Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije lako da se vratim na ovu temu, i mislim da sam dužan da građanima iz Srbije i Barajeva, a bogami i građanima Republike Srpske, dam neke informacije. Iz izlaganja čelnika G17 plus i predstavnika Vlade moglo se videti šta oni o kome misle. Pomenuto je nekoliko puta ovde Barajevo. Kažu gospoda kako je njihova kandidatura u potpunosti u skladu sa zakonom. Jasno je da nije, ovde imam kompletno sve papire, kompletnu kandidaturu koju je G17 plus predao Opštinskoj izbornoj komisiji.
Izbori su raspisani 10. avgusta 2006. godine, 9. avgusta je odluka o raspisivanju izbora izašla u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tada su počele da teku izborne radnje, a prva sednica Opštinske izborne komisije održana je 10. avgusta sa početkom u 16 časova. Prva tačka dnevnog reda bila je propisivanje obrazaca za sprovođenje pojedinih izbornih radnji i propisivanje uputstva o sprovođenju lokalnih izbora.
Tek narednog dana negde oko 14 časova stranke koje nisu predstavnici vladajuće koalicije mogle su da dođu u posed pojedinih obrazaca. To je, naravno, bilo u vreme kada je G17 plus već imala; najpre naravno Demokratska stranka, koja je najveću zloupotrebu na ovim izborima izvršila, a odmah za njima i G17 plus, koja je podnela kandidaturu pod rednim brojem 2.
Koliko je jaka ova stranka u Barajevu najbolje govori to što nisu uspeli da skrpe dovoljan broj ljudi ni da bi kompletnu listu predali, a vidi se i po ovome na koji je ovo način pisano da su oni bili u velikoj žurbi. Ne može se ovde... Zamolio bih gospodina Anđelkovića da pogleda i da kaže da li se može pročitati na ovom listu papira ko je nosilac liste, ja mislim da ne može. Ali, kod njih je naravno vlast, imali su većinu u Opštinskoj izbornoj komisiji i radili su šta su hteli.
Kada je zaključena zbirna izborna lista, 19. septembra ove godine, Srpska radikalna stranka imala je priliku da izvrši uvid u kompletnu dokumentaciju svih onih koji su podneli izborne liste. Odmah nam je upalo u oči to da na ovom ovlašćenju za podnošenje izborne liste, koju je potpisao Vladimir Homan, stoji datum 7. avgust 2006. godine, dakle to je dva dana pre nego što je objavljena u "Službenom glasniku" odluka o raspisivanju izbora u opštini Barajevo, zajedno sa još šest drugih opština, i dva dana ranije pre nego što su počele da teku izborne radnje.
Takođe, Opštinska izborna komisija propisala je poseban obrazac pod kojim je moralo da ide ovo ovlašćenje i, naravno, ovakva kandidatura nikada nije ni smela da bude proglašena. Srpska radikalna stranka istoga dana, dakle 20. septembra, kada je izvršila uvid u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, u 14,35, pod brojem 013-193/2006 uputila je prigovor Izbornoj komisiji Opštine Barajevo i navela je da je Opštinska izborna komisija napravila previd i prekršila Zakon o lokalnim izborima jer je proglasila listu G17 plus - Mlađan Dinkić, koja nije u skladu sa uputstvom i propisanim obrascima, odnosno ne poseduje propisani obrazac OV-2, tj. ovlašćenje za podnošenje izborne liste.
Odgovor na ovo potvrdio je, naravno, da su oni od početka znali šta rade, ali im je jedino bilo važno da zauzmu prvo ili drugo mesto na listi. Mislili su da će time postići nešto kod birača, da će to govoriti o njihovoj snazi, ali jedino o čemu to može da govori jeste da su oni spremni da se služe svim i svačim, da su spremni na svakakvu prevaru samo da bi još jedanput, na bilo koji način, uspeli da žedne preko vode prevedu i građane Srbije.
Opštinska izborna komisija donela je rešenje kojim je odbila prigovor SRS. Pomislićete prvo da su oni rekli – ne, to što ste vi naveli u vašem prigovoru nije tačno pa se zato vaš prigovor ne usvaja. Ne, oni su rekli upravo suprotno. Oni su potvrdili, i evo ja ću pročitati: "U postupku po prigovoru uvidom u izborni materijal utvrđeno je sledeće – izbornu listu pod nazivom G17 plus - Mlađan Dinkić podneo je Dragoljub Stanić dana 11. 8. 2006. godine u 23,10 časova, isto je zavedeno u popisu akata pod brojem 013-24/2006, po ovlašćenju Gradskog izvršnog odbora političke stranke G17 plus, koju je potpisao predsednik Vladimir Homan." Isto ovlašćenje, i nije dato na propisanom obrascu OB-2 a nosi datum 7. avgust 2006. godine.
Onda dalje kažu – pogledajte ovaj koji je naknadno dostavljen nakon podnošenja prigovora SRS, dana 20. 9. 2006. godine u 22 časa, dakle, ova opštinska izborna komisija radi i noću – dostavljen je propisani obrazac OB-2, koji sadrži ovlašćenje koje nosi datum 15. 8. 2006. godine. Dakle, čak ni to ovlašćenje koje su predali 20. nije imalo onaj datum kada je predata kandidatura, već 15. Naravno, bilo je antidatirano, ali je datum 15. avgust.
I onaj ko je makar prošao pored Pravnog fakulteta složiće se sa mnom da naknadno dostavljanje ovlašćenja, nakon što su protekli svi zakonski rokovi za otklanjanje eventualnih nedostataka, ne može ništa da znači. Oni mogu posle 15 dana, odnosno ovde je proteklo čitavih mesec i četiri dana od podnošenja kandidature G17 plus, to jednostavno više ništa nije moglo da ispravi.
Dalje kaže, odnosno ovo je valjda zaključak: "Imajući u vidu napred izneto, Opštinska izborna komisija smatra da postojeći propusti", dakle konstatuju se propusti, ali kaže "ne ugrožavaju bitno". Oni su po zakonu, doduše, to nigde nisam pronašao, ovlašćeni da odlučuju da li je bitno ili nije bitno ugrožena ravnopravnost učesnika u izborima. To u zakonu, naravno, nigde ne piše.
Srpska radikalna stranka iskoristila je i druge mogućnosti. Moram završiti, jer je očigledno reč o velikoj zloupotrebi, u koju je pored Opštinske izborne komisije upletena i sudska vlast i jasno je da ovo nije slučajnost, već da iza ovoga stoji Vlada. Dakle, mi smo, u skladu sa zakonom, 21. septembra 2006. godine u 13,25 časova, odmah nakon što smo dobili odluku o odbijanju prigovora, podneli žalbu Petom opštinskom sudu u Beogradu, žalba je primljena 22. 9, naveli smo sve ovo što je navedeno u prethodnom prigovoru i tražili da sud hitno odluči.
U skladu sa Zakonom o lokalnim izborima sud je bio dužan da odluči u roku od 48 sati. Dakle, kada se radi o izborima, rokovi su hitni. Može se videti ovde pečat suda da je primljeno 22. 09, što znači da je do 24. 09. Peti opštinski sud morao da donese presudu po našoj žalbi.
Sud to naravno nije uradio, to je učinjeno tek 25. 09, čime je prekršen zakonski rok, što automatski znači da je naša presuda uvažena.
Pogledajte šta sada kažu sudije. Predsednik vanparničnog odeljenja Jovan Milošev je bio predsedavajući, odnosno postupajući sudija u ovom postupku i on donosi presudu kojom se žalba SRS odbija kao neosnovana. Ali, zanimljivije je možda od toga, jer nismo ništa drugo očekivali i ovo je nešto što bi trebalo da razmotri i ministar pravde Zoran Stojković, smatram da je ovo osnov za razrešenje pomenutog sudije, jer pokazuje potpunu nestručnost – on u obrazloženju kaže: "Kako je žalba dostavljena bez ikakve dokumentacije i dostavljena direktno sudu, sud je tražio od Izborne komisije opštine Barajevo da dostavi izborni materijal kako bi po žalbi mogao da odlučuje."
Upravo i ovo, čak i pouka o pravnom leku opštinske izborne komisije kaže da se žalba dostavlja direktno sudu. Naravno, Zakon o lokalnim izborima kaže da se žalba dostavlja sudu. Kome bi je drugom dostavili, ne postoji drugi način i drugi organ kome bismo mi tu žalbu mogli dostaviti.
Takođe, Zakon kaže da onda sud po službenoj dužnosti dobija sve potrebne podatke radi odlučivanja o opštinskoj izbornoj komisiji. Žalba je neosnovana i po nahođenju ovog suda, ukoliko je bilo propusta, kaže - prilikom donošenja rešenja, a to je bilo prilikom proglašenja liste. Mi smo upravo i tvrdili da je prilikom proglašenja liste napravljen propust, ali to je materijalni propust i ovo je nešto što ne zastareva. Nije smela biti proglašena zbirna izborna lista.
Na kraju, možda i najveća zloupotreba: kada je već prošlo i 72 sata otkako smo predali žalbu, debelo je probijen onaj zakonski rok, ja sam lično pozvao najpre predsednika Petog opštinskog suda gospođu ili gospođicu Milicu Popović-Đuričković i zamolio je da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, u skladu sa Poslovnikom suda, obezbedi da se izvrši zakonska obaveza i da najpre ova presuda bude pismeno izrađena, a onda da SRS, kao podnosilac žalbe, kao jedini ovlašćeni učesnik u ovom sudskom postupku, dobije primerak ove presude.
Naravno, nama, odnosno tom zahtevu, nije udovoljeno i do dana današnjeg Peti opštinski sud, na čijem je čelu Milica Popović-Đuričković, nije SRS poslao navedenu presudu. Dakle, sa zakašnjenjem većim od 72 sata oni su poslali ovu presudu Opštinskoj izbornoj komisiji, iako ne postoji nikakav osnov za to. Jasno je da onaj ko je podneo žalbu mora biti i onaj koji će presudu po žalbi primiti.
Veoma je bilo zanimljivo izlaganje poslanika G17 plus i optužba da je neko od poslanika, valjda SRS, izazvao građanski rat. Pitam se, ako već toliko govorite o govoru mržnje, ima li goreg i očiglednijeg primera govora mržnje prema nekome od ovih monstruoznih optužbi?
Pitam vas još jednu stvar – u čemu je razlika između ovoga što smo maločas čuli i onoga što je rekao Marti Ahtisari? Rekao bih da razlike nema.
Ali, na mnogo primera se vidi dvoličnost predstavnika vladajuće koalicije, jer isti oni vladini predstavnici koji se juče hvale potpisivanjem nekakvih sporazuma o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom pokušavaju da obmanu narod da su Dodik i Čavić, inače poznati izdajnici srpskog naroda, koji su i doveli Republiku Srpsku do ovih grana na kojima se sada nalazi, koji su pristajali i direktno glasali za ukidanje jedne po jedne nadležnosti Republike Srpske... Bilo je 12 poslanika Srba u parlamentu, 11 je glasalo za ustavne promene, jedini poslanik koji je glasao protiv i sprečio, ali privremeno, ustavne promene i nestajanje Republike Srpske je Mirko Blagojević, poslanik SRS - dr Vojislav Šešelj.
Dakle, građani Republike Srpske trebaju da znaju da isti oni koji ih u Republici Srpskoj obmanjuju, u Leskovcu osporavaju Aleksandra Vučića zato što je, navodno, Hercegovac. Mnogi znameniti ljudi, mnogi znameniti Srbi poreklom su iz Hercegovine. Predsednik SRS...
Evo, gospodin Albijanić; moj otac je rođen u Gacku, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj rođen je u Popovu Polju pored Trebinja. Jovan Dučić rođen je u Hercegovini, sveti Vasilije Ostroški, svetac koji je izuzetno poštovan ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u Republici Srpskoj, takođe je rođen u Hercegovini. Šta to uopšte znači, da je neko Hercegovac, a nije u ovom slučaju, pa ne može voleti dovoljno Leskovac?