Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o državnoj revizorskoj instituciji je još jedan od onih predloga koji treba, navodno, Srbiju da uvedu u Evropu.
Ono što jako zbunjuje je samo obrazloženje koje je dato u ovom predlogu zakona, a to je da je državna revizorska institucija izuzetno važna institucija, čije će osnivanje i razvoj omogućiti da se uspostavi potrebna ravnoteža u odnosima između zakonodavne i izvršne vlasti.
Ravnoteža to je, prosto rečeno, znak jednakosti, što znači da ono što se dešava u izvršnoj vlasti bude slično i u zakonodavnoj vlasti. To je sasvim suprotno Ustavu i podeli na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.
Ovde ne treba ići ka tome da se stvori ravnoteža između ove dve vlasti, nego se zna da je najjača i najstarija vlast zakonodavna vlast i ona bi trebalo da kontroliše sve ostale vlasti, jer se u ovom domu biraju Vlada i ministri, i predsednik Vlade, pa ne mogu oni biti nikako stariji, ne mogu biti ni jednaki, a pogotovo ne stariji.
Međutim, delovanjem ovakve vlade poslednjih pet godina, prethodnog DOS-a i sadašnjeg suženog DOS-a, dolazi do toga da ovaj parlament bude degradiran, da bude instrument Vlade Republike Srbije, tako što verujem da ovoj sednici trenutno ne prisustvuje ni 10 poslanika, koji treba da brane interese Vlade, ili da brane ovaj predlog zakona koji su predložili, a dobili smo ga od jednog od narodnih poslanika iz ove skupštine.
To je totalna nezainteresovanost. Verovatno je sada potrebno da ono što treba da radi Skupština Srbije treba da radi neka institucija, pa će ta institucija da nam pripremi materijale, da nam pripremi podatke, uvid u javne prihode i rashode, a onda će nama na kućne adrese, na letovalištima, zimovalištima ili bilo gde da se nalazimo, poslati, mi ćemo da se informišemo i putem telefona da saopštimo da je sve to u redu.
Ovo je priča kopiranja svega onoga što ima u svetu, a što ne priliči nama, jer ovde se kaže – u uporednom zakonodavstvu, u praksi, vrhovna revizorska institucija se razlikuje po svojoj strukturi, tako da u raznim zemljama uzima vid i organizaciju koja odgovara istorijskim, političkim i drugim društvenim uslovima konkretno u zemlji.
Znači, nešto što kod njih postoji, postoje razne revizorske kuće, a sada moramo da kopiramo taj zapad i da postoji kod nas neka odgovarajuća revizorska kuća, ali sa uslovima, sa onim poslovima koji su suprotni od onoga što rade revizorske kuće u tim evropskim zemljama.
Šta je zadatak obavljanja revizije? Standardi revizije i program revizije.
Standardi revizije, čl. 34 – ''Institucija obavlja svoju revizionu nadležnost u skladu sa opšteprihvaćenim načelima i pravilima revizije i u skladu sa odabranim međunarodno prihvaćenim standardima revizije''.
Prevod na srpski jezik; znači, kao prevodilačka kuća, tu ulogu će imati ta naša Institucija koja treba da obavlja reviziju javnih prihoda i rashoda.
U sledećem članu – Program revizije, stoji: ''Institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg programa revizije, koji je dužna da usvoji pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.
U okviru koji postavlja zakon, Institucija samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanja revizije, ako ovim zakonom nije drukčije određeno''.
Program revizije obavezno svake godine obuhvata:
(Ovde se postavlja pitanje zašto odgovarajući broj, zašto ne sve jedinice lokalne samouprave, jer su svi oni korisnici budžeta?)
Svojim amandmanom sam nakon člana 5 – odgovarajući broj javnih preduzeća, predložio da se doda i član 6. tačka 6) koja glasi: "odgovarajući broj nevladinih organizacija".
Zašto ovo tražim? Svedoci smo da u poslednjih desetak godina jako veliki uticaj na klimu i na politiku u državi Srbiji imaju upravo te nevladine organizacije, a naročito od ove ''buldožer revolucije'' 5. oktobra 2000. godine, kada u medijima dobijaju neverovatan prostor, tako da smo svedoci, i dan-danas, izjava, mišljenja i stavova tih tzv. nevladinih organizacija.
Koji su ti istaknuti primeri nevladinih organizacija? Pre svega, tu je Nataša Kandić, Sonja Biserko i da ih ne nabrajam dalje. Ličnosti koje su omražene u srpskom narodu. Za koga oni rade?
Pre svega, za Soroša, on ih je u početku plaćao, a zatim kako se koja organizacija postavi da radi protiv države Srbije i srpskog naroda, oni odmah prihvataju da budu njihove sluge i da koriste njihova sredstva.
Tako su verovatno i plaćenici Tuđmana i pokojnog Alije Izetbegovića, a ono što je po meni najgore, jer sam poslanik koji dolazi sa prostora Kosova i Metohije, verovatno su plaćenici i šiptarskih separatista i terorista sa Kosova i Metohije.
Pre godinu i po, do dve godine, gledao sam film na radio-televiziji Kosova, gde je glavna uloga – Nataša Kandić.
To su takve grozote, takve ružne scene, koje je ona u tom filmu ispričala, kroz priču o zločinima, gde je rekla da su u Srbiji srpski vojnik i srpski policajac zločinci, da su svi odreda krivi, bez obzira ko je, da li je to jedan, ili je postojao zločin, ne pravi razliku.
Ona kaže da su svi Srbi koji su uzeli pušku u ruke da brane svoje ognjište bili zločinci i navodila razne primere.
Uz tu Natašu Kandić nađeno je još dve-tri osobe Šiptara, koji su navodno potvrdili te reči Nataše Kandić.
Takva osoba živi, radi i deluje i još ima i neku organizaciju koja se finansira, a predlažem da kontrolišemo sve, kako i sa kojim parama se finansiraju takve nevladine organizacije, u kojima rade takvi ljudi kao što su Nataša Kandić, kao što je Sonja Biserko i da ih ne nabrajam dalje.
Ono što bih želeo da poručim poslanicima je da u danu za glasanje ovaj predlog zakona odbace, jer ovo je nepotrebno za Srbiju, ništa ovim zakonom nećemo definisati. Ovaj zakon služi samo kao amortizer i uređaj koji će da amortizuje pljačku i kriminal koji vlada u Srbiji.
Sve ono što se desi, svaka afera koja bude otkrivena, koja se pojavi, koja bude plasirana, prebaciće se na revizorsku kuću, a kada budemo tražili, nadležni ministri, predsednik Vlade će reći – čekamo izveštaj ove revizorske institucije koja će da utvrdi da li je stvarno bilo ili nije bilo tako.
Znači, imaće ulogu amortizera koji će oglašavati te afere, a afere se navodno izmišljaju baš u onim trenucima kada je potrebno da se neka odluka sprovede, a pogubna je za srpski narod, kako bi se taj srpski narod time zabavljao i kako ne bi imao uvid u ono što će da se desi.
Dalje, u ovom članu zakona se kaže da radi izvršenja programa revizije Institucija može da angažuje revizore državnih revizorskih institucija drugih zemalja, kao i preduzeća za reviziju.
O ovome je već govoreno da nema potrebe, da revizorska kuća može da nastane tek nakon osnivanja dugog perioda vremena, gde treba da se školuju odgovarajući kadrovi koji će da vrše tu revizorsku funkciju.
Mi želimo preko noći sve to da uradimo. To neće piti vodu i imaće ulogu samo jednog od zakona koji treba da bude kao cifra, kao broj, da je ova skupština to donela, a nikakvog efekta neće biti ni u kontroli tih javnih prihoda i rashoda, a što je gore, neće uticati na građane Republike Srbije.