Zašto, kolega Arsiću, pitate kome repliku? Pa onome ko je govorio malopre. Malopre ste rekli da mi ne date repliku, ja sam bila iznenađena. Mislila sam da vi određujete prema Poslovniku da li neko ima pravo ili nema na repliku.

Dakle, koleginica nije pažljivo slušala. Nisam ja rekla da je ovaj kandidat u sukobu interesa. Vrlo precizno sam rekla ovo što vi nazivate preporukama, više liči na sukob interesa. Dakle, vrlo terminološki precizno. I takođe sam rekla - vi ste vlast, vi imate pravo da predlažete, vi ćete da birate i vi ćete jednog dana i da odgovarate, svako za svoj posao, i mi za svoj, i vi za vaš, i krivično-pravno, i politički. Zato, gospodine Lončar, vi ste verovatno posle ove vaše sednice dobili packu što niste bili među onima koji su onog dana branili Vučića kada je bio opkoljen na Andrićevom vencu, pa onda sada ovde kao da ste na mitingu pričate da izazovete aplauz da je Vučić ovakav ili onakav.

Ja u svojoj raspravi Vučića nisam pomenula. Govorila sam o politici, govorila sam o konkretnom ovom predlogu i govorila sam o sedenju na dve stolice. To što ste vi prepoznali da Vučić sedi na dve stolice, bravo, u pravu ste.

Dobro je, ministre Lončar, da ste bili u Predsedništvu tog dana. Zaista, krili su vas od kamera, ne znam što, da li niste igrali šah, ili šta je, nije važno.

Dakle, svakako da je trebalo tog dana zaštiti instituciju predsednika države, jer niko nema pravo da upada u institucije. Mi smo, recimo, protiv rukovodstva RTS-a i odavno tražimo smenu tog rukovodstva, ali smo rekli da niko nema pravo sa testerama i na onaj način divljački da upada u RTS.

Samo da vam kažem, kažete da vi poznajete Vučića i da ga mi poznajemo i kažete – Vučiću je Srbija u srcu i na prvom mestu i da mi to treba ovde da kažemo. Gospodine Lončar, Vučiću je velika Srbija u srcu. Videćete uskoro.

Zaista nema smisla, kolega Arsiću, ovo što pokušavate, odnosno što ste malopre izgovorili. Prvo, celo vreme dok je Nemanja Šarović govorio bilo je neprimereno da ga prekidate svaki čas, pogotovo što poslanici skupštinske većine pričaju sve samo ne ono… Ja sad stavljam na opkladu šta god hoćete, pitajte ih sada šta je na dnevnom redu, da nabroje precizno naslove tačaka, sve priznajemo. To je jedna stvar.

Druga stvar, kako vi sebi dozvoljavate da kažete narodnom poslaniku da ste mu vi ponudili da kaže nešto pametno? Ko ste vi da procenjujete šta je pametno, šta nije, kolega Arsiću? Molim vas, najlepše vas molim, vodite računa o Poslovniku, vodite računa o dostojanstvu. Sada ste kliknuli da mi kažete da nisam rekla po kom članu sam se javila. Naravno, reći ću, to je član 107.

Celo vreme vređate dostojanstvo Narodne skupštine, a prevršili ste meru tim kada ste rekli – ja vam dajem mogućnost, kažete vi poslaniku, da kažete nešto pametno. Kako vi dajete mogućnost? To je prvo pitanje. Drugo, kako vi možete da procenjujete šta je pametno, šta nije? To ne može ni Lončar, kao lekar, a kamoli vi. Dakle, vodite računa. Molim vas, ako imate neki problem, neku netrpeljivost, ne smete to na taj način da pokazujete.

Ceo dan normalno raspravljamo, evo, već drugi dan koliko ovo traje, normalno komuniciramo sa ministrom, repliciramo jedni drugima i vi onda dođete da pokvarite tok rasprave.

Nemojte molim vas, verovatno je vama problem da već dva dana sedite, ne možete da izađete ni na kafu, ni na cigaru, ali evo mene ovde kad god hoćete doći ću, zameniću vas tu, potpredsednik sam, a vi onda slobodno izađite prošetajte. Hvala.

Stav SRS je da nema nemoralnije stvari u politici od otimanja mandata, od krađe mandata. To je u našem novijem političkom životu poprilično bilo prisutno i što je najgore 2009. godine kada su demokrate pravile naprednjake, onda su čak u zakonu predvideli jednu neustavnu odredbu i omogućili krađu mandata.

Danas sve boli glava zbog toga. Danas imamo, evo, i kralj ima svog poslanika u Narodnoj skupštini, imamo Mariniku Tepić koja je za samo ovog mandata četiri poslaničke grupe, četiri stranke promenila. Imamo Sandu Rašković Ivićkoja je bila predsednik stranke i kao predsednik stranke ušla u parlament. U međuvremenu je u trećemo poslaničkom klubu itd.

Mi srpski radikali želimo da se zdrav parlamentarni život vrati u Narodnu skupštinu i zato predlažemo da se ustavna odredba ponovo vrati u Zakon o izboru narodnih poslanika, s tim što našim predlogom ne diramo onu neustavnu odluku Ustavnog suda, da vi kao „legalisti“ ne biste rekli da ne možemo mi za to da glasamo zato što je Ustavni sud rekao drugačije.

Mi, dakle, predlažemo da narodnom poslaniku mandat prestaje između ostalog, i sad je ovo potpuno citat člana Ustava, ukoliko napusti političku stranku na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, ako je pre izbora neopozivo svoj mandat stavio na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.

Dakle, zakon mora dozvoliti narodnom poslaniku da svoj mandat, ukoliko želi, stavi na raspolaganje političkoj partiji, stranci, listi sa koje postaje narodni poslanik.

Stvar je političkih partija da li će tražiti tako nešto. Verovatno ne postoji niko nenormalan ko to ne bi tražio, ali ako postoji njegova stvar, mi insistiramo da svakome ovo pravo mora biti omogućeno.

Vi ste od 2000. godine zakonom zabranili narodnom poslaniku da raspolaže svojim mandatom, a u suštini vi kažete – poslanik raspolaže mandatom. Ne. Vi ste zabranili poslaniku da kaže pre izbora da njegovoj stranci vraća mandat ukoliko mu prestaje članstvo u stranci.

To je raspolaganje mandatom, a ne ovo što vi sa liste stavljate po nekom vašem redosledu, što svako može da u toku dana promeni pet partija, što može da se trguje poslaničkim mandatima, što se i radi, jer niko ne menja stranke dok je u parlamentu, pogotovo dok je u parlamentu iz ideoloških razloga. Svi to rade zbog ozbiljnih para. Hvala.

Pre mesec i po dana, otprilike, Ana Brnabić je izjavila da je u Srbiji iskorenjeno, kako je ona rekla, citiram je: „Iskorenjeni su ekstremni vidovi siromaštva“.

S druge strane, statistički podaci kažu da u Srbiji više od pola miliona ljudi radi za minimalni, odnosno garantovanu zaradu koja je nekih 27.000 i pet-šest dinara mesečno.

To znači da je stav Vlade da neko ko mesečno zarađuje 27.000 dinara nije siromašan. Verovatno neće umreti od gladi, ali se zaista postavlja pitanje kako će preživeti?

Ako je to stav Vlade, onda ne možemo prihvatiti drugi stav Vlade koji proglašava siromašnim porodice koje imaju decu i njihovu decu daju u hraniteljske porodice i tim hraniteljskim porodicama daju 30.000 dinara mesečno za svako dete. Znači, više od te minimalne zarade koju Vlada smatra dovoljnom za život.

Ako je to tako, onda umesto hraniteljskim porodicama, Vlada treba tih 30.000 dinara da da toj siromašnoj porodici, pa će dete rasti u svom prirodnom okruženju, uz ljubav, pažnju svoje porodice, svojih roditelja i preživeće sa tih 30.000 dinara, neće više biti ekstremno siromašni.

Zašto se to radi? Zato što su hraniteljske porodice usputna stanica za prodaju dece i nažalost to je istina. Kada je 2005. godine donošen ovaj zakon, podsećam vas, ima ovde poslanika iz tog vremena, tada su „žuti“ pričali, tada je bila aktuelna ona Anđelina Žoli, koja je uzimala decu po belom svetu, usvajala, pa su onda oni rekli kako je ona humana, kako bi mogla i neko naše dete da recimo ona ili takav neko usvoji. To je ona poznata glumica, poznata po ekstremizmu protiv Srba, poznata po vođenju kampanje protiv Srba, poznata u redovnim posetama Potočarima, itd.

Ona je bila motiv i otvoreno su to govorili, ona je bila motiv tadašnjoj skupštinskoj većini da donese ovaj zakon sa ovom mogućnošću usvajanja dece od strane stranaca.

Mi smo i tada bili apsolutno protiv toga i ima ovde poslanika koji su sada u vladajućoj većini koji su branili ovaj stav, pa evo sad ih podsećam i apelujem da danas glasaju za ovaj predlog, da pokažu da nisu baš u svemu promenili mišljenje. Hvala.

Poslanička grupa SRS amandmanima je reagovala na ovaj Predlog zakona tako što smo predložili pojedinačno brisanje svakog člana i to je naš odnos prema zakonu, odnosno mi tvrdimo da ovakav zakon nikako ne bi mogao da se uklopi u pravni sistem Republike Srbije i nikako ne bi smeo da se donosi.

Radi javnosti podsećamo da se radi o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, da je to predlog Nenada Čanka i njegove stranke, a da mi u SRS mislimo da je bilo potpuno suvišno donositi bilo kakav zakon za nešto što je već regulisano Ustavom, a pogotovo nije moguće donositi i predlagati zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom i sa dva sistemska zakona, kao što je to slučaj kod ovih predloga.

Radi javnosti, takođe, podsećamo na član 182. Ustava Republike Srbije, koji kaže – autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Republika Srbija ima Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija. Ovo je posebno važno da svi zapamtite. Suštinska autonomija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.

Predlagač je ovde tvrdio da postoji ustavna obaveza, obaveza iz ustavnog zakona da se donese i ovaj zakon o finansiranju AP Vojvodine, ali čak i kad bi bilo tako, a nije tako, onda zakon ne može da se donosi suprotno osnovnoj odredbi Ustava, odnosno izvan tih okvira. To bi bilo, kao što imamo, ne znam, član 106, koji kaže da Narodna skupština, govorim o Ustavu, da se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje, a imamo obavezu da donesemo Zakon o Narodnoj skupštini, što je doneto i ne može onda u tom zakonu da stoji da imamo tri redovna zasedanja, ako je Ustav rekao da su to dva.

Tako i sa ovim Predlogom zakona o kojem raspravljamo. Predviđati, kolege će govoriti dalje pojedinačno o svakom ovom članu, ali predviđati u ovom zakonu formiranje poreske uprave na teritoriji, odnosno u AP Vojvodini, formiranje nekakve komisije koja će pratiti primenu ovog zakona, pa onda kaže ako drugi zakoni budu u suprotnosti sa ovim zakonom onda bi se primenjivao ovaj zakon. To je zaista pisano kako mali Perica zamišlja državu.

Dakle, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakon o budžetskom sistemu su sistemski zakoni kojima je regulisana ova materija i nema mesta, niti ima potrebe za donošenje bilo kakvog drugog zakona na ovu temu.

Kada je u pitanju finansiranje AP Vojvodine, to je regulisano članom 184. Ustava Republike Srbije i po tom članu Ustava se i postupa, pitanje je da li je to trebalo tako uopšte, ali imamo to regulisano i poštujemo ono što jeste ustavna obaveza, ali više od toga i mimo toga prvo je nedopustivo, nemoguće i mi mislimo da to nikako ne sme ni da se dešava. Mi smo od početka se pitali i zašto se uopšte ovo stavilo na dnevni red, zašto uopšte raspravljamo o nečemu što je na prvi pogled apsolutno suprotno Ustavu Republike Srbije. Nismo dobili objašnjenje od skupštinske većine, koja je ovo stavila na dnevni red, zbog čega je to tako urađeno.

Srpska radikalna stranka je inače protiv autonomije Vojvodine i želimo da to naglasimo. Mi smo za autonomije lokalnih samouprava, a ovo što je predviđeno u ovom zakonu apsolutno prevazilazi normalne okvire autonomije i zapravo daje državnost Vojvodini, i to je ono što je jako opasno, ne samo pravno, pravno je neustavno, ali je opasno i politički i zato mislimo da nije trebalo uopšte o tome da se raspravlja, s jedne strane. S druge strane, možda nije ni loše da se čuje kakvih to sve glasova po Srbiji ima, sigurni smo malo, premalo, ali nije dobro što ih uopšte ima, nije dobro što uopšte postoje takva razmišljanja. Umesto da svi budemo na jedinstvenom zadatku rešavanja problema na KiM, mi se bavimo nekim stvarima koje za sada nisu problem, a koje potencijalno bi nažalost mogle biti i problem.

Dakle, predlažem u ime poslaničke grupe da se član 1. ovog Predloga zakona briše. Ostale kolege će to predložiti za ostale članove i na taj način iznosimo stav SRS da ovaj zakon, odnosno ovaj predlog nikako i nikada ne sme postati zakon.

Naravno, kada je u pitanju ovaj drugi akt, Predlog rezolucije ili kako su je nazvali - rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini, tu čak ne stoji ni autonomnoj pokrajini, je akt o kojem po našem Poslovniku ne može da se raspravlja u pojedinostima, pa tu ne možemo da iznosimo i detalje iako smo i tu uložili amandmane, ali najbitniji, suštinski stav apsolutno smo protiv ovih predloga i zalažemo se protiv autonomije Vojvodine. Hvala.

Da, htela sam da skrenem pažnju da ovo što je gospodin Čanak rekao nisu nikakvi argumenti. To što je nadležni odbor skupštinski rekao da o ovome može da se raspravlja, to ne znači da je u skladu sa Ustavom. Mi smo imali slučajeve da su odbori, čak i skupštinska većina, glasali za neka akta koja su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Mi smo pre nekoliko dana predali inicijativu Ustavnom sudu, na primer, da se utvrdi ustavnost onog ugovora, zakona kojim se ratifikuje ugovor o saradnji Srbije i SAD-a oko izručivanja naših građana za neka krivična dela, itd.

Čak, nažalost, smo imali situacije u ovom prethodnom periodu kada je Ustavni sud bio potpuno politički, kada je Ustavni sud bio na usluzi skupštinskim većinama, tako da i pozivanje na Ustavni sud u nekim situacijama je zaista diskutabilno.

Evo da podsetim kako je Ustavni sud, recimo, radio za tadašnju DS kada je formirana SNS, kada su proglasili neustavnim deo Zakona o izboru narodnih poslanika, pa Gordana Čomić donela još topao, još niko nije video, Službeni glasnik. Ona ga donela i maše - evo, kaže, u pravu su ovi da im pripadaju oteti mandati od SRS. Što danas mnoge boli glava zbog otimanja mandata, to je tema za neki drugi put. Ili, recimo, Ustavni sud proglasi neustavnim Statut AP Vojvodine kad se donese novi statut.

Dakle, institucije sistema, nažalost, ne funkcionišu, odnosno ne funkcionišu onako kako bi trebalo i neprihvatljivo je i nije argument ovo što je gospodin Čanak rekao da je ovaj predlog usklađen sa Ustavom. Kao pravnik tvrdim, i tvrdimo, da je ovo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

S obzirom da smo stigli do poslednjeg amandmana, ponoviću neke iznete stavove SRS i na neki način zaokružiti celu priču o ova dva predloga i o raspravama koje smo vodili tri dana, danas je treći dan i u raspravi u kojoj su uglavnom argumentima učestvovali poslanici SRS.

Zato što je nama ovo veoma važno i što mi ovo nismo shvatili kao neki dnevni red reda radi, već smo mi to doživeli kao svojevrsno upozorenje.

Politički gledano treba zaista naglasiti nekoliko stvari kada su u pitanju i Predlog ovog zakona o finansiranju AP Vojvodine i Predlog Rezolucije o Vojvodini, kako stoji u samom nazivu i što je veoma simptomatično, prvi dan je ovde već bilo reči o tome da su ova dva predloga zapravo plagijati Aleksandre Jerkov, pa je onda Aleksandra Jerkov u medijima nešto intervenisala, bunila, pa se kaže, ona je već nekoliko meseci branila ovakve predloge, ali eto, predlozi su došli na dnevni red tek kada ih je njoj, kako ona kaže, preoteo Nenad Čanak.

Onda smo u toku rasprave saznali, zapravo, da je i Aleksandra Jerkov plagijator, jer je ona plagirala predloge koji su još 2015. godine usvojeni u pokrajinskoj Vladi u vreme kada je predsednik bio Bojan Pajtić. Onda, kada se zaokruže svi ti akteri, onda zapravo dolazimo do jednog logičkog zaključka da sve to i liči na to da mi zapravo ovde nemamo nikakav plagijat nego imamo CIA-in predlog zakona i rezolucije koji se odnose na AP Vojvodinu.

Ono što takođe želimo da naglasimo i ponavljali smo to svi mi koji smo govorili iz SRS, da, pre svega radi javnosti, da narod čuje, mi srpski radikali smo protiv autonomije Vojvodine. Mi se zalažemo za autonomiju, maksimalnu autonomiju lokalnih samouprava. Mi mislimo da ta neka, kako je zovu, srednja vlast, nema nikakvu svrhu, da je zapravo samo pokrajinska Vlada još jedan namet više budžetu Republike Srbije, da ništa što se na tom nivou zapravo odlučuje, nije ništa što može da prođe i ne treba da prođe mimo Vlade Republike Srbije i mimo tog glavnog, da kažem, glavnog nivoa. To je naše mišljenje od ranije.

Mi se zalažemo za unitarnu Srbiju i uvek smo se zalagali, naravno, u spletu trenutnih okolnosti želimo i zalažemo se i dali smo predlog na koji način se može sačuvati KiM u okviru granica Republike Srbije. Naravno, nismo zaboravili i nikada nećemo zaboraviti Republiku Srpsku Krajinu, uvereni da će jednog dana takođe postati deo jedinstvene srpske države, kao i Republika Srpska. Ovo jeste poruka BiH, koja sve više nešto diže glavu protiv Republike Srpske, da se ne igraju, da Republika Srpska ima svoju maticu koja je, sasvim izvesno, neće ostaviti na cedilu.

Govorili smo takođe, i evo ponoviću, da su oba ova predloga u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i sa, kada je u pitanju Predlog zakona o finansiranju, da je u suprotnosti sa dva sistemska zakona koji se odnose na ovu oblast, to su Zakoni o budžetskom sistemu i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Kada se dobro i pažljivo pogleda, mada može se činiti u nekom delu da su ovi predlozi bezazleni, jer se citiraju neki članovi Ustava, ali u suštini su veoma opasni i to se moglo videti posebno u toku rasprave. Ovo jeste, rekli smo to već, kada bi se ovaj zakon usvojio, ovo bi zaista bio pravi fiskalni separatizam, a takav separatizam uvek bi mogao da odvede u onaj mnogo gori, mnogo opasniji, o tome smo već govorili, i politički i pravni.

Uvereni smo, svakako, da se to neće desiti i da svi treba da damo maksimalan doprinos i maksimalan trud da se tako nešto ne desi, da se sve takve težnje u korenu sasecaju, uvažavajući svačije pravo i da, pogotovo pravo narodnih poslanika, da mogu da predlažu Narodnoj skupštini usvajanje zakona. Ali, nekako nije dobro kada od preko 200 zakona kojih ima u proceduri, mislim, koji su predlagali narodni poslanici, i u glavnom su ti zakoni, iskreno nisam sve te predloge detaljno ni gledala, zato što tu ima mnogo onih koji su samo reda radi predlagali, da bi pravili one predstave od višečasovnog usvajanja dnevnog reda, pa verovatno ni ti poslanici, koji inače više trenutno nisu u sali, oni sami nisu znali šta suštinski predlažu.

Ali, zaista u tih 200 i ne znam koliko predloga, ima veoma ozbiljnih predloga i trebalo je o njima raspravljati. Čak smo uvereni da bi poslanici većine, slušajući glas naroda, ukoliko kao poslanici komuniciraju sa narodom, morali glasati za neke od tih predloga.

Pored tako kvalitetnih predloga vi ste, ovako sad da budem naivna, da kažem, iz nama nepoznatih razloga stavili na dnevni red upravo ova dva predloga, ali nismo naivni znamo zbog čega ste to uradili. Ovo je dobar način da udovoljite i napolju onima kojima treba da udovoljite, a i u unutrašnjoj politici.

Dakle, vi sada možete, govorim o skupštinskoj većini, možete lepo da kažete – evo, kako smo mi širokogrudi, demokratični, mi smo stavili na dnevni red predloge Nenada Čanka. Nećemo glasati za to. Poslanici su raspravljali, ko je želeo mogao je da učestvuje u raspravi. S druge strane ćete, ne vi, nego predstavnici Vlade, ovi otvarači, zatvarači poglavlja, oni će onda da kažu Mekalisteru i Kocijančićevoj, evo mi jesmo učinili ono što vi od nas tražite, a oni traže od vas ovo i mi smo stavili na dnevni red, ali, eto, poslanici nisu ovaj put izglasali to, ali mi ćemo to nekako malo da uredimo, preuredimo pa ćemo to ponovo jednog dana da vratimo i da usvojimo, da udovoljimo i vama dvoma.

To je zapravo suština zbog čega ste vi na dnevni red stavili upravo ova dva predloga. Da nije tako, ja ću vas podsetiti na neke predloge zakona koji su od izuzetnog značaja za sve građane Srbije i koje vi ne stavljate na dnevni red iako ih poslanici SRS već nekoliko meseci zaredom predlažu.

Najpre, zakon o stavljanju van snage Zakona o javnim izvršiteljima. Mislim da ne postoji čovek u Srbiji, pa čak i poslanici koji su glasali za ovaj zakon, a to nisu poslanici sadašnje vlasti nego su to poslanici koji su bili vladajuća većina pre vaše prve vladajuće većine, ali da ni oni, ni vi, da ne postoji čovek danas u Srbiji koji se ne zgražava nad onim šta rade javni izvršitelji.

Iskoristiću sada ovo, pošto vas pitam zašto to nije na dnevnom redu, da podsetim javnost da je taj Zakon o javnim izvršiteljima donet 2011. godine, da su tadašnja DS, koja se posle pojavljuje u raznim svojim pojavnim oblicima, i sada se opet nešto objedinjuju, da su oni pripremili javne izvršitelje iz svojih redova, pa da je u jednom formalnom konkursu, koji to zapravo nije bio, da su postavljene te demokrate za javne izvršitelje, i onda ste došli vi naprednjaci.

Umesto da uradite ono što ste u kampanjama govorili, umesto da taj zakon stavite van snage, da izvršenja vratite u nadležnosti sudova, vi ste samo doveli vaše izvršitelje, dopunili broj tamo gde ovi nisu uspeli pre vas i tako da sad vi lepo zajedno harate preko vaših izvršitelja koji rade najstrašnije moguće stvari, koji nemaju veze ni sa zakonom, ni sa izvršenjima. Dešava se, svakodnevno se o tome priča, dešava se da izvršitelj stan proda svom sinu, nečiji stan, neku porodicu izbaci na ulicu.

Dešava se da stanove koji vrede 50.000 evra prodaju da bi namirili dug od 10.000 evra. Prodaju poznatom kupcu za 30.000 evra pa taj novac podele sa nekim iz banke ko im je dao informaciju. To se sad razvilo u jedan opasan biznis. Opasan biznis da službenici banaka imaju svoje izvršitelje, da ih obaveštavaju kad će banka staviti neki stan na prodaju. Obaveste koliki je dug prema banci da bi oni mogli prema tome da se ravnaju, jer banku baš briga što izbacuje porodice na ulicu, a što bi kad joj Narodna banka to dozvolila, a što bi kad joj vladajuća većina to dozvolila, a što bi kad ste vi iz vlasti prihvatili banke koje vam je još Dinkić doveo u Srbiju da uništavaju naš narod.

Vi svi lepo ćutite na to i nećete da stavite na dnevni red predlog zakona koji smo vam mi dali da bismo svi zajedno raspravljali o tome, da građani čuju, da javnost čuje šta mi o tome mislimo i da ponudimo rešenja.

Mi srpski radikali imamo rešenja, ali stavite na dnevni red taj zakon pa da i taj problem rešimo.

Predložili smo da se stavi van snage Zakon o radu, pa ptice na grani znaju da Zakon o radu koji je na snazi već nekoliko godina, koji ste vi doneli da je donet i napisan isključivo u interesu poslodavaca. Ko su poslodavci? Koji stranci? Oni kojima vi dajete naše pare da bi oni ovde otvarali neke pogone.

Nikakva, ni jedna fabrika u Srbiji nije otvorena. Možete vi da pričate koliko god hoćete i vaš predsednik. Ni jedna fabrika u Srbiji nije otvorena. Otvoreno je više pogona raznih fabrika. Za otvaranje tih pogona dobijaju se ozbiljna sredstva plus besplatna komunalna infrastruktura, zapošljavaju se ljudi koji rade za više deset puta manju zaradu nego što bi te firme plaćale u svojoj matičnoj zemlji. Kada se potroše pare koje se dobiju iz budžeta, pošto su ti pogoni uglavnom u nekim montažnim objektima, nikakvog velikog troška nema onaj koji je to otvorio, odnosno koji je došao kao investitor pod navodnicima, i lepo prođe četiri, pet, šest godina, oni svoju zaradu lepo odnesoše.

U ovoj državi niti se plaća porez. Doprinosi su minimalni zato što ljudi rade za zagarantovanu zaradu koja je negde oko 27.000 dinara, pa ne znam samo kako izvukoste 460 evra, ili koliko kao prosečnu platu, osim ako niste sabirali, pa zaboravili da podelite.

Dakle, predlagali smo i zakon za podsticaj poljoprivrede, predlagali smo zakon za pomoć porodicama sa decom.

Dakle, predlagali smo zakone koji interesuju građane Srbije, koji interesuju ovaj narod, čijim promenama bismo zaista doprineli da ljudi žive bolje u ovoj zemlji Srbiji i predlažemo u kontinuitetu, mesecima Bogami godinama već da se u Narodnoj skupštini raspravlja o KiM, da konačno čujemo i precizan i decidan stav vlasti o tome, a mi srpski radikali svakako imamo rešenje i govorimo u javnosti o tome. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče smo uglavnom ovde iznosili političke stavove na predlog ova dva akta vezana za AP Vojvodinu i došli smo do, čini mi se, nekih zaključaka.

Najpre smo konstatovali da se radi o plagijatima predloga, pa pošto se pre toga Aleksandra Jerkov javila uvređena zašto Nenad Čanak plagira njene radove. Inače, ovo jeste plagijat zato što u najširem tumačenju, plagijat je svačiji autorski rad. Tu nema ničeg spornog.

Juče smo saznali da je Aleksandra Jerkov već plagirala akt Vlade AP Vojvodine, dakle dupli plagijat je u pitanju. Juče smo ponovili i podsetili da je SRS protiv autonomije Vojvodine i da se zalažemo za najširu autonomiju lokalnih samouprava i da to treba da bude budući zadatak ove države i vlasti i opozicije svakako kad je u pitanju SRS.

Takođe smo konstatovali da su oba ova predlog neustavni, Rezolucija do te mere čak da ni u naslovu ne stoji da se radi o AP nego samo o Vojvodini. Ustanovili smo nakon rasprave i da bi ovi akti, pogotovu predloženi zakon, zapravo bili kada bi bili ne daj Bože usvojeni, bili fiskalni separatizam koji bi bio uvod u onaj pravi, ozbiljniji politički i pravni separatizam. Treba potpuno otvoreno govoriti o onome što je na dnevnom redu.

Ono što smo takođe konstatovali jeste pitanje zašto su se ova dva predloga našla na dnevnom redu?

U Narodnoj skupštini ima sigurno više od 200 predloga zakona koje su predlagali narodni poslanici, ima i mnogo toga onako, reda radi, podnetog ali ima i ozbiljnih predloga.

Zašto, recimo, na dnevnom redu nemamo predlog SRS o stavljanju van snage Zakona o javnim izvršiteljima? Verujte da nema čoveka u Srbiji koji se ne bi obradovao tom zakonu.

Mi, srpski radikali, mislimo da je zapravo ovaj dnevni red nekakav probni balon, da vidimo ili da vidite kakva će biti reakcija javnosti uopšte na raspravu ovakvih tema. Kako smo razumeli vlast neće glasati za ovo i onda zaista pitanje je da li ste na ovaj način samo želeli da udovoljite Mekalisteru i Kocijančićevoj i zašto uopšte morate to da radite?

Prvo, okanite se puta u EU jel vidite, evo i juče su nam dokazali, iz dana u dan nam dokazuju da nam tamo mesto nije, da su nam tamo neprijatelji, da treba da se okanemo tog evropskog puta, a pogotovo ne razumemo zašto uopšte prihvatate razgovor na temu da treba da donosimo nekakav zakon o finansiranju AP Vojvodine, kad nas na to ništa ne obavezuje.

Lepo je juče šef poslaničke grupe naprednjaka objasnio i ovde citirao član 15. Ustava Republike Srbije, gde je očigledno da nemamo obavezu da donosimo ovakav zakon, a pogotovo ne u ovom tekstu.

U današnjoj raspravi ćemo da govorimo o Predlogu zakona o finansiranju AP Vojvodine i to, pre svega, želim da u ime poslaničke grupe SRS, a radi javnosti, objasnim član po član, na koji član Ustava se ovim predlogom krši i koji članovi sistemskih zakona, Zakona o poreskom postupku i administraciji i Zakona o budžetskom sistemu bi se grubo prekršio kada bi se ovaj predlog prihvatio.

Pojam osnivanja i teritorija AP regulisani su članom 182. Ustava Republike Srbije, a u stavu 2. ovog člana propisano je i citiraću – Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP KiM, zapamtite to.

Suštinska autonomija AP KiM urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.

Ovo nam je obaveza ali pre toga rešavanje problema na KiM, očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što možemo učiniti, dame i gospodo, isključivo uz pomoć Ruske Federacije koju moramo zamoliti za ovu vrstu pomoći.

Finansijska autonomija autonomnih pokrajina regulisana je članom 184. Ustava Republike Srbije a u stavu 3. ovog člana precizno stoji – Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije, a stav 4. kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Dakle, veoma precizno, ali šta kaže predlagač u ovom predlogu zakona? Predviđa formiranje poreske uprave AP Vojvodine, uvođenje, ukidanje ili menjanje poreskih stopa, te da Republika Srbija, pri svakom prenošenju ili poveravanju novih poslova AP Vojvodini, mora da da odgovarajuća transferna sredstva odnosno izvore prihoda za obavljanje tih poslova.

Reče juče ministar Nedimović – kada bi ovaj zakon i ovako nešto bilo usvojeno, zaista bi bio potpuno demontiran, razmontiran, kako god hoćete naš finansijski sistem.

Šta dalje predlagač kaže? Predviđa zakonom obrazovanje, zamislite nekakve komisije, koja bi pratila primenu ovog zakona, ali kako? Kaže da će se u slučaju da odredbe drugih zakona budu u suprotnosti sa ovim njegovim zakonom, kaže gospodin Čanak, primenjivati ovaj zakon. Samo je falilo još da kaže ako Ustav nije u skladu sa ovim zakonom da ćemo primenjivati ovaj zakon u odnosu na Ustav, jer zaista ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom.

Tako bi ovom zakonu zapravo morali da se prilagođavaju sistemski zakoni. Dva sistemska zakona – Zakon o postupku i poreskoj administraciji i Zakon o budžetskom sistemu. Ovo je jednostavno neprihvatljivo.

Član 168. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređuje način organizacije poreske uprave. Poreska uprava je organizovana u regionalna odeljenja sa filijalama i odsecima i precizno imamo regionalna odeljenja za Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac i Prištinu. Nema nikakvih autonomnih pokrajina.

U članu 11. propisano je, Zakonom o poreskom postupku i o poreskoj administraciji u okviru poslova državne uprave, vodi prvostepeni postupak, jedinstveni registar poreskih obveznika itd. da ne čitam sve ima dosta toga.

Dakle, sve su precizno nabrojane nadležnosti. Poreska uprava samostalno izvršava poslove iz ovog prethodnog stava, na celokupnoj teritoriji Republike Srbije i organizuje se tako da obezbeđuje funkcionalno jedinstvo u sprovođenju poreskih propisa. Dakle, ovde ništa ne može da se dodaje, niti da se oduzima.

U cilju obezbeđivanja jedinstvenog sprovođenja propisa, iz nadležnosti ministarstva, nadležnog za poslove finansija, akti o primeni tih propisa, koje daje ministar nadležan za poslove finansija, obavezujuće su za postupanje poreske uprave. Znači, cele poreske uprave. Dakle, sve je precizno i ne dvosmisleno propisano ovim postojećim zakonima. Mi ćemo kroz amandmane da vam još detaljno govorimo o svakom članu pojedinačno.

Prilično je neverovatno šta mi danas ovde slušamo. Podsećam da govorimo o zakonima, odnosno o Predlogu zakona i rezolucije koji nam otvoreno stavljaju do znanja separatističke težnje predlagača. I onda u sred te rasprave, predlagač poziva državu da se odredi prema presudi sramnoj, katastrofalnoj, drastičnoj presudi koju je zločinački Haški tribunal izrekao Radovanu Karadžiću. Još kaže da se vlast opredeli prema toj presudi s obzirom na činjenicu da je Karadžić učestvovao u genocidu.

Dakle, u Srebrenici nije bilo genocida. Može 100 puta Haški tribunal da takao nešto presudi – ne, nije bilo genocida. Ovi što poštuju presude Haškog tribunala, poput Čanka, poput sinoć na društvenim mrežama, Balše Božovića, Aleksandre Jerkov, Maje Videnović i ostalih mrzitelja srpskog, svega što je srpsko. Da li to znači da oni priznaju ono što je Haški tribunal rekao da Naser Orić nije odgovoran za masakr Srba u Srebrenici, u Kravici? Jel oni misle da Haradinaj nije odgovoran za masakr Srba na KiM? Jel oni misle da Gotovina nije odgovoran za zločinačko ubijanje Srba na teritoriji Republike Srpske Krajine, za „Oluju“, za „Bljesak“? Prosto je neverovatno da postoji neko ko se zove Srbinom da može danas posle jučerašnjeg dana sejiriti nad onim što je tragično ne samo za Radovana Karadžića, junak je on bio i ostao i on će tu svoju doživotnu kaznu dostojanstveno i smrt dočekati u Haškom tribunalu ili negde gde ga budu odveli na služenje kazne, ali ne žele da razumeju da je ta presuda zapravo osuda srpskom narodu, Republici Srpskoj. Džabe su im i ovakve rezolucije i ovakvi predlozi.

Javljam se na osnovu člana 104. zato što zaista mislim da je bilo mesta replici. Znam da je vaše pravo, odnosno pravo predsedavajućeg da određuje ko ima pravo na repliku, ali ako neko, kao što je to malopre rečeno poslanik Marinković kaže da se ne slaže sa stavom SRS o statusu Vojvodine. To, jednostavno, zahteva objašnjenje radi javnosti, pre svega.

Jeste stav SRS da se mi zalažemo protiv autonomije Vojvodine, ali se zalažemo za maksimalnu autonomiju lokalnih samouprava. To je nešto na šta smo mi ponosni. Žao nam je što smo jedino mi toga mišljenja, žao nam je što većina ne razmišlja na taj način, jer to je jedini put i jedini način da se stane na put ovakvim pokušajima kakvi su ovi predlozi o kojima danas raspravljamo.

Sa druge strane je dobro da gospodin Marinković, uzor vidi u Milanu Stojadinoviću predsedniku radikalske Vlade, pa možda i bude nekih promena u odnosu na stav o statusu Vojvodine.

Dakle, mi SRS, smo protiv autonomije, a za jačanje lokalne samouprave, zato što mislimo da su dve Vlade balast Vlada Republike Srbije je sasvim dovoljna Vlada Vojvodine nije nikome od koristi, samo jedna administracija više. Hvala.

Predložili smo ovaj zakon da bi se na minimum svela zloupotreba dece bez roditeljskog staranja. Tenzija u društvu na temu nestale dece koju najčešće zovu „krađom dece“, su velike i interesantno je da već decenijama niko ozbiljno ne želi da se bavi rešavanjem tog problema da bismo jednom zaista bili sigurni da li se to dešavalo ili nije. Ako se dešavalo, u kojoj meri je to bilo i da li je moguće posle toliko vremena, a sigurno jeste, ima još živih izvršilaca, pronaći one koji su odgovorni za ova monstruozna dela?

Pitanje koje se postavlja i zbog čega treba menjati ovaj zakon jeste koliko je ove dece završilo u inostranstvu, koliko je bilo bukvalno i brutalno prodaje te novorođene dece, a koliko ih je putem usvajanja završilo u inostranstvu, a mi smo protiv usvajanja dece od strane stranaca bili i kada je ovaj zakon donošen zato što je to uvek podložno ozbiljnim zloupotrebama. Ako znamo kako funkcionišu mnogi centri za socijalni rad, odnosno ljudi zaposleni u tim centrima i koliko je afera vezano za centre za socijalni rad, onda je svakako ova sumnja potpuno opravdana.

Ovo ima veze i sa hraniteljskim porodicama, jer sve više se javljaju roditelji kojima centri za socijalni rad uzimaju decu zato što su roditelji siromašni i daju ih u hraniteljske porodice. Te hraniteljske porodice za taj, istina humani gest dobijaju prilično visoku naknadu za taj posao koji rade, a mi se pitamo zašto taj iznos koji se daje hraniteljskim porodicama ne bi bio dat siromašnim porodicama i da oni na taj način sačuvaju to svoje porodično gnezdo, da deca odrastaju u krugu porodice. U hraniteljske porodice treba da se daju deca čiji su roditelji nepodobni da budu roditelji, ne znam, ako su u pitanju narkomani, alkoholičari, psihički bolesnici, a zdravi roditelji samo zato što su siromašni, da im se uzme dete to jednostavno nije normalno i ne znamo koji je to motiv, ako se hraniteljskoj porodici izdvajaju određena sredstva da bi se vodilo računa o tom detetu, zašto se to ne da tim porodicama koje bi sasvim izvesno bolje vodile računa.

Izvinite, ne radi gore sat, pa ne mogu da pratim.

Ovaj Predlog zakona zaista bi morao da se usvoji ukoliko želite da se vrati duh parlamentarne demokratije u Narodnu skupštinu i da na već sledećim izborima bude usklađen sa Ustavom Republike Srbije.

Predložili smo da se menjaju tri člana ovog zakona, a s obzirom na stanje u Narodnoj skupštini, na preletanje iz jedne u drugu poslaničku grupu, mi imamo ovde danas narodne poslanike koji su svoj poslanički mandat samo u ovom skupštinskom sazivu prošetali kroz tri različite poslaničke grupe. Imamo formiranje poslaničkih grupa od stranaka koje uopšte nisu učestvovale na izborima.

Ako hoćemo da uozbiljimo ovaj rad, moramo se vratiti Ustavu Republike Srbije i član 102. stav 2. Ustava da postane deo člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, a taj član 88. govori kada narodnom poslaniku može prestati mandat, a to bi bilo i u slučaju ukoliko napusti političku stranku na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, ako je pre izbora neopozivo svoj mandat stavio na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. Ovakvo promenjen član, odnosno dodavanje ovog stava nikako se ne kosi na sa onom političkom, a neustavnom odlukom Ustavnog suda, ali je, što je najvažnije, u skladu sa Ustavom.

Dakle, narodni poslanik mora imati mogućnost da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci koja ga bira za narodnog poslanika, ako to ne želi i ako politička stranka na tome ne insistira, onda neka dođe u Skupštinu i neka nastavi sa politikom preletačevića, kakva je prisutna u Narodnoj skupštini, pogotovo u ovom poslednjem sazivu.

Redosled izbora narodnih poslanika ne može da stoji na ovaj način kako je to sada u ovom zakonu. Mi predlažemo da poslaničke liste, odnosno stranke same mogu i treba da određuju redosled narodnih poslanika, jer se na taj način postiže i jednaka aktivnost na teritoriji cele Srbije i na taj način se postiže mogućnost da politička partija za narodnog poslanika odredi onoga za koga proceni da je, ne znam, recimo, u njegovoj opštini da je stranka imala duplo veći procenat glasova nego što je imala u ostalim opštinama, pa onda zaključi da ta opština treba da ima narodnog poslanika. Dakle, morate da usvojite ove zakone ako hoćete istinsku…

Hvala.

Replika na komentare, odnosno na repliku našem predsedniku koji je govorio o Predlogu ovog zakona i ove rezolucije.

Ono što je ostalo nerazjašnjeno u odgovoru i u replici jeste… Naravno nesporno je valjda svakome ko je ovo pročitao da je zakon apsolutno protivustavan i da je neusklađen sa još dva sistemska zakona i da se ovakvim nekim zakonom ne može na leks specijalis način rešavati bilo kakva situacija, pogotovo ne kada je to suprotno Ustavu Republike Srbije.

Sama rezolucija vrvi od istorijski netačnih podataka i o tome je, takođe, ovde bilo reči, ali ono na šta nismo dobili odgovor, a očekujemo ga, jeste kako je uopšte došlo do toga da ova poslanička grupa bude predlagač ovih tekstova koji su izvorno i u skupštinskoj proceduri bili predlog poslanika Aleksandre Jerkov? Dakle, to nije nešto što je ona negde u nekoj emisiji ili negde u javnosti rekla. Ne, nego je to u proceduri i danas dan i ona je uporno iz sednice u sednicu ponavljala ove svoje predloge i to nije bilo na dnevnom redu.

Sada, dakle, pitamo kako je došlo na dnevni red? Da li predlagač ima saglasnost onoga čiji su ovo izvorni predlozi i da li je u redu da se u Narodnoj skupštini raspravlja o očiglednim plagijatima? Znate, ako se nešto prepiše, i to od reči do reči, ispod toga se samo napiše drugo ime, to se zove plagijat, nikako drugačije ne može da se tumači. Hvala.

Pokušavam kao potpredsednik da vam pomognem da ipak skrenem pažnju da je trebalo svi da budemo pripremljeni za ovu sednicu.

Očigledno ovde postoji nesporazum ili nerazumevanje onoga što gospodin Bajatović kaže i od strane predlagača ovog akta. Činjenica jeste i pretpostavljam da ste to hteli da kažete, gospodine Bajatoviću, da je Ustavni sud 2012. godine poništio, odnosno stavio van snage, finansiranje nadležnosti AP Vojvodine onako kako je bilo predviđeno Statutom. To je dovoljan razlog da ovakav zakon nikako ne može ni da se stavi na dnevni red. Znate, ne možemo mi sad, imamo Ustav, pa neko donese nešto neustavno, pa onda Ustavni sud kaže da je to neustavno i mi sad uporno – e, mi sad hoćemo opet. Dakle, to je samo jedan od razloga, ta činjenica da je 2012. godine Ustavni sud stavio van snage odredbe Statuta AP Vojvodine, gde je bilo propisano finansiranje nadležnosti.

Kada govorimo o ovom predlogu, nemoguće je, na način kako je predloženo u ovom zakonu, čak i da nemamo ovu smetnju od strane odluke Ustavnog suda, kako je moguće, recimo, da se PDV izračunava na nivou AP Vojvodine? Pa ko je i u srednju ekonomsku školu išao, zna da to nije moguće. Znate, ni u državama koje imaju neku federalnu organizaciju ne može se PDV računati na osnovu neke tamo, bilo koje jedinice, znači, ne može ni na delu AP Vojvodine, nego može samo na nivou cele Srbije. Ovo sam samo htela čisto malo da bi se usmerila dalja diskusija. Hvala vam.