Gospodine Miličeviću, ja već sat vremena tražim reč, ali ne po spisku govornika, nego po Poslovniku. Vi ste, hteli to ili ne, bili dužni da mi je date. Ako je već vaš kolega Veroljub Arsić grubo kršio Poslovnik, kršio moja prava, kršio ako hoćete i Ustav i zakone Republike Srbije, i vi ako želite da se sednica vrati u normalan tok, to možete postići isključivo normalnim vođenjem Poslovnika, normalnim vođenjem sednice, u skladu sa Poslovnikom, za razliku od svega što smo gledali do malopre.
Ova čitava, reći ću slobodno, farsa, jer ovo je farsa, ovo je izrežiran sukob unapred pripremljen, gde su akteri dobili šta treba da govore. Neki su tu zahvaljujući političkom ne iskustvu uleteli u sve to, ali je potpuno očigledno svakome ko je politički pismen da je ovo farsa, da je ovo sve unapred izrežirano.
Ja zaista žalim što vi kao vladajuća većine nemate ni političke hrabrosti i nemate dovoljno osećaja za parlamentarnu demokratiju, da na ozbiljan način pristupate i rešavanju problema u Srbiji i zakazivanju sednica i vođenja sednica. Ovde je sve od početka, od samog sazivanja sednice pa nadalje, sve je nakaradno.
Ministar Ružić je evidentno potpuno relaksiran i žali Bože i što je dolazio od jutros, što je trošio vreme, kao i svi mi drugi koji smo se ponašali u skladu sa Poslovnikom, jer je potpuno jasno da ovde neke ozbiljne rasprave neće biti. Neće je biti, jer to vladajuća većina nije želela. Čime ste to pokazali? Time što ste po ko zna koji put sve tačke dnevnog reda objedinili u jedinstvenu raspravu. To je suprotno Poslovniku Narodne skupštine, jer Poslovnik propisuje uslove pod kojima se može objediniti rasprava za određene zakone, ponavljam zakone, ni u kom slučaju nije moguće objediniti raspravu o izboru guvernera i viceguvernera i još neke druge tačke dnevnog reda sa drugim zakonima.
Da bi bila jedinstvena rasprava moraju biti zakoni međusobno povezani i uslovljeni, pa bih ja voleo da mi objasni gospodin Ružić, šta je to međusobno povezano i uslovljeno u vezi izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, izbora guvernera, izbora viceguvernera i izbora članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Vi veoma dobro znate da nije ništa. Vaša pozicija je jasna. Vi ste juče, da kažem, sa lakoćom davali odgovore da ne koristim drugi izraz, ali videli ste i sami da ovde nemate ni dostojnog protivnika i da ovde nema ozbiljne rasprave. Zakoni o lokalnoj samoupravi i državnoj upravi koji se menjaju to zaslužuju i vi niste kao ministar smeli da dozvolite da se spajaju tačke dnevnog reda vezane za izbor guvernera.
Ovo što se radi i činjenica da Jorgovanka Tabaković nije danas ovde u sali, praktično pokazuje da je ona pobegla, pobegla od kritika, pobegla od kriminala koji joj se ovde stavlja na teret, pobegla od nestručnosti koja joj se ne samo stavlja na teret nego i dokazuje kroz diskusije poslanika. Vi ste onda našli rešenje. Vi ste rekli – evo, nećemo ozbiljnu raspravu, nego ćemo suspendovati Poslovnik, pa ćemo pričati o svemu i svačemu, pa će poslanici vladajuće koalicije pričati po tri minuta umesto dva, dobijati reč preko reda i onda sve može.
Nemoguće je govoriti o svim zakonima koji su na dnevnom redu. Mi smo prevashodno izabrali da govorimo o Jorgovanki Tabaković, da govorimo o njenoj nestručnosti, da govorimo o aferama u koju je umešana. U pravu postoji teorija plodova otrovnog drveta i ona se na ovu situaciju može primeniti. Ako je Jorgovanka Tabaković osoba koja nema legitimitet, koja nema moralni kredibilitet, da bude na čelu Narodne banke, onda se podrazumeva da i sve posledice i sve ono što dolazi od nje kao guvernera, svi njeni predlozi, sve odluke Narodne banke, da su one upravo po toj teoriji plodova otrovnog drveta, da su i one manjkave i moraju biti.
Mi smo postavili konkretna pitanja – na koji način je Jorgovanka Tabaković, dok je bila ministar, dok je bila narodni poslanik, uspela da se zaposli u javnom preduzeću? Na koji način je obezbedila sredstva da kupi stan u Rimu?
Vi pričate neprestano o borbi protiv korupcije. Vi ste građanima Srbije bezbroj puta, od izbora do izbora, da budem precizniji, kad prođu izbori onda to zaboravite, ali pred svake izbore, vi obećavate da ćete doneti zakon o utvrđivanju porekla imovine. Zašto taj zakon do sada nije donet? Obećavali su to i žuti, ali vi znate i onu narodnu – vrana vrani oči ne kopa. Vi ste svesni da bi ukoliko bi takav zakon bio donet, pa najviše bi potpali pod udar upravo vi koji ste godinama na vlasti. Vi koji ste vršili te javne funkcije, vi koji ste došli do enormne količine ili do enormnog broja nekretnina u svom posedu, a da ne možete da objasnite odakle vam taj novac. Ako vi niste spremni da ispitate prvo najviše državne funkcionere, a guverner Narodne banke svakako u takve spada, kako onda možete očekivati da građani Srbije veruju u tu vašu borbu protiv korupcije?
Drugo pitanje je – da li ste saglasni sa tim, a očigledno, čim ne menjate Jorgovanku Tabaković, da ona ostaje na funkciji nakon afera sa zapošljavanjem bliskih srodnika, nakon otkrivene afere da je člana njene bliske porodice službeni auto Narodne banke praktično svakodnevno vozio u Beograd na ispite, na predavanja, na polaganja o trošku države, trošku poreskih obveznika. Nemojte nam pričati o tome kako će biti konsultovani građani oko trošenja finansijskih sredstava. Naravno, neće odlučivati, ali će biti konsultovani. Ako vi probleme koji su evidentni, koji su dokazani, koji su nesporni, nećete da prepoznate ili prepoznajete i ćutite i pravite se da vas to ne zanima. Ako vas to ne zanima, onda vas ni ovi manji problemi nikako ne mogu zanimati.
Narodna banka Srbije je veoma bitna i zbog činjenice da se zbog načina održavanja deviznog kursa u velikoj meri kreira kakva će biti finansijska situacija u Srbiji. Nerealan kurs dinara je osnovni generator velikog deficita koji imamo u spoljnotrgovinskoj razmeni. Pazite, švajcarski franak pada, a dinar raste. Da li to znači da je naša privreda odjednom nadmašila njihovu, da je naša valuta jača? Jeste čuli nekoga da menja švajcarce u dinare? Naravno da ne.
I kad sam već kod švajcaraca, možda i jedna od najvećih zamerki Jorgovanki Tabaković – što uporno štiti strane banke, umesto da štiti građane Republike Srbije koji su potpisali kredite u švajcarskim francima, koji godinama grcaju, koji vraćaju rate, a veliki broj njih i dalje duguje više nego što je bila originalna isplata.
Mi postavljamo pitanje vama, jer ne možemo Jorgovanki Tabaković – da li je tačno da se prodaje „Komercijalna banka“, najveća domaća banka, odnosno banka u domaćem vlasništvu i da će nakon toga preko 90% bankarskog tržišta u Srbiji biti u rukama stranaca?