Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7282">Ljubomir Kragović</a>

Govori

Trebalo je pre toga njega da upozorite.
Ako mogu da završim ono što sam želeo. Je l' imam prava na to?
Hvala vam. Želeo bih još jedno dodatno pitanje da postavim, a odnosiće se u ovom slučaju na gospodina ministra, za Lešak – zašto se ovih dana ide i priča po severnom Kosovu da Srbi treba navodno da izađu na nekakav popis koji organizuju privremene institucije na KiM, ako smo na sednici, na kojoj je i on bio prisutan, svi jednoglasno doneli odluku da Srbi ne treba da se odazovu i ne treba da izađu na taj popis i da treba da bojkotuju taj popis?
Srbi će izaći na onaj popis koji bude organizovala Vlada Republike Srbije, a ne privremene institucije KiM. Tu imamo odluku Odbora gde su glasali svi poslanici koji ga čine, i iz njegove političke stranke i svi ostali poslanici, i nijedan nije bio ni protiv ni uzdržan, a već sada se ide i šuruje i po severnom Kosovu se zagovara tema da navodno Srbi treba da se popišu jer to, navodno, radi neka međunarodna organizacija, a ne privremene institucije na Kosovu.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, želim da istaknem i tražim od predstavnika Vlade Republike Srbije da se što više založe kako bi izveštaj Dika Martija najzad dobio pravu sliku, tj. da svi koji su radili te najveće zločine koji su se dešavali u proteklom veku budu procesuirani i da se svi koji su učestvovali u tim zločinima privedu pravdi. Ovde se postavlja pitanje koji sud treba to da radi. Mislim da treba formirati jedno telo koje će imati veće ingerencije, a to nikako ne može da radi Euleks pravosuđe koje se trenutno nalazi na prostoru KiM.
Da bih ovo potkrepio, izneću konkretan primer šta se dešava ovih dana na prostoru KiM. Evo pročitaću vam jedan nalog Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, tačnije sudije Euleksa Karoline Šarpentije u svojstvu potpredsednika suda, postupajući po zahtevu za izdavanje naloga za pretres koji je podneo tužilac Euleksa, Specijalnog tužilaštva republike Kosovo, Džonatana Ratela od 4. februara 2011. godine i koji je zaveden u pisarnici Okružnog suda u Mitrovici 9. februara 2011. godine, gde se u pomenutom zahtevu za izdavanje naloga za pretres zahteva pretres kuća i skladišta za benzin koji se nalazi pored kuće Saše Virijevića, srpske nacionalnosti, sa prebivalištem u Donjem Jasenoviku, opština Zubin Potok itd.
Ovde se događa da se uoči same sednice Saveta bezbednosti, kada je tema bila izveštaj o stanju na prostoru KiM koji je podneo izvestilac ministar Vuk Jeremić i Zanijer, predstavnik Unmika na KiM, plasirala informacija, a prenela je TV B92, da je navodno na severu KiM uhapšena organizovana grupa kriminalaca, sve sa ciljem da se minimizira taj izveštaj Dika Martija koji ukazuje na taj stravičan zverski zločin koji se dešavao u proteklim godinama.
To je ono što začuđuje. Zato tražim od predstavnika Vlade da zaštite Srbe na KiM upravo s tim da se ne ide u takve informacije. Reći ću vam ko je uhapšen. Uhapšen je jedan čovek koji čuva skladište i dva radnika koji rade na benzinskoj pumpi. Ljudi koji se bore za goli život su uhapšeni, a objavljeno je, što je najgore, kao informacija da je to organizovana grupa kriminalaca.
S druge strane, želim da vas pitam da li je to Euleks pravosuđe nepristrasno kao što ste nam govorili onda kada ste nas ubeđivali da ta misija Euleksa treba da bude…
Želim samo da istaknem da Srbi sa severa Kosova i uopšte sa Kosova traže zaštitu od Vlade da spreči takve pojave kao što je bila pojava da je TV B92 dao saopštenje neposredno pred sednicu Saveta bezbednosti da je na severu Kosova uhvaćena organizovana grupa kriminalaca.
U toj akciji je učestvovalo preko 40 automobila sa par stotina ljudi pripadnika misije Euleks i KPS i specijalne šiptarske jedinice tzv. "Rosu", koji su maltretirali ljude, i deci od 5-6 godina su stavljali pištolj na čelo, navodno tražeći neke kriminalce. A ne postoji nikakav kriminal, postoji samo navodna utaja poreza o kojoj je pričao ministar. Mislim da su privrednici na severu Kosova čuli njegov stav i da će on da se bori za taj stav.
S druge strane, dobio sam informaciju neposredno jutros, da je čoveku, protiv koga je pokrenuta ta istraga, a ima žiro račun u "Komercijalnoj banci", blokiran žiro račun. Ponovo molim predstavnike Vlade da intervenišu kod "Komercijalne banke" da deblokiraju račun jer čovek ništa nije uradio, nikakvu štetu nije napravio.
To je samo primer svim privrednicima koji žive i deluju na prostoru KiM kako se neko obračunava sa njima, kako nemamo svoju vladu koja želi i mora da nas zaštiti, nego one srpske institucije kao što su televizija, banka i da ne nabrajam dalje. Pravosuđe radi sve na račun toga što je neko napisao neku optužbu, a pečat je republike Kosovo. Ako premijer ne veruje, daću vam jedan primerak ovog pisma.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. stav 1. gde u stavu 2. razdeo 2 glava 1.1. ekonomska klasifikacija 421 stalni troškovi sa 15.345.000 zamenjuje se iznosom od 13 miliona, a troškovi putovanja sa 66.408.000 zamenjuju se sa cifrom od 60 miliona, kao i usluge po ugovoru 34.554.000 zamenjuju se iznosom od 30.000 tako da se ostvaruje jedna ušteda od 13.308.000 dinara.

Ono što je karakteristično ovde je upravo obrazloženje Vlade Republike Srbije koja kaže, ova dva se ne prihvataju iz razloga što smanjenje sredstva Ministarstvo prosvete bilo zakinuto i ugrozila se nadležnost ministarstva itd., na različite načine. Međutim, ja sam podneo amandman koji se odnosi na razdeo koji se odnosi na predsednik Republike, a ne na Ministarstvo prosvete, pa ne mogu prosto da shvatim zašto ne govorite o Ministarstvu prosvete kad je amandman ili postoji drugi razlog, a to je da je ovde na delu prisutna diktatura predsednika i ne sme ime da mu pomene. Ne sme u obrazloženju Vlade Republike Srbije da stoji, a ne da se nešto o tome priča.

S druge strane, hteo sam da iskoristim ovo i da pitam ministarku, koji su efekti ukidanja šest lokalnih samouprava na prostoru Kosova i Metohije i koji su efekti uštede nefinansiranja Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije, bez obzira što sam u više navrata pokušavao u 2008. i 2009. godini i lično vama dostavljao sva neophodna dokumenta kako bi jedna takva institucija, kao što je Skupština zajednica opština Kosova i Metohije mogli sa minimalnim sredstvima da funkcioniše. Samo da vas podsetim, za sve vreme od Vidovdana 2008. godine do današnjeg dana niste dali nijedan jedini dinar i neka vam stoji na čast.

49/1 MO/MS 20,10-20,20

Da vas podsetim da ste na sednici Vlade ipak priznali tu instituciju i to je samo vaša briga za srpski narod i za ono što Srbi rade ne prostoru Kosova i Metohije. S druge strane, mogu da vam kažem da jedan od razloga što ne želite to da finansirate i ne želite minimalna sredstva da odvajate, koristili smo prvih par meseci telefon, a onda ste i taj telefon ukinuli, je zato što tu može da se kaže sve ono što narod misli, a vama se očigledno ne sviđa ono što narod misli, nego mora da se govori ono što nalažu strani nalogodavci i što nalažu Brisel i Vašington, a ne ovo što ide od naroda. Tako da se na tim sastancima, na tim skupovima Skupštine zajednice čuju se reči kao - izdajnička Vlada, izdajnički predsednik. Normalno, u duhu toga i mi snosimo posledice, da nema finansiranja takve institucije, bez obzira što je priznata od Vlade Srbije i ukidaju se lokalne samouprave, iako su raspisane upravo od te Vlade RS, normalno da bi oslabio srpski korpus na prostoru Kosova i Metohije, a da bi se izašlo i da bi se sprovodili nalozi iz Brisela i Vašingtona, da se oslabi srpski korpus, da se unište srpske institucije, koje su sad postale paralelne ,a trebaju da se forsiraju šiptarske institucije na prostoru Kosova i Metohije. Toliko.

Samo još jednom da vam se zahvalim na trudu kojim ste obećali da ćete pomoći da nađete neki način da pomognete finansiranje. Nastavite ovako i mi ćemo, bez obzira što vi ne želite da nas pomognete, nastaviti da radimo i mislim da će funkcionisati i dalje ta skupština zajednica, bez obzira što nema pomoć i podršku Vlade RS. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti podneo sam amandman koji glasi – u članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevcu" zamenjuje se rečju "Prištini".
Ovo je politički Predlog zakona i ako stvarno mislite da ima težinu izmeštanje sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda u bilo koju sredinu, onda je najveća politička težina upravo izmeštanje sedišta iz Beograda u Prištinu. Zašto ovo govorim? Zato što je stopa nezaposlenosti, ako je u Srbiji 19,2%, na prostorima KiM je 91%. Znači, višestruko je veća i postoje svi uslovi i razlozi za izmeštanje ovog sedišta u Prištinu.
Inače, Vlada je donela svoje obrazloženje, razmatrajući ovaj amandman, u kome ne želi nijednom rečju da napiše da se pokrajinska služba Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi u gradu Prištini. Postoje lepo gradovi Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, međutim, Priština se izuzima.
Čega se vi plašite? Koga se vi plašite, da navedete da je Priština grad Republike Srbije, države Srbije, da u Prištini živi srpski narod i to da je broj nezaposlenih mnogostruko veći nego u bilo kojem gradu u državi Srbiji. Ako je, na primer, u Kragujevcu gde vi predlažete, 22 hiljade nezaposlenih, odgovorno tvrdim da je samo u Mitrovici i Prištini ta cifra nezaposlenih ljudi.
Ako uzmete podatak koliko smo proterani sa prostora KiM, a koliko je ostalo i od tog broja ostalih na prostoru KiM toliko strahovito velika cifra nezaposlenih, onda možete da shvatite argumente koje navodim, da je jedino političko rešenje, pravi efekat upravo prebacivanje sedišta iz Beograda u Prištinu.
S druge strane, ranije smo imali razne nevladine organizacije koje su građane srpskog naroda na prostoru KiM na razne načine odvodili u razne evropske države. To su bile razne nevladine organizacije koje su pretežno uzimale mlade bračne parove koji imaju veći broj dece u svom domaćinstvu.
Danas, nakon višestrukih pritisaka i kritika na te nevladine organizacije, one su prestale da odvode srpske mlade bračne parove sa velikim brojem dece u inostranstvo, ne rade to više nevladine organizacije, danas to radi Nacionalna služba za zapošljavanje i ona se time hvali. Ona podnosi izveštaje da vrši zapošljavanje, ali samo u Nemačkoj, Libiji, Alžiru, Rusiji, Ukrajini, Italiji, Norveškoj, Danskoj, itd.
Zato je ovo još jedan od dodatnih razloga da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje bude u gradu Prištini i nadam se da će poslanici prihvatiti ovaj moj amandman i ove moje argumente i glasati za ovaj moj amandman.
Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da iskoristim priliku da podsetim šefa poslaničkog kluba Demokratske stranke na dijalog ovde u ovoj skupštini, samo u onoj zgradi preko puta, kada sam govorio nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju da su oči srpskog naroda uprte u Beograd, da je izletela i tada meni rekla, a bila je predstavnik Čovićeve partije, da Srbi treba da gledaju u Prištinu, a ne u Beograd.
Iz tog razloga smatram da je ovo jedan od zakona koji je političke prirode, koji nema nikakvog osnova za zakonodavstvo, niti će bilo šta učiniti, niti pospešiti boljitak građana Srbije, nego samo zadovoljiti jednu ideju, jednog nesposobnog ekonomiste koji uništava ekonomiju i privredu države Srbije.
Predlažem da se premesti sedište ove agencije, iako smo protiv bilo kakve agencije, a pogotovo ove agencije za izvoz, jer izvoza nema. Ako uzmemo samo podatak da sedam puta u prošloj godini imamo manji izvoz od uvoza svinjskog mesa, pazite u onoj grani gde bi trebalo da imamo mnogo veći izvoz nego uvoz, da ove godine imamo 14 puta tog uvoza svinjskog mesa više nego što smo izvezli itd.
Postavlja se pitanje šta je onda to što možemo da kontrolišemo kao izvoz? Pa mogli bi da kontrolišemo to što se svakodnevno, evo već unazad pet-šest meseci, a možda i godinama izvozi sa Kosova i Metohije, a to je koncentrat koji se nalazi u Kombinatu "Trepča".
Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj treći predlog ovog seta koji je predložen ponovo imam isti predlog da se sedište, u ovom slučaju Fonda za razvoj Republike Srbije, umesto u grad Niš premesti u grad Prištinu.
Ovo ističem posebno zbog toga što imamo tri zakonska predloga, što su svi gradovi obuhvaćeni i poneka rečenica je rečena o njima. Međutim, ni jedno jedino mesto, kao ni sama teritorija AP Kosovo i Metohija, ne postoji niti može da se nađe u zakonskim predlozima.
Da li to ova vladajuća garnitura i iz kojeg razloga izbacuje da ne postoji ni jedna rečenica u zakonskim predlozima: Kosovo i Metohija, Priština, Mitrovica, Peć, Dečani, Štrpce. Da li su gradovi koji se nalaze u državi Srbiji ili na nekom drugom mestu?
Ako je suditi po onome što kaže šef vašeg najvećeg kluba, da Srbi moraju da gledaju u Prištinu, ponovo tvrdim da nikada neće gledati u Prištinu, a nadam se da bog neće da dozvoli da ona to vidi i da doživi, nego će Srbi i dalje gledati u Beograd, gledati u Moskvu, a ne u Prištinu, Brisel i u Vašington.
S druge strane, koji bi efekat bio? Efekat bi bio jer je najnerazvijeniji deo Srbije upravo Kosovo i Metohija. Setimo da smo vekovima ulagali upravo u taj prostor Kosova i Metohije, da je svaki građanin ondašnje Jugoslavije ulagao u prostor Kosova i Metohije, pa s razlogom nerazvijenosti, mislim da je neophodno i sada, a jedan od načina je da se ovo sedište Fonda za razvoj preseli u Prištinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu podneo sam amandman koji glasi – u članu 23. stav 2. posle reči "slobodnih kapaciteta" dodaju se reči "u danima raspusta koji su utvrđeni školskim kalendarom".
Predloženi amandman ima za cilj da spreči eventualne zloupotrebe direktora domova učenika srednjih škola koji praktikuju izdavanje učeničkih ležaja, odnosno soba, trećim licima, kako turistima, sportistima i slično, i to za vreme vikenda, odnosno radnih školskih dana, kada učenici imaju pravo na nesmetan redovan boravak, smeštaj i ishranu u učeničkom domu u kome su mesto dobili na osnovu postignutog opšteg uspeha u školi.
Obrazloženje koje je dostavila Vlada je da se ovaj amandman odbija i ne prihvata jer se rešenje iz Predloga zakona odnosi i na ustanove za smeštaj studenata koji nemaju raspust prema školskom kalendaru, kao i na ustanove za odmor i oporavak, u kojima su kapaciteti upravo popunjeni u vreme raspusta za učenike i studente, pa u to vreme nema slobodnih kapaciteta.
Ovo obrazloženje je u koliziji sa samim Predlogom zakona, gde ovo "korišćenje slobodnih kapaciteta" kao da ne postoji. Međutim, pročitaću, radi pojašnjenja, upravo ovaj član 23. koji kaže da ''ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji njene osnovne delatnosti, uz saglasnost osnivača'', a drugi stav ovako definiše te slobodne kapacitete, za koje Vlada tvrdi da ne postoje: ''U okviru svoje delatnosti, radi korišćenja slobodnih kapaciteta, ustanova može pružati usluge trećim licima, o čemu vodi posebnu evidenciju''.
Ovo je jedan preventivni amandman da bi se sprečile eventualne zloupotrebe od direktora domova učenika, pa sam ga zato i predložio i nadam se da će ga Ministarstvo prihvatiti. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. razdeo 27, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji "423 - usluge po ugovoru", gde se iznos od 32. 223.000 zamenjuje iznosom od 12.223.000.
Ovo se odnosi na razdeo Ministarstva za KiM, s tim što sam s razlogom podneo ovaj amandman da bi se uštedelo 20 miliona koji se mogu upotrebiti na mnogo racionalniji i svrsishodniji način, nego davati za usluge po ugovoru.
Inače, u obrazloženju da se ovaj amandman ne prihvata, dobio sam od Vlade Srbije da su sredstva neophodna za navodnu odbranu Srba, za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda, kao i u stvaranju mreže kancelarija u informatičkom smislu, čime se omogućava da stanovništvo iz svih enklava sa KiM može da komunicira sa Ministarstvom za KiM.
Ovo je jedno šturo, jadno i bedno objašnjenje, gde bih želeo da dobijem informaciju - koliko je to utrošeno u prošloj godini sredstava za ove svrhe, pre svega za odbranu Srba, za zaštitu od elementarnih nepogoda, kao i za stvaranje ovih mreža kancelarija.
Inače, da vas podsetim da kada se dođe u Ministarstvo za KiM, oni kažu - mi smo na terenu na KiM. Kada se ode u Gračanicu, oni su u Beogradu, tako da ne možete nikako doći do njih, jedino, verovatno mislite da ovaj savremeni trend, da putem Interneta komuniciraju građani sa KiM sa svojim ministarstvom.
S druge strane, podneo sam zahtev da Skupština zajednica za opštine KiM bude budžetski korisnik, međutim, odgovora nije bilo i sada nema nijedne jedine rečenice.
Ono što je Vlada priznala i prihvatila svojim zaključkom 13/44, Ministarstvo za KiM i Ministarstvo finansija su odbacili, tako da ne postoje.
Stoga želim, naročito ministarki Dragutinović da čestitam što je uspela da ugasi jednu srpsku institucija na prostoru KiM, a kakav je trend verovatno želite da uništite sve ono što Srbi neguju i grade, a nasuprot tome da indirektno pomažete šiptarske institucije da se one razvijaju i jačaju na prostoru KiM.
Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o civilnoj službi podneo sam amandman na član 16. kojim tražim da se isti briše. Razlog za podnošenje ovog amandmana leži u principijelnom stavu i politici SRS da Predlog zakona o civilnoj službi narušava odbrambenu moć Republike Srbije.
Obrazloženje koje smo dobili od Ministarstva odbrane je Ustavom zagarantovano pravo građanima na prigovor savesti. Postavio bih pitanje ministru i vladajućoj većini koja čini ovu koaliciju u ovom parlamentu – zašto nema takve mogućnosti prava na rad, pre svega mladim ljudima koji su završili svoje školovanje a ne mogu da dođu do zapošljavanja ili pravo na život koje je neophodno za Srbe na prostoru Kosovu i Metohiji?
S druge strane, želeo bih da istaknem da se ovakvom politikom i ovakvim zakonskim projektima upravo narušava odbrambena moć Srbije i svodi se na ono što je odgovorio nedavno Boris Tadić, pre nekoliko dana, u intervjuu koji je dao listu „NIN“ na pitanje šta sa Kosovom i Metohijom – da je pre godinu i po dana zainteresovanost građana za problem Kosova i Metohije bila 75% a sada je pala na 5 do 6%. Upravo to ukazuje na pogubnost svih ovih zakonskih projekata i pogubnost ove vlade Republike Srbije.
Ako je državno i nacionalno pitanje problem Kosova i Metohije uspelo da se svede sa 75% na 5 do 6%, onda treba da se zapita ovaj narod kakva je ovo vlada koja je uspela za tako kratko vreme da jedno državno i nacionalno pitanje, koje treba da bude prioritet prioriteta, a to je prostor Kosova i Metohije, i ustavna obaveza svih da štite državu Srbiju, svede na tako mali procenat zainteresovanosti građana Srbije.
Inače, mogu da kažem da ako se toliko zalažete za taj prigovor savesti da građani u Republici Srbiji mogu da služe civilnu zaštitu, voleo bih da se isto tako bih zalažete i na pravo na život preostalih 130 hiljada Srba na prostoru Kosova i Metohije, kao i pravo na povratak 250 hiljada Srba koji su proterani sa prostora Kosova i Metohije.
Jutros sam, gledajući „Dnevnik“, slušao informaciju da je Vlada Nemačke odlučila da vrati 10.000 Roma na prostore Kosova i Metohije, što pozdravljam, ali zato nema nikakve akcije, nikakve inicijative Vlade Republike Srbije da vrati 250.000 Srba na prostor Kosova i Metohije. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednu primedbu na Predlog zakona o budžetskom sistemu. Naime, želeo bih da podsetim ministarku da su se Srbi nakon lokalnih izbora, 11. maja, samoorganizovali i formirali Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije, koju je Vlada Republike Srbije priznala svojim Zaključkom broj 1344 od 10. jula.
Evo, pročitaću taj zaključka: "Polazeći od činjenice da je Ustav Republike Srbije izričit da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije i da je nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, tj. pre proglašenja takozvanog ustava Kosova, stvorena potreba da se Srbi na Kosovu i Metohiji institucionalno organizuju, da se formiranjem skupštine opštine štiti bezbednost Srba i svih drugih građana koji žive na KiM'' i tako dalje, Zaključkom o podršci osnivanju Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije daje se podrška osnivanju Skupštine zajednica opština KiM, koja je osnovana na ''Vidovdan'', 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici."
Ona neophodna akta koja smo usvojili kada smo donosili Deklaraciju o osnivanju, poslovnik, statut i ustrojstvo sekretarijata Skupštine zajednica, objavili smo u "Službenom glasniku Republike Srbije". Međutim, nikako ne možemo da nađemo zajednički jezik i dogovor sa Ministarstvom finansija, tj. kako da Skupština zajednica postane korisnik budžeta. U više navrata sam podnosio amandmane, kada je bio Predlog zakona o budžetu i kada je bio Predlog zakona o rebalansu budžeta, to ste odbijali uz obrazloženje da Skupština zajednica nije u Zakonu o budžetskom sistemu.
U članu 8. jasno stoji da ministar posebnim aktom utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije. Sada koristim priliku da postavim i poslaničko pitanje ministarki: ''Šta treba da uradi Skupština zajednica opština Kosova i Metohije da bi se ministarka smilovala i uvrstila Skupštinu zajednica u ovaj akt kojim se uređuje spisak direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije?''
Ovo iznosim stoga što imamo jako mnogo problema. Radimo već četrnaesti mesec otkako je prošlo finansiranje. Ni jedan jedini dinar sredstava nismo dobili od Vlade Republike Srbije. Ona je priznala našu skupštinu, naš napor da ujedinimo svih 25 lokalnih samouprava, ali ne želi da pomogne da ta skupština i funkcioniše. To su zanemarljivo mala finansijska sredstva. U više navrata sam govorio da to nije nikakav izdatak za Vladu Republike Srbije. Međutim, Vlada nema sluha. Molim ministarku da nam da savet kako i na koji način, ako nismo bili korisnici budžeta u 2009. godini, da to budemo makar u 2010. godini, ako i dalje misle ono što su napisali 10. juna, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da i dalje podržavaju Skupštinu zajednica Kosova i Metohije.
Jako je neozbiljno doneti akt Vlade kojim se podržava jedna institucija, a onda za 14 meseci ne odvojiti nijedan jedini dinar za održavanje te institucije. Znate da smo uporni i da ćemo i dalje nastaviti sami da to održavamo i da radimo, ali ne bi bilo zgoreg da Vlada odvoji makar minimalna sredstva, kao što odvaja na primer za lokalne samouprave i upravne okruge na Kosovu i Metohiji, tako bi mogla da odvoji sredstva radi boljeg i lakšeg funkcionisanja i Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije.
Sa druge strane, hteo bih samo još jedno pitanje da postavim ministarki – pre nekoliko dana, tačnije, u prošli četvrtak, Vlada je uvela privremene mere SO Leposavić, sa obrazloženjem da nije donet budžet, tj. kada je donet budžet da nije bilo kvoruma na toj sednici.
Postavljam pitanje, molim da mi se odgovori, ako je to i tačno, a tvrdim da nije tačno da je tada postojao kvorum i da je budžet legalno donet – kako je onda moguće da Vlada finansira ovih osam meseci tu lokalnu samoupravu, ako je utvrdila da tada nije donet budžet? Po kojem zakonu? Da stvarno nije bio donesen budžet, onda bi moralo još tada da se reaguje i da se pređe na privremeno finansiranje. Nemoguće je da Vlada osam meseci finansira jednu lokalnu samoupravu, a da nakon toga vidi da oni u stvari i nemaju budžet, kako stoji u obrazloženju Vlade kada su uveli privremene mere u SO Leposavić. Stoga molim da mi Ministarstvo za finansije odgovori na ova dva pitanja. Hvala. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o udruženjima podneo sam amandman na član 63. stav 1, koji treba da se briše.
Naime, da bih pojasnio, bez obzira na to što gospodin ministar nije tu, ovde se radi o upisu u registar stranih udruženja, koji se vrši na osnovu prijave za upis predstavništava stranih udruženja.
Ova oblast do danas nije bila definisana u zakonodavstvu Republike Srbije, tako da su mnoga strana udruženja koristila, zloupotrebljavala činjenicu da to zakonom nije regulisano i definisano.
I pored toga što imamo negativno iskustvo upravo sa tim nevladinim organizacijama i udruženjima, mi sada pokušavamo da sve te njihove nepravilnosti legalizujemo i da dozvolimo da se oni legalno registruju, da se upišu u registar udruženja i da tako imaju zaštitu koju im pruža država Srbija.
Ne moram da napominjem kakvo je zlo srpski narod doživeo upravo od tih nevladinih organizacija i stranih udruženja koja su radila u Srbiji na štetu i na uštrb građana Srbije, optužujući Srbiju da je jedna vandalska zemlja, zemlja grozote, u kojoj policija i vojska rade neke takve stvari. To smo često imali prilike da čujemo, kako od Nataše Kandić, tako i od Sonje Biserko i sličnih koji su vodili te nevladine organizacije.
Pozivam ministra da prihvati ovaj amandman, jer je nerazumno legalizovati takva udruženja koja vodi neko poput Nataše Kandić ili Sonje Biserko, i još da za to imaju i pravnu zaštitu države Srbije. Ovako, bar neka plivaju u prazno. Ako bi se ovaj član odbio, onda bi oni mešetarili u prazno, ne bi imali pravnu zaštitu za ono što rade, a rade sve upravo na uštrb Srbije. Ovde se, inače, definiše da se ta registracija može oduzeti samo ako stvaraju profit, ali ako ne stvaraju pravnu štetu onda tu ne može da se oduzme registracija. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 47. stav 1. podneo sam amandman koji glasi: U članu 47. stav 1. reči „članicama Evropske unije“ brišu se.
Naime, o čemu se radi? Ovde se radi o ovlašćenim predstavnicima za odlučivanje, što se definiše kroz dva člana – 46. i 47. Da bih pojasnio, pročitaću član 47: „Društvo za osiguranje koje obavlja poslove osiguranja od autoodgovornosti na teritoriji Republike Srbije dužno je da u svim drugim državama članicama EU imenuje ovlašćene predstavnike. Društvo za osiguranje preko informacionog centra iz člana 50. ovog zakona obaveštava informacione centre drugih država članica EU o imenu i prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenog predstavnika iz stava 1. ovog člana.“
Ovaj amandman je tehnički amandman, koji definiše da je potrebno ovlašćene predstavnike imati u celoj Evropi, a ne samo u Evropskoj uniji. Ako imamo podatak da Evropska unija čini 40% teritorije Evrope, ostalih 60% bilo bi nepokriveno, tako da po ovom zakonu osiguravajuća društva ne bi morala da imaju svoje ovlašćene predstavnike na 60% teritorije Evrope. Nedopustivo je da se ovakvim zakonskim projektom njima to omogućava.
Smatram da je amandman tehničke prirode i da je moguće da se prihvati. Predlažem Vladi da prihvati ovaj amandman kako bi se osiguravajuća društva obavezala da imaju ovlašćene predstavnike ne samo u državama članicama EU, nego i u svim ostalim državama koje nisu članice EU, a nalaze se na teritoriji Evrope, jer je najveća verovatnoća da će najveći broj naših građana upravo putovati po Evropi. Zahvaljujem se.