Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7274">Vitomir Plužarević</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 15. ovog zakona koji reguliše sorte standarda.
I u načelnim komentarima vezanim za ovaj zakon govorio sam da nema više naših instituta naših koji su se bavili ovim stvarima i ovim standardima. Znači, uništili smo sve matičnjake, uništili smo sorte, standarde, pa i donošenjem ovog zakona ne znam šta ćemo, u suštini, moći, da li ćemo krenuti od nule ili se mi nalazimo na nekom nivou odakle nećemo moći da krenemo, a zašto bi i kretali kad znate da je EU preplavila naše tržište i sadnim materijalom i svim sortama. Nemam ništa protiv njihovih sorti, ali imam protiv da smo mi uništili sopstvene i zasade, i matičnjake i sve ostalo.
Radi javnosti, moram da pročitam ovaj amandman, da se vidi šta mi to predlažemo. Član 15: "Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vrši se istovremeno sa jednom ili više sorti standarda. Sorta standard koja se koristi u toku ispitivanja proizvodne i upotrebne vrednosti sorte ne može biti zamenjena drugom sortom standarda, sve do završetka ispitivanja. Kao sorta standard može se odrediti samo sorta koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja i koja je zastupljena u proizvodnji na teritoriji Republike Srbije".
Mi predlažemo da se briše ovaj stav koji ću pročitati: "Izuzetno, ako se za pojedinu vrstu poljoprivrednog bilja, tip unutar vrste poljoprivrednog bilja ili za određenu namenu ne može odrediti sorta standard, sorta se ispituje bez sorte standard".
Ovaj poslednji stav "sorta se ispituje bez sorte standard", to je vrlo sumnjiv komentar u nekoj budućoj analizi. Moći će da se zloupotrebi mnogo toga i stoga sorta se ispituje bez sorte standard. Ispitivanje i upotrebna vrednost sorte vrši se na jednom ili više mesta. Ne može da se vrši ispitivanje bez sorte standard. To je problem ovog člana i mi predlažemo da se ovaj stav briše.
Sve ovo je neko već pripremio i vi sada želite da se mutanti i nepoznati hibridi provuku kroz ovaj zakon. Zato mi smatramo da ovaj stav treba da se briše, da bi mi zaštitili naše sorte, naše proizvođače i sve što je vezano za struku i nauku.
Dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani građani Srbije, danas raspravljamo o setu zakona. Imam čast da predstavim od ovog seta samo tri zakona zbog vremenskog perioda koji smo dobili, tako da ću početi sa zakonom o proizvodnji sorti poljoprivrednog bilja.
Zakoni iz 998. i 2002. godine ovu oblast nekada su regulisali, a zakonom od 2005. godine je došlo do promene tog prethodnog zakona, gde su voćke, vinove loze, hmelj, zakon o semenu, priznavanje sorti je bilo regulisano sa ova dva zakona. Donošenjem ovog zakona rešile bi se sve nesuglasice koje nisu mogle da se definišu prethodnim zakonima.
Još u doba našeg velikog naučnika Mihajla Pupina mi u Srbiji smo se bavili ovom delatnošću koja se zove kalemarstvo i voćarstvo i on je još iz tog belog sveta slao poruke Srbiji – gajite, kalemite i proizvodite najkvalitetnije voće i povrće, jer ovo podneblje i ovo sunce daje najkvalitetnije plodove na zemaljskoj kugli.
Danas svi naši instituti su devastirani. To je bio cilj aktuelne vlasti kojom upravlja strani kapital i struka. Tim strancima je bio osnovni cilj da unište našu struku, nauku i dovedu Srbiju u zavisnost, da Srbija mora da kupuje te strane sorte, odnosno njihov je cilj bio samo profit.
Mi danas moramo da uvozimo sva semena iz Amerike, Evrope i da to tržište naše seme i sve što je domaće mora da se ogadi proizvođačima na raznorazne stručne načine. Mi smo izvozili seme kukuruza, seme pšenice, seme suncokreta. Govorile su moje kolege o tome. Danas od tog izvoza nema ništa. Izvozili smo vinovu lozu. Danas smo glavni uvoznici loznih kalema.
Srbija je proizvodila 60-80 miliona kalemova vinove loze. Izvoz je bio u bivši Sovjetski Savez i prostor bivše SFRJ, Hrvatska, Makedonija.
U Sovjetski Savez smo izvozili 40 miliona loznih kalemova. Ako je današnja cena kalema na svetskoj pijaci od jedan do dva evra, izračunajte sami kolika je to bila korist za Srbiju. A danas uvozimo, "Raušedo" firma iz Italije, "Rihter" firma iz Francuske. Zamislite koliko bi radnika i porodica bilo zaposleno samo na tom poslu.
Znamo mi kada je to počelo i traje do današnjih dana. To je počelo dolaskom gospođe za ministra poljoprivrede, ona je sve učinila da napravi štetu našim proizvođačima i da sadni materijal dobije što crnji izgled.
Setićemo se tih instituta koji su se bavili ovim poslovima. To je Zaječar, to je Radmilovac, Sremski Karlovci, Čačak, Vučje i ostali. Prilikom uništavanja tih naših kuća imali su zadatak da unište i hemijsku industriju koja je pratila voćarstvo i vinogradarstvo. To su bili "Zorka" Šabac i "Župa" Kruševac.
Ako ovaj zakon bude mogao da revitalizuje ove ruševine o kojima sam govorio, to neće biti loše, ali smatram da je to nemoguća misija i da je za to potrebna ogromna količina novca i duži vremenski period da povratimo tehnološki niz iz ove oblasti. I danas kod mene u Sremu se sade novi zasadi, koji repromaterijal sadnog materijala se uvozi iz Italije i Francuske.
Da li neko zna koliko je njihova upotrebna vrednost? Ne zna. Da li će zakon, to što je cilj, omogućiti da se povećaju zasadi vinove loze i svih voćnjaka? Vreme je pred nama, videćemo.
Imao sam zadatak da podsetim Ministarstvo da oni znaju i da vezano za ovaj zakon obezbede dovoljnu količinu para kako bi povratili to što smo izgubili u prethodnom periodu.
Vode, zakon o vodama. Ovaj zakon o vodama je morao biti donet pre mnogo zakona koji je ovaj parlament usvojio iz nadležnosti zaštite životne sredine i poljoprivrede.
Zakon o vodama je morao da sagleda sve negativne uzroke i posledice koje su se dešavale u prošlom vremenu, na primer, poslednjih sto godina, i da na osnovu tih i takvih parametara donese nove metode upravljanja vodenim resursima.
Na primer: šta uraditi sa klizištima? Kako pripremiti korita reka i rečica koje su činile ogromne štete poljoprivredi i naseljenim mestima? Sve to da bude sažeto u ovom novom Predlogu zakona, a Evropsku uniju ostaviti po strani, jer naša voda ne ide ka Evropskoj uniji, već njihove prljave vode i prljave tehnologije zagađuju naše reke i prostore.
U svetu značaj ovog resursa se menja. Ako znamo da je na zemaljskoj kugli živelo šest milijardi ljudi, a za 40-ak godina biće devet milijardi. Ako to predstavimo na primeru jednog kubnog metra vode, videćemo taj odnos zagađenosti i upotrebe tog kubnog metra vode.
Znači, ovaj resurs mora biti planiran i organizovan na jedan način, da mi kao sastavni deo tog sveta vodimo računa u našoj Srbiji, o tim i takvim vodenim resursima - a to je šumovitost naših prostora mora da se poveća od 27%, koji sada, pa na 43% koje planiramo i više. Na primer, u Vojvodini je sada 5% šumovitosti, težimo ka 14%.
Na primer, kanalska mreža u Vojvodini je posekla svu drvnu masu i na tim mestima su sada šikare, a te površine su oko 12 hiljada hektara koje imaju za cilj da obezbede i opšte koristi od šume, a ne samo da zaštite obalje i priobalje.
Kad znamo da jedan metar kvadratni šumskog zemljišta u toku godine zadrži 100 litara i više vode, šuma je rezervoar, ali i čuvar te i takve vode.
To je priča koja nije ušla još u uši ministarstva koja su zadužena za resurse vode. Zagađene aktivne materije nam dotiču sa Kosova i Metohije Ibrom, a tamo je Euleks kao reprezent Evrope. Šta on tamo čini da se ta zagađenost smanji? Ništa.
Zašto ovim zakonom o vodama nije sistemski rešen kanal Dunav – Tisa – Dunav, a vezano je za navodnjavanje i odvodnjavanje? Kaže ministar da će ovim zakonom podsticati navodnjavanje i da će se sistemi kojih danas ima od 6-7% se povećati na 10% poljoprivrednog zemljišta i da će ti poljoprivredni proizvođači dobiti umanjenu taksu vezano za odvodnjavanje i navodnjavanje, ako budu koristili ova sredstva iz budžeta.
Zašto ovim zakonom nismo predvideli da taj veliki talas Dunava u ulasku u našu zemlju prevedemo u neko novo korito koje može da sprovede taj visoki talas, odnosno da napravimo kanal Dunav – Sava, koji bi se prokopao na granici Hrvatske i Srbije kod sela Erdevika, pa da ide preko Vizića, pa do granice Save, odnosno Kuzmina.
Taj kanal bi se koristio kao plovna površina, a mogao bi ceo Srem da navodnjava. Cena i predračun kopanja tog kanala se meri kao što košta kilometar nekog asfaltnog puta, autoputa. To znači, milion – milion i po evra, a možda bi to bilo i nešto skuplje. To znači da ovaj zakon u odeljku 84, 85. i 86. to je trebalo da predvidi.
Kažete da u zakonu da voda ima ekonomsku vrednost koja se snažno reflektuje na razvoj svih segmenata privrede i društva? Kako to mislite da realizujete, a znate da smo kao privreda u kolapsu, da se ne vidi izlazak iz krize?
Koji korisnik da plaća kad nam je sve uništeno: kultura, nauka, prosveta, zdravstvo, privreda, vojska, policija, sudstvo, ko će biti taj korisnik da plaća, kad nema ni za hleb, a znamo da je voda uvek bila džabe?
Ovo je vrlo interesantna direktiva Saveta 80/68 EC i 2006/118/EC o zaštiti podzemnih voda od zagađenja. Ta ista Evropa vrši pritisak na vlast da se nuklearni otpad i opasni materijali deponuju baš u Srbiju, u napuštenim rudnicima i lokalitetima koje oni odrede. Koliko vremena treba da prođe da se očiste vodotoci koje je zagadio NATO kada su nas bombardovali? O tome u ovom predlogu ni reči.
Plaća zagađivač. Ko će od njih da naplati da li će to biti naš ulog pre ulaska u NATO alijansu, a napravili su nam štetu od 200 milijardi dolara? Upamtite, 200 milijardi dolara. Taj dobar status voda neko mora da plati, a mi u Srbiji nemamo takve građane, nisu oni danas sposobni da to plate.
Načelo jedinstva vodnog sistema, upravljanje vodama u okviru jedinstvenog vodnog prostora mora se odvijati u skladu sa regionalnim razvojem Srbije. Kako? Zar mislite da to rešite Zakonom o regionalnom razvoju, jer voda je čudna, ona ne može da se zaustavi i da sačeka da se tamo neka dva predsednika opštine dogovore o količini i brzini, kakvoći, hemijskom sastavu i svim ostalim faktorima.
O šumama imam nešto vremena da upotrebim i za taj zakon. Taj zakon su moje kolege komentarisale, a bilo je i dosta kolega iz pozicije koje su uglavnom hvalile zakon, što je logično da hvale. Daću jedan presek, odnosno koliko mi vreme dozvoljava, možda neću stići sve zbog vremena, ali koliko stignem, to ću upotrebiti.
Zakon o šumama ima za cilj da ustavno-pravni sistem uskladi sa faktičkim stanjem šuma na terenu. Šuma je uvek činila ogromnu materijalnu sigurnosti i državi i vlasnicima šuma. Danas je po nekim procenama stanje šuma u vlasničkom smislu - 47% privatne šume, a 53% državne šume.
Ima i podataka da se taj odnos promenio i da on iznosi 52 privatne šume i 48 – državne. To će tek biti veliki zadatak Ministarstva i svim subjektima da se to raščlani onako kako treba da bude.
Zakon propisuje mere radi stalnog postojanja šuma, a mi kao narod i država moramo stalno imati na umu da je šumovitost u Srbiji 27, a da naš zadati cilj treba da bude 41%. Da bi taj cilj postigli, država mora da obezbedi veliku količinu para putem budžeta i ostalim donacijama i prilozima, i da se te pare ulože namenski u podizanje novih, mladih i kvalitetnih šuma.
Taj danas ulog u šume sutra za 80 ili 100 godina će omogućiti novim generacijama da kvalitetno žive sa tim šumama i da imaju mogućnost da stalno održavaju taj fond i taj procenat od 41% šumovitosti i povećaju za njima realne mogućnosti.
Malo smo tu komentarisali i polemisali oko tog procenta šumovitosti. Ministar kaže – nismo mi tu daleko od Evrope. Ali, ovim mojim komentarima stalno njima dajem do znanja da mi moramo imati veći procenat od tih koji nama daju zadatke. Znači, mi smo, konkretno Šumadija je bila nekad pokrivena šumom i ta šumovitost je bila vrlo visoka.
Da bi ispunili sve te pretpostavke koje nudi zakon, moraju se i kadrovi šumarske struke pripremiti za taj posao. Kako? Tu mora Ministarstvo i prosvete, i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zaštite životne sredine da naprave operacioni plan kako bi došli do tih novih kadrova koji će voditi brigu o šumama. Ali, potrebna su i finansijska sredstva da bi to sve bilo učinjeno, a budžet za upravu šuma je mali i taj problem mora da se reši. Tu smo komentarisali oko tih para koje su bile namenjene vezano za šume.
Reći ću par rečenica o šumama Vojvodine i šumovitosti tog regiona. On danas iznosi 5%, a zacrtani cilj je 12%. Povećanje šumovitosti u Vojvodini je izvodljivo, pošto postoje površine, i o tome su govorile kolege, koje su uglavnom šumska zemljišta i te površine treba privesti nameni. To su kanali obalja i priobalja. Tih kanala ima oko 12.000 hektara koji su sada obrasli šikarama i te šikare treba prevesti u kvalitetne ekonomske šume.
Član 7. ovog zakona ima obavezujući karakter i on glasi: "Sopstvenik, odnosno korisnik šuma dužan je da sprovedi mere zaštite šuma". Kako on to može da učini kad imovinsko-pravni odnosi nisu još rešeni? Mislim na Zakon o restituciji. Ili, kad se vrate ta dobra starim vlasnicima, a oni nisu učestvovali 50 i 60 godina u akumulaciji sredstava od tih šuma, oni su sada nemoćni da se pridržavaju tog člana 7. ovog zakona.
Prioritetna opštekorisna funkcija šuma – član 14. ovog zakona, kazuje da se opštekorisne funkcije obezbeđuju, osim finansiranja. Kako će to da se finansira? Zakon kaže da predlog zainteresovanog pravnog lica, to je neobavezujuće. To vam je isto kao kad stavite pod zaštitu neki objekat od istorijskog značaja i na kraju on padne jer nije bilo para u toj instituciji, odnosno nije moglo, znate to već kako se dešava.
Vezano za planiranje, šumsko područje. Kod ovih područja moralo se zakonom utvrditi globalno stanje sa merama i ciljevima ka povećanju šumovitosti, tipovima šuma i globalnom drvnom masom, a krajnjim ciljem da se konkretno područje, sad ja komentarišem, može da bude i sremsko, banatsko ili bilo koje banatsko područje, obeleži njegova šumovitost, na primer od procenta, a težimo tamo opet procentu, da to stoji u zakonu. Tada bi inspektori nezavisno od politike pratili zakon i time činili dobro šumi, što bi im bio postavljen cilj, a do cilja se stiže planom ili zakonom.
Planovi razvoja šume nacionalnih parkova - to smo već pominjali kod opštekorisnih funkcija šuma. Kako je to zakonom regulisano, kad znamo da u tim šumama ne može da se vrši proizvodnja po ekonomskim principima drvnih sortimenata na osnovu stanja prirasta, ophodnje i ostalih parametara, već tu funkciju mora neko da plati? Ko je to neko? Mi smo do sada bili socijalističko društvo, a danas naš ustavnopravni sistem je kapitalistički, a narod navikao da šeta slobodno po nacionalnim parkovima, šumama. Kako to sistemski rešiti, a da ne ogradimo površine ogradama? Kojom metodom ili tehnologijom? Finansiranje tih i takvih nacionalnih parkova se svodi i svodilo se 95% na sopstvene prihode.
Član 31 - Izvođački planovi. U zakonu nema mesta za detaljisanje, ali struka sa terena poručuje ministru da obrazac 19 po starom zakonu treba pojednostaviti. Službe u ministarstvu znaju o čemu se radi, da ne detaljišem.
Član 58 - vršenje doznake. Bilo je i tih komentara. Ministar bliže propisuje način i vreme doznake, doznačne knjige i sve to što je vezano, odnosno doznačne knjige nisu praktične za rad na terenu. Rubrike za evidenciju stabala premale za rad na terenu, te ih treba uskladiti sa novim potrebama.
Član 71 - Gazdovanje šumama sopstvenika. Sredstva su obezbeđena iz budžeta. To znači da će sopstvenici moći da se udružuju u udruženja. Ovaj član zakona bi morao da reguliše i onaj procenat privatnih šuma u Srbiji 52% i time da taj procenat reši pitanja vezano za organizovanje vlasnika privatnih šuma u zemljama zapadnog Balkana: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Srbija. To je dobrovoljno organizovanje vlasnika privatnih šuma u Srbiji.
Ko je taj ko predstavlja vlasnike šuma u šumarskoj politici Srbije? Pitanje je da li po ovom novom zakonu vlasnici privatnih šuma mogu gazdovati svojim šumama na održiv način? Koje su razlike i sličnosti između šumarstva privatnog i državnog sektora? Kako bi trebalo da izgleda privatna šuma, veličina poseda, struktura i sve ostalo? Kakav je tretman vlasnika šuma u postojećem, a kakav u Predlogu ovog novog zakona o šumama?
Statistika kaže: prosečna površina privatnog šumskog poseda u Srbiji je oko 4 hektara, a prosečna drvna masa i zapreminski prirast su manji nego u državnim šumama. Smatramo da je vlasnicima šuma potrebna javna i materijalna podrška države u održivom gazdovanju njihovim šumskim posedima - subvencije.
Mora se stvoriti jak lobi koji će savetovanjem i drugim stručno-pravnim aktivnostima poboljšati sadašnje stanje privatnih šuma. Vi verovatno mislite da će saveti ili komore moći da reše ovo delikatno pitanje, ići čak i do te mere da se za privatne šume u Srbiji organizuje ministarstvo za privatne šume ili neki niži oblik kojem neću sada da dajem ime.
Do sada u Srbiji je formirano 10 lokalnih udruženja i ne postoje regionalna i nacionalna udruženja. U susednoj Austriji postoji interesna organizacija vlasnika šuma sa obaveznim članstvom. To znači da je svaki vlasnik šume po zakonu ujedno i član interesne organizacije vlasnika šume - komore.
Privatne šume u Srbiji čine 1,2 miliona hektara i tu veličinu šumskih poseda treba ozbiljno shvatiti i o njima povesti računa da se ne dozvoli da taj 1,2 miliona hektara postane neprijatna površina u Srbiji, a može pametnom tehnologijom i zakonskom regulativom da se privede ekonomskoj funkciji, uz višestruke koristi.
Član 75 - Savet za šume. To je radna stručna grupa koja mora biti sačinjena od eminentnih, sa referencama, šumarskih stručnjaka. Nemojte da taj savet sačinjavaju nestručna, politikom odabrana lica, kao što danas to činite sa direktorima javnih preduzeća, bilo je govora prethodnih kolega. Bitno vam je da je gospodin član vaše stranke, ostalo vas se ne tiče. E, tada teško i šumama i narodu. Zakon nije doneo mnogo radikalnih promena u odnosu na stari zakon. I o tome su kolege govorile.
Struka se nije mnogo mešala i davala neke posebne specijalitete. Znači, uglavnom ovaj zakon će nastaviti u nekom kontinuitetu, na šumarima je da ovaj zakon privedu nameni i da ta šumovitost u datom trenutku sa novim generacijama da kvalitetan rezultat. O etatima, o prirastima i o svim onim ostalim segmentima nisam hteo da vas zamaram, ali uglavnom evo to je deo našeg izlaganja.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vaša greška, gospodine potpredsedniče. Na član 1. je amandman podneo Vitomir Plužarević.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 1. stav 2. kojim smo tražili da se "divljač u svojini Republike Srbije" briše i da glasi: "divljač je državna svojina".
Ovaj naš komentar je opravdan, mada je došlo do prihvatanja ovog stava u ovom komentaru koji je moj kolega Veselinović napisao u svom amandmanu.
Imam samo još par rečenica da kažem vezano za član 1, a odnose se na populaciju divljači koja se trenutno nalazi u Srbiji. Trebalo je u članu 1. decidirano prokomentarisati i određene vrste divljači, vezano za sortiment divljači na teritoriji Republike Srbije, pa ću u narednim članovima i amandmanima ovo prokomentarisati decidirano, po kvalitetnim saznanjima i komentarima vezano za statističke i ostale podatke kojima raspolaže lovna struka. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam vrlo kvalitetan komentar vezan za član 4. stav 1. tačka 15). Predložili smo da se ovaj stav briše i predlažemo novu formulaciju, za koju smatramo da je kvalitetnija, odnosno da daje zakonu neku simetriju, koja će u budućnosti moći da deluje pozitivno.
Sada bih se osvrnuo na par činjenica vezanih za Lovački savez Srbije, a to je da Srbija u ovom trenutku ima 7.452.950 hektara, a lovnih površina ima 6.889.433 hektara. Ovo sam namerno prokomentarisao, da istaknem značaj Lovačkog saveza Srbije. Taj značaj se u ovoj tački 15. ne vidi u odnosu na amandman koji smo mi podneli kao SRS.
Sada ću samo pročitati kako piše u osnovi zakona: "Lovački savez - Lovački savez Srbije, Lovački savez Vojvodine i Lovački savez KiM osnovani radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti lovstva", a mi predlažemo: "Lovački savez i lovačka udruženja - Lovački savez Srbije, Lovački savez Vojvodine i Lovački savez KiM, kao i lovačka udruženja, kao deo narodne lovačke tradicije u koju se udružuju građani radi bavljenja gajenjem, zaštitom, lovom i korišćenjem divljači".
Ovo je možda u ovom trenutku nevidljivo, ali daje perspektivu zato što mi mislimo da Lovački savez i lovačka udruženja moraju biti deo tradicionalnog miljea lovaca u Srbiji.
Gospodin Dimitrijević je pomenuo 27.12.2009. godine, kada je na Veterinarskom fakultetu održana skupština Lovačkog saveza Srbije, gde je došlo do reakcije, odnosno kontraakcije vezano i za ovaj zakon i za sva dešavanja u lovstvu, a to je da je na toj skupštini jedva ili možda čak i pod nekim nepoznatim okolnostima usvojen Statut Lovačkog saveza Srbije sa 104 glasa. Tako da to što mi u ovom amandmanu komentarišemo ima smisla i mislim da bi ministar trebalo da prihvati ovu formulaciju koju mi predlažemo u ovom članu, vezano za Lovački savez Srbije.
Znamo mi da je Lovački savez Srbije u vrlo teškim okolnostima i učestvovao u izradi ovog zakona o divljači i lovstvu. Radi javnosti da kažem, nema jedinstva u Lovačkom savezu Srbije i na toj skupštini, koja je održana 27. decembra, došlo je do određenih pomeranja, odnosno napustili su tu skupštinu gospoda lovci iz šumadijske, raške i zlatiborske oblasti i time dali do znanja i ljudima koji su pripremali ovaj zakon i struci i nauci da ovaj zakon i sve to što se dešava vezano za ovaj zakon neće biti baš onako realno projektovano kako su zamislili projektanti ovog zakona.
Nadam se da će u nekom skorom vremenu i ovaj zakon morati da doživi određene izmene i promene. Verovatno će se tada nešto pomeriti u interesu Lovačkog saveza Srbije, u interesu lovačkih udruženja i svih udruženja koja će se baviti lovstvom i ovom delatnošću. Hvala.
Gospodine ministre, samo da u ovom trenutku imate prave informacije. Lovački savez Srbije je amandmane uputio svim poslaničkim grupama osim SRS. Ima ih 13 ili 14, dobili su neki poslanici te amandmane. Ti amandmani nisu prihvaćeni ni od jedne poslaničke grupe, tako da je Lovački savez, verovatno misleći  da ćete vi prihvatiti te amandmane, mislio da će na kontu ovih amandmana zakon popraviti i verovatno dobiti prelaznu ocenu u lovačkim udruženjima i lovačkim organizacijama.
Samo da vam prenesem komentare izvorno. Dolazim iz Sremskog okruga i tamo lovci uglavnom nemaju pojma, ne znaju ni šta se dešava, ni kakav će zakon biti, ni šta će biti, ni u kom pravcu ide ovaj zakon. Uglavnom, lovci ovim zakonom gube taj tradicionalni komentar koji su imali do sada i ovom prilikom poručujem lovcima Srbije da se posle usvajanja ovog zakona o divljači i lovstvu gubi tradicionalni komentar svih lovaca u Srbiji.
A lovaca ima oko 100.000. Oni će najverovatnije pamtiti 2009. i 2010. godinu zbog toga što će moći još da love po starom, odnosno tradicionalnom načinu lova, koji je bio negovan stotinama godina. Jadni lovci Srbije. Ne znaju oni šta se dešava s ovim zakonom. Znate li ko zna? Zna samo određena grupa ljudi koja rukovodi, odnosno koji su bili u Lovačkom savezu ili nekim udruženjima.
A znam da verovatno i vaši saradnici… Niste ni vi zadovoljni ovim zakonom. I vama je nametnut. Ko vam je nametnuo ovaj zakon? Ne tražim od vas da to odmah kažete ovom auditorijumu, odnosno Srbiji. To ćete verovatno u nekom vašem komentaru, kad budete dobili ove komentare o kojima su govorile moje kolege, a to je da će se skupljati potpisi, da će se tražiti izmena ovog zakona koji ne ide u korist lovaca, a tih lovaca znate koliko ima. Hvala.
Gospodine ministre, samo da razjasnimo neke nesuglasice, a to je da ti naši lovci, o kojima i vi i ja danas ovde govorimo, nisu bili informisani, nisu imali ni čime da budu informisani. Znate li vi na kom nivou rade lovačka udruženja i ti naši lovci? Znači, nisu bili. A mi smo tražili od vas da do svakog lovca blagovremeno i pravovremeno dođe informacija šta ovaj zakon donosi.
Nisu ljudi krivi što su birali. Svi oni biraju tamo predsednika udruženja, sekretara itd. Nije bilo ni mogućnosti. Evo, samo da vam kažem, ako je na vrhu Lovačkog saveza Srbije, na Veterinarskom fakultetu, došlo do cepanja Lovačkog saveza, odnosno do razdvajanja mišljenja i ako su se povukli neki ljudi iz određenih oblasti nezadovoljni svim tim komentarima, za to ste vi krivi. Nije tu kriv niko drugi. A zašto ste vi krivi? Zato što morate da pratite kompletno ovaj zakon, od ideje do sprovođenja u delo. Ako ga vi prepustite stihiji i ako pustite da to neko drugi uradi, onda od tog zakona nema ništa. Hvala.
Ovako, gospodine ministre. Mene su pripremali ljudi koji su u toku svih ovih aktivnosti, to je pod broj jedan. Pod broj dva, znamo mi šta se dešavalo na Veterinarskom fakultetu, znamo da je donošen Statut Lovačkog saveza Vojvodine, ali računajte da je to samo bio proizvod svih ovih prethodnih komentara o kojima mi danas govorimo. Taj statut Lovačkog saveza Srbije ima za cilj da prihvati ove komentare koje donosi ovaj zakon o divljači i lovstvu, a lovci iz ovih oblasti nisu prihvatili taj komentar do kraja, onako kako bi to trebalo da prihvate. Znači, nisu bili jedinstveni u tome.
Inače, radi vas, ja se bavim lovom dugo, najmanje 42 godine sam u lovstvu, i znam šta znači jedinstvo Lovačkog saveza Srbije. I znam šta znači jedinstvo lovačkog udruženja, jer sam bitisao, živeo i radio u tim okolnostima. Nikada do sada se nije desilo da dođe… Znate, lovci su solidarni, imaju svoju etiku, svoju logiku, svoju ekonomiju, razmišljaju na jedan kvalitetniji način od nekih udruženja koja bitišu u Srbiji.
Vi ovo morate da znate, da ne bi ostala na meni mrlja kao da se nisam pripremio. Dobro sam se pripremio i računajte da ćemo komentarisati do kraja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dragi Damnjanović i moja malenkost smo podneli identičan amandman na član 8. i predložili smo isti komentar koji su predlagali i gospoda iz Lovačkog Saveza Srbije. Moram to da pročitam da bi javnost bila upoznata, odnosno da lovci Srbije znaju šta mi to predlažemo u članu 8, koji reguliše pojedine poslove Lovačkog saveza.
''Lovački savez, član Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu divljači (u daljem tekstu: CIC) obavlja sledeće poslove...'', pa se nabraja. Na kraju stoji: "Za obavljanje poslova iz stava 1. tačke 1) i 2) ovog člana sredstva se obezbeđuju iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine iz budžetskog fonda za razvoj lovstva autonomne pokrajine. Javna preduzeća i lovački savez dužni su da sarađuju u svim zajedničkim pitanjima iz oblasti lovstva i da jedni drugima dostavljaju podatke i obaveštenja vezano za rad".
Mi predlažemo da ovaj amandman bude prihvaćen, to predlaže i Lovački savez i neke stručne komisije iz Lovačkog saveza Srbije i stručni ljudi iz lovstva, tako da smatramo da treba da se prihvati.
Vezano za ovaj član, samo da dam neke hipotetičke komentare vezano za divljač u Srbiji. Vezano je za Lovački savez, pošto je Lovački savez nekada vršio projekciju razvoja lovstva u Srbiji za neki period pred nama ili iza nas i uglavnom su oni u Lovačkom savezu Srbije i u stručnim analitičkim procenama došli do određenih saznanja i podataka koje ću sada da pročitam, odnosno da obavestim javnost.
Konkretno, mi smo u Srbiji, a vezano je za ove fondove, budžetska sredstva i davanje, imali ili treba da imamo oko 670.000 zečje divljači, a intencija je Lovačkog saveza i kompletne struke da se taj broj poveća na 1.300.000, da 100% bude povećan taj fond ili populacija zečje divljači. To treba da bude vezano i za ove fondove. Sve ovo govorim u korist razmišljanja i komentara oko tih fondova. Ne treba ovaj zakon da se donese samo zbog lovaca, on mora da se potkrepi i velikom količinom para. Koje su to pare, sad ćete videti kada pročitam, odnosno kada vam iznesem komentare vezane za ove vrste divljači.
Imamo oko 600-700 hiljada zečeva u Srbiji, ali postoji intencija da, ako se to kvalitetno radi, ako se ispune svi oni preduslovi koji su neophodni u lovištu, da mi u Srbiji imamo 1.300.000 primeraka zečeva i tada Srbija može da računa da je u tom evropskom krugu, odnosno u lovačkom zamišljenom krugu koji treba da da pozitivan efekat.
Fazana imamo 800.000. Ti fazani se uglavnom proizvode na teritoriji Srbije u raznim fazanerijama, da ne reklamiram te fazanerije. Postoji intencija da se i taj broj od 800.000 poveća, a na koji broj, to treba opet da da procenu Lovački savez u saradnji s lovačkim udruženjima.
Poljske jarebice imamo oko 300.000 komada. Ona se nalazi na biološkom minimumu sada u Srbiji i nju treba zaštiti i treba proizvesti takve uslove u prirodi i lovištu da se ona poveća, da bi mogla da dođe do cifre od 500.000 komada.
Molim vas, gospođo predsednik, da malo obratite pažnju. Ja inače ne govorim mnogo u republičkom parlamentu. Vidim da se vi negde žurite i da želite da što pre to završimo. Nećemo, završićemo ovo večeras kada završimo ili sutra. Polako, da čuju građani, a posebno lovci, jer su oni zainteresovani. Evo, sad javljaju sa terena da treba da kažemo to sve što govorimo.
Srneća divljač, a vezano je za ovu tačku i ovaj budžetski komentar koji je neophodan da se obezbedi, nje trenutno ima oko 100.000 primeraka. To su procene, koje mogu da budu realne, a mogu da budu i paušalne, ali srneće divljači ima oko 100.000. Tu postoji odnos polova koji je potreban da bude jedan prema jedan itd. Intencija je da se u Srbiji srneća divljač poveća na 300.000 primeraka.
Pošto ste vi, ministre, iz Vojvodine, znate kako je tamo. Sada tu populaciju treba preneti i na ostale prostore, ovamo ispod Beograda, da bude i u Šumadiji, na Kosmaju i ovamo gde postoje uslovi, da se sa 100.000 poveća na 300.000. To bi bila gustina od 4-5 grla po kvadratnom kilometru, a sve je povezano sa ovim fondovima za razvoj u lovstvu.
Onda, idemo dalje, divlja svinja je sad trenutno u ekspanziji. Procenjuje se da je u Srbiji ima negde oko 18-20 hiljada. Intencija je da se poveća, uz oprez. Koji oprez? Taj oprez treba da bude da se prati dinamika populacije divljih svinja u korist poljoprivrede, da ne bi pravili štetu. Ako bi se povećao broj, onda bi pravili štetu poljoprivrednim usevima.
Opet tu treba da radi struka, Lovački savez, lovačka udruženja, Veterinarski fakultet, Šumarski itd. Intencija je da i tu bude oko 30.000 grla. I to je povezano s budžetom, odnosno to bi mogao da bude neki prihod vezan za lovstvo.
Idemo dalje. Sada dolazimo do najkvalitetnijih jedinki. To je jelen, gorski car, kako ga zovu lovci i uzgajivači. Trenutno ne znamo koliko u Srbiji ima jelena, procene su oko dve-tri ili pet hiljada, ali ako napravimo pravi zakon o divljači i lovstvu, intencije su da na teritoriji Srbije treba da bude 24.000 grla, i to po oblastima.
Malo ću zbog lovaca ali i zbog naroda, da dobiju neke informacije, da kažem, oblast Bačka bi trebalo da ima pet hiljada grla, Banat 300 grla, Srem dve i po hiljade grla, Smederevo i okolina, taj basen, 500 grla, šumadijski basen hiljadu grla, Valjevo 100 grla. Užice četiri hiljade, ovo je isto jedan interesantan region za jelensku divljač. Kraljevo 2.000, Niš 1.500, Leskovac 500, Negotin 4.500 grla i KiM 2.000.
To bi bilo negde oko 24.000 jelenske divljači koja bi morala da se uspostavi na tom prostoru ako budemo doneli pravi zakon o divljači i lovstvu. Znači, ako.
Imamo još, pošto je jelen naša autohtona vrsta, imamo divljač kao što je jelen lopatar, muflon, divokoza, medved itd., i imamo belorepog jelena. To je isto komentar, ali neću vas sada zadržavati. Uglavnom, ove vrste i ovaj sortiment i ova količina divljači bi morala, ako bismo želeli da lovstvo i zakon o divljači i lovstvu bude na pravom mestu, da uspostavi i finansijski i ekonomski i kompletan stav struke i nauke prema ovom zakonu. Hvala.
Dame i gospodo, SRS je podneo amandman na član 9. To je vrlo bitan i interesantan član zakona, koji reguliše lovačke komore. Ima dosta komentara vezano za ove lovačke komore. Koji su to komentari? Da je to novi namet na lovce, lovačka udruženja, Lovački savez i sve što je vezano za to. Koji namet? Taj namet je takav da će sada lovci morati da obezbede finansijska sredstva da bi mogli da izdržavaju tu buduću lovačku komoru.
Ta buduća lovačka komora ima istu krvnu sliku kao i sve agencije ili raznorazni prateći subjekti u ministarstvima, upravama itd. SRS je uvek komentarisao i govorio da su te agencije samo balast, da je to teret i za budžet i za ministarstva i ukupno za društvo. I ove komore koje dolaze sada kao neviđene, neproverene… Zašto kažem neproverene? Zato što zakonom još to nije regulisano, vezano za strukovne komore. Postoje komore, ali one imaju svoj put, svoj sinhron, koji vodi ka određenom cilju, a ovo je bez sinhrona, bez komentara.
Tako da mnogi lovci čak ne znaju, a to ne zna ni predlagač zakona, šta će biti s ovim komorama. On samo daje neke načelne principe i komentare, koji ne daju odgovor u bukvalnom smislu te reči. Možda predlagač zakona ima neki svoj komentar, koji mi kao čitači ovog zakona ne znamo, šta će te komore moći pozitivno da daju lovstvu i lovačkim udruženjima i lovcima uopšte.
Mi smo u članu 9. predložili da se ovo "osnivanje" briše i da te poslove Komore prihvati Ministarstvo, odnosno Lovački savez Srbije. I, o tom potom. Znači, kad bi bilo ili šta će biti vezano za te komore. Nema u ovom trenutku ni para, ni mogućnosti. Samo ću da podsetim gospodu iz Ministarstva, lovci danas plaćaju sto evra članarinu, koja može da pokrije sve troškove vezano za jednog skromnog lovca. Sada te komore mogu da iziskuju još tri evra ili pet evra, ili neki dinar, ali, uglavnom, to će biti teret i namet na budžet tog, inače osiromašenog, lovca.
Moram i malo da popravim ovu sliku vezanu za taj kodeks ponašanja lovca. Znate, lovci u Srbiji imaju i svoj stil i način oblačenja itd. Ima anarhičnih pojedinaca koji se obuku u raznorazne uniforme ili skrnave divljač, ali to su pojedinci, protiv kojih se mi inače borimo i ne želimo da oni budu takvi reprezenti lovstva u Srbiji. Zna se kakav je kodeks lovca i kako on treba da izgleda i šta treba da radi s divljači i gde se to odlaže itd, tu su u pitanju i hladnjače i veterinarske službe. Sve mi to znamo i umemo i znamo kako to funkcioniše. Hvala.
Dame i gospodo, gospodine ministre, ovog trenutka nam je stigla najnovija vest. Pročitaću je, a vezana je za to da li je Lovački savez Srbije dao saglasnost na ovaj zakon, odnosno iz ovog komentara ćete čuti i videti da nije dao nikakav komentar.
Sada me dobro saslušajte. Najnovija vest, kaže – predsednik Lovačkog saveza Srbije Zoran Popović je juče javno na skupu šumadijske lovne oblasti u Kragujevcu izjavio da je ministar Saša Dragin lažov i da on, Zoran Popović, nikad nije dao saglasnost na Predlog zakona o lovstvu.
(Predsedavajuća (Gordana Čomić): Narodni poslaniče, molim vas da se u citatu ogradite od kršenja Poslovnika. Upozoravam vas, ukoliko citirate tuđe reči ili govor čiji sadržaj predstavlja kršenje Poslovnika Narodne skupštine, da se ogradite.
Ako ćete to uraditi, moći ćete da nastavite da čitate citat tuđih reči. Ako nećete, upozoravam vas da je to razlog za izricanje mera iz Poslovnika Narodne skupštine. Izvolite.)
Ogradio sam se. Ovo nisu moje reči. Dobili smo ovaj materijal ovog trenutka. Izjavio je za "Glas javnosti" Slaviša Tanasković iz Jagodine. Imam kompletan komentar vezano za ovo. Ograđujem se, ovo nije moj komentar. Samo sam dobio da, kao narodni poslanik, ovo pustim u etar, da bismo imali kompletan komentar vezano za priču o zakonu i Lovačkom savezu Srbije. Dobićete ovo, moći ćete iz ovoga da izvučete određene zaključke, možete i da radite po ovoj najnovijoj vesti, možete da tužite itd., ali, evo, stigla je i imao sam obavezu da to pustim u etar.
Gospodine ministre, nisam imao nikakvu nameru da vas lično uvredim. Imao sam nameru samo da prezentujem javnosti da tu ima dosta problema. Odnosno, kao što vidite, ja sam to vama dostavio, čak sam i utišao dikciju kada sam komentarisao tu jednu reč, nisam hteo to ni da… Smejete se vi iz Ministarstva, ali, iskreno, baš sam tako to komentarisao.
Nastavićemo mi da radimo po amandmanima, nemojte da napuštate, budite ovde i saslušajte, jer ovo je vrlo bitno zbog lovaca.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 32. Taj odeljak ovog zakona reguliše ustanovljavanje lovišta i mi konkretno predlažemo da lovište ne može biti manje od 2.000 hektara neprekidne lovne površine.
Rekle su mi kolege, kad smo bili na Odboru, da je to regulisano nekim drugim stavom ili nekom drugom alinejom ili nekim drugim predloškom, ali smatram da je ovo vrlo bitno, da, kada se vrši ustanovljavanje lovišta, to bude baš ovako definisano kako mi predlažemo, odnosno "neprekidne lovne površine".
Mogao sam još da dodam neke komentare, lovno-tehničke objekte i sve ono što je potrebno za jedno lovište, ali smatram da ovim amandmanom ne dozvoljavamo tajkunima koji se sada konkretno bave poljoprivredom u Vojvodini i u Srbiji, i mi znamo, a zna i javnost, da ima dosta nerešenih problema, da se mnoge površine obrađuju a ne zna se ni ko je, ni šta je, ni kako, ni zašto itd.
Postavljali smo mi i neka poslanička pitanja iz ove oblasti, da dobijemo odgovor ko konkretno koristi određene površine i pod kojim uslovima. Dobili smo neke paušalne komentare, pa zbog takvih komentara predlažemo da ovih 2.000 hektara ne bude ispresecano, da ne bude na parče, da to bude 2.000 u celini i da na osnovu te celine može da se ustanovi lovište.
Zvali su nas ponovo sa terena, ljudi se plaše, ima dosta tih ljudi koji, zahvaljujući nekim bližim informacijama koje dobijaju prekim putevima, sebi već obezbeđuju nekih 2.000 hektara da mogu da se bave lovom na tih 2.000 hektara pod normalnim uslovima, kako to bude propisalo Ministarstvo, odnosno u skladu sa zakonom.
Predlažem ministru da prihvati ovaj amandman, znači "neprekidne površine". Nije to ništa posebno, imali bismo samo jednu bezbednost da ne dođe do kalemljenja tih površina, 300, 500, 700 itd. Smatramo da ovaj amandman ima smisla i da treba da ga prihvatite.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo komentar vezan za ovlašćenja lovočuvara. Član 58. nema završni efekat delovanja. Podržaću gospodina Dimitrijevića. Stvarno, kako da lovočuvar izvrši sve te radnje i predradnje i završi posao s licima u krivolovu? Konkretno se bavim i bavio sam se tim poslovima, i to je u zakonu nedorečeno. Nema metode i tehnologije. Čak i policija nekad na licu mesta ne zna šta da radi i kojom metodom da zaustavi te izgrednike, odnosno ljude koji su van zakona i koji se bave krivolovom.
Danas, u vreme savremenih tehnologija, u vreme džipova, u vreme pušaka koje su vrlo savremene, mobilne telefonije, dži-pi-es sistema, lovočuvar treba, a znamo kako su naši lovočuvari odeveni i tehnički opremljeni, da zaustavi nekoga. To je vrlo teško i mislim da će tu biti dosta problema vezano za lovočuvarsku službu.
Mislili smo da će ovim zakonom lovočuvarska služba, makar samo zakonom, imati obavezu da bude opremljena i da funkcioniše u skladu sa svim normama i zakonima. Lako je EU, lako je tim ljudima koji su učestvovali u kreiranju ovog zakona da komentarišu lovočuvarsku i ostalu službu tamo negde na Zapadu, kada su tamo drugi i principi i odnosi i sve je tamo na nekom drugom nivou u odnosu na Srbiju, koja je znate u kakvom stanju i kako mi funkcionišemo i živimo.
Ove primedbe kolega na član 58. stoje i ne vidim rešenje vezano za lovočuvarsku službu. Znamo da je lovočuvarska služba u Srbiji na najnižem nivou, mislim ekonomski. Ljudi treba da prežive, a da bi bili motivisani da obave taj zadatak, moraju biti i nagrađeni i poštovani od nivoa Ministarstva pa do svojih lovaca i udruženja u kojima deluju i funkcionišu. Hvala.