Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da izlažem svoju materiju, želim da se obratim vama i da ste mi neopravdano dali opomenu. Pri tome ste prekršili Poslovnik i ja sada vama izričem i prvu i drugu opomenu i oduzimam reč, bar u ovih narednih deset minuta, dok izložim što imam da kažem o zakonu o privatizaciji. (Aplauz radikala.)
Predlog zakona o privatizaciji gospodine ministre, evo suštinskih i ključnih zakona kojima treba ići ka tržišnoj privredi. Dosadašnji model dirigovane i dogovorene ekonomije se pokazao kao neuspešan i prevaziđen. Model vlasničkih odnosa u privredi Srbije, zbog nepoznate ko je titular, a ko je vlasnik, upravo je doveo do uslova da se ovih dana donese preko neophodan zakon o privatizaciji. Tako bi se pitanje titulara u srpskoj privredi najzad rešilo.
Predloženi Zakon o privatizaciji ima svojih dobrih i loših strana. Dobro je to što je privatizacija obavezna za sve, što je oročena i što će nakon ove privatizacije privreda u Srbiji moći da krene putem tržišne privrede i ekonomije, koja je jedina merodavna za ocenu uspeha ili neuspeha privrede neke države, pa i naše države Srbije. Suština ovog predloga privatizacije svodi se na podelu kapitala, prodaju kapitala, imovine ili dela imovine preduzeća. Verovali ili ne, deo kapitala predviđen je za besplatnu podelu zaposlenima i građanima.
Predlogom ovog zakona uvode se nove institucije. Postavlja se pitanje neophodnosti formiranja ovih institucija, jer njihovo osnivanje i funkcionisanje zahteva ogromna finansijska sredstva. Ovaj predlog zakona daje neograničena ovlašćenja, a i garanciju za privatizaciju ministru za privredu i privatizaciju, daje mu skoro ulogu "bosa"a u ovom procesu privatizacije koji nas očekuje posle usvajanja ovog zakona. Zašto kažem ulogu "bosa"? Zato što su svi elementi odlučivanja dati nadležnom ministarstvu, to jest nadležnom ministru.
Poznato je da je proces privatizacije jedan jako složen posao, posao koji je skopčan sa velikim mogućnostima zloupotrebe, podmićivanja, korupcije i postavlja se pitanje da li svemu ovome što nosi sam proces privatizacije može da odoli naš ministar. Sumnjam, vreme će da to najbolje pokaže. Zakonskim predlogom je predviđeno da su osnovni modeli privatizacije podele kapitala i prenos kapitala bez nadoknade, a ostali metodi prodaja kapitala ili imovine su javni tender i javna aukcija.
Ono što je nepoznato je to, koja će preduzeća ići na model prodaje putem javnog tendera, a koja na javnu aukciju. Mislim da je to ovim predlogom zakona trebalo definisati. U ovom predlogu zakona o privatizaciji, pored prodaje kapitala i prenosa kapitala bez nadoknade, izostaje model dokapitalizacije, prodaje akcija radi prikupljanja dodatnog kapitala koji je mogao da se primeni, za pojedina preduzeća, koji je najpovoljniji za preduzeće, da ta sredstva ostanu u samom tom preduzeću.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu zakona imamo jedan u pravnom smislu nelogičan i apsurdan član u zakonu koji govori da će deo sredstava ostvaren prodajom odvojiti za nadoknadu nacionalizovane imovine, odnosno za restituciju, to je ovaj iznos od pet procenata, a ono što je nepoznato je to da li će se i kada će se ovakav predlog zakona naći u skupštinskoj proceduri i da li će isti biti usvojen. Ovo je jedan delegatski pristup nečemu što bi trebalo da se donese u ovoj skupštini.
Dalje, ono što je nepoznato je to da ne postoje kriterijumi na osnovu kojih agencija za privatizaciju procenjuje da subjekt privatizacije mora da se restrukturira, kao i u kojim slučajevima agencija sprovodi restrukturiranje, a u kojim nadležni organ subjekta privatizacije treba da dostavi podatke kod prestruktuiranja. Samo poveriocima sa većinskim državnim kapitalom data je mogućnost da svoja novčana potraživanja konvertuju ili pretvore u kapital subjekta u kome se sprovodi restrukturiranje. Zatim se i taj kapital prodaje na programu tendera ili aukcije. Znači, favorizovani su, ne važi zakon za sve.
Ono što je nelogično u ovom predlogu zakona o privatizaciji je da sredstva plaćanja mogu biti i obveznice neisplaćene iz devizne štednje, a one dospevaju zaključno sa danom prodaje kapitala ili imovine, a izdate fizičkim licima koji su državljani Republike Srbije. Zašto su stare devizne štediše uslovljene ograničenim rokovima dospeća. Mislim da bi ovaj član zakona trebalo amandmanski popraviti i da se otklone ili da se izbace ovi uslovi ili rokovi dospeća, tako da se može deviznom štednjom učestvovati kao sredstvom za plaćanje u procesu privatizacije.
Ono što nedostaje ovom zakonu o privatizaciji i što zakonom nije predviđeno, a to je da se sankcioniše kupovina preduzeća sa ciljem zatvaranja istih preduzeća. Ovo je moguće u praksi, jer će razna konkurentna preduzeća pokušati na sve načine da spreče razvoj konkurencije, pa i na taj način da kupe, a potom i da zatvore neko konkurentsko preduzeće. Na ovaj korak nas obavezuje izlaganje predsednika Vlade, a zakonom nije predviđeno da se zloupotrebe ove vrste moraju sprečiti. Naravno, ukoliko je premijer iskreno mislio kada je o ovom problemu govorio, o ovom predlogu zakona o privatizaciji.
Dame i gospodo narodni poslanici, prevelika ovlašćenja ministra za privatizaciju ogleda se u tome da on obrazuje tendersku komisiju. A na osnovu kojih kriterijuma on obrazuje komisiju i ko su članovi te komisije. Postavlja se pitanje, koja je uloga tenderske komisije, ako agencija za privatizaciju predlaže komisiji rezultate javnog tendera. Postupak prodaje kapitala ili imovine putem javne aukcije, takođe samo uopšteno, bez uvođenja ikakvih kriterijuma za utvrđivanja koja preduzeća će se privatizovati, a putem javne aukcije. Ne postoje kriterijumi na osnovu kojih agencija za privatizaciju bira članove komisije za aukciju.
Postavlja se pitanje, da zakonom nije definisano da li se formira jedna komisija za sve prodaje putem aukcije ili tendera ili za svaku prodaju pojedinačno. Sve ove nepoznanice koje predlogom zakona nisu jasno definisane, a na koje ukazuju poslanici SRS-a danas već i u daljoj raspravi, amandmanski će biti otklonjene.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od nedostataka ovog predloga zakona o privatizaciji je apsolutno odsustvo bilo kakvog socijalnog programa. Rezultat svake privatizacije, primera ima mnogi iz istočne Evrope, a to je i masovno otpuštanje radnika. Svaka vlada mora ovaj problem da predvidi i da predupredi sve ono što može doneti i što će doneti zakon o privatizaciji. Ozbiljna država mora da pripremi i da ima ozbiljne socijalne programe i mehanizme, a sve u cilju zaštite svojih građana. Nije dovoljno da ministar obeća da niko neće ostati na ulici. Obećanje ludom radovanje. Takve izjave moraju imati podršku dobrim socijalnim programima, jer će se u suprotnom desiti ono što će biti jako nepovoljno za ministra, a i za samu Vladu Republike Srbije.
Sledeći nedostatak Predloga zakona o privatizaciji je nedostatak ekonomskog programa, a to jest programa zaštite životne sredine, koji je morao naći mesto u ovom predlogu zakona. Pored Predloga zakona o privatizaciji, u paketu su dostavljeni i predlozi zakona o agenciji za privatizaciju, kao i o akcijskom fondu. Postavlja se pitanje, kako jedna institucija može istovremeno da inicira, sprovodi, kontroliše postupak privatizacije. Postavlja se pitanje opravdanosti osnivanja posebne agencije za privatizaciju, a imajući u vidu postojanje Ministarstva za privatizaciju i limitiranog budžeta Republike Srbije. Postavlja se pitanje, zašto se osniva posebna agencija kao državna institucija, ako se za osnivanje i rad agencije zasniva na donacijama, prilozima i sponzorstvima domaćih i stranih, pravnih i fizičkih lica.
Poznato je da onaj ko ulaže sredstva očekuje da mu se ta uložena sredstva vrate. Ako donatori obezbeđuju sredstva, kako će agencija kao državna institucija da štiti interese države u procesu privatizacije. Nedostatak ove agencije je javnost u radu, kontrola agencije koja nije definisana. Mislim da cilj osnivanja ovakve agencije nije da štiti interese države, već da preuzme potpunu kontrolu nad postupkom privatizacije u Republici Srbiji, u kojoj će presudnu ulogu imati strani sponzori i donatori, koji su pre svega zainteresovani za kupovinu naših preduzeća po jako niskim cenama.
Gospodine ministre, rekoste - ova vlada neće stimulisati i kreditirati mala i srednja preduzeća po partijskoj pripadnosti. Međutim, ove vaše reči nemaju utemeljenje, jer demantuje to kako možete da objasnite kada ste dodelili kredit potpredsedniku Vlade i njegovoj firmi "Lutra" koja uopšte nema nikakvog proizvodnog procesa, već je to jedna uslužna firma.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na kraju, želeo bih da vas pitam kako ćete ovaj zakon o privatizaciji primeniti na prostoru Kosova i Metohije? Šta je sa sudbinom 50.000 Srba zaposlenih u privredi Kosova i Metohije, i kako će oni da nađu svoje mesto u ovom zakonu o privatizaciji. Hvala.