitanju EU, kada su u pitanju izvršitelji, kada je u pitanju, ne znam, stanje u pravosuđu, tužilačke istrage, notari, šta ste sve preuzeli? Sve pod parolom - bilo bi neozbiljno da mi kao država prekinemo nešto što je neko pre nas započeo.

To jednostavno nije tako jer nova vlast svakako ima pravo da usmerava politiku i unutrašnju i spoljnu u skladu sa onim programom koji je predstavljala biračima na izborima.

Zaista ne bih širila dalje ovu priču, ali samo molim da kada raspravljamo da budemo korektni. Možete da nas povezujete sa kim god hoćete, ali sa onim ispod šatora nemojte. Stvarno nemamo apsolutno ništa sa njima. Hvala.

Vlast kuka što im se ne vrate ovi iz šatora u skupštinsku salu, a očigledno vam je namera da ostanete sami, jer ovo što radite ne može da doprinese demokratskom dijalogu u ovom Parlamentu.

Po kom osnovu je malo pre kolega govorio? Da li je ovlašćeni predstavnik? Nije.

(Vladimir Orlić: Replika.)

Replika? Imenom je pomenut?

(Vladimir Orlić: Pomenuta je stranka.)

Na repliku ima pravo Aleksandar Martinović kad tu sedi. Nemojte sa mnom na taj način razgovarati.

Evo, nastavljam ja, a vas upozoravam da vodite računa o članu 27. ako hoćete da završimo ovo raspravu kako smo počeli. Ako nećete, ako ćete vi sad između sebe jedni druge da prozivate da bi izazivali replike, što je potpuno neprirodno, što jednostavno nema mesta zapravo, ako ćete tako, onda ćemo mi lepo da se spakujemo, da idemo i vi završite današnji dan sami. Ako vam to odgovara, izvolite.

Kakav predlog, takva i rasprava.

Ovo zaista postaje veoma neozbiljno. Razumem ja da svako sa ovog mesta želi da pošalje poruku. To radimo i mi i to ništa nije sporno. Ali, treba zasvirati i za pojas zadenuti. Zaista nema smisla.

Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju korupcije, mi smo u načelnoj raspravi detaljno govorili o tome i predložili i, sad, pošto je ovo otprilike negde kraj rasprave o ovom predlogu zakona, još jedanput želimo da ponovimo gospođi Kuburović naš predlog da se ovaj zakon povuče iz procedure, da to što se nekada zvalo za borbu, a sada za sprečavanje korupcije, niti se kad borilo protiv korupcije, niti će sada sprečiti korupciju.

Imamo u državi Srbiji Savet za borbu protiv korupcije i staj Savet, pokazalo se u nekom periodu, pogotovu kada je Verica Barać bila na čelu tog Saveta, je stvarno radio svoj posao i dao određene rezultate. Još uvek, koliko je godina prošlo, još uvek nisu rešene sve sporne privatizacije, na koje je ona tada skrenula pažnju.

Dakle, ovo je potpuno nepotreban paralelni organ koji je faktički paradržavni organ, koji od kad postoji - nikada nije uradila ta Agencija ništa, ni jedan jedini potez, ni jedan jedini posao koji bi zaista opravdao postojanje te Agencije.

Govorili smo danas u toku dana jel ta Agencija nešto uradila po pitanju korupcije Dinkića, Labusa i ostalih koje smo danas spominjali? Nije. Da li je reagovala kada smo mi ovde više puta ponavljali ovu korupcija koja se nedavno desila u Vladi Republike Srbije, kada je Zorana sa Skotom preko „Behtela“ oštetila državni budžet za 300 miliona evra? Nije.

Na šta reaguje ova Agencija? To smo već rekli. Da li je neki funkcioner prijavio imovinu na vreme ili je zakasnio. Vi to sada predviđate kao krivično delo, ne sad bilo je i ranije. To smo vam već rekli. Ako mislite da tako nešto treba biti krivično delo, onda treba da bude deo Krivičnog zakonika, a ne svaki zakon da ima neko krivično delo.

Ono što se od ove Agencije, kada je formirana, očekivalo jeste da se malo ozbiljnije uključi u predizborne aktivnosti. Ni tu ništa nisu uradili, osim toga što su prebrojavali plakate zato što su imali pare iz državnog budžeta da plaćaju aktiviste na terenu da prebrojavaju plakate, pa dok oni u jednoj ulici izbroje, vrate se ponovo plakati već prelepljeni. Sveti Petar ne može utvrditi na taj način koliko je koja stranka uradila, izlepila, niti je to na kraju krajeva bitno. Da li je to 15 ili 17.000 - potpuno je nevažno.

Kada smo prijavljivali toj agenciji da na tom i tom mestu, recimo u Batajnici, sedi žena i meri narodu pritisak u okviru kampanje, jer je ona kao medicinska sestra i preporučije – uzmite vi taj lek, visok vam je pritisak ili uzmite taj lek, jer vam je nizak pritisak i dolazi druga žena tu da izmeri pritisak i kaže – ju, otkud ti, šta ti tu radiš? Ona je poznaje iz jednog kineskog butika gde ta žena inače radi kao prodavačica. Mi to prijavimo Agenciji jer se to nastavilo. Da li mislite da je neko reagovao? Nije.

Da li reaguje Agencija za pakete koji se nose od vrata do vrata da se prevare birači? Ne reaguje. Da li reaguje za bugarski voz? Ne reaguje. Da li reaguje zato što lekari i nadrilekari ljudima besplatno daju naočare za vid koje kupuju na pijaci, pa im zapravo kvare vid? Sve to Agencija zna. Dakle, ništa od onoga što bi trebalo da uradi ta agencija niti je radila, niti će raditi.

Mi zato mislimo da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure, a da se Vlada, jer je Savet u njenoj nadležnosti, angažuje da taj Savet počne ozbiljnije da radi.

Inače, imam vremena tri i po minuta od ovlašćenog predstavnika, tako da nemojte da se trzate mnogo kolega Marinkoviću. Vrlo vodim računa o vremenu koje trošim i koje mi je ovim jadnim Poslovnikom dodeljeno.

(Predsedavajući: Minut i 20 na to.)

To ću ostaviti za sledeći amandman. Hvala.

Ovo već više nema nikakve veze sa Poslovnikom. Ovo što vi radite, ovo je apsolutno bezobrazluk.

Možete pod koji god hoćete član da podvedete, povredili ste od prve do poslednje stranice i člana ovog Poslovnika. Dakle, 157 puta smo vam rekli da jesmo za što je moguće šire tumačenje Poslovnika, zato što je Poslovnik nedemokratski, zato što je loš i zato što je dobro kada predsedavajući ima volju da dozvoli malo da se govori i duže i šire od teme i tako dalje. To je inače principijelni stav SRS.

Ali, smo vam takođe toliko puta rekli ono što primenjujete za poslanike vlasti, morate da primenjujete i za poslanike opozicije. Nikakvog osnova nije bilo da Orlić dobije repliku, apsolutno nikakvog. Niti je pomenut, niti je ovlašćeni predstavnik. Po istom osnovu repliku može dobiti i Nataša Jovanović i Ružica Nikolić i Aleksandra Belačić i bilo ko iz naše poslaničke grupe. I stvarno ćete morati da nam objasnite kakve su to vaše lične simpatije prema Orliću u odnosu na Natašu Jovanović ili bilo kojeg poslanika SRS.

Dakle, ja vas najlepše molim, nemojte nas terati da sada pola sata pred kraj ove rasprave napravimo ono što sasvim sigurno ne želite. Zato vas najozbiljnije upozoravamo da morate da vodite računa da smo mi ozbiljni ljudi, ozbiljni poslanici kao što vidite radimo sve ove dane, nismo se igrali ni Poslovnikom, ni predlozima, vrlo konkretno o svakom predlogu smo govorili, vrlo konkretne primedbe dali tamo gde smo mi mislili da treba da se stave primedbe i vi sada na kraju ovoga hoćete da pravite komediju.

Mi u vašem čapras divanu ne želimo da učestvujemo i ovo je poslednje upozorenje, a na vama je, dogovorite se evo, sa Martinovićem, hoćete li nastaviti sami ili ćemo ovu raspravu završiti kako smo je i započeli. Hvala.

Na osnovu člana 27. stav 1, skrećem vam pažnju gospodine Marinkoviću, da vi ne možete da se poslušno ponašate u odnosu na bilo kojeg poslanika iz ove sale.

Svaki narodni poslanik ima pravo da vam predloži šta god hoće, ali da li se taj predlog prihvata ili ne, mora o tome da se glasa, a ne da narodni poslanik kaže - e, sada ćete ovako, a radili ste onako.

Prvo, rekao je da niste radili u skladu sa Poslovnikom, što mi ne prihvatamo, mi mislimo da je Poslovnik toliko loš da je neophodno malo šire ga tumačiti, ali ponavljamo da to mora da važi za sve narodne poslanike.

Zaista, nema smisla, to kada neko nema argument ili se javi tek da bi nešto rekao, da onda poslanike SRS tamo šalje pod neke šatore. To je toliko uvredljivo da to zaista ne možemo da prihvatimo. Mi nikoga ovde ne ucenjujemo, mi ovde nismo zbog poslanika SNS, već zato što mi želimo da učestvujemo u radu, ali ne želimo da se bilo ko iživljava nad nama i to svakako nećemo dozvoliti. Da li to neko shvata kao ucenu ili ne, to je apsolutno njegovo pravo i njegova stvar.

Dakle, još jedanput molba i za vas, a i za kolege poslanike iz vladajuće većine da pokušamo, odnosno da pokušate, mi ceo dan i već danima nismo ni za dlaku izašli iz onoga što je regularan rad narodnog poslanika, ali danas ceo dan iz nama nepoznatih razloga predstavnici vlasti pokušavaju da nas provociraju, da nas peckaju, da nas vređaju, da pominju nekih ne znam 5, 4, koliko 3%. Možemo mi imati i 1%, ali mi smo srpski radikali, koji se nikada nećemo prodati za procenat.

Mi smo predložili da se oba ova člana brišu da bismo skrenuli pažnju da ovo što predlažete nema baš neke veze sa realnošću ni sa onim što nam napišete u predlogu.

Mi smo ovde od Ministarstva, odnosno od Vlade dobili obrazloženje da ovaj Predlog zakona treba da se donese po hitnom postupku i da je to neophodno da bi se sprečila šteta koja bi nastala od 2016. godine, jer je rečeno da se usklađuje ovaj zakon sa Krivičnim zakonikom iz 2016. godine i da bi se sprečio nastanak štetnih posledica po rad državnih organa. Mi smo ove amandmane pisali samo da bismo isprovocirali da nam neko kaže kakva to šteta nastaje po rad državnih organa i ako stvarno nastaje neka šteta, kakva je šteta pretrpljena od 2016. godine? Da li je moguće da od 2016. do 2019. godine, do kad nije bio usklađen ovaj zakon sa Krivičnim zakonikom, nije bilo nikakve štete, a da bi šteta nastupila evo od danas, da mi ne daj bože nismo po hitnom postupku raspravljali o ovom Predlogu zakona?

Dakle, ovi amandmani su isključivo principijelne prirode da bismo skrenuli pažnju i vama iz Vlade da morate ozbiljnije da nam predstavljate predloge, ali da skrenemo pažnju i javnosti da to kad se čuje da mi imamo na dnevnom redu Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a sada bi neko mislio – evo, sada će nešto ozbiljno da se desi. Ništa se neće desiti što se već nije desilo i nikakve promene u primeni ovo zakona niti Krivičnog zakonika neće biti. Hvala.