Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz SRS-a su danas postavili jasno i kvalitetno pitanje i traže odgovor. Odgovor na isto pitanje tražim i ja, kao narodni poslanik, od aktuelne vlasti.
Ko je ubio Ranka Panića i zbog čega? Ko je tukao poslanike i zbog čega? Ko je izdao nalog i ko je pucao na građane i narodne poslanike? Ko je dao nalog za suzavac? Da li je to suzavac ili neko novo sredstvo koje vam je doneo NATO, a mi smo bili zamorčići? Kakve su posledice posle upotrebe tog sredstva?
Taj gumeni metak je velikog kalibra i on izgleda ovako. Ko se bavi lovom, a ima 100.000 lovaca u Srbiji, zna koji je ovo kalibar i šta može da učini ovaj profil kalibra i ova veličina. To je vrlo opasno, ako znate da se na visoku divljač ide s nekim kalibrima od 9 milimetara, čak i gumenim, ovo je drastično i nije za komentar.
Na tom mitingu je bilo možda i 100 poslanika. Da li znate da ste vi tukli, gušili i ubijali 50% Srbije? Nije vama to važno. Vama su važni novac, vlast, diktatura, tiranija. Vama su važniji vaši lični i frustrirani interesi.
E, mi srpski radikali smo se usprotivili tim vašim željama i principima i radi toga vi otvarate vatru na nas. Mediji ćute ili pišu kako treba uvesti u Srbiju 100-200 hiljada žena kako bi se naše neženje oženile. Pišite o zaštiti životinja, i treba, ali gde je ljudski život tog nedužnog Ranka Panića?
Opstrukciju Skupštine vrši vladajuća većina, zajedno sa vama, gospođo predsedniče, pomerite se malo s mesta, pa ćete i sami videti. Kupili ste vreme od pet-šest nedelja ne bi li se pripremili za ovu sednicu, 2. septembra, a to niste uradili kako treba. Niste dali odgovor na gore postavljena pitanja. Mi ćemo se boriti u Skupštini Srbiji i mi ćemo naše pravo tražiti sve dok vi ne siđete sa te ''žute'' stolice.
Tražićemo sve ono što je ljudski, a vi i dalje šaljite u etar poruke, kao što šaljete, nije bitno što traže radikali. U stvari je vrlo bitno.
Predsednik Skupštine se nije najbolje snašla, kao da nešto ne štima u čitavoj igri koja se zove demokratija. I jedna, i druga, i treća, i sve opcije koje vladaju danas u Srbiji imaju za cilj da obmanu građane i da putem novca vladaju. To vam je nova vrsta demokratije na Borisov način.
Nećemo stati s borbom. Biće još mitinga, biće još protesta, biće još svih vidova borbe, koje ste vi koristili kao demokratsko sredstvo. Niste nas zaplašili. Naprotiv, bićemo još energičniji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. On se odnosi na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Zakon o ministarstvima koji vi nama danas promovišete je samo farsa. Iz te farse će za Srbiju da proistekne mučnina i beda za više od polovine našeg stanovništva. Zna se da ovaj zakon treba da zadovolji samo koalicione želje političkih stranaka koje ulaze u to kolo. Kolo je počelo da se okreće oko nas. Kolovođa je navodno zadovoljan jer je sa dignutom maramicom bele boje dao do znanja gazdama da budu strpljivi, biće sve u redu, samo da gazde pošalju pare. Koje pare? Pa, naše rođene pare koje se nalaze u njihovim rukama.
Zakon se pravi po volji i želji u sredstvima informisanja već opisanih likova koji će spojiti nespojivo, koji će razdvojiti logički nerazdvojivo. Sve će oni da urade kako bi bili svi, svi, svi zadovoljni. Zadovoljstvo će trajati kratko, a lelek će se čuti sve do Brisela, možda i do Vašingtona. Možda bi zakon o ministarstvima bio dobar za tu Evropu kada bi evropski učitelj video ovaj zakon, ali, ne lezi vraže, zakon je toliko spor da se radijus njegovog kretanja meri puževim impulsima, polako pa sigurno, ali mora da se kvasi. Taj što kvasi se zove Solana. Ni njemu ništa nije jasno, da li da kvasi ili suši.
Kažu kolege, zakon je problematičan zbog 24 ministarstva, to ni bogate zemlje Evrope ne bi mogle da finansiraju, a mi ćemo to da finansiramo. Da li će Vlada sa ovim ministarstvima praviti veću štetu od koristi? Hoće, to i predlagač zna, ali ne mari za to.
Belgija ima 20 ministarstava, Španija 18, Nemačka 16, SAD 14, Slovenija 17, Hrvatska 18.
A koliko ste upotrebili energije i neznanja da ovaj zakon dobije status hitnosti, to smo videli i večeras, to smo iskusili u dosadašnjem radu odbora i same Skupštine. Svaki dan rada Skupštine i vas, gospodo koji vodite ovaj deo posla, za analizu je. Krši se Ustav, krši se Poslovnik, krše se osnovna politička načela, pa čak i nazovimo demokratska prava Srbije koja sa tim nema nikakve veze. Ministarstva treba da zažive, pored njih su nikle agencije; e, te agencije su samo servisi za prikupljanje informacija i para, kojima se uglavnom gube svi tragovi. Agencije su predgrađa svih sumnjivih finansijskih transfera, a kontrolu tih agencija vrše ti koji su ih i organizovali. E, pa to je osnovni problem svake te agencije, u njima će raditi (i radi) zna se ko i kako.
Ovaj naš amandman koji mi predlažemo da se naslov i ceo tekst ispod naslova briše vas upozorava i daje vam do znanja da vi niste baš sigurni šta radite. Zar niste svesni da ovim članom i ovim zakonom o ministarstvima činite našem narodu, a i komšijama, samo zlo? Komšije uzbuđujete činjenicom da ste bogatiji od njih, a u stvari to nije tako.
Ova agencija koju vi predlažete treba, prema mom amandmanu, da se briše. Znam da vi to ne želite, ali zbog istorije nas srpskih radikala ostaće zapisano u stenografskim beleškama i ovo.
Mi smo 5. aprila 2008. godine u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici izašli u javnost sa podacima da je trgovina ljudskim organima na području Kosova i Metohije uzela svoj danak. Posle tog datuma sredstva informisanja su sporadično o tome izveštavala. Zašto mediji ćute o toj temi, a agencija o kojoj ja danas govorim prikuplja neke podatke? Znate li koje, možda? Da se i taj gigant kao što je Trepča proda za tepsiju ribe. Potom se naše delegacije povlače, baš tada kada je o ovoj temi trebalo da se raspravi u Strazburu. Pitam se ko je taj ko želi da se ova tema gura pod tepih i da vreme pokrije ovaj problem mahovinom.
A vi ovim zakonom o ministarstvima povećavate, navodno, evropske puteve, širite ih, kojima bi ti belosvetski mafijaši činili čuda na našem prostoru.
Da li ova Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza ima za cilj da i puteve droge i opojnih sredstava pripremi i usmeri ka toj vašoj Evropi? Sve mi se čini da te agencije služe i u te svrhe. Iz pouzdanih izvora došli smo do saznanja da sve te agencije ne mogu da se namire po onom sistemu "a gde sam tu ja", tako da strani ulagači i partneri ne mogu da podmire tako veliki broj tih koji sebe smatraju "gde sam tu ja".
Prilikom ulaska u zgradu Skupštine građani su me prepoznali po bedžu Srpske radikalne stranke i dali mi poruku koja glasi – borite se protiv ove žute bande, ne dajte da prodaju ovo malo zemlje koje je ostalo, ne dajte im, jer ako i to prodaju, prodali su i nas.
Sve te agencije čine poluparazitski sindrom određenih ministarstava zbog kadrova koji su tu autonomni, odnosno oni su nekad važniji od samih ministarstava. Govorite da ove agencije smanjuju spoljnotrgovinski deficit. Kakav crni deficit? Pa mi smo se toliko zadužili da polako tonemo u dužničku krizu. Agencija priprema promociju izvoza, ali smer vašeg izvoza nije usmeren ka zapadu, a u njega se zaklinjete na svakom mestu i na svakom koraku, već je poslednja destinacija Šid. Dakle, naša roba nema pravo da ide dalje.
I ova agencija je u sistemu pljačke preko vaših opštinskih i okružnih odbora Demokratske stranke. Sve što ste prodali i za šta ste izvršili pripreme preko ove agencije, sve vam je propalo. Nadzor nad ovom agencijom ima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, tu će se biti velika bitka. Znaju građani, a i vi, poštovani poslanici, ko tim agencijama rukovodi.
Mi srpski radikali smo vam tokom ovog zasedanja ukazali i ukazujemo vam da je sve ovo što radite na štetu naših građana Srbije. Ministarstva su vam velika, obimna i njihov broj je veliki, ali to se vas ne tiče. Niko od vas nije izašao da brani ove zakone. Samo sležete ramenima, a kad vas mi posmatramo sa ove govornice i ukazujemo na greške, vi prosto sklanjate poglede, jednom rečju, ćutite. I to vaše ćutanje je znak da vama vlast služi za zadovoljenje ličnih potreba. E, dragi građani Srbije, vi imate sada TV prenos pa iz toga izvucite zaključak. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj budžet za 2008. godinu je isti kao i prethodni budžet DOS-a. Zašto je isti? Sve što obećavate je već viđeno. Država se zadužuje kod ko zna kojih banaka i po ko zna kojim uslovima. Bitno je da ste vi na vlasti, a ko će to da vrati, pa što bi vi o tome vodili brigu.
Koliko je Srbija danas dužna? Analizirajući stavke budžeta tačno se vidi ko u kom pravcu ide. Svaki ministar ima želju da od tog kolača zahvati više za svoje ministarstvo i to se vidi naočigled u ovom budžetu.
Ministar finansija, gospodin Cvetković, na njemu svojstven način predstavio je ovaj budžet u nadi da on ima perspektivu. Koju perspektivu kada je inflacija veća za 50 procenata od projektovane, zaposlenost u ovom budžetu se ne vidi, samo se pominje kao u magli, a znamo kolika je zaposlenost u Srbiji, znamo koji su socijalni problemi u Srbiji i sve što je vezano za rad.
Investicije imaju stavku od 2 do 2,5 milijardi evra. Ko su ti investitori, kad znamo da oni koji ulaze u Srbiju i žele da investiraju ne mogu da se naplaćaju harača, reketa vašim ljudima koji se nalaze na tim mestima da im dozvole i daju sve papire da bi oni mogli da zatvore taj investicioni plan. Hoće svi da se ugrade. E, pa to ne može da izdrži nijedan investitor. Oni već poručuju samo da radikali dođu na vlast, kod njih nema takve rabote.
Kako je planiran ovaj budžet sa deficitom od 14 milijardi, a prethodni sa suficitom od 40 milijardi? To su čudne oscilacije u čudnim poslovima budžeta. Nije valjda da to zavisi od ministara. Koju poruku šalje budžet građanima? Da će penzije, plate, biti veće, ali dokle?
Neko je rekao da je ovo izborni budžet. Glasajte za nas i ne sekirajte se. Ali u životu to nije tako. Pošto sam član Odbora za poljoprivredu, mi smo ovaj deo budžeta koji se zove razdeo 14 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspravljali 26. 11. 2007. godine.
I posle rasprave na Odboru, vladajuća većina je napustila Odbor, tako da Odbor nije imao kvorum da donese bilo kakvu odluku ili zaključak. Shvatio sam da do tog datuma konglomerat vlasti nije bio saglasan sa predloženim budžetom, sa ovim razdelom 14, a to se videlo i kasnije pošto su postojale tri varijante predloga.
Tek kada se istrgovalo, onda je puštena poslednja verzija budžeta za 2008. godinu, smanjena za 80 miliona, a mislim na razdeo 14.
Gospođa Jorgovanka Tabaković vam je u svom profesorskom izlaganju dočarala celu sliku ovog budžeta, gde između ostalog kaže - "budžet je slika i prilika napregnutosti vladajuće koalicije, on je slika sukobljenih interesa ljudi vladajuće koalicije." Ovo je neozbiljan budžet, bez završnih računa, bez revizorske komisije.
Gospođa Jorgovanka dala vam je do znanja i oko konsolidovanih računa, kako oni funkcionišu i u koju svrhu vam služe. To je sve prevara do prevare. Šta biva sa agencijama? Pa mi smo vam uvek ukazivali da su to balasti vlasti i kad se one otmu od vlasti teško narodu.
Kredite uzimate metodom omaške. Što se tiče razdela 14 ovog budžeta osvrnuću se samo na načela iz ovog dela. Nekada ste govorili da poljoprivredi pripada 10 posto od projektovanog budžeta. To znači da za našu poljoprivredu treba planirati 65 milijardi dinara.
Šta se zbiva? Ovim budžetom ste planirali 27 milijardi. To je procentualno manje nego prošlih godina. Čuli smo da je ministar tražio 36 milijardi u nadi da će dobiti 32 milijarde, ali od toga nema ništa. Tu fali jedno četiri-pet milijardi dinara. Poruka je da sa ovakvom politikom poljoprivreda treba da se uništi i da dođe na prosjački štap, kako bi razni belosvetski lobisti mogli da plasiraju i trguju sa poljoprivrednim proizvodima na našem tržištu.
Šta se to dešava u poljoprivredi? Ove jeseni je posejano manje pšenice za 50 procenata od planiranih površina, a planirano je da se zaseje 650 hiljada hektara. Zasejano je negde oko 300 hiljada. Ova setva poručuje građanima Srbije - čuvajte hleb i hlebno žito, imamo toliko da morate da vodite računa o svakom parčetu hleba. A nekada smo bili i izvoznici pšenice i to kvalitetne pšenice.
Subvencije u poljoprivredi su planirane sa cifrom od 15,3 milijardi dinara. I to je malo, ako znamo strukturu organizacije poljoprivrede. Za mehanizaciju tri milijarde, to su navodno povećanja u odnosu na prethodne godine. A znamo kakva nam je mehanizacija u Srbiji. Sve su to izrađene mašine i ta mehanizacija mora hitno da se obnavlja, ako želimo da stanemo u red sa naprednim zemljama Evrope.
Što se tiče ovih subvencija za vodoprivredu, i one su male. Znamo šta nam je činila suša i šta su nam činile poplave, tako da ovu oblast treba kvalitetno tretirati projektovanim finansijskim sredstvima. Navešću vam samo jedan primer koji je jednostavan, a to su zalivni sistemi u Srbiji koji su na najnižem stepenu u ovoj oblasti.
Mi trenutno imamo tri posto površina pod zalivnim sistemima, a bilo bi dobro kada bi taj procenat bio 10. Tada bi mogli da izbegnemo sve nedaće vezano za sušne godine, a šteta od suša i poplava, ove 2007. godine je bila preko 40 milijardi dinara.
Znamo da je globalno zagrevanje na vidiku i da će suše biti učestale iz godine u godinu i da zalivnim sistemima treba posvetiti veću pažnju.
Postoje kanali i kompletna infrastruktura u Srbiji, tu su reke, jezera, sve je već tu, samo sa malo truda ta oblast može da se podigne na zavidan nivo. U ovu oblast je Ministarstvo planiralo 50 miliona dolara za tri godine i to je pod znakom pitanja ako neko ne bude vršio neke rebalanse budžeta i ova sredstva usmerio ka ski-stazama.
Svugde i na svakom mestu pričamo o ruralnom razvoju, a ove godine u budžetu smo smanjili tu cifru za 300 do 400 miliona dinara. To je katastrofa. Ko će nam ostati na selu u budućnosti? Koje generacije da ostanu na selu kad znamo u kakvoj je situaciji danas selo: u lošem stanju po svim pitanjima. Ovaj budžet planira stidljivo 100 evra po hektaru. To je malo. Znaju moji prijatelji koji oru i seju tu našu zemlju. Hoćemo da stočarstvo da dovedemo do bebi-bifa. A kako kad ne ulažemo u taj proizvod? Tih 8.800 tona, to je već poznata cifra i nju moramo prevazići, i time govedarstvo podići na viši nivo.
Što se tiče svinjogojstva, ono svake godine doživljava takva oscilatorna kretanja da smo na današnji dan došli do stanja da je cena žive stoke niska, a cena kukuruza visoka i dolazi do naglog slabljenja ove proizvodnje. Seljaci sada više razmišljaju o nekim drugim uzgojnim vrstama, a svinje polako smanjuju u svojim oborima.
Ta politika mora da se promeni i da seljaci uzgajivači svinja znaju bar orijentaciono kolika je cena i koliko mogu da proizvedu u toku tog turnusa. Mi proizvodimo oko dva miliona tovljenika, a sa malo truda države možemo da proizvedemo osam miliona tovljenika.
Voćarstvo i vinogradarstvo ovim budžetom je manjkavo za 220 miliona dinara, a znamo da su šljive i vinogradi bili naš brend. Ove godine su Rusi otkupili sve iz programa sirove šljive. Znači, treba država da šljivu vrati na nivo Drugog svetskog rata. Tada smo imali u Srbiji 40 miliona stabala šljive i po tome smo bili poznati.
Vinograde hoćete da podižete, ali tu slabo radite. Samo jedna napomena, u Italiji vinogradari treba da se namuče sa administracijom oko zasada, kod nas to još nije tako. Zašto ne koristite kao država te prednosti. Znači, treba hitno sva vinogorja zasaditi mladim i novim sortama vinove loze.
Znači, od projektovanih 65 milijardi nema ništa. To vam je verovatno strategija za neke naredne godine. Nećete vi to dočekati, jer će radikali radikalno pomoći sektoru poljoprivrede kad na leto preuzmu vlast. Od kredita ste našli kao bolji put, to su subvencije. Smatramo da kredite treba da dobiju stvarno oni koji ostaju na toj crnoj ili žutoj zemlji i da oni osete blagodet kredita, gde kamate treba da budu simbolične, jedan do tri posto, a ne 10 i 20 procenata.
U ovom razdelu ima toga još što nisam pomenuo, a to je šumarstvo. Za ovu oblast je trebalo izdvojiti više u smislu da se saniraju ove štete koje su nastale putem požara koji su harali 2007. godine. Opožareno je 33.229 hektara šuma i šumskog zemljišta, u državnom vlasništvu 11.778 hektara i u privatnom 21.411 hektara. Štete su oko 40 miliona evra. Za sanaciju tih požara Ministarstvo mora da preduzme i dodatna finansijska sredstva kako bi to bilo sanirano.
A da bi povećali šumovitost Srbije po glavi stanovnika, tu treba dodati, napraviti plan, odnosno plan postoji samo da se krene u tom pravcu. Kolika su za to potrebna sredstva, ovom prilikom ne želim da komentarišem, to se zna. Samo da vas podsetim, treba što više proizvesti i zasaditi sadnica na terenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka predlaže da se u ovom članu 19. u stavu 3. briše reč „ministar“ i da tu nadležnost preuzme Ministarstvo.
U zakonu stoji Kancelarija za azil, član 19: ''Povodom zahteva za azil i prestanka tog prava, u prvom stepenu postupak vodi i sve odluke donosi nadležna organizaciona jedinica MUP (u daljem tekstu: Kancelarija za azil). Ovlašćeni službenici koji vode postupak azila u Kancelariji za azil posebno su osposobljeni za vršenje tih poslova. Ministar unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: ministar), svojim aktom bliže uređuje uslove i kriterijume za službenike koji obavljaju poslove u Kancelariji za azil.''
Mi predlažemo da se reč "ministar" briše i da sve aktivnosti preuzme Ministarstvo. Ovo što mi predlažemo ima smisla, a sada ću vam to prokomentarisati: ovaj član je iz 3. poglavlja ovog zakona o azilu, a mi smatramo da vi treba da prihvatite ove naše predloge, da se ne bi desilo da ministar ima velika ovlašćenja i putem tih ovlašćenja dođe do zloupotrebe nadležnosti vezano za ovaj član koji reguliše sistem Kancelarije za azil.
Znamo mi da je stari zakon iz 1980. godine prevaziđen i da on treba da pretrpi određene izmene. Te izmene smo mi kao Srpska radikalna stranka predstavili ovoj skupštini u sijaset amandmana, kojima želimo da se ovaj zakon popravi u pozitivnom smislu te reči.
Svaki stranac prilikom ulaska u našu državu treba da bude cenjen u skladu sa važećim zakonima i ne sme da doživi bilo kakvu diskriminaciju, a vezano za njegovu želju da uzme azil u našoj državi.
Rekao sam da imamo dosta iskustva vezano za nadležnosti samih ministara i ta iskustva su viđena uglavnom u lošem kontekstu, i ostavila lošu priču za državu i građane. Uzećemo na primer kako je Gašo Knežević, bivši ministar za prosvetu, zloupotrebio svoj ministarski položaj i time napravio nepopravivu štetu našoj prosveti i mladim ljudima koji treba da vode ovu državu.
Navešću vam još jedan primer vezano za Ministarstvo odbrane: bivši ministar odbrane je bio Boris Tadić. On je svojim ministarskim zahvatima doveo do toga da današnja vojska više ne liči na vojsku, već na običnu grupu ljudi koja nema za cilj da brani svoju državu. Boris Tadić je, između ostalog, hteo, i njegova grupacija, da Srbija uđe u NATO i time omogući NATO alijansi da preuzme kompletnu vlast nad Srbijom.
Imamo takvih primera još, na primer i gospodin Mlađan Dinkić je zloupotrebio kao ministar finansija mnoge nadležnosti i time doveo Srbiju do bankrotstva, odnosno znamo ko danas vlada Srbijom vezano za bankarski sistem.
Onda imamo dalje gospođu Dulić, koja je kao ministar za poljoprivredu svojim zloupotrebama na sličan ili ovakav način kao što se predlaže ovde u azilu dovela u poljoprivredu do današnjih dana. Navešću vam samo par primera, znači, nema poljoprivreda nikakve veze sa ovim zakonom o azilu, ali smatramo da je do današnjeg dana u zemlji Srbiji zasejano negde oko 400.000 hektara pod pšenicom, a projektovana varijanta je znači da bude negde oko 650.000.
Znači, to su samo primeri tih zloupotreba ministara koji danas i koji su u nekom prethodnom vremenu mogli da upotrebe svoje nadležnosti. Iz tih i sličnih razloga predlažem da ministar prihvati ovaj amandman SRS. Hvala.

Dame i gospodo, član 225. i 226. Politički i državni teror se dešava danas u Srbiji, odnosno konkretno danas smo raspravljali o problemima u lokalnoj samoupravi u Rumu.
Danas smo vas ovde obavestili, odnosno naznačili smo samo i napravili sliku kako vi to na jedan demokratski način preuzimate vlast u Srbiji. Koja je to slika? Ta slika je viđena, ta slika je prepoznatljiva, a tu sliku vi na jedan nekulturan, odnosno nevaspitan način šaljete u svet.
Zašto je to nekulturan i nevaspitan način? Zato što upotrebljavate silu. Ta sila je viđena putem TV ekrana. Videlo je mnogo ljudi, mnogo građana, konkretno ste u Rumi napravili jedan mali film, koji može da bude edukativnog karaktera i da se prikazuje u Srbiji kako to demokrate dolaze na vlast na lokalnom nivou.
Mi smo vas obavestili danas i obaveštavaćemo vas na svakoj Skupštini ovde u Republičkom parlamentu, sve do tog trenutka dok vi ne shvatite da na taj način i tom tehnologijom ne možete ići dalje. Zašto je ministar za lokalnu samoupravu, gospodin Marković, poslao policiju u Rumu? Zašto je upotrebio silu od 100 ljudi da preuzmu pečat? Taj pečat je čudo jedno, danas je šef poslaničke grupe gospođa Nada Kolundžija, u svom, da kažem, ovako obraćanju, taj pečat fokusirala i govorila, pečat sa jednim posebnim naglaskom.
Ne možete vi preuzeti i uzeti pečat na silu bilo gde, a to ste pokušali i želeli da uradite i u Surčinu, želeli ste to da uradite i u Staroj Pazovi. Tamo ste više od mesec dana demonstrirali neki vaš prepoznatljivi komentar, a taj komentar je bio sastajanje ispred opštinske skupštine.
Mi ćemo najverovatnije sutra, a možda i u narednom periodu pokazati vama da to što vi radite u Rumi nije u skladu sa ljudskim i zakonskim normama. Smatramo da će sigurno u Rumi SRS pokazati da smo demokrate, u demokratskom maniru se ponašamo, ne kao vi. Vi imate prefiks demokrate, a mi srpski radikali ...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Plužareviću.)
Još jednu rečenicu. Jedan mladi poslanik ovde je komentarisao da su pobedile neke političke opcije u Petrovaradinu. U Sremu su pobedili srpski radikali sa 40%, a to što se desilo u Petrovaradinu verovatno je tamo neka minorna mesna zajednica o kojoj mi...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Plužareviću.)
...u ovom trenutku i ne razmišljamo.

        Dame i gospodo narodni poslanici, danas je ovaj čitav set, odnosno ovih pet zakona za zaštitu čovekove sredine na dnevnom redu i mi smo uglavnom ovako malo komentarisali, a ja ću se najviše zadržati na dezertifikaciji, odnosno na toj oblasti. Zašto?
Šumar sam po vokaciji, dolazim iz Nacionalnog parka i mogu da dam neki doprinos vezano za tu Konvenciju. Ovo je jedan u nizu međunarodnih ugovora i konvencija koji su morali biti doneti mnogo ranije. Koji su to uslovi bili negativni za ranije donošenje ove konvencije? To su moja pitanja.
Suša je opasnost za sve države. Ta pojava se u međunarodnom rečniku i stručnoj nomenklaturi determiniše kao dezertifikacija. Širenje pustinje u svetskim razmerama postaje trend. Taj trend, nauka, čovečanstvo treba da zaustavi savremenim metodama. Lokalne zajednice, zajedno sa državom, treba da preduzimaju mere kako bi što manje bilo ovakvih i sličnih problema. Ova konvencija je usvojena 1994. godine u Parizu. Ta godina je za nas bila teška jer smo mi tada sanirali državu, koja je izašla i nalazila se još u stanju razrušenih ljudskih i državnih odnosa, pa znamo kako je to bilo.
Ovu konvenciju je ratifikovalo 190 država u svetu i Evropska unija. Dezertifikacija je degradacija zemljišta kao posledice raznih faktora poremećaja klime i ljudskih faktora. Čovek svojim pozitivnim delovanjem na sredinu u kojoj živi može da smanji ovaj proces dezertifikacije, Kako? Ako bude cela zajednica to želela tada i pojedinac može da doprinese tom procesu, da se smanje procesi dezertifikacije. Koji pojedinac? Svaki na svom poslu i šire.
Da li je ta oblast poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, meteorologije, a sada meteorologija ide tako daleko da se stvaraju veštačke kiše na omeđenom prostoru sa srebrojodidom. Ekonomski bolje stojeći države imaju i fondove za ovu oblast, a mi smo tek na početku, odnosno mi se sada tek priključujemo. Nadam se da ćemo i mi u ovakvu i njoj sličnu oblast ulagati. Nekada su se isušivale močvare i pretvarale u poljoprivredno zemljište, to sad isto treba da se radi i u suprotnom smeru, da pustinje pretvaramo opet u poljoprivredno zemljište.
Mi, Srbi, smo u poslednjem i prethodnim vekovima imali stalno migracione tokove, a taj narod nije u stanju da se bavi ovom pojavom na svetskom nivou iz opravdanih razloga. Statistika beleži da je 33% naše planete ugroženo dezertifikacijom, na kojoj živi oko 250 miliona stanovnika.
Šta mi kao država treba da učinimo da ovaj proces bude kod nas što manji: sačuvati postojeće šumske fondove i pretvoriti sva neplodna u plodna zemljišta, a niske šume pretvoriti u visoke šume. Ako znamo da jedan metar kvadratnog šumskog zemljišta zadržava 100 litara vode, ovde je to stelja kao sunđer i ona je taj recipijent vode. Ako nekim slučajem dođe do pustošenja šuma, a to je zakonom zabranjeno, na tom i takvim mestima se odmah pojavljuje erozija kao predvorje dezertifikacije.
Ja ću vam navesti jedan primer koje su štete nama naneli neprijatelji za vreme bombardovanja 1999. godine. Oni su tražeći ciljeve po Fruškoj gori i širem okruženju bacili na desetine hiljada bombi, koje su na površini od 9.000 hektara šumskog zemljišta i visokih šuma, šuma Fruške gore načinili veliku materijalnu štetu i time omogućili da dođe do poremećaja vodnog, vazdušnog i zemljišnog režima, tako što su čitav taj region prosto rastresli – potresli zemljište i vodne tokove usmerili u novim pravcima, a biljke ostale na minimumu da koriste te resurse. Tako su nama, eto, i članovi tih međunarodnih konvencija činili "dobra", koja su povezana sa ovom temom dezertifikacije.
Država Srbija kada bude član ove konvencije imaće razlog i mogućnost da preko svojih organa u ovoj konvenciji traži odštetu od NATO pakta, kako bismo mogli da saniramo sve vidljive i nevidljive štete koje su nam učinili ti vaši prijatelji. Zašto to govorim? Baš, ovih dana u Srbiji se organizuju kojekakvi kružoci, tribine na temu kako mi treba da prihvatimo kako naš narod želi i hoće da primi u prijateljski zagrljaj tu misiju, odnosno da mi priđemo NATO alijansi, a to im pomažu i čine kojekakve nevladine organizacije i naši prevodioci, koji ubeđuju građane kako je to dobra stvar. A mi danas treba da usvojimo i prihvatimo ovu konvenciju, koja je deo i njih samih. Zašto? Njihove države su nas bombardovale.
Rudokopi čine veliki problem vezano za dezertifikaciju. Koji je to problem? Pa, to je beočinska fabrika cementa "Lafarž". To je francuska kompanija koja je kupila fabriku, zgrade, mašine i sve što je bilo u tom gigantu. Sve su kupili, ali zemljište i rudno bogatstvo nisu mogli kupiti. To je jedan od problema pred kojim država sada ćuti i ne reaguje, jer ovaj problem je povezan sa procesom dezertifikacije čitavog regiona na južnoj padini Fruške Gore.
Kad oni završe sa iskopavanjem, odnosno oni sada već remete vodne režime na okolnom poljoprivrednom zemljištu i sve to rade bez bilo kakve nadoknade materijalne štete državi ili individualnim poljoprivrednim proizvođačima, koji su neposredne komšije. Zaustavite takve i slične procese ovim konvencijama, za koje se danas zalažete. Zakonom o zaštiti životne sredine se obezbeđuje održivo upravljanje prirodnim vrednostima, kroz planiranu izgradnju, zaštitu prirodnih vrednosti.
Ovim zakonom vi možete dosta toga da uradite, a čime smanjujete procese dezertifikacije u Srbiji. Pre desetak i više godina u Vojvodini je izrađen program o vetrobranim pojasevima, koji je imao za cilj da zaustavi najsitnije čestice (koloidne) koje su najhranljivije u sistemu zemljišta. Te čestice su snagom vetra odlazile u nepovrat sa lica mesta. Mi šumari smo to hteli i danas želimo da podignemo te zaštitne vetrobrane pojaseve koji to mogu da zaustave.
Izneću samo neke pokazatelje koji su vrlo bitni: dezertifikacija je opustinjavanje, našim rečima rečeno. Zakon o komasaciji je ostavio mogućnost da se vetrobrani pojasevi podignu i to izgleda ovako: u Vojvodini je šumovitost danas ispod 5%, a optimalni uslovi su 14%, odnosno ovi parametri se izračunavaju tako što se 2% od ukupne površine uzima kao optimalan procenat po glavi stanovnika, to iznosi 0,16 hektara.
Šumovitost Srbije danas iznosi 25-27%, a optimalni procenat treba da bude 40%. Ovim planom, mislim na Vojvodinu, planirano je da se pošumi godišnje 3.500 hektara, odnosno do 2005. godine bi trebalo da se pošumi još 170.000 hektara, tako da bi na kraju ovog projekta ovi pojasevi bili zastupljeni sa 308.000 hektara i tada bi procenat od 14% šumovitosti bio ispunjen. E, ti pojasevi se ne održavaju a negde su i posečeni, pa ukupno stanje nije baš dobro.
Dezertifikacija počinje kad padavine budu ispod 300 mililitara po kvadratnom metru, a vetrovi duvaju jačinom od 40 metara u sekundi na mahove. U Vojvodini je zabeleženo da vetrovi duvaju 100 dana u toku godine i ta eolska snaga je vrlo velika. Govorio sam o najsitnijim česticama koje se odnose: to je humus, azot, fosfor, kalijum i time se gubi plodnost takvog zemljišta. Navešću jedan primer iz merenja i analize profesora doktora Ljubomira Letića, sa Šumarskog fakulteta, koji je svojim istraživanjima pokazao i dokazao da je vetar za jedan dan u jednoj merenoj parceli ostavio takvu pustoš, tako što je iz tog voćnjaka izneo 195 tona najsitnijih čestica koje su prenete na neku novu lokaciju, ta veličina prenetog materijala meri se u kubnim metrima, 134 kubika.
Pošto mi vreme ističe, imam samo da kažem dve rečenice vezano za migracione puteve. Migracioni putevi su i u Srbiji i u svetu prekinuti. Čime su prekinuti? Pa, prekinuti su autoputevima, brzim prugama i svim infrastrukturnim gigantima. Kod nas autoput Beograd-Zagreb, autoput Beograd-Skoplje. Samo da vam kažem, nekada su tim migracionim putevima hodili jeleni. Koji jeleni? Evropski jeleni. Oni su se kretali po čitavom regionu i sada više tih evropskih jelena nema ni na Fruškoj Gori, a bilo ih je nekada na tom prostoru 2.000. Nadam se da će država, odnosno vlast da će želeti da vrati te jelene na Frušku Goru. Ja, kao šumar sa Fruške Gore ću se zalagati.
Status endema i relikt Evrope, to je Pančićeva omorika. Tu Pančićevu omoriku moramo zadržati, reprodukovati. U kom smislu? Česi imaju na hiljade hektara te kulture Pančićeve omorike, a mi je imamo samo u hortikulturnim baštama. Poslednji komentar, nacionalni parkovi Srbije moraju biti reperi ovih konvencija, a šumarstvo rasadnik svih tih tema. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav se ističe samo u slučajevima kad vama to odgovara, odnosno kad vi mislite da ste u pravu.
Tako ste upotrebili ustavni osnov, vezano za Zakon o duvanu, koji je već treći put (2005, 2006. i ove 2007. godine) na dnevnom redu ove skupštine.
Sada vršite određene izmene i dopune ovog zakona. Mi smo bili protiv tih i takvih predloga i to smo vam govorili i ukazivali. Pisali smo veliki broj amandmana ne bismo li poboljšali prethodne zakone koji su bili na dnevnom redu, ali ste vi to sve negirali i usvojili onako kako vi to mislite, odnosno kako vam vaši nalogodavci daju uputstva. Profit, samo profit, njima i samo njima, a budžetu šta ostane, a narodu šta bi vi hteli. Narodu ništa, mislim na proizvođače sirovog duvana.
Danas smo i o sporazumu CEFTA dali svoj sud i obavestili smo javnost kuda plovi ovaj vaš brod: on plovi ka Albaniji, ka Hrvatskoj, odnosno ka Bosni i Hercegovini i svim zemljama koje su potpisale ovaj sporazum, a krajnji cilj tog puta je da pokupi sve putnike iz tih Ceftinih luka, tada taj vaš brod treba da pređe Alpe i da stigne u tu vašu Evropu. Taj put tog broda je samo iluzija i vi znate da je to tako, ali šta biste drugo mogli da obećavate građanima osim toga.
Sve vaše iluzije i sva vaša obećanja su pretočena u slab ekonomski život svih naših građana. Naši građani osećaju u svakoj oblasti kako i kud plovi taj vaš brod. Ta ista Evropa je razbila naše tržište, našu proizvodnju, sve naše vekovne tradicionalne načine proizvodnje, običaje, tako da danas više ni proizvodnja duvana nije kao što je bila, mislim na kvalitet koji smo nekada imali, a imali smo najbolji duvan.
Gospođa Jorgovanka Tabaković vas je do tančina uveravala da je ta CEFTA koju vi uvažavate samo predvorje, odnosno trening kamp Evropske unije.
Postavila vam je pitanje koje su to koristi koje prevazilaze štetu; efekti ulaska su vam ravni nuli, dala vam je do znanja, a time i obavestila javnost da sve to što činite nije dobro.
U članu 29. potrošači duvana, mislim na naše fabrike, ne moraju više i nemaju obavezu da čuvaju i štite domaće poljoprivredne proizvođače. Sada ste igrom reči to rešili i nije više fermentisani, već obrađeni duvan.
Znate koja je cifra ušla u budžet prilikom prodaje naše duvanske industrije – minus 500 miliona evra. Obećali ste da će novi vlasnici biti zaštićeni niskim otkupnim cenama duvana i zato su oni ušli u ovu privatizaciju u nadi da će do 2009. godine biti sigurni i da će svojim industrijskim radnjama vratiti sredstva uložena u tu industriju.
Ali, vi verovatno imate druge komentare i to je evidentno i iz ovog predloga zakona koji ide na štetu uglavnom naših proizvođača duvana, i to sirovog duvana.
Pominjete da ovaj lanac zapošljava oko 130 hiljada ljudi i da vi to činite u interesu tih ljudi, a mi znamo da vi to činite onoj drugoj strani, kojoj ste obećali da će njihovi ekonomski efekti biti stabilni i sigurni u toj proizvodnji. Znate sami kako ste prodavali duvansku industriju u Srbiji i koji su sve bili uslovi za te monopoliste. Sećate se dobro naših stavova, što se tiče ove Uprave za duvan; mi smo vam ukazivali, i danas to isto činimo, da je to samo centar za zapošljavanje stranačkih kadrova i to se vidi i iz aviona. Ništa nije učinjeno u poljoprivrednoj proizvodnji ove kulture da se sada gaji u Srbiji u većem obimu, na kvalitetniji način. Naši proizvođači nisu zadovoljni uslovima proizvodnje i otkupnim cenama.
Članom 4. želite da izjednačite naše proizvođače sa sistemom STO, a gde su tu naši proizvođači, kad država tu nema nikakvih podsticajnih i ostalih regresiranih inputa za tu proizvodnju, a znate kako to radi ta vaša Evropa.
Prilikom usvajanja Zakona o akcizama smo putem amandmana predlagali regulativu u korist naših proizvođača, ali vi ste smatrali da će akcizama da se puni budžet. Time ste zadovoljili vaše prohteve i želje i finansijska sredstva usmeravali prema vašim stranačkim interesnim grupama, a ne prema interesima građana. Ministarstva su vam kao feudi.
Članom 9. vi nalažete i stvarate repere da 40% obaveznog otkupa domaće proizvodnje smanjite na 30%. Da li je to moguće kad ste već navodno stupili u sistem CEFTA, gde kao sankciju predviđate oduzimanje dozvole za proizvodnju i pozivate se na član 34. ovog zakona. Znate i sami da su duvanske afere otvorene i da se spominju i sa ove skupštinske govornice, a vi se ponašate kao da vas se to ne tiče. Sigurno će neko te afere rešiti, jer će tada i ovaj zakon biti oslobođen te hipoteke i moći će da bude u funkciji proizvodnje ove kulture.
Duvan je kultura koja spada u industrijske biljke i kao takav zaslužuje bolje zakonsko rešenje od ovih svih do sada predloženih zakona. Uništili ste proizvodnju duvana namerno, vi dokažite da to nije istina.
Velika je šteta doneti ovakav zakon. Kako vi kažete, on opskrbljuje 130 hiljada radnika koji se nalaze u ovom lancu. Vi ste morali da dalekosežno predvidite i uočite šta je korisno za te ljude, a ne da oni budu robovi svetskih moćnika i pojedinaca iz vašeg mafijaškog klana.
Imaćemo problema i sa okruženjem. Sve integracije koje proizvode štetu našem društvu treba zaustaviti. To će biti manja šteta nego da one krenu u život i na kraju proizvedu krah i bedu. Mi srpski radikali vam predlažemo da ovaj zakon povučete iz procedure, jer smo mi na njega podneli 22 amandmana; na ovako mali, kako vi kažete, zakon.
Ministar Cvetković, kao predstavnik Vlade, nije bio ubedljiv u svom izlaganju da mi prihvatimo ovakav zakon. Ministar je naveo takve razloge da oni nisu uopšte bitni.
Na primer, on reče – postojeći zakon se između ostalog menja zbog regiona. Kojih regiona?
Dao je obrazloženje da su tri pravca osnov izmene i dopune ovog zakona. Ti pravci će verovatno proizvesti štetu našim proizvođačima duvana, a njih ti pravci ne interesuju. Njima je bitno da oni u toj proizvodnoj strukturi obezbede normalan život za svoje porodice i društvo. Zar će i oni morati da znaju engleski jezik, kao svi radnici u duvanskoj industriji u Nišu, da bi bili što bliži toj vašoj CEFTA?
Moram još da vam pročitam obrazloženje Vlade koje se odnosi na ovaj amandman koji sam podneo. Ono glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se član 36. st. 6. i 7. Zakona o duvanu odnosi na obavezu proizvodnje ili otkupa domaćeg obrađenog duvana iz člana 29. tačka 7) Zakona o duvanu, koji se Predlogom zakona briše, s tim da su odredbe člana 36. st. 6. i 7. Zakona o duvanu predložene u članu 9. st. 3. i 4. Predloga zakona, koji reguliše obavezu proizvodnje ili otkupa domaćeg obrađenog duvana do 31. decembra 2007. godine".
Moje pitanje je – šta posle? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 7. razdeo 38 funkcija 410 briše. U razdelu 38 u članu 7. ovog rebalansa stoji da se finansira Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza u iznosu od 71 milion dinara. Ta količina novca u nekoj analizi može da bude i velika, a verovatno predlagaču ovog rebalansa to ne znači ništa, jer je predlagač u načelnom komentaru toliko hvalio Ministarstvo finansija i samog sebe da svi mi koji ovde sedimo i građani Srbije ništa ne moramo da radimo, toliko smo bogati, kako je on to istakao. Rekao je da mi trenutno dobro stojimo i da deset meseci možemo da uvozimo raznoraznu robu, toliko imamo na zalihama para. O deviznim rezervama i da ne govorimo, i tu smo bogati, tako da time održavamo inflaciju u jednocifrenom broju i ta inflacija će takva i biti.
To je sve, u stvari, u načelu, odnosno to je sve farsa. Kada se ode na teren i kada se pogleda istini u oči, čovek ne može da poveruje da li je to ministar kao televizijska zvezda i za koga on to sve radi, kad građani na terenu ne mogu da plate struju, decu ne mogu da obuku, nemaju para za ogrev, a zima dolazi. Ta čuvena potrošačka korpa, koja je, kao, reperna finansijska jedinica, istanjila se i ona nije dovoljna da prehrani pojedinca i porodice.
Programski, SRS je protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup, a malo efikasan deo državnog aparata. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati budžetska sredstva za rad agencija i time povećavati troškove državne administracije.
Navešću samo nekoliko agencija koje se finansiraju ovim rebalansom: Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, potrebna su joj sredstva od 225 miliona dinara; Agencija za reciklažu, potrebno joj je 44 miliona dinara; Agencija za energetsku efikasnost, potrebno joj je 63 miliona dinara itd. Da više ne nabrajam, te agencije, znači, služe kao neki baj-pas za crpljenje budžetskih sredstava i zapošljavanje stranačkih radnika.
Sada ste izmislili, zamislite poštovani građani Srbije, Nacionalni investicioni plan. Uglavnom se vi tako i ponašate, u etar pustite neku novu reč ili pojam i time mašete kako ste vi pozitivni, kreativni, kvalitetni, da vam cvetaju ruže, da je sve u najboljem redu, a u suštini to nije tako. Zadužili smo državu, tako da će verovatno i naša deca biti u neugodnim situacijama kako da vrate te dugove. Ako se ovako nastavi, verovatno ćemo zadužiti sva materijalna dobra Srbije i na kraju nam jedino ostaju goli životi. Tim zapadnim gazdama verovatno će ti goli životi biti potrebni da bi oni mogli da uživaju u njihovim blagodetima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom kojim se predlažu izmene ovog člana u četiri stava, mi srpski radikali predlažemo da se izmene ovog člana u četiri stava brišu, ali nije to samo brisanje radi brisanja, kako vi to komentarišete, već to brisanje ovog člana ima više smisla nego da on ostane ovako predložen.
Zašto ima smisla da se briše, navešću nekoliko razloga.
Ovo vaše budžetiranje koje vi predlažete je toliko providno da ste i vi sami toga svesni. Ali šta je tu je, vi imate većinu i vi ćete to da izglasate, a taj zakon će biti oročen sve dotle dok Srpska radikalna stranka ne dođe na vlast, a to je već vidljivo i vrlo blizu.
Govorite o nekom akumuliranju sredstava i navodno ovim zakonom se neće dozvoliti to akumuliranje. Sve te vaše finansijske akumulacije su veštačke tvorevine i one su unete bez pravog rada i proizvodnje. Koliko će sve to da nas košta, to još niko ne zna. Vaši nalogodavci pripremaju ovaj narod da bude jedno potrošačko i ponizno društvo.
Tražili smo u više navrata izveštaje o trošenju budžetskih sredstava i to niste uspeli ni do današnjeg dana da nam dostavite u bilo kom obliku. Sada ste navodno pripremili neku nezavisnu kuću, koja će po vašim normama i željama obavestiti nas poslanike i verovatno javnost, da je sve što ste do sada radili bilo u skladu sa zakonom. E, nije to tako. Kada ćete vi ovim zakonom da sami sebe kažnjavate? Nikada.
Ovim predloženim zakonom vi već sedmi put vršite ispravke i dorade, a sebe nazivate ekspertima. To je smešno. Kada bi to preneli u neki proizvodni ciklus to bi bio škart i ja ću ovaj zakon nazvati škart zakonom. Za građane je ovaj zakon kolateralna šteta. Zato predlažem da se ovaj član briše i više od toga.
Ovim zakonom vi hoćete da legalizujete sve do sada potrošene pare, pa mi to znamo i obaveštavamo javnost o tome. To su vam tzv. asfaltiranja i obećanja po lokalnim samoupravama, to je ona čuvena Veljina "šoder lista".
Pominje se u ovom nacionalnom investicionom planu neka irska varijanta. Mislim da je predlagač toliko daleko otišao u ovoj varijanti isto kao što je i Irska daleko od Srbije u svim ovim oblastima o kojima predlagač želi da nametne moderan i evropski zakon.
Zbog svih ovih gore navedenih komentara, predlažem da se član 20. Zakona o budžetskom sistemu briše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani zemljoradnici Srbije, ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 13. Taj član i ti stavovi su sada pozitivni i za tu Evropsku uniju. Kako to?
Ministarstvo poljoprivrede je prilikom dolaska na vlast obećalo nama poslanicima i građanima da će ova oblast biti regulisana sa više od 45 zakona.
Očekivali smo i kao Odbor za poljoprivredu na više sednica tražili smo odgovore zašto se ovaj tok i ovaj proces zaustavlja. Ko stoji iza tog zaustavnog toka ovog projektovanog procesa od 45 i više zakona?
Za sada je iz ove oblasti usvojeno tri zakona i ova dva su na dnevnom redu. Od ta tri jedan je Zakon o sadnom materijalu, koji već danas ima dosta problema, tako nam javljaju kalemari iz kruševačkog kraja.
Podsticajna sredstva deljena su po burazerskoj tehnologiji znamo i zašto i kome. Podela kredita je išla preko poznatih banaka, to je bila Nacionalna štedionica i Delta banka, a mi smo na Odboru u više navrata tražili da nam dostave spisak tih korisnika kredita kako bismo videli da li je ispoštovan minimum obaveza prema državi i narodu. I to je uvek bila tabu tema.
Proizvodnja genetski modifikovanih biljaka je uzela u našem ministarstvu vidno mesto, jer na čelu te proizvodnje i glavni bos za to je gospođa ministarka.
Naše semenarstvo se uništava; to smo videli i danas iz izlaganja ministarke i iz njenog uzbuđenog stava prema ovom našem ministarstvu.
Nije joj savest čista, jer je ona dobila zadatak od raznoraznih kompanija koje imaju za cilj da unište naše semenarstvo i u Zemunu, i u Novom Sadu i šire.
Navešću jedan primer kako je uništeno hmeljarstvo u Sremu, konkretno u Erdeviku, i sada mi kao država treba da uvozimo kojekakav hmelj i proizvode od hmelja.
Što se tiče uvoza ovih junica iz Holandije, to je povezano sa ovim podsticajnim sredstvima i mi smo na Odboru o tome dobili određene informacije, tako da gospodin Vitošević ne treba da se pravi nevešta mlada.
Pravite druge programe, a ti programi su za vas. Po pare idete u Ameriku, a naše seljake šaljete u Čurug da čekaju pare.
Što se tiče vašeg kredibiliteta u Sremu, niste baš tako poželjni i poštovani kao što ovde danas govorite. To kažu naši seljaci i paori. Ovo govorim vezano za ministra poljoprivrede.
Javna rasprava o ovom zakonu – ko je za vas obavio javnu raspravu kad seljake niko nizašta u ovoj državi ne pita, samo od njih uzima na svim poljima i na svim mestima? Zar je za vas Zaharije Trnavčević najbitniji u sistemu javne rasprave? Za nas nije.
Zamislite, poštovani građani Srbije, ovaj zakon predlaže grupa koju podržava 2,5% biračkog tela. A mi, koje podržava više od 42%, protiv smo ovakvog zakona. Šta to znači i čemu to vodi? Vi sami odredite i opredelite se na sledećim izborima.
Nadam se da taj naš Ustav nije tako loš kada je u pitanju ova materija koja je na dnevnom redu, a to je zakon o poljoprivrednom zemljištu. Smatram da je ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu morao biti donet pre svih zakona koje je predlagalo i projektovalo Ministarstvo za poljoprivredu. Zašto pre svih? Zato što je ovaj zakon mogao da zaustavi svu zloupotrebu privatizacije koja se desila i koja se dešava danas na poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Taj proces bi bio zaustavljen i država bi imala više koristi od pojedinaca koji su danas došli na lak i volšeban način do velikog kapitala. Koji je to kapital? Taj kapital je svuda oko nas, a to je poljoprivredno zemljište koje život znači.
Ta Evropa je nama projektovala i mi kao sumanuti sve to što oni žele da ubace u naš sistem prihvatamo i prisvajamo, kao da mi to znamo, želimo i kao da će nam biti bolje.
Pomenuo sam gore ustavni osnov; taj ustavni osnov se uglavnom koristi po potrebi nekada i toj Evropi taj ustavni osnov znači da je Ustav u redu, a danas se već podigla i diže se velika prašina i oko donošenja tog budućeg ustava.
Ovaj predloženi zakon do sada je bio na obradi 1992, 1993, 1994, 1995, 1996. i 2000. godine. Ministarka je govorila kako je trebalo da mi (koji to mi, to nisam razumeo, verovatno ovaj parlament) taj zakon donesemo 1992. godine. Verovatno bi on bio donet i pre, ali moraju se neke realne činjenice poštovati. Znamo da je ovaj zakon sa svim tim predloženim izmenama sada u fazi da treba radikalno da se promeni, ovim predlogom predlagač to čini, ali on se već u startu predloga suočava sa dosta nedorečenih članova i stavki u ovom zakonu. Ima dosta amandmana, sa praktičnim predlozima da se poboljša ovaj zakon.
Šta će u ovom zakonu uprava za poljoprivredno zemljište, kad znamo da su te uprave samo jedan novi birokratski aparat koji će imati za cilj da ispuni kvotu vladajuće koalicije koja će zaposliti 20 - 50 novih ljudi? Ti će ljudi navodno pratiti ovaj zakon i usmeravati 70 i više miliona dinara budžetskih sredstava koja će služiti u njihove svrhe. Dajte tih 70 miliona dinara nekom institutu, fakultetu ili nekoj poljoprivrednoj školi ne bi li se osposobili i poboljšali nivo znanja, pošto i taj nivo znanja, po ovom zakonu i nekim drugim zakonima, nije po evropskim standardima.
Zašto govorim o ovom nivou znanja? Zato što on ukazuje da i kada je u pitanju Predlog zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, koji je podnela Vlada, mi po tom zakonu nismo do sada ništa uradili, navodno nismo imali sertifikovane firme i pojedince koji su mogli da prate ovu organsku proizvodnju.
Mi srpski radikali smatramo da ne treba baš sve direktive Evropske unije prihvatiti zdravo za gotovo, nisu ni oni baš tako ekspertski spremni da nam daju savete iz ove oblasti koju naši stručni ljudi dobro poznaju. Ovo me je ponukalo da izgovorim iz sledećih razloga: naš zemljoradnik danas, slušajući tu Evropu, nije u stanju da izvrši ni prostu reprodukciju na svom imanju. Tu zakonodavac mora da pokaže kreativnost.
Navešću jedan primer: pre dve ili tri godine Evropa nam je ponudila, konkretno u Sremu, farme puževa. Sjatili se svi, krenuli da podižu te farme ulažući i poslednji dinar u njih, podižući kredite i prodajući nekretnine, ne bi li obezbedili finansijsku potporu za te farme. Šta im se na kraju pojavilo kao rezultat? One su sve danas u parlogu i korovu, ti isti seljaci i građani se prosto stide da javno kažu kako su prevareni a hteli su da budu i oni Evropa.
E, ta strategija je bitna i ona ima za cilj da unapred predoči šta će u Srbiji biti glavni proizvod, po geografskim, orografskim, hidrografskim, pedološkim i ostalim prilikama, da nam se ne dese ti vajni puževi, da celu Srbiju zagadimo tom evropskom folijom, pa da za narednih 50 - 100 godina od agrarne zemlje postanemo najlon zemlja na kojoj ne raste ništa osim ambrozije.
Ove osnove na nivou Republike moraju da zaustave otimanje obradivog i ziratnog zemljišta za stambene, infrastrukturne površine. Smanjivanjem plodnih, bogom danih površina mi sečemo granu na kojoj sedimo. Ta Evropa osvaja nove plodne površine, a mi smanjujemo, po njihovim direktivama. Plašim se tih dobronamernih svetskih arendaša koji žele da od nas stvore dobro potrošačko društvo koje će njihove poljoprivredne proizvode trošiti.
Oni su već tu i nude nam genetski modifikovane proizvode koje mi koristimo, a ne znamo posledice.
Tu očekujem da država, po cenu bilo kakvih profitnih želja, stane i kaže – to nije naša strategija. Naša budućnost će biti zdrava zemlja, zdrava hrana, zdravi ljudi. To je, po meni, ta strategija, koja se iz ovog zakona slabo vidi.
Ovih dana u Sremu su aktuelni skupovi gde čelnici lokalnih samouprava idu od sela do sela, konkretno u pećinačkoj opštini, i promovišu neke specijalne spalionice, odnosno deponije koje su po evropskim standardima. U Sremu, koji se geografski proteže između reka Dunava i Save sa blagim nagibom prema reci Savi, a Srem je plodno ziratno zemljište. Zašto to? Ta Evropa želi da stvori deponije i spalionice baš na tom plodnom i ziratnom zemljištu. Nek se one stvaraju i podižu tamo gde to geografija, hidrografija, pedologija i flora i fauna dozvoljavaju, a ne na ovakvim prostorima. Mi smo protiv takvih stavova, pa makar što oni dolaze iz te Evrope. Da je to dobro ne bismo mi ni stigli do tog komentara, oni bi to sve radili tamo na licu mesta, odnosno u toj njihovoj Evropi.
Kontrola plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i količine unetog mineralnog đubriva i pesticida u obradivo poljoprivredno zemljište – ovaj naslov iznad člana 21. ovog zakona nam govori da više niko niti misli, niti predlaže da se u zemljište mora uneti organsko đubrivo ili stajnjak.
Kada će ta učestalost biti regulisana? Vlasnik zemlje mora to da ispoštuje. Stajnjakom se štiti struktura zemljišta, stvara se plodno zemljište, o tome vi ni reči u ovom zakonu. Sa stručne strane sam zatečen da niko o tome nije rekao ni reč. Ta obaveza je morala biti uneta u zakon i vlasnik zemlje se mora pridržavati tog zakonskog načela da se stajnjak unese u zemlju najmanje jednom u 10 godina, i to na površinama prve, druge i treće klase, time se podstiče i stočarstvo koje je vezano za poljoprivredno zemljište, a posebno na površine koje se zalivaju.
Ova materija je trebalo da bude rešena članom 58. gde se govori o poboljšanju kvaliteta obradivog zemljišta. Nismo mi kao seljaci u prošlosti imali nikakve projekte koji su bili sačinjeni, ali smo imali kvalitetne i zdrave proizvode na zdravoj i plodnoj zemlji. Unošenje stajnjaka, zeleno đubrenje i ugarenje su uvek dovodili do poboljšanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljišta.
Komasacija je grupisanje poljoprivrednog zemljišta u veće komplekse. Ono može da se organizuje kada na lokalnom nivou bude doneta takva odluka. Taj deo posla u Srbiji se neće još zadugo završiti, a to nam je cilj kako bi savremena mehanizacija mogla da se dotera na te površine. O asfaltnim putevima u našim kompleksima možemo da komentarišemo pojedinačno. Komesirana zemlja, asfaltirani putevi i savremena mehanizacija sa velikim radnim zahvatima, uz primenu navodnjavanja, cilj je svih naprednih društava.
To je cilj i Srbije, nećemo mi drugačije razmišljati na tu temu. Kod ovih komasacija bilo je zloupotreba tamo gde su one bile sprovođene od strane lokalnih moćnika koji su sebi uvek prigrabili bolje površine.
Srpska radikalna stranka se protivi prodaji ili otuđenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Ministar poljoprivrede ovim zakonom predviđa tu mogućnost na malim površinama, odnosno moći će se prodavati određene katastarske parcele koje navodno moraju da se prodaju. Mi smatramo da državno poljoprivredno zemljište ne treba nikada otuđivati i prodavati. Neko reče da država nije dobar vlasnik zemlje, a ovim zakonom će biti postavljen taj državni problem na nivo lokalne samouprave.
Zamislite ako u nekoj lokalnoj samoupravi dođu na vlast, na primer, ljudi koji žele da uruše ovu državu; kakva će biti njihova funkcija i kako se će oni ponašati prema toj državnoj zemlji?
Zna se da u registar poljoprivrednih gazdinstava nije upisano više od polovine poljoprivrednih gazdinstava i mi se, kao Srpska radikalna stranka, borimo da tu ne bude neke već projektovane diskriminacije po bilo kom osnovu, a vezano je za ovaj zakonski projekat.
U članu 26. stav 1. posle tačke 8) dodaje se nova tačka koja glasi: "Podizanje veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu šeste i sedme klase, kao i kad je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pretvori u veštačke livade i pašnjake".
Danas u okruženju u kome živim, a to je južna padina Fruške gore koja se nekada koristila za vinograde i voćnjake, površine su pretovarene zbog neobrađivanja u šipražja i guleže, niko o tome više ne vodi računa, takvih površina ima na hiljade hektara. Smatram da one ovim zakonom moraju biti rešene na pozitivan način, a to je da neko, odnosno država mora da obezbedi 50 radnika po hektaru kako bi se ti parlozi priveli nameni.
Kako mislite da to rešite kada ćete ove nadležnosti predavati lokalnim samoupravama, a one danas ne mogu da obave ni minimum poslova iz nadležnosti koje su im danas date. Bilo je ovde komentara oko ovih sudova da će tu biti angažovani i sudovi, lokalna samouprava i sve ostalo, a znamo da su u stvari sudovi u ovom današnjem sastavu i proizveli ovako zaparloženi sistem poljoprivrede.
A te šikare su uslovno i oni proizveli. To znači da će lokalna samouprava morati da obezbedi 60.000 dinara po jednom hektaru da kultiviše te površine u pašnjačke ili obradive površine. Zamislite neku lokalnu samoupravu koja ima tri-četiri hiljade hektara takvih površina.
Za to su potrebna velika finansijska sredstva, a vi to niste u stanju da obezbedite. Vi to rešavate članom 56. ovog zakona, ali samo načelno šta treba uraditi na osnovu projekata.
To nije dovoljno. Članom 74. se reguliše korišćenje pašnjaka. Kako mislite da i tu oblast sprovedete na nivou lokalne samouprave?
Postoje poljoprivredno savetodavne službe. To su kao poljoprivredne stanice na nivou određenih lokalnih samouprava i te poljoprivredne stanice danas se suočavaju sa velikim problemima po sistemu – mi nismo na vlasti u toj lokalnoj samoupravi i tu ne treba ni da se bilo šta dešava.
Navešću nekoliko primera: organizaciona jedinca Senta ima jednog zaštitara i dobila je posao aprobacije semenske proizvodnje, a tamo je na vlasti neko iz aktuelne vlasti; a u Kikindi, Rumi i još nekim radikalskim opštinama ti poslovi su marginalizovani i oni u stvari ne mogu da dobiju te sertifikate i poslove. Zašto to i čemu to vodi?
Tom tehnologijom se zatvaraju pojedine službe, a ovim 1. članom se predviđaju uprave za zemljišta i te će uprave verovatno biti uspostavljene po stranačkoj liniji. Hvala.

Dame i gospodo, podneli smo amandman na član 2. stav 7: reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo", a reči "malih pravnih lica i" brišu se.
Ovaj naš amandman, Srpske radikalne stranke, želi da se u ovom članu 2. ministar kao pojedinac izbriše, a da te poslove obavlja ministarstvo sa svim svojim stručnim i meritornim kadrovima.
Ministar je sebi uzeo za pravo mnogo toga. Mislim da i on sam više ne zna šta može, šta sme i šta on to sve ume da radi.
Zakonskim regulativama treba da se bavi ministarstvo, a ministar je tu samo kao ''dežurni krivac'', ako se to može tako reći, ali znamo da ni jedan ministar nikada do sada nije bio kriv po bilo kom osnovu, a ne ovaj vaš koji se razume u sve oblasti.
Savez računovođa i revizora Srbije obratio se svim poslanicima sa više predloga o ovom zakonu. Samo ću izdvojiti iz tog konteksta jednu misao, gde oni kažu da ministar i pojedini poslanici pogrešno informišu građane o ovom zakonu i to nije dobro za struku i nauku.
Zašto se ne usliše predlozi 30.000 profesionalnih računovođa i nosilaca profesionalnih zvanja stečenih po ROS-u 31, tako da ovim zakonom ne treba dozvoliti stvaranje komora ovlašćenih revizora.
Svakim novim zakonom stvaraju se agencije, uprave, sada idete i na stepen niže, to su komore, a na kraju verovatno i svi zakoni koje vi predlažete se vezuju i za kojekakve direktive. To je već mnogo za nekog ko je bogatiji, a ne za našu privredu koja jedva sastavlja kraj sa krajem.
Uništavate sve što je vredno, mislim i na ovu oblast iz ovog zakona. Koljete bika za kilo mesa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti u ovom trenutku nije dao odgovor na pitanje sistema i uređivanja zdravstvene službe. Zdravstvena služba predviđena ovakvim predlogom zakona ne može da zadovolji potrebe građana. Te potrebe zahtevaju da naši građani u ovom sistemu zaštite budu zadovoljni.
Ako se izvrši samo kratka analiza i ako biste pitali bilo kog građanina ove naše države da li je zadovoljan sadašnjim stanjem zdravstvene zaštite, on će vam reći, odnosno većina će ih reći da nisu zadovoljni. A ovaj zakon ništa radikalno ne poboljšava stanje u ovoj oblasti. Smatramo da ovaj zakon i sa brojem prispelih amandmana ukazuje da nije dovoljno definisan i kao takav neće proći onako kako to treba da prođe ovaj zakon.
Mi kao Srpska radikalna stranka nećemo glasati za ovakav predlog. Našim amandmanima ukazujemo i želimo da pomerimo nit ovog zakona u korist građana, ali smo videli da predlagač ne prihvata naše amandmane i da su uglavnom odgovori na naše amandmane neodgovorni.
Podneo sam amandman na član 67. ovog zakona ispred SRS i želimo da se ovaj član izmeni u smislu da se iznad člana 67. podnaslov "Procena zdravstvenih tehnologija" zameni sa: "Uvođenje novih zdravstvenih tehnologija i procena kvaliteta zdravstvenih tehnologija koje su upotrebi".
U članu 67. u svim stavovima reči "procena zdravstvenih tehnologija" u odgovarajućem padežu se zamenjuju rečima "uvođenje novih i ocena kvaliteta zdravstvenih tehnologija koje su u upotrebi".
Ovo je novina u odnosu na dosadašnji sistem procene zdravstvenih tehnologija koju obavlja nadležna komisija za procenu zdravstvenih tehnologija. Mi smatramo da u tu novinu treba ugraditi: "uvođenjem novih i ocena kvaliteta zdravstvenih tehnologija koje su u upotrebi".
Poglavlje zdravstvenih tehnologija je nedorečeno. Govori se o proceduri procene na krajnje uopšten način. Ministarstvo bi trebalo da usvoji akt u kojem su propisane tehnologije na sva tri nivoa zdravstvene zaštite i da se na osnovu toga vrši procena primene uvođenja novih tehnologija. Treba da podleže kontroli, ali po međunarodno prihvaćenoj metodologiji evaluacije, postojeće prednosti, uključujući i ekonomske, koje pruža nova tehnologija.
Sve te racionalizacije mi pozdravljamo, ali ne na štetu građana, odnosno pacijenata. Ta nova saznanja treba ugrađivati i mislim da zdravstvena struka to svakodnevno radi. Mislim da smo malo i zaostali u tom smislu, da ne navodim prilike koje smo imali u prethodnom periodu, do sada smo manje kao društvo ulagali u te nove tehnologije.
Nekada je bilo više interesa, verovatno i para, i tada smo gradili i izgrađivali objekte koji danas čine okosnicu zdravstvenog sistema.
Nema nigde na svetu da se bilo koja nova tehnologija uvodi u sistem zaštite mimo nadležnog ministarstva, a u okviru tog ministarstva postoje i te stručne ekspertske komisije. Znači, ovim članom 67. mi vas samo uvodimo u obaveznost i ta obaveznost je u korist građana. Te komisije koje daju procenu o zdravstvenim tehnologijama su sled stvari koje moraju da teku u pravcu kvalitetnijeg zdravstvenog sistema.
Obrazloženje koje sam dobio na ovaj amandman nije u skladu sa mojom željom i idejom da poboljšam ovaj zakon. Moj amandman ima za cilj da popravi ovaj zakon, kao što sam govorio u uvodu o obrazloženju ovog mog amandmana. Zakoni kao ovaj, uz veliki broj članova, čine uputstvo. Mi to ne želimo. Mi želimo da zakon bude kratak, jasan i koncizan i da bude prihvatljiv i svrsishodan za sve građane Srbije.
U ovom zakonu se ukidaju određene norme zdravstvene zaštite. Mi smo vam na to našim amandmanima ukazivali i ukazujemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Duvnjak je podneo amandman na član 19. i on predlaže da se ovaj član 19. briše, odnosno da se ova osnivačka skupština u stvari i ne organizuje.
Osnivačka skupština po članu 19. treba da bude po principima ministra. Da li su ti vaši osnivači koje vi predlažete i uvažavate i da li će taj statut biti onako vaš dinkinski, da li će saglasnost u roku od pet dana dati vaša malenkost, ali tu je problem što ta lica moraju biti po volji vaših principa. To ste već pokazali, dokazali u vašim stručnim i političkim nastupima.
Sećam vas se kad ste nosili te torbe zvane kese i danas vas vidimo sa istim torbetinama koje nosite. Verovatno one asociraju na nešto, a to naš narod zna i da upotrebi izreku "kesa kesi". Zamislite vaše poznavanje propisa, kada ste na silu upali u banke i maltene šamarali ljude da bih preuzeli nadležnosti i dužnosti tih banaka. Vaše znanje u to vreme, a i sada ne može se meri niti ovim predlogom zakona, a ni ovim članom 19. o kojem sada govorimo.
Znači, ovi osnivači, koji ne smeju biti povezani sa Al kaidom, tako ste vi izjavili, te vaše izjave su smešne. Rekoste da je novac sa Kipra raspoređen u 52 zemlje i da ste time otkrili puteve tog novca, ali para nema, pa onda brže bolje sve to predložite Haškom tribunalu da on pronađe te čudne pare.
Videli smo kako se Dinkić ponaša, i u članu 9. ovog zakona on i samo on. Kakav sud ili nezavisno sudstvo, opet samo Dinkić i niko više. Ustav Srbije se ne poštuje ovim članom. On je ustav, on je guverner, on je ministar, on rešava, on postavlja i smenjuje, on je za sada sve, ali samo zakratko - možda i do ponedeljka.
Kažete i ovo je novi zakon koji se usaglašava sa principima OECD-a i ti principi su vam važni isto kao i ovaj zakon. Pa vi ste već završili ovaj zakon onog trenutka kada ste ugasili sve naše banke i kada ste isterali na ulicu veliki broj radnika koji su radili po bankama.
Navodno ste ih zaposlili u nekim drugim bankama, odnosno institucijama. To nije tačno. Vi ste sve te banke reorganizovali onako kao da je to vaša privatna prćija i time ste pokazali da niste dorasli, a to pokazuju i politička zbivanja u Srbiji i šire, tim zadacima. Hvalite se da sada u našim bankama ima dve milijarde i 80 miliona evra kao ušteđevina građana. To je samo jedna marketinška priča i ta priča nije realna sa standardom naših građana.
Znate vi da naši građani podižu kredite, od poljoprivrede pa do penzionera, samo da bi preživeli, da bi kupili zimnicu, da bi se ogrejali preko zime, a seljaci da poseju to zrno pšenice, koje vi ne cenite, nijednim komentarom ne uvažavate taj proizvod.
Hvalite se i sa kreditnom aktivnošću. Lako je sada podići taj mučenički kredit koji nije u skladu sa evropskim normama. Tamo su kamate daleko, daleko prikladnije nego u našim uslovima. Ali, vi ste, da bi premostili ovu ekonomsku propast, ponudili građanima da konzumiraju ta kreditna sredstva i hvalite se da ti krediti iznose 479 milijardi dinara.
Recite vi nama, gospodine ministre, čime će građani Srbije otplatiti, isplatiti i vratiti te 479 milijarde dinara, tim nazovimo našim bankama, kad niko ne radi i nema mogućnosti da svojim radom obezbedi životnu egzistenciju. Zar ćete posle doneti zakon o hipotekarnoj aktivnosti i da država počne da prodaje tu muku koja je založena kako bi neko preživeo do narednog dana ili naredne godine?
Kažete - reforma je krenula 2001. godine i završiće se 2006. Mislim na tu reformu banaka. Niti ste vi kao reformator, niti su građani mogli da utiču na tu reformsku delatnost, već ste vi samo sprovodili zadatke i obaveze koje ste dobijali od tog Međunarodnog monetarnog fonda, a njihov je cilj da nađu nekog takvog kao što ste vi i da se vi hvalite da ste neki vajni ekspert i da ćete vi izvući ovu zemlju iz tog bezdanja.
Sada vam je ostalo još da izvršite prodaju još nekoliko banaka i pominjete između ostalog i Vojvođansku banku. I ona je sada na transferu, odnosno na tenderu i treba da se izvrši prodaja te banke. Naravno da su tu sada angažovane te sve banke koje ste vi ovde pomenuli, mislim na Francusku, mislim na Italiju, na Grčku, Mađarsku i Poljsku. Rekli ste da ima 11 banaka u konkurenciji. Da li će na tom tenderu biti istaknut interes građana Srbije? A ne da tu bude prioritetni interes tih banaka koje učestvuju na tom tenderu.
Što se tiče ove Komercijalne banke, to smo pratili putem sredstava informisanja, kako ste to na volšeban način istrgovali i kako ste vi kao pravi trgovac tu transakciju izvršili. I sada ste ponosni da je ona vredna 400 miliona evra i da može da posluži u nekom budućem periodu i kao regionalna banka, i da se ona neće prodavati, već da može samo da se dokapitalizuje. Verovatno ćete u tu banku zapošljavati vaše najbliže prijatelje i rođake.
Nećete, kako ste izjavili, prodavati ni ovu Poštansku štedionicu. Neće se ona privatizovati. Pa verovatno je ona u ovom trenutku nespremna za tu privatizaciju, a spremnost se ogleda u tome da nema dovoljnu količinu kapitala kako bi mogli da se ugrađuju ti vaši trgovci.
Istakli ste da ćete pooštriti kontrolu u bankama, a sve u cilju zabrane povrede konkurencije. Pa kako ćete izvršiti tu kontrolu, odnosno kako ćete tu zabranu povrede konkurencije sprovesti kad u Srbiji neće moći uskoro niko da otvori novu banku po vašim kriterijumima i principima. Čuli smo to u prethodnim komentarima, gospodin Krasić je to na jedan kvalitetan način prokomentarisao.
Pominjete i poslovnu tajnu, a želite da vam sve bude transparentno. Tako ste komentarisali u prethodnom periodu sve te reči o kojima danas komentarišemo.

        Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 6, razdeo 37, funkcija 510, da se brišu. Vidite da svi naši amandmani žele da ukažu na racionalnost i domaćinsko trošenje budžeta.
Mi smo kao Srpska radikalna stranka podneli najviše amandmana na ovaj budžet i jedino mi branimo svojim amandmanima ovaj budžet, koji ste vi projektovali.
Vi ćete za njega sigurno glasati, a mi nećemo. Naše amandmane niste hteli ni da prokomentarišete u interesu poboljšanja i kvalitetnog trošenja ovog budžeta.
Ovaj vaš budžet, od 487 milijardi, ima za cilj da vi ostanete još neki mesec na vlasti, a posle toga zna se. Počeli su i svetski donatori da zaobilaze vas i ovaj vaš budžet. Mi smo se zalagali da ovaj razdeo za poljoprivredu bude veći i da ima funkciju unapređenje poljoprivrede i brži razvoj tog našeg sela, tako da i ovih 42 miliona koje ste predvideli za Agenciju za reciklažu ide u tom smeru.
A ta agencija je u stvari skup vaših ljudi koji treba da potroše tih 42 miliona. Trošenje tih para vi sada komentarišete, kao, višim nivoom informisanja i delovanja, edukacijom i ko zna kojim sve izrazima, samo da biste potrošili te pare. Trošenje tih para je potkovano i odlivanjem kapitala iz naše zemlje, na jedan čudan način.
Tu su uključene raznorazne firme iz Slovenije, koje sada otvaraju preduzeća koja se bave reciklažom. Oni se sada na jedan perfidan način, a to čine i u trgovačkom smislu, reklamiraju na svakom ćošku, na svakom oblakoderu, na svakoj raskrsnici i svuda se vide njihove firme. Oni će da iskoriste i ovih 42 miliona kako bi na evropski način reciklirali naše otpade u njihove evre.
Znamo mi da ste vi i doneli ovaj zakon o postupanju sa otpadnim materijama. To što ste vi doneli to ste uradili zbog vas i vaših interesa, a ne zbog stvarnog interesa. Mi smo protiv svih agencija, mi smo protiv uprava, sada ste agencije počeli da transformišete u uprave, tako da vi u stvari samo želite da te narodne pare iz budžeta usmerite u pravcu vašeg smera kretanja.
Nećete vi tih 42 miliona usmeriti ka školama, već ćete ta sredstva koristiti za edukaciju sakupljanja tih otpada? Pa znaju naši nastavnici, znaju naši ljudi kako se taj stari otpad sakuplja, njima nisu potrebne neke specijalne pare iz ovog razdela. Te pare treba usmeravati ka školstvu, ali ministar je sebi dao za pravo da on ovaj budžet kao ministar dvotrećinskom količinom upravlja.
Ceo budžet je diskutabilan u nameni korišćenja. Većinu namena određuje ministar Dinkić i njegovo Ministarstvo i to je suština ovog budžeta.
Razbili ste državu, uništili ste sve atribute države, nema više vojske, nema više prosvete, nema više zdravstva, nema više privrede, nema više ni poljoprivrede. Reče ministar poljoprivrede da ćemo mi i goveda zajedno ući u Evropsku uniju. Eto tako se vi ophodite prema našoj državi. Novac treba koristiti namenski, a ne da se taj naš budžet preliva u privatne džepove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudi me da od 1992. godine ovaj zakon nije promenjen do ovog predloga, mimo svih dosadašnjih zakona: Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji i ostalih zakona.
Verovatno su ovi stari zakoni, odnosno ovaj stari zakon imao za cilj da sprovede sve tokove koji su bili mutni i smutni. Kada je taj posao završen, sada sve može da se stavi pod regulu ovog novog zakona.
Kada se govori o Fondu za razvoj, da on treba da uskladi zakonska rešenja u praksi koja su danas aktuelna, ovaj fond treba da reši i pitanje fonda svojine. Kaže ministar Dinkić da ovaj fond treba da deluje ka privatnom sektoru i mi kao Srpska radikalna stranka smatramo da sve treba da deluje ka privatnom sektoru.
Međutim, ovaj privatni sektor je poprimio i stranačke konotacije, tako da uglavnom sva ova sredstva iz ovog fonda se uglavnom usmeravaju ka određenim stranačkim privatnim preduzećima. Fond ne dozvoljava da se sredstva koriste u državnim i javnim preduzećima.
To što kreditiranje iz ovog fonda treba da bude usmereno ka siromašnim opštinama i to je verovatno usmereno na one opštine gde su na čelu tih opština ljudi iz G17 plus. To vidim, znam i mogu da komentarišem iz ugla Iriške opštine.
Ovaj fond ima zadatak da i početnicima, koji počinju da se bave privatnom delatnošću, omogući korišćenje ovih sredstava. Ali kako kad mi znamo da u stvari nema tih početnika kada sve stoji i kada je privreda zamrla. A zamrla je zbog svih aktivnosti koje vi sada sprovodite u ovom trenutku.
Pominjete da treba da se poboljša zaposlenost i izvoz. U kom kontekstu su vam te želje i ideje, kad znamo koliko je danas nezaposlenih, a koju ćemo robu i da izvezemo kad ste nam sve ove vaše zakone projektovali u smeru uvoza potrošačke robe. Čime mi da izađemo na svetsku pijacu kad i to znate da zavisi od poljoprivrede i od drugih grana. Mislim na hranu koja je izuzetno kvalitetna u ekološkom smislu ove reči.
Ovih 458 miliona evra su okosnica ovog fonda i kažete kako je on nastao i da je sada već taj fond prešao na tržišne uslove. Kamate ste odredili od 1 do 5% u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave. Isto sve zavisi od vaših individualnih i ličnih komentara koje vi sprovodite, a to je evidentno i u ovom budžetu koji je bio na prethodnom komentaru u ovom zasedanju.
Predviđate i da ae Fond za razvoj transformiše u razvojnu banku Srbije. To su sve lepe ideje, ali ako ste vi uništili u prethodnom periodu ogromnu većinu tih naših banaka, koje su mogle sa jednim lakim pokretom da se transformišu, možemo je nazvati i razvojnom bankom, vi to niste hteli, već znate šta ste učinili sa tim bankama.
Što se tiče dokapitalizacije ovog fonda, tu ste obezbedili da ovaj fond ne može da se privatizuje i to možemo da komentarišemo, ali smatramo da će to vreme pokazati da su sve naše kritike koje smo uputili vama po bilo kom osnovu bile opravdane.
Vezano za Zakon o javnim preduzećima vi ste u ovom zakonu izvršili neke terminološke izmene, kako vi kažete – ključne. Uređujete i raspodelu dobiti javnih preduzeća i privrednih društava i želite da se ne uspostavi monopolsko ponašanje određenih javnih preduzeća, a znamo da je to moguće i posle ovog zakona.
Ovim zakonom će verovatno biti regulisane i određene besplatne akcije koje će se podeliti iz Akcijskog fonda od 30%.
Videćemo kako ćete voditi tu tehnologiju informisanja građana i da li će građani ponovo po nekim principima – ko pre do Dinkića i Labusa, moći sebi da obezbede blagovremene i pravovremene akcije u ovim javnim preduzećima.
Novine ovog zakona su definisane i u podnošenju programa koji treba da se usvajaju na višim instancama, a to je na republičkom nivou, tako da svako javno preduzeće do 1. decembra tekuće godine treba da podnese program za narednu godinu.
Ovaj termin nije loš, da se 1. decembra dostave ovi programi, kako bi svako javno preduzeće moglo da se pripremi za narednu godinu i da sa tim programom, verifikovanim, odobrenim, može da pokrene svoj proizvodni ciklus.
Što se tiče ovih razlika u javnim preduzećima na republičkom odnosno lokalnom nivou, ovaj zakon treba da spreči određenu samovolju na komunalnom nivou i to će zavisiti ponovo od političke usmerenosti odnosno od aktuelne vlasti na određenim prostorima. Ima komentara koje ste vi ovde istakli, da su neke plate povećane za 30%, a one su bile potkovane povećanjem komunalnih usluga.
Ove izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima o obavljanju delatnosti od opšteg interesa su mogle da obuhvate i ostale aktivnosti koje su vezane za funkcionisanje i raspodelu dobiti.
Ja bih i dalje, ali evo ostaviću malo Četroviću da i on kaže neku rečenicu. Zahvaljujem.