Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7282">Ljubomir Kragović</a>

Govori

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na promet je jedan dokaz o radu Vlade Republike Srbije koja ovaj predlog dostavlja, evo po treći put Republičkom parlamentu. Ono što je najinteresantnije je upravo što se ovim zakonom udarno najavljuje kako će se ovim poreskim rešenjem poreza na promet za 20% osloboditi štampani mediji i izdavači, tako da će knjige, časopisi, dnevna i povremena štampa biti oslobođena i plaćanja poreza na promet.
Problem je u tome što su upravo na ovaj član Zakona kada su se tada oporezovali štampani mediji i izdavači, ukazivala poslanička grupa SRS, a naročito prof. dr Vojislav Šešelj kao nešto što je neprimereno demokratskim društvima i civilizovanom svetu.
Najzad je ministar uvideo da je tu pogrešio, pa sada ukida.
Druga mogućnost, odnosno drugi razlog za donošenje ovog zakona je zbog usvajanja Zakona o finansijskom lizingu gde se ovde ponovo navodi jedan razlog koji se po samoj proceduri nameće, tako da porez na promet proizvoda ne plaća kada davalac lizinga kupuje proizvode radi davanja lizinga, već onog momenta kada davalac lizinga daje proizvode što je normalno i što je suvišno ovim predlogom zakona.
Inače, konkretno, poslanička grupa SRS na član 1. podnela je amandman koji treba da se menja i da glasi: "U zakonu o porezu na promet u članu 2. stav 2. u tački 6) tačka na kraju se zamenjuje zapetom i dodaju se reči iznad vrednosti utvrđene propisom koji donosi Vlada Republike Srbije; i dodaje se tačka 7) nabavka proizvoda od strane primaoca lizinga u poslu finansijskog lizinga".
Gospodine ministre, ovo je jedna ideja SRS da se i Vlada odrekne jednog dela poreza radi veće kasnije dobiti, tako što, ako se proizvođač odriče svoje zarade na proizvode koje poklanja, a u cilju reklame i propagande, prezentacije i slično, radi povećanja prodaje, zašto se država ne bi odrekla jednog dela poreza radi povećanja prodaje istog proizvoda, a samim tim i povećanja prihoda od poreza na promet.
Ideja je gospodine ministre, da se i Vlada odrekne jednog dela, da se tu iznese jedan iznos koji će lično Ministarstvo da utvrdi, da se oslobode poreza oni koji reklamiraju tu proizvodnju i koja ide u te reprezentativne ili propagandne i reklamne svrhe, tako da bi taj proizvod bio traženiji na tržištu, a samim tim kasnije bi se ostvarili veći prihodi i veći dodaci.
Garantujem da su ovo dovoljni razlozi i da će ministar da prihvati ovaj amandman Srpske radikalne stranke. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, ispred poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke, na Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, podneo sam amandman tako da se naslov iznad člana 46. i sam član 46. brišu.
Obrazloženje zašto se traži brisanje ovog naslova i člana 46. je u tome što je nepotrebno da se zakonom određuju organizacione službe unutar Nacionalnih službi. Inače, sam amandman se bavi temom - poslovni centar, u kome stoji: "U sastavu Nacionalne službe organizuje se poslovni centar za pružanje pomoći pri samozapošljavanju, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe".
Čovek se sam zaposli, a onda, neka, Nacionalna služba ili neki poslovni centar mu pruži, kao, neku pomoć! Ne znam kakva je to pomoć, da li će da mu da uverenje da je zaposlen ili rešenje, neku nagradu ili premiju. Umesto da stoji da će to samozapošljavanje taj poslovni centar kroz neke kredite, kroz neke programe pospešiti da dođe do što većeg samozapošljavanja kroz kreditiranje tih privatnika i preduzetnika, a ovde stoji da će pružiti pomoć onome ko se sam zaposli. Jedna nebuloza koja stoji i zato je ovaj predlog da se član 46. i naslov iznad člana 46. ovog predloga zakona brišu.
Inače, u razlozima za donošenje ovog zakona stoji da se, između ostalog, vrši afirmacija mere aktivne politike zapošljavanja i aktiviranja tržišta zapošljavanja. Tražioci zapošljavanja, kao i uspostavljanje ekonomski realnog i socijalno adekvatnog sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti uslovi su za donošenje ovog zakona.
Ovaj zakon se donosi zbog toga da bi i oni koji su ostali bez posla bili skinuti sa tereta, sa grbače države, tako što će nakon devet meseci imati uslov: ili radno mesto koje oni odrede ili na ulicu. Tako će Vlada kroz primenu ovog zakona uspeti da se oslobodi jednog velikog broja građana koji su ostali nezaposleni i o kojima neće morati da brine; a ono što je najgore takvi nezaposleni gube i socijalno i zdravstveno osiguranje, tako da će u Srbiji nakon primene ovog zakona biti mnogo socijalnih slučajeva, mada ih i danas sa ovom, nenarodnom, vladom ima mnogo, a u perspektivi će ova cifra verovatno biti duplirana.
Dame i gospodo narodni poslanici, nakon formiranja Haga i Haškog tribunala došlo je vreme da se u Srbiji formira i Beograd i beogradski tribunal ili beogradski kazamat, kako bi kaznili sve one koji su bili neposlušni, koji su se drznuli da brane svoju zemlju, da brane svoje domove, da brane svoje porodice. U Hagu imamo Karlu del Ponte, a ko će biti u Srbiji Karla del Ponte? Da nećete možda predložiti Fjoru Brovinu, jer ona najbolje zna šta su ratni zločini? Možda ćete predložiti Kaćušu Jašari koja je isto kao i vi poražena na Osmoj sednici Skupštine Saveza komunista.
Ovde ministar iznosi razne podatke i stalno govori neistinu. Stalno nam maše nekim papirima, kako je u stalnoj komunikaciji sa Karlom del Ponte i kako najavljuje do marta meseca u Hagu biće i Čeku i Tači i Haradinaj. Pošto to ne bude u martu, on kaže, biće do jeseni, a onda ponovo biće na proleće i ponovo do jeseni, a juče je isto izgovorio da očekuje da će ponovo oni biti. Shvatam to licemerje našeg ministra i njegovu nesposobnost i nemogućnost da odvede njih u Hag. Ako on ne može njih da odvede u Hag, Čekua, Tačija i Haradinaja, bez obzira što je prijatelj sa Karlom del Ponte, onda može bar da naredi Radi Trajković da ne sarađuje sa tim ljudima. To je potpredsednik njegove stranke.
S druge strane, ovaj predlog zakona donosimo, iako smo u međuvremenu oslobodili skoro 2.000 šiptarskih terorista koji su počinili krivična dela, koji su osuđeni po Krivičnom zakonu SRJ; svi su bili zbrinuti kao ljudi, ne kao zločinci, bili su u zatvorima, a imali su doručak, ručak, večeru i izdržavali su kazne za njihova zločinačka dela. Izašli smo u susret Zapadu, sve smo ih oslobodili, i Fjoru Brovinu, i braću Mazreku i da ne nabrajam ostale zlikovce koji su mnoga zverstva počinili prema Srbima na Kosovu i Metohiji. Treba da imate na umu da su oni bili u zatvorima u koje je mogla da dođe njihova porodica, da ih obiđe, da ih vidi, da ih poseti i trebalo je da oni tu svoju kaznu odrobijaju.
S druge strane, od dolaska snaga KFOR-a i UNMIK-a na Kosovu i Metohiji imamo masu zlodela. Nijedna srpska porodica ne može da nađe svog koji je nestao, koji je ubijen, koji je kidnapovan u ovom teroru koji vlada otkako su navodno neke mirovne snage na Kosovu i Metohiji.
Sudimo Srbima, a šta ćemo sa zločinom NATO pakta, šta ćemo sa tromesečnim bombardovanjem i ubijanjem nevinih Srba širom Srbije? Njih ćemo amnestirati, najverovatnije nekim od sledećih zakona. Šta ćemo uraditi sa zločinima u Republici Srpskoj Krajini, a šta sa zločinima u Bosni i Hercegovini? Sve je to jedna dilema o kojoj mi treba da pričamo, a ne o zločinima Srba, koje su počinili.
Zašto Srbija treba da se kaje? Da li treba ponovo da gradimo crkve pokajnice, da se iseljavamo, i da slepo slušamo i da se dodvoravamo Zapadu, Evropskoj zajednici, Amerikancima? Ne treba da radimo to sve. Treba malo i srpskog dostojanstva, nacionalnog dostojanstva da imamo i da stavimo tačku na ovu blamažu i na ovu bruku koja se stalno dešava, otkako je ova DOS-ova vlada formirana.
Sam zakon ima mnogo nejasnoća, mnogo nekih pretpostavki, kao na primer u članu 5, da će se tužilac za ratne zločine birati u Narodnoj skupštini i traže se uslovi, gde se kaže da javni tužilac poseduje visoki moralni ugled. Šta znači visoki moralni ugled? Kao i problem u članu 15. Međutim, vremena je jako malo. Zahvaljujem se.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na Predlog zakona tako da se kaznene odredbe u čl. 21. stav 1. tačke 2), 9) i 10) brišu. Član 21. reguliše materiju iz oblasti prekršaja gde kaže da će se novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniti za prekršaj sportski savez, sportsko društvo, organizacija u oblasti sporta ili klub ili drugo pravno lice, pa se taksativno navodi 13 takvih slučajeva gde će se ova kazna primeniti.
Jedna od njih je i tačka 2) za koju predlažemo da se briše - ne vrši nadzor nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom (član 3. stav 2. ovog zakona), a to je onaj slučaj kada sportski savez ili sportsko društvo angažuje neku drugu organizaciju koja će se baviti nadzorom ili redarstvom na terenu ili stadionu, tako da bi ova sankcija trebalo da važi za onog ko prihvati da vrši organizaciju redarstva na sportskoj priredbi.
U tački 9) - ne obezbedi ograničenje prodaje ulaznica za sportske priredbe - isto nije jasno i dovoljno definisano i tražimo da se i ova tačka izbriše, kao i tačka 10) gde je prodaja ulaznica odobrena na posebnim prodajnim mestima, mada smo često svedoci da je i za ovakve slučajeve potrebno, naročito kada je posećenost na stadionima izuzetno velika.
Ovde se mnogo koriste reči vandalizam, huligani, visoki rizik, a ispričaću vam malu priču. Na povratku iz Prilužja u nedelju u vozu u kome je bilo par stotina Srba jedan Šiptar je u Vučitrnu zaustavio voz, navodno neko ga je od Srba iz voza udario i imao je posekotinu na glavi, ukazanu medicinsku pomoć, kao da je bio na VMA, a desilo se navodno u Vrbnici, a rastojanje je nepuna tri kilometara. On je za tri kilometara uspeo da stigne voz, da mu se ukaže medicinska pomoć i da uz pomoć okupatora, a okupatori su toliko bili ažurni da su dva helikoptera iznad voza bila istog momenta, i onda su maltretirali sve Srbe koji su bili u vozu; na kraju, pošto njega sigurno iz voza nije niko udario, nego se verovatno povredio sam na ulici, izveo je svog prvog komšiju Stanišu Jeremića i njegovu suprugu, navodno da ga je on povredio iz voza.
To su oni huligani koji na jedan perfidan način žele da zaplaše Srbe koji su ostali dole da žive, od strane šiptarskih terorista kao i uz pomoć huligana u uniformama KFOR-a i UNMIK-a, koji slepo izvršavaju sve njihove naloge kako bi zagorčali život Srbima na Kosovu i Metohiji.
Šta smo mi mogli da uradimo? Jedino da blokiramo voz u Zvečanu, da bude voz zadržan sat vremena, da ne damo dalje da se kreće, sve dok nam ne obećaju da će naš sugrađanin i brat Staniša Jeremić biti pušten na slobodu. To su oni pravi huligani, to su oni vandali, a ovo što se dešava na stadionima, na terenima, dovoljno je da se kroz Krivični zakon, kroz Zakon o prekršajima sankcioniše, svi oni neredi koji se dešavaju na samim stadionima.
Poštovane dame i gospodo, bez obzira što ste Kosovski ciklus izbacili iz udžbenika naših osnovaca, ja ću početi jednom rečenicom iz Kosovskog ciklusa: "Što propusti Mali Radojica, to dočeka Deli Radivoje".
Gospodine budući ministre, Mali Radojica ništa nije propustio. Uspeo je da totalno i katastrofalno na najniže grane dovede našu poljoprivredu. Znači da vi nemate šta da dočekate i nemate šta da radite.
Od zakonskih projekata bila su dva predloga, a nijedan nije bio u proceduri. Da vas podsetim da je bio predlog SRS, zakon o sirku, koji nije usvojen upravo zahvaljujući ovoj poslaničkoj većini. Bivšeg ministra smo legalno izabrali, a budućeg ćemo izabrati nelegalno. Onaj što je legalno izabran - rezultati katastrofalni, a od budućeg ministra koji će se nelegalno izabrati kakve rezultate da očekujemo i da li ima nešto gore od katastrofe.
Kao poslanik, preporučio bih budućem ministru da radi upravo suprotno od onoga što je radio bivši ministar ili da ne radi i ne čini baš ništa što je bivši ministar radio ili da ne radi uopšte ništa, da prepustimo našem seljaku, našem agraru da se sam snalazi. Sve mere Vlade koje su bile do sada bile su katastrofalne po našeg seljaka. Politika uvoza i izvoza je bila katastrofalna. Zašto nema te kontrole i zašto se ne štite osnovni poljoprivredni proizvodi koje naš agrar proizvodi? Zašto je spoljnotrgovinski deficit, gospodine premijeru, četiri milijarde dolara i zašto nema subvencije u poljoprivredi? Zašto nema garantovanih cena u poljoprivredi i šta je sa kreditima za poljoprivredu? Krediti su neophodni za bilo kakav razvoj. I, šta je sa programom za navodnjavanje?
Ovo što sam naveo govori u prilog činjenici da je Ministarstvo radilo katastrofalno, a to nije produkt samog Ministarstva nego produkt cele Vlade Srbije.
Na kraju bih želeo, gospodine ministre, da vam ukažem, pošto premijer to traži, da na Kosovu i Metohiji živi 120.000 Srba i otkako je DOS došao na vlast nikakav program nije bio na Kosovu i Metohiji, kao da ne postoji. Niko nije dobio ništa od Ministarstva za poljoprivredu. Ja vam tvrdim najodgovornije da nijedan poljoprivrednik, nijedan Srbin na Kosovu i Metohiji nije dobio ništa. Nijedan crep nije dobio da pokrije štalu. Ako nađete takvog Srbina na Kosovu i Metohiji, kome je Čović ili to ministarstvo jedan crep dalo za kuću, ja sam spreman pred ovom Skupštinom da taj crep pojedem.
Poštovane dame i gospodo, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 16. i naslov iznad člana 16. da se brišu. Ovde se radi o trećem savetu, savetu za usaglašavanje stavova u obrazovanju. Mislimo da je ovaj savet suvišan i da nema potrebe da postoji u ovom Predlogu zakona. Dovoljno je da postoje samo prosvetni saveti i ovaj savet za stručno obrazovanje, da je savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju jedan suvišan savet.
Ono što je još čudno je izjava ministra da ovaj savet ništa ne košta, pre jedno sat vremena, međutim, u članu 10. jasno stoji da sredstva za tekuće rashode i rad samog saveta, osim plate, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
A sama činjenica da saveti mogu formirati komisije i radna tela, znači da su potrebna materijalna sredstva, što znači da ministar sam sebe, u ovoj izjavi, demantuje.
Savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju broji 20 članova. Moguće je da budu svih 20 članova iz jednog dela Republike Srbije, dva člana iz Vlade, dva iz izvršnog veća, to mogu biti isti ljudi, sa iste teritorije, lokalna samouprava, nacionalne manjine, i kada se sve to sabere, moguće je da dođe, nije jasno i dobro definisano, što je još jedan dodatni razlog za brisanje ovog člana 16. i naslova iznad člana 16.
Na kraju, pošto je ovde bilo pitanja konkretno ministru, šta posle prvog razreda, a ministar je uspešno odgovorio - posle prvog razreda je drugi razred, do sledećeg viđenja i do sledećeg rada ove skupštine ja postavljam pitanje ministru - šta posle drugog razreda?
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman da se član 14. briše. Ovaj član reguliše materiju poštovanja dostojanstva ličnosti prema kojoj se vodi postupak lustracije.
Stav (1) kaže - komisija i drugi organi postupka lustracije dužni su da poštuju dostojanstvo ličnosti lica prema kome se vodi postupak lustracije. Vidite, ranije su ljudi kroz one manifestacije, mislim na slet, maltretirali našu decu, kroz štafetu maltretirali našu decu da izlaze, morali su, to im je bila obaveza, ali to je bila ideologija komunizma i zašto te ljude lustrirati ponovo, nisu oni krivi što su morali da nose štafetu i da organizuju sletove.
Mislim da je ta godina 1976. Pošto sam sa Kosova i Metohije, moram da kažem, zašto ne od 1945. godine, zašto ne, najveći zločin je napravljen nad Srbima 1945. godine, kada je Politbiro tadašnje Komunitičke partije Jugoslavije doneo odluku o zabrani povratka Srba na Kosovo i Metohiju, potpisao je pop Vlado Zečević. Šta se dešava? Ponavlja se tragična sudbina srpskog naroda. Godine 1999. ponovo se Srbi raseljavaju sa Kosova i Metohije i ponovo DOS ne čini ništa da vrati te Srbe na svoja ognjišta, to je sramota, kao da je napisana neka odluka Politbiroa iz 1945. i ovog politbiroa iz 2000. godine.
U stavu (2) stoji - komisija i drugi organi postupka lustracije nisu ovlašćeni da primenjuju prinudne mere radi obezbeđenja prisustva i učešća lica prema kome se vodi lustracioni postupak.
Oni nemaju ovlašćenja za neke prinudne mere, ali zato niste imali, dame i gospodo, ni ovlašćenja da amnestirate ni Fjoru Brovinu, niste imali ovlašćenja da amnestirate braću Mazreku, niste imali ovlašćenja da amnestirate ni par stotina šiptarskih terorista koji su bili u zatvorima, pa ste ih sve amnestirali. Lustrirate Srbe sa Kosova i Meteohije i to na jedan najgrublji način koji postoji u ovom civilizovanom svetu. Ništa ne radite da se omogući da se oni vrate na svoja ognjišta.
Dalje, u stavu (3) člana 14. Predloga zakona piše - sva prava koja uživa lice protiv koga se vodi krivični postupak, uživa i lice prema kome se vodi postupak lustracije. Znači, onaj ko je predmet lustracije ima po Krivičnom zakonu neka svoja prava, a to pravo je da je on nevin sve dok se ne dokaže da je kriv.
Međutim, svi ovi vaši članovi ispred člana 14. su u koliziji sa stavom (3) člana 14. Pozivate se na Krivični zakon, krivični postupak, a tražite da neko dokaže da nije kriv. Po Krivičnom zakonu, niko nije kriv, pravilo nevinosti je sve dok se ne dokaže suprotno, a vi u stvari optužujete, a onda kažete da taj koji je lustriran ili frustriran, šta znam koje termine koristite, treba da dokaže svoju nevinost.
U stavu (4) člana 14. predloženog zakona je navedeno - svaka povreda procesnih ovlašćenja lica prema kome se vodi postupak lustracije predstavlja apsolutno bitnu povredu postupka. Koji je to sada organ...
(Predsednik: Peti minut.)
... koji treba da utvrdi da li je došlo do povrede postupka nad nekim ko je lustriran. Kome oštećena strana treba da se žali? Vrhovnom sudu, Ustavnom sudu, onima koji su mu izrekli tu meru lustracije. Sastav komisije, koliko sam mogao da vidim, čine upravo ti članovi kojima treba naknadno da se žali. Vi se ovom lustracijom vraćate ne 30 godina unazad, nego pet vekova unazad, na ono - kadija te tuži, kadija ti sudi. Toliko. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman da se član 32. Predloga zakona briše.
Inače, član 32. se bavi izuzećem člana komisije. Dalje, za izuzeće člana komisije primenjuju se pravila Zakona o krivičnom postupku, a ovde je samo suvišna ova reč - člana, jer treba da se izuzme cela komisija. Da je Predlog ovog zakona urađen na brzinu argumentovaću vam kroz obaveze komisije koja ima svoje nadležnosti. Član 15. ovog zakona kaže da se prema licu koje je kandidat za položaj iz člana 11. ovog zakona sprovodi postupak lustracije. Kada se raspišu izbori za republički i pokrajinski parlament, mi imamo najmanje pet lista sa 250 poslanika, znači 1.250 poslanika, i pet lista sa 120 poslanika za pokrajinski parlament, to je 600 poslanika.
Komisija će imati obavezu da nešto slično akciji "Sablja" oko 10.000 kandidata za poslanike, bilo republičkog ili pokrajinskog parlamenta, izbornih ili biranih funkcija mora da proveri.
To je jako velika cifra i komisija neće imati vremena, niti mogućnosti da sve to provede. Ostaje ona druga mogućnost, a to je selektivna primena zakona, da se zakon primenjuje od slučaja do slučaja, na šta su poslanici SRS ukazivali u ovom dvodnevnom izlaganju kroz branjenje amandmana koje su podneli na Predlogu zakona o kršenju ljudskih prava.
Komisija ima i obavezu ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava i dužnost da vrši proveru lica iz člana 11. ovog zakona koja su kršila ljudska prava. Mora obuhvatiti sve članove, sve poslanike, sve ono što ste vi naveli u članu 11. i prihvatili ste amandman da se ta lista proširi. Znači, ponovo još jedno desetak hiljada građana Srbije moraju da budu predmet lustracije. Ko će biti od njih lustriran, zavisiće od volje ove komisije koja vrši lustraciju.
Ovo je još jedan primer nemogućnosti sprovođenja ovog zakona, izuzev ako se zakon ne primenjuje selektivno, odnosno od osobe do osobe, a ne kako nalažu članovi 15. i 16. predloženog zakona o kršenju ljudskih prava. Inače, ovde se pozivate na Zakonik o krivičnom postupku, a sastav komisije se bira tako da ima funkciju jaču od suda. Sud sudi po Zakonu o krivičnom postupku. Ovde je osporeno to, pošto onaj ko je ugrožen i za koga se bude utvrdilo, mora da dokazuje i mora da se žali istoj toj komisiji.
Ponovo napominjem da se vi ne vraćate samo 30 godina unazad, nego se vraćate par stotina godina unazad, kao što je nekada u Srbiji važilo - kadija te tuži, kadija ti sudi. Onaj na koga se vi budete okomili, tog momenta neće moći da ostvari svoja prava. Vi ćete tada, u tom slučaju, drastično kršiti ljudska prava. Isto kao što imamo slučaj...
(Predsednik: Peti minut ističe. )
... u ovom parlamentu gde su drastično kršena ljudska prava, naročito od predsedavajuće, koja stoji iza mene i koja me je par puta kaznila novčanom kaznom samo zbog reči - Kosovo i Metohija. Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava - kako to gordo zvuči. Samo da vas podsetim da vi kasnite sa ovim zakonom.
Kada su navodne mirovne snage UN došle na Kosovo i Metohiju, odmah su primenile zakon o lustraciji. Dovoljno je bilo da bilo koji Šiptar, pripadnik bilo koje nesrpske zajednice ukaže - ovaj Srbin mi je ubio strica, opljačkao kuću - taj je išao je u zatvor. Tako je na stotine Srba i dan-danas u zatvoru. Po dve godine leže i onda se puštaju na slobodu bez ikakve krivice. Imate na stotine takvih slučajeva. Ovo je nešto slično tome.
U međuvremenu prisustvuje 55.000 vojnika UNMIK-a i KFOR-a u tom momentu da zaštite ne više od 55.000 Srba, jer u tom trenutku ih nije bilo više na Kosovu. Desilo se mnogo toga što svi znate: 1.300 kidnapovanih, 1.500 ubijenih, 250.000 prognanih. Francuski vojnici su u Vučitrnu išli od kuće do kuće i isterivali Srbe iz kuća i stanova. Da li ćete da lustrirate one koji su učinili ove zločine na Kosovu? Da li ćete da lustrirate Kušnera, Hekerupa i Štajnera? Da li ćete da lustrirate one koji su naterali Srbe da se registruju, koji su naterali Srbe da izađu na lokalne izbore, da izađu na izbore za pokrajinsku Skupštinu.
Da li ćete te ljude da lustrirate? Da li ćete da lustrirate one čelnike DOS-a koji su uzeli novac, a zauzvrat naterali Srbe da izađu na izbore, i jedne i druge?
Na kraju, pošto je ovo antisrpski zakon, a ja sam po Sorošu zločinac i kršim ljudska prava, jer želim da živim na Kosovu i Metohiji, molim vas da ovaj zakon primenite prvo na meni i da me lustrirate, jer bi za mene to bila čast i ponos, ne samo za mene, nego za celu moju porodicu i za sve moje potomke.
Poštovane dame i gospodo, amandman Srpske radikalne stranke na član 11. Predloga zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar podneo sam pre svega zbog toga da se stav 1 - "Dok ne bude pismeno obavešten o nastanku založnog prava dužnik založenog potraživanja može (što znači da i ne mora) ispunjavati svoju obavezu zalogodavcu" -  promeni da glasi: "O nastanku založnog prava na nekom potraživanju dužnik založnog potraživanja se pismeno obaveštava o postojanju ugovora o zalozi".
Predlog je da se stav 2. člana 11. briše.
Znači, ovaj stav nema svrhu, ako se prihvati predlog Srpske radikalne stranke o nastanku založnog prava, kada se dužnih pismeno obaveštava o postojanju ugovora o zalozi.
Amandmanom se predloženi član usklađuje sa Zakonom o obligacionim odnosima i ne ostavlja alternativa u obavezi obaveštavanja o postojanju ugovora o zalozi.
Na Predlog zakona imam primedbu utoliko što je uveo zvanično zelenašenje u našoj državi. Jer, ako zaloga može biti ono čime se slobodno raspolaže, a nad njim nema pravo svojine, kao i ona svojina koja će se steći u budućnosti, to su neki termini koji po meni ne bi mogli da figurišu.
Pazite, gospoda Crkvenjakov i Lekićeva slobodno raspolažu imovinom RTS-a. To je činjenica. Ponašaju se kao dahije turske u neko vreme pre 500 godina, ukidaju prenos, dobili su kompletnu opremu, frekvenciju, sve ono što je nacionalno bogatstvo, kao da su sami vlasnici. Slobodno raspolažu, nije njihova svojina, ali slobodno raspolažu, onaj termin koji ste vi uveli u zakon. Ponašaju se kao da je njihovo ili dobijaju neke naloge da se tako ponašaju.
Slična situacija je i na Kosovu. Ovaj zakon odgovara i njima. Gospodin Štajner se ponaša kao da je sva imovina na Kosovu i Metohiji njegova lična imovina, jer može slobodno da raspolaže tom imovinom. Čak i pokreće neke inicijative, verovatno ste upoznati, kroz ovu privatizaciju koju želi da sprovede, daje u zakup zemljište na 90 godina. Ovo su neke od stvari koje čine da je pristup ovom zakonu moguć na sasvim drugačiji način. Nadam se da će ovaj amandman da se prihvati, kako bi se bar donekle doterao ovaj predlog zakona.
Poštovane dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Slušali smo izlaganje ministra, koje je bilo iscrpno, sa jakim obrazloženjem, da su dva razloga za donošenje ovog predloga zakona. Prvi je inicijativa Berze, a drugi je usaglašavanje akata, ili poslednji, kako to kaže ministar.
Ovim zakonom se želi produžiti rok stupanja na snagu ovog zakona. Taj rok se produžava za četiri meseca.
Verovatno je da ćemo krajem septembra na dnevnom redu imati isti ovakav zakon, samo će tada biti promenjeni datumi, pa će verovatno biti datum promenjen na 1. januar 2004. godine. Po mom mišljenju, celishodnije je da se ovi rokovi, amandmanom Vlade, produže do 1. januara 2004. godine. Šta je ovde ono što je karakteristično, bar što se tiče promena?
Menja se šest članova zakona. To se odnosi na saveznu Komisiju za hartije od vrednosti, kao i za finansijsko tržište, koja, kako čujem, još nije formirana, a čiji predsednik je naš ministar, gospodin Đelić.
Svima su određene i mere, sankcije, ukoliko ne ispoštuju ove odredbe koje stoje u ovom zakonu, osim za članove Komisije za hartije od vrednosti, imenovane u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu ovih propisa, a oni nastavljaju da vrše, da obavljaju svoj rad.
Šta da rade kada nisu uspeli, ni do sada, to da urade? Naravno, to je sada jedno veliko pitanje.
Berze, koje su osnovane po Zakonu o berzama, koji je donet još 1994. godine, dužne su da usaglase svoja akta i da visinu svog osnovnog kapitala usaglase.
Bitno je da se za usglašavanje akata produžava rok, a za kapital nema produžetka. Tu je Đelić rigorozan. Kada je u pitanju usaglašavanje akata - može porodužetak još četiri meseca, bilo da se radi o saveznoj komisiji, bilo da se radi o berzama, bilo da se radi o bankama, ali osnivački kapital, strogo definisan prethodnim zakonom, ostaje na devet meseci - tu ne smemo da se igramo.
Ovlašćene banke, koje rade u skladu sa Zakonom o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim poslovima, obavljaju poslove trgovine hartijama od vrednosti. Njima se daje rok da mogu u naredna četiri meseca da usaglase svoja akta sa poslovanjima. Kakve su sankcije za te berze, za te berzanske posrednike? Sankcije su takve što će im se dozvole za obavljanje brokersko-dilerskih poslova tretirati tako što će se pokrenuti postupak za njihovu likvidaciju. To će ugroziti samo službenike koji sprovode ovu odluku. Znamo ko su dileri i brokeri, a znamo i ko su osnivači banaka.
U članu 263. ovog zakona propisi za sprovođenje ovog zakona doneti su u roku od šest meseci. Produžuje se taj rok na 10 meseci. Kada je formirana ova vlada, tada je rečeno da su u Vladi političari i eksperti.
Ovde u ovu komisiju su, iz grupe eksperata, ušli u komisiju i oni nisu uspeli da donesu te propise, ili bolje rečeno, podzakonske akte, koji bi regulisali pravila igre na berzanskom poslovanju, ili dilerskom poslovanju, ili na tržištu hartija od vrednosti, tako da imam utisak da ministar treba da povuče neku sankciju, da bude kažnjen za ovakve propuste i ovakvo zamajavanje narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Jer, mi ovde radimo posao koji je suvišan, bespotreban i radićemo ga najverovatnije ponovo u septembru, kako bi taj rok prolongirali do janura. Ako bude još potrebno, prolongiraćemo ga do sledećeg juna.
Sve ovo govori da je ova vlada jako neozbiljna, da nije u stanju ni one obaveze, koje sebi propiše, da obavi, a kamoli da misli o građanima Republike Srbije, pa je stoga najbolje da ova vlada podnese ostavku, da raspiše nove izbore, da građani izaberu vladu koja će svoje rokove i svoja pravila igre tačno i određeno, propisano i valjano raditi, naročito na način koji će biti za boljitak svih građana Republike Srbije.
Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Garancijskom fondu je ideja Vlade Srbije da ostvari, pre svega, četiri elementa koja su bitna za razvoj privrede: tržišnu ekonomiju, privredni ambijent, investicije i razvoj malih i srednjih preduzeća.
Sve ovo što je kao ideja dobro upravo je nesposobnošću Vlade Srbije zamrlo tako da nemamo tržišnu ekonomiju, jer u ekonomiji vlada haos, vlada monopol, Vlada vlada uredbama, nemamo privredni ambijent u kojem bi došlo do razvoja privrednih aktivnosti, investicije idu kasno, kako domaće tako i strane, obzirom na to da su kamatne stope veoma velike tako da privatnici i privatni preduzetnici nemaju računicu da se zadužuju i ulažu u investicije.
Pokušano je da se razvoj malih i srednjih preduzeća reši kroz Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća kada je donesen Zakon ovde u Parlamentu. Tada je rečeno da je to jedan od zamajaca razvoja malih i srednjih preduzeća, da će se formirati mreža po regionima, međutim, ni do dana današnjeg mi nemamo nikakvu informaciju da li ta Agencija radi i šta uopšte radi na razvoju malih i srednjih preduzeća.
Ovaj predlog zakona može da se posmatra sa više strana i mislim, ako je tačno ono što piše u Predlogu zakona, da je ministar Vlahović lično usporio razvoj malih i srednjih preduzeća. Zašto to kažem? Kažem iz jednostavnog razloga što nisu plasirana sredstva od 600 miliona dinara za razvoj malih i srednjih preduzeća. Predlog zakona je podnesen 8. avgusta 2002. godine i zbog nemarnosti i nesposobnosti Vlade sredstva od 600 miliona dinara nisu plasirana za razvoj malih i srednjih preduzeća. Predlog zakona je tek ovih dana u proceduri i biće verovatno usvojen do kraja meseca.
Prošlo je pet meseci i sredstva od šeststo miliona dinara verovatno stoje negde zamrznuta, ako je uopšte istina da su ta sredstva obezbeđena, kako kaže ministar Vlahović, onda je on sasvim normalno i oštetio ta sredstva za ovih pet meseci za vreme za koje su mogla da budu plasirana za otvaranje novih ili za razvoj postojećih malih i srednjih preduzeća.
Kaže se da trenutno imamo oko 270.000 malih i srednjih preduzeća i da je cilj da se kroz ovaj zakon o Garancijskom fondu stvore uslovi za formiranje do 400.000 takvih preduzeća, a kroz ta formiranja i upošljavanje milion radnika. To je samo jedan spisak lepih želja koji, normalno, neće zaživeti. Ovaj zakon doživeće sudbinu zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Što se tiče samog zakona, kroz članove - član 5. kaže: "Sredstva za rad fonda se obezbeđuju iz: 1) prihoda Fonda"; kao da će Fond da ima neka poslovanja. Verovatno će se kasnije, kroz razvoj i kada bude organizovan kao akcionarsko društvo, ponašati kao jedna banka. Zatim, tačka 2) "donacije"; toga će biti sve manje i manje, i "drugih izvora u skladu sa zakonom", što je meni totalno nejasno. Ne mogu da shvatim koji su to drugi izvori u skladu sa zakonom, koji mogu biti u ovom fondu.
Član 9. glasi: "Delatnost Fonda je izdavanje garancija, odnosno i supergarancija". Sa kašnjenjem ovog zakona od skoro godinu dana, mi smo učinili jako malo i učinili smo da se uspori razvoj malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji.
Ovim zakonom se želi sprečiti siva ekonomija, da se oni elementi sive ekonomije što više prebace u realne tokove. Međutim, konstantnim padom proizvodnje, porastom stope nezaposlenosti, padom društvenog standarda, svi ovi elementi navode na to da će doći do razvoja i daljeg jačanja sive ekonomije, a ne suzbijanja sive ekonomije.
Postavlja se pitanje kako da se obezbede sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća. Jedan od elemenata je i privatizacija. Ako je od tri šećerane obezbeđeno 10 evra, verovatno nedostaje još sedam, osam nula i ne znam koliko miliona šećerana da bi se ta sredstva obezbedila. Sve u svemu, ovo je jedan jako loš predlog zakona koji neće bitno uticati na razvoj malih i srednjih preduzeća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona koji reguliše raskid ugovora zbog neisporuke. To je član 24. predloženog zakona gde u stavu 1. stoji da ako isporučilac primaocu lizinga ne isporuči predmet lizinga ili ako ga isporuči sa docnjom ili ... Uopšte, umesto - ugovor o lizingu, treba da stoji - ugovor o finansijskom lizingu, da bi se konkretno odnosilo na ovaj predlog zakona.
Dobio sam obrazloženje Vlade gde se kaže da u članu 2. ovog predloga zakona stoji da će se dalje upotrebljavati reči - ugovor o lizingu. To se sve dešavalo kada je ovaj zakon predat u proceduru, međutim u obrazloženju Vlade Republike Srbije na strani 2. isto tako stoji i: u daljem tekstu - ugovor o finansijskom lizingu.
Znači, u jednom delu Vlada koristi reč - lizing, a u drugom delu koristi termin - finansijski lizing, tako da ni sam predlagač zakona nije jasan da li će koristiti termin lizing ili finansijski lizing. Mislim da je, ako se već zove zakon o finansijskom lizingu, onda neophodno precizirati da se dalje koriste reči - finansijski lizing, u svim članovima ovog zakona.
Zatim, u sledećem stavu kaže se - u slučaju ako isporučilac ne može da isporuči ono što je ugovorom postavljeno, davalac lizinga može da održi ugovor ako bez odlaganja sam isporuči predmet lizinga primaocu lizinga, pod uslovima predviđenim u ugovoru o lizingu. Mi smo ovde u prethodnom članu govorili - ako dođe do kašnjenja, ako dođe do neisporuke, a onda drugim članom dajemo šansu davaocu lizinga da naknadno isporuči ono što je ugovoreno, a to je jedan član koji je suvišan. I, kako će on to da ostvari, meni to prosto nije jasno.
Predložio sam da se stav 2. ovog člana briše.
U trećem stavu stoji - do ispunjenja obaveze isporuke koja je u skladu sa ugovorom o lizingu, primalac lizinga ima pravo da obustavi isplatu nadoknade. Predložio sam da ovde stoji da nije dužan da plaća lizing, ne da obustavi, jer još nije ni počeo da plaća nadoknadu, jer još nije ni dobio, a to je stanje kada još nije primio ona sredstva koja su ugovorom o finansijskom lizingu predviđena.
Zadnji stav 4. je suvišan u ovom predlogu zakona i potrebno je da se briše.
Ono što još pravi nedoumicu ili neku pravnu zabludu kod ovog člana je što se pominju davalac, primalac i isporučilac. Ovde je konkretno zakonom predviđeno da se ugovor sklapa između davaoca i primaoca lizinga. Isporučilac je jedna posebna karika koja to omogućuje i nema potrebe da tako funkcioniše.
Inače, da nije sve tako, da je ovaj predmet takav, ne bi se sada desilo Čoviću, kao davaocu lizinga, da traži Musliju Šefćeta kao primaoca lizinga, ovo je jedan političko - finansijski lizing, da nema Štajnera kao isporučioca. Zašto bi on to morao da radi, taj isti Čović je u više navrata imao sastanke, besede, sklapao više ugovora, dogovora, u zadnjih dve i po godine, sa istim tim Musliju Šefćetom, a sada mu je palo na pamet i traži ga da mu ga Štajner isporuči.
Znači, pre dve i po godine mu je bio dobar i vredan, čak je i na televiziji sve to propraćeno glamurozno, kako će biti boljitka, naročito za Srbe na jugu Srbije, a sada se ispostavlja da je to jedan od zlikovaca, na šta je normalno bilo i ukazivano, pogotovu od strane srpskih radikala, u ono vreme, da sa đavolom tikve sadi, da će se te tikve obiti o glavu, kao što se dešava u ovom konkretnom slučaju. Nadam se da su ovi argumenti koje sam izneo dovoljni da poslanici prihvate ovaj predlog i da tako ovu pravnu zabludu koja postoji u članu 24. otklonimo ovim predlogom koji su podneli srpski radikali, i zakon će imati smisla. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke o izboru članova Ustavne komisije, koji je danas na dnevnom redu, ima mnogo nedostataka.

Jedan od glavnih nedostataka je što se ustav donosi na protivustavan način. Međutim, sve te nedostatke iznele su moje kolege i ne bih želeo da to ponavljam, već bi se malo više zadržao na problemu Kosova i Metohije.

U današnjim novinama, ako niste pročitali, Vlada kaže: "Život Srba kao u zatvoru". U daljem tekstu se kaže: "Nema na Kosovu i Metohiji vladavine zakona. Da ima, znalo bi se šta je sa kidnapovanim i nestalim Srbima, a ne bi Srbi, kao i ostali nealbanci, bili građani drugog reda i ne bi se protiv njih u sudovima vodili sporovi motivisani etničkom mržnjom. Nema slobode kretanja za Srbe. Da ima te slobode, ne bi se na Kosovu komuniciralo samo u okviru etničkih grupa i zajednica. Da ima slobode, ne bi Srbi na Kosovu i Metohiji živeli u enklavama", što je drugo ime za geto.

Enklava je, gospodo, zatvor pod vedrim nebom. "Zbijeni u svoje male zajednice, opkoljeni albanskom većinom, Srbi u enklavama žive u permanentnom strahu i znanju da svaki izlazak iz enklave nosi smrt i rizik, a pritom UNMIK im priznaje samo individualna prava. O kolektivnim pravima, kakva imaju neke druge etničke zajednice, u prilikama sličnim kosovskim, nema ni govora.

Ne poštuju se na Kosovu i Metohiji prava ljudi da ostanu u Pokrajini ili da se vrate u nju. Za četiri godine vratilo se samo 2% izgnanih i raseljenih Srba, što znači da bi za povratak svih, ako bi se vraćali istim tempom, bilo potrebno više od 100 godina.

Nema na Kosovu i Metohiji zdravih osnova tržišne ekonomije. Mafija je bila i ostala najveći privrednik i najmoćniji investitor u Pokrajini, a droga i oružje i dalje su izvor najvećih zarada. Nema na Kosovu i Metohiji poštovanja svojinskih prava. Srpska imovina se u prisustvu međunarodnih činilaca poklanja Albancima. Firme u koje je srpska država decenijama ulagala neovlašćeno se prodaju, a da prethodno nije ustanovljena ni struktura vlasništva".

Sve je ovo, dame i gospodo tačno, sve je ovo verna slika sa Kosova i Metohije. Međutim, ono što je žalosno, to je da je Vladi Republike Srbije bilo potrebno četiri godine da napiše ovakav tekst u novinama.

Na sve ovo smo i ranije ukazivali. Zašto ste ovde naterali Srbe da izađu na popis? Verovatno zbog donacija. Zašto ste naterali Srbe da izađu na lokalne izbore na Kosovu i Metohiji? Verovatno zbog donacija i kredita. Zašto ste naterali Srbe da izađu na pokrajinske izbore ako ovakvi uslovi vladaju na Kosovu i Metohiji?

Znači da ste vi, koji ste trenutno na vlasti, prodavali Srbe od kako ste došli na vlast. Nema druge reči. Meni je žao što moram da kažem, ali to je činjenica, surova činjenica, da ste za šaku dolara terali Srbe da izađu na registraciju, na lokalne i pokrajinske izbore.

Dame i gospodo, bez obzira što SRS ne želi da učestvuje u ovoj ustavnoj komisiji, kao poslanik SRS sa Kosova i Metohije želeo bih neke smernice da dam ovoj komisiji pri izradi ovog ustava. Želeo bih, pre svega, da ustav sdrži par rečenica i to, da se stvore uslovi za povratak i da se obezbedi povratak svih prognanih Srba sa Kosova i Metohije, a ne da donosimo odluke kao što su bile 1945. kada je bilo zabranjeno Srbima i Crnogorcima da se vrate na Kosovo i Metohiju.

Želim da ukažem da je uništeno delimično ili totalno 109 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i da se kroz ustav definiše da je dužnost da se ti manastiri obnove, renoviraju i ponovo izgrade na Kosovu i Metohiji. Čitao sam juče u štampi da UNESCO želi da obnovi, zaštiti, renovira manastir Svetog Arhangela u Prizrenu, manastir Dečani i Pećku patrijaršiju u Peći. Međutim, ne mogu svoju obavezu, iako su svesno obezbedili, da izvrše, zato što nije bezbedno na Kosovu i Metohiji. Mora se kroz ustav rešiti sudbina 1.300 kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije i mora se rešiti sudbina preko 1.500 ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji.

Trenutna je akcija Štajnera da vlast sa UNMIK-a i KFOR-a prenese na šiptarske institucije. Jedini pravni lek za to je da svi Srbi, koji učestvuju u političkim strukturama zahvaljujući vama koji ste ih obmanuli, neopozivo podnesu ostavke na sve strukture u političkom životu Kosova i Metohije. Takav je bojkot potreban, najjači bojkot protiv Štajnera da ne prenese vlast sa UNMIK-a na šiptarske institucije.

Pre par dana miniran je most u selu Lozište na putu od Mitrovice prema Raški. Tada je Štajner proglasio ANU za terorističku organizaciju. To isto mora da se uradi i sa Kosovsko-policijskom službom ili KPS-om i sa Kosovskim zaštitnim korpusom. To su one najosnovnije stvari koje se tiču Srba koji su ostali i rešeni da žive na Kosovu i Metohiji. Ovaj parlament je dužan da ove minimalne zahteve Srba sa Kosova i Metohije ispuni.

Ono što još Srbima daje nadu da žive na Kosovu i Metohiji je ostanak Srbije i srpskih institucija koje moraju iz dana u dan da jačaju na Kosovu i Metohiji, a ne kako je jedno vreme počelo da se one ukidaju jedna po jedna. Na sve ovo što govorim obavezuju ustavnu komisiju i rezolucija i deklaracija koje smo ovde jednoglasno usvojili u maju 2001. godine. Hvala gospodo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radiklane stranke podneo sam amandman da se brišu član 16. i naslov iznad njega.
O čemu se ovde radi? Ovaj član zakona reguliše neki navodni sukob interesa, u kome stoji da predsednik i članovi upravnog odbora, kao ni bilo koji njihov srodnik u prvoj liniji bez obzira na stepen srodstva ili pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva, supružnik ili srodnik po tazbinstvu zaključno sa prvim stepenom srodstva ne sme, ni direktno ni preko trećeg fizičkog ili pravnog lica, imati učešća kao vlasnik udela u pravnom licu, biti akcionar, zaposlen ili slično.
Zašto sam predložio da se briše ovaj član? Zato što ovde postoji dvostruka opasnost od ovog člana. Zašto se zakonom zabranjuje da članovi upravnog odbora budu vlasnici, akcionari, deoničari ili lica pod ugovorom u oblasti telekomunikacionih usluga i eksploatacije telekomunikacionih mreža? Njima se zabranjuje, ali ovde se postavlja pitanje šta je sa članovima Vlade, šta je sa premijerom Vlade, šta je sa ministrima i sa svima onima koji učestvuju? Ovaj član zakona meni govori da predsednik Vlade ili nadležan ministar ovog resora ili bilo koji drugi ministar ima pravo da bude vlasnik, da ima učešća, da bude akcionar, da bude zaposlen ili lice pod ugovorom u oblasti telekomunikacija ili bilo čega što definiše ovaj zakon. Stoga je ovaj član suvišan.
Nadam se da će ovaj parlament prihvatiti predlog SRS da se ovaj član briše, jer zašto ograničavati prava samo užem krugu ljudi. Ako se želi da se odvoji i da nema umešanosti onih koji vrše izvršnu vlast, treba da se svi oni stave pod ovaj član sukoba interesa; jer, kako trenutno stoji, svi ostali mogu da budu vlasnici ili akcionari u telekomunikacionim mrežama, uslugama ili uopšte sredstvima, predajnicima, prijemnicima.
Pored toga što su ovoj agenciji data jako velika prava, ako ona ima i regulatornu, kontrolnu, arbitražnu funkciju i neku samostalnost i nezavisnost, kao što sam i u načelu rekao, postoji opasnost da će ova agencija prerasti u naddržavni organ i imati jak monopolski položaj u sferi telekomunikacija i uopšte telekomunikacionih usluga ili, s druge strane, da bude produžena ruka Vlade Republike Srbije, koja navodno kroz ove članove definiše i taj sukob interesa, a u stvari ima najviše interesa i njeni ljudi biće i najveći vlasnici, tj. oni koji će raspolagati sredstvima, a tu se jako velika sredstva koja se ostvaruju eksploatacijom i korišćenjem telekomunikacija.