Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o telekomunikacijama, koji je predložen navodno da se napravi neki brz napredak u oblasti telekomunikacija, što je neko čudno obrazloženje. Pomenut je stari zakon, a to je Zakon o sistemima veza usvojen još juna 1991. godine i on je prevaziđen. Citiram - on uopšte niti pominje, niti uređuje Internet usluge, interkonekciju telekomunikacionih operatora, zakup linija i drugo, a što je delimično tačno, jer je zakon donet 1991. godine. Neusklađenost, dalje se navodi, sa međunarodnim principima, pravilima i standardima koji važe u Evropi, kao da smo mi imali neku posebnu fiksnu ili mobilnu telefoniju koja nije mogla da bude u komunikacijama sa Evropom.
Razlozi dati kao obrazloženje za donošenje ovog zakona su definisani kroz neka dva načela i par principa. Od toga tri principa predstavljaju opšta načela i nisu jasno definisani. Prvi princip - razvoj telekomunikacija. To je normalna stvar koja je suvišna. Drugi princip - da se zaštiti interes korisnika. O tome ćemo naknadno, jer ovim predlogom zakona se jako malo tretira upravo ta zaštita interesa korisnika. Stvaranjem slobodnog i otvorenog telekomunikacionog tržišta, a što je pozitivan princip i treba konkurencijom da stvori što više operatera i što bolje uslove za krajnje korisnike.
Bode oči formiranje Republičke agencije za telekomunikacije. Nije ovo prva agencija, ovo je ko zna koja po redu i na to smo navikli. Šta i koje su sve prinadležnosti date ovoj agenciji bode oči.
Agenicja je specifična institucija, slobodna i nezavisna, ali od koga? Šta je to što treba da bude slobodno i nezavisno u jednoj državi? Po meni, to treba da bude samo sudstvo, sve ostalo ima neku uzajamnu vezu i mora da je pod nekom kontrolom, ako ne drugom, onda kontrolom parlamenta tj. Narodne skupštine Srbije. Ta agencija ima regulatornu funkciju, znači može da donosi opšte akte; ima kontrolnu i arbitrarnu funkciju, to je jedino što je normalno, jer ukoliko se pojavi više operatera da arbitrira između njih.
U ovom predlogu je nejasno što ovom agencijom rukovodi kolektivni organ koji donosi sve odluke i opšta akta.
Finansiranje agencije - "principi finansiranja agencije iz sopstvenih izvora prihoda", kao da su oni vlasnici ovog bogatstva kojim raspolaže Srbija, takođe treba da bude garant njene nezavisnosti. Agencija neće zloupotrebiti svoju samostalnost i nezavisnost i neće se pretvoriti u naddržavni organ. Šta je to, ko to garantuje da se neće desiti baš suprotno i da agencija neće preći u rad državnih organa, jer ova ovlašćenja data ovim predlogom zakona čine je totalno nezavisnom i totalno samostalnom.
Listajući zakon, naišao sam na nešto sa čime se ne slažem, SRS je predložila i amandmanima da se neki članovi isprave. Na primer, član 33. govori o vrstama dozvola i definiše: prvo - licencu; drugo - odobrenje; treće - dozvolu za radiostanicu; četvrto - tehničke dozvole. Mislim da je licenca loše definisana i ako je već limitirana na 20 godina, bolje bi bilo da se razvije koncesija. Dalje, ono što zbunjuje je i član 49, a definiše univerzalni servis, da se moraju obezbediti krajnjim korisnicima Internet usluge, a mi još ne možemo da obezbedimo ni telefonske priključke svim zainteresovanim i to u urbanističkim sredinama, a da ne govorim o selima i seoskim sredinama.
Jedan od razloga zbog čega se ovaj zakon navodno donosi su i Internet usluge, ali one se ovde jednostavno ne pominju, samo deklarativno kroz dva člana.
Član 86. definiše standarde, tehnički pregled i sertifikat. Tu se ponovo napominje, kao da nije dovoljno jednim članom reći - agencija donosi opšti akt itd. Zatim, prema 87. članu, što je jako čudno, javni telekomunikacioni operator ima pravo da zahteva pravo prolaza preko tuđeg zemišta ili pravo korišćenja tuđeg zemljišta. Ko mu daje to pravo? Daje mu pravo ovaj predlog zakona; a gde je tu zaštita privatne svojine, jer ako koristi nešto što je tuđe, mora normalno i da plati.
Na kraju, zaštita korisnika, ono što sam tražio da vidim kao jedan od korisnika ovih telekomunikacionih usluga, definisana je samo sa jednim članom zaštite i jednim članom upozorenja ili obaveza krajnjeg korisnika. Znači, jako šturo, čak je i obaveza plaćanja krajnjeg korisnika prema operaterima limitirana na 15 dana, a mislim da to treba pomeriti na 30 dana. Postoji još mnogo članova ovog jako lošeg predloga zakona koje će SRS kroz amandmane pokušati da popravi. Hvala.